Jakšić, Đura - PROZA
debelog čoveka što nosi sivo japundže sa džigeričastom jakom, čibuk sasvim po agalarski, sa golemim ćilibarom — to je, vid’te, nekad bio činovnik. Za njega krišom govore da je u neko vreme otimao; a svi mu se u oči čude dobroti i poštenju...
“ Ja, vid’te, sa mojim društvom ne smem naglas baš ništa prozboriti; oni ne smeju od mene čuti ni jedne reči, ni sloga, ni miga
— i on mi pokaza prstom jedno ljudište, jednog od onih trgovaca što niti prodaju svilu ni gvožđe. — Vid’te, on glavom kazuje da vas je video kad ste s Miletićem išli ruku pod ruku, i to, nota bene, u Novome Sadu!...
Obradović, Dositej - BASNE
plašiti, jer se mnogi iz samoga običaja do gluboke starosti užasavaju i ježi im se koža od onih stvari koje nit su kad vid'li niti će vidišti.
Naravoučenije Sada da se ko popne na amvon i da počne mirne i poštene ljude prokletstvu i anatemi predavati, ako bi vid'li da mu je mozak pokvaren, bi ga metnuli u hospital; ako li bi pak poznali da se on u nekakve kože oblači da plaši i
Prokune ga sav narod, i tako ti se pretvori u mrava. No vsuje: vid promeni, a narav zlu ne izmeni; ibo i do današnjega dana mrav tuđe žito krade i nosi.
Svak se lakomi na lepu ružicu, a kako uvene, i ne obzire se na nju, baca je pod noge. Lepota je sami vid koji danas jest a sutra nije; a dobrodjetelj je onaj prijatni miris i prekrasno blagouhanije koje ne ostavlja čoveka ne
i soderžanije pridobiva; lenštinu i bez nužde prosjaka nisu hoteli među sobom trpiš; gdi su pak pravu nuždu vid'li, tu je sve opštestvo jedinodušno pomagalo.
Jošte k tomu kad bi se vid'lo da takova opštestva izbiraju i primaju među se samo takove koji su zasvidjetelstvovati i bez svakoga sumnjenija
onda on, s svojom magarećom pameću i bezobrazijem, odgovori: „E, da se ja nisam onomadne ubo, i da me noga ne boli, vid'li bi vi!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
kroz vek, u zori punoj magle, go do pojasa, dok škripi sneg, nad kantom vode nagne, i pljusne lice, i raširi se vid ispod zvezdanih kruna, u smrt će da ga ponese miris brezove šume i sapuna.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
počti odrastao, pa kao čovek koji iz jedne pomračene sobe izađe te u beli svet ili u sneg pogledi, pak mu se odma i vid zanese, dok malo oči protre. A ja?
Dučić, Jovan - PESME
SUMNjA Moja sumnja strasna, i svetla, i plodna, Moje drugo biće i drugi vid; jetka, Brani koju čašu da ispijem do dna, I da koju sreću poznam do svršetka.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Da je bolest neizlečiva, da sad još nešto jadno i nazire, ali da će za kratko vreme vid sasvim propasti. dalje, da je Joca pokušavao još po nečim da zadrži napredovanje bolesti, ali da je ostalo sve bez
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
sinčić. Dobio sinčića, pa k’o jabuka, dete zdravo. k’o tresak! Kaže frau-Cvečkenmajerka babica da svoga veka još nije vid’la tako dete zdravo pa grlato... trinaest i po funti, kaže, teško, a dere se k’o mali bik...
čifucka frajla u promonadi unterhaltuje s lajtnantima ulanerskim, kad o Šabecu svira regimencka banda u promonadi«. Vid’la sam, veli, »svaka čuda, ali toga pokora — nikad!
— Ej, teretu moj — reče gđa Sida kad se nađoše kod kuće — bolje je da sam panj rodila nego tebe! Od panja bi’ vid’la bar neke asne..., sela bi’ pa se odmarala u starosti..., a od tebe baš nikakve!
Kad je Jula otišla da namešta krevete, gđa Sida jedva dočeka, pa će reći: — Je si vid’o samo onu beštiju čifucku kakva je? — Koju beštiju? — zapita pop Spira umorno. — Ta tu tvoju »slatku« gospoja-Persu!
— Koju beštiju? — zapita pop Spira umorno. — Ta tu tvoju »slatku« gospoja-Persu! — Pa šta: jesam li vid’o? — Bože, Spiro, i ti si već sve to zaboravio!! — A da! E, pa nisi trebala onako na kraj srca da budeš!
! — A da! E, pa nisi trebala onako na kraj srca da budeš! — Eto, sad ja na kraj srca!... Ta jesi vid’o samo kako su saletile onog jadnog momka, pa ne može naša Juca do reči da dođe... — Pa... neka! Šta to fali!
jedva se vučem. — Pa jeste — veli Jula — niko i ne nadgleda to bure. — Ta obiđe ga pokatkad moj Aca. — Da, vid’la sam ga kanda tu odonomadne. — Jeste, ’râno, nema ga već sedam osam dana.
lepo ga vid’la k’o ja vas, milostiva, sad... frau Cvečkenmajerka kad se vraćala od porodilje iz arendaškog sokaka. Kad su se vratili
— Ta šta govorite?! — Da šta vi mislite?! Još onda k’o dete, pa se vid’lo da će biti od njega neki grubijan, — završi Gabriela mećući štrikeraj u korpicu, koji je posle treće skriške dinje
— Ta di su vam oči! Ha, ha! Ta izgubićete suknju nasred puta! O, ženo, bog te vid’o!! — Izvol’te brže u avliju! — ču se treći glas iz treće kuće. — Oh, baš ću vas moliti!
Ako vide paorski muškarci, ’oće, đavoli, još da me spevaju! A kud bi’ znala od sramote da su me kakvi muškarci vid’li! Prokleti muškarci! — reče i ode kao vetar u kuću g.
— Al’ molim vas, pripovedajte! — Ne, ne! Vid’li ste da mi je pasir’o onaj maler — reče Gabriela pa udari u plač — pa me samo sekirate, i ne verujete mi.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Sad ona ide sve da kaže, pa kud puklo. — Ja ili ona, pa koju više voli. Obadve ne možemo, a nije ona nego sam ja vid'la muku oko njega od ovo licno.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Šmerc je bio vid toliko upropastio u crkvi u Rabu, da je hodao kao oslepeo. Udarao je štapom u zidove kuća i tako je prolazio.
Toj sedoj, maloj, uvek uplašenoj, starici, vid je bio jako oslabio, a Vitkovič je govorio, pred svima, da babe treba da štrikaju, a ne da kartaju.
Teodosije - ŽITIJA
Tu ikonu preobrazi Bog po svojim neiskazanim sudbama u crni vid egipatski, jer mislim da ovo crnilo na toj ikoni izvoli primiti zbog pocrnelog Adama u adu.
A hteo je u presvetli vid obući i svoju palu sliku podići, i u svoju prvu krasotu naslikati i ukrasivši postaviti na presto slave svoje.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ovo nije narod „sit života“, već mlad, sveže krvi, izoštrenih čula za prirodne pojave. Osobito su razvijeni vid, sluh, čulo mirisa i smisao za orijentisanje: nađu se noću i u velikim šumama.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
do drveta, probijali, kroz lanac stražara, koji su osećali de se nešto oko njih događa, ali nisu znali šta, naprežući vid da u mesečini što sagledaju, opalivši pokatkad u potpun mrak.
Za trenut, voda što mu je pljusnula u lice, na glavu i grudi, vrati mu vid i snagu i on kao bezuman, gurnut, ponovo potrča. Oba uveta visila su mu tada već krvava i crvena kao škrge u ribe.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
LjUBAVNIH ČINI Psihološka pozadina verovanja u uspeh „čudnovatih ljubavnih čini“ jeste svojevrsna regresija na magijski vid kontrole realnosti u kojem se želje stapaju sa stvarnošću, a misao biranim rečima iskazana izgleda svemoćna.
Tabu se može odrediti kao negativni vid magijsko-religijske prakse. Nasuprot pozitivnim magijskim postupcima ili činima u osnovi kojih stoji zapovest: „Radi
magijskim postupcima ili činima u osnovi kojih stoji zapovest: „Radi ovo, da bi se desilo to i to“, negativni vid magijske prakse, odnosno tabu nalaže: „Ne čini ovo, da se ne bi desilo to i to“, kaže Frejzer.
³⁰ Na babine su nekada, izgleda, isključivo dolazile žene, i to one koje rađaju (zato se ovaj običaj smatra kao vid uzajamnog „zaduživanja“ među ženama).
Ime deteta veoma često je magijski vid zaštite novorođenčeta od zlih sila koje ugrožavaju njegov život. Neka apotropajska imena koja se daju onda kada se ne
Spreg je vid udruživanja tegleće stoke u vreme obavljanja oranja, na obostranu korist sprežnika. Ono što dva seljaka koji imaju po
, „Zdravica srpskoj zdravici“, Zadužbina, br. 10, maj 1990; Vidanović, Božica, priređivač: Srpske narodne zdravice, Vid, Beograd 1989. ¹ Karadžić, V. S.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
i dečja književnost 8 Pribežište 13 Vaspitna tendencija 16 Merila 19 NAIVNA PESMA 22 MESTO I ULOGA ZECA 35 JEDAN VID UPOTREBE DEČJE 48 KNjIŽEVNOSTI 48 ZMAJ 53 POBUNA PETLIĆA 61 ĆOPIĆEVE PRIČE IZ DETINjSTVA 70 DETE U LUKIĆEVOJ
U ozbiljnoj pesmi nevinost tih svetova javlja se samo kao preliv, kao odblesak, kao vid složene stvarnosti; u dečjoj pesmi nevinost je sebi razlog i cilj.
Njegovo puko prisustvo daje pesmi dražest, a u život unosi nadu. Kao da je to malo! JEDAN VID UPOTREBE DEČJE KNjIŽEVNOSTI …Na kraju krajeva, naše će vreme ostati zabeleženo i po tome što je doživelo nezapamćen
Slabi stvaraoci su zasnovali čitav jedan vid lažne književnosti, koje su vaspitne, prosvetne i društvene ustanove prihvatile i podržale. Zbog toga bi na tzv.
tekstovi koje su dva prethodna izdanja sadržala, kao i dva naknadno pisana rada o pojavama u dečjoj književnosti, Jedan vid upotrebe dečje književnosti, i Oproštaj od Dušana Radovića.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
imena i mjestoimjenija, i o sprezanju glagola, u jedno sastaviti, i so tim, ako ne vnutrenje veštestvo, a ono barem vid Serbske Pismenice predložiti.
Tada dođe u Turin, prestonicu Pijemonta. 1859. preseli se u Florenciju. Oko 1861. godine potpuno izgubi vid, koji mu je bio oslabio u mletačkom tamnovanju. Dočekavši da doživi 1871.
Sremac, Stevan - PROZA
— Pa šta nam donosite? — zapita domaćica polaženika. — Zime, gospoja Kajo! — veli polaženik. — Vid’la sam... — veli ona — hladne vam ruke... — Hladne ruke...
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— a nekakav prijašin, gle ga, kao da mu se bogzna kako žuri, zajašio preko plota, gdje i nije lijepo vid jeti starijeg čovjeka ako već ne juri tuđa goveda iz svoje ljetine.
jastuka plavo i crveno cvijeće, „Vida“ i „Vidu“, koje je sinoć tamo stavila ne bi li u snu vidjela svoga suđenog. Vid i Vida obično joj nikog nisu pokazivali osim zamršene gužve od hajduka, žandarma, volova i pečalnih seljaka, a baš te
— Ime oca i majke? — neumoljivo je ispitivao narednik, spreman da zapiše. — Vid i Soja — začu se glas moje majke, istanjen i paćenički, jedva ga prepoznadoh. — Je li dosad kažnjavan i osuđivan?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
sam ja: da neću naći vernije, istrajnije i ropskije ljubavi od tvoje; znao sam, da bi me negovala i čuvala k’o očnji vid... Znao sam ja sve to, pa ipak... Da, nisi ti bila bogata, iz znane kuće i nisi bila viša od mene. Peče me! Boli!
Kostić, Laza - PESME
Razišô se u mlazu, pa šara bledi zid, plavetan kao nebni vid, pa rumen kao stid. Zapali srce moje, iz njega sinu zrak, kroz oka tvoga kamen drag prosinuo je blag.
još su samo vid'li bolje vekoviti neprozrak. (...) SPOMENI NAD KOSTOM RUVARCEM Probudite, probudite mi ga! Probudite ga zboru
” I zbila beše lubanji mu vid (u produženju s plećnim kostima) kô malo alfa, a pod šuvakom savijahu se bledi kukovi kô veliko omega. „Razumeš?
” Ućutao je gazin stari knez — iščekuje se Delilina reč. Jeste li vid'li hrčad, ogarčad, kad gospodara svog opskakuju, te štekom draže lovački mu smer, a on ih tiša stegom smišljenom da ne
Mlad je ženik mrko gleda, pomrkuje roba verna, — to je vid'la jedna stara, krunisana brada seda. Krunisana seda brada filišćanskog carskog veća, što seđaše kraj
Tad moja vila preda me granu, lepše je ovaj ne vide vid; iz crnog mraka divna mi svanu, k'o pesma slavlja u zorin svit, svaku mi mahom zaleči ranu, al' težoj rani nastade
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
sve sa astala pojede i popije a poslije svijeće joj mijenja, uhvatila, namaže oči nekakvom travom, koja i u snu daje vid, pa onda zaspi poslije večere.
Došavši kući vrati vid gospodaru, a ovaj kad progleda zagrli svojega slugu pa ga obasu zlatom i svakojakim blagom. Ali mu sluga reče da ne
(Srpske novine: čislo 90, 11 novembra 1821.) 66. ĆOSA I UGURSUZ: Zabeležio u užičkom kraju Vid Žunjić 1886 g. Objavljena u zborniku Srpske akademije nauka, 1927 (dalji podaci kao pod 14). 67.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR: Znaš li, gdi je sjever, vostok, zapad i jug? MANOJLO: Znam. DOKTOR: Dakle, vid je naše Zemlje na podobije đuleta, koje je na sjeveru i jugu nešto malo ugnuto. To je sasvim jasno.
Ne škodi prokušati. (Pristupi mestu.) — Na moju dušu, malda nije radio, zašto mi se čini da je ovo mesto sasvim drugi vid dobilo. (Počne kopati.) DAMJAN se polako ukaže. DAMJAN (za sebe): Aha, ovaj se već zabunio.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
svojoj bakuti, koja sa osamdeset godina krade karte kad igra preferans, a kada je uvate, počne da se vadi na slab vid: „Ma zar je to dama? Života mi, mislila sam da je kec!
na svoja poznanstva s visokim gostima i stalno pokazuje novine gde se kao o njoj piše, znate na onom mestu: „Beograd vid: „Ma zar je to dama? Života mi, mislila sam da je kec!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Vidi li se ili, u snu, čini mi se: pune zdele mladu metvu piju pčele, zelen hrid utvu lovi sin ti Vid? U opseni, teško tebi - teško meni. Moj Gorazde, struji pečal kroz Goražde. Hvatam senu, živa ptico u plamenu.
AVLIJA: BOŽIĆNjE JUTRO Nije to pejzaž s hartije ni čija lirska sujeta To vid je čedne magije u znaku belog subjekta. Statue, kape, kipovi. Nigde se niko ne sprema.
Čuvstveno vrenje zahvata šume, pobrežja, čuke. - Gospode, čuj me: Pištaljkom srca površjem zvizni, pola rascvetaj, vid mi prozari: ovo su plamci, paralelizmi, čempresi čula, vitki lastari telesnih ptica!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Mnogo bih mogao videti ovde da mi u zavičaju oči ne iskopaše. Moram se vratiti po vid svoj. Ali kako da zavičaj nađem slep?
Sinu ostavljam i bitke i krunu i oči dvostruke nek žezlom bolje po inoplemenicima razmahne, ja odoh polako da vid svoj pronađem.
Sva carstva su ista i sunca, i vid bez sunca. A zlata mi niko nije dao da reči svoje izvezem. Evo se utroba moja sa podzemljem složila, a do proleća
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali na trećoj raskrsnici konj frknu, uzdiže glavu i uspori hod. Napregoh vid da vidim šta se to nalazi na putu... Učini mi se kao klada, kao trup čoveka. Brzo sjašem i polako priđoh.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Nego ti njima prvi pokaži zube. Je s’ vid’o našu učiteljku kako je žustra!... Tako je to, bratiću moj !... Zube ti lolama! A gle, nemaš dušeka!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Ako ga glava zabole, Da Bog da, da ga preboli! Ako l’ mu majka ne dade, Duša joj raja ne vid’la!“ 111. Tekla Sava na kamenu sama, Na njoj Mara platno bijelila.
pera, zove se perin buzdovan bambul (bulbul) slavuj Veligdan = Uskrs Vid (beli) - starinsko božanstvo vojko - nevojko 1. vojka: voćka; 2.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
DROBAC: To plavo? Mišjakinja! SOFIJA: Kod nas je zovu vidovčica, vidova trava. Leči vid. DROBAC: ja sam jutros i bez te trave progledo!... Kamo sreće da nisam! SOFIJA: Progledao?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Ne mogu da pogledam!... — Zašto?! — Slep sam! Nastade tajac. — Jesi li u putu vid izgubio? — Ja sam se i rodio slep. Ona trojica oboriše očajno glave.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ja se pitam: vid očinji da li vara me? Eno žene, nasred Save, eno marame! Stari, mladi, dede, babe, bogati, siromasi: Kad je vrelo,
Katalog je izdat, a Knez Lazar izdan, metlo brezova! Njegov nema određeni vid: ne njegovog, nego njegova! Nedogledan je krug neznanja, 500 kilometara mu je prečnik!
Rakić, Milan - PESME
ORHIDEJA Kad sam te vid̓o kraj mirisnih leja, U parku, uz pesmu sakrivenih gnezda, S viticama gustim, s velom, i, ko zvezda, Na belom šeširu
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
sa juga povrati i kad počnu dnevi napredovat, kad se zemlja obuče zelenju i stvar svaka kad na njoj dobije novi život i vid sasvim novi? VLADIKA DANILO Sve jednako, tada ali danas; vrijeme će svojim tokom hodit, a ovo su stari uredili.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Mada poslovice kao viši vid frazeoloških tvorevina ostavljaju utisak mozaičke iscepkanosti i šarolikosti, one, i kao takve, predstavljaju ne samo
Ovakve „basme“ predstavljaju poseban vid naše arhaične i primitivne poezije. B) STIHOVANA KAZIVANjA Stihovana kazivanja javljaju se u nekoliko osnovnih vidova:
Zdravice su viši vid običnog svakidašnjeg govora, upravo to je javni i svečani besednički govor u naročitim prilikama, obično za gozbenom
Najobičnije se izriču kao pohvala, čestitka ili molitva. To je najviši vid narodnog neposrednog kazivanja, — pravo besedništvo našega naroda.
Narodno govorništvo po ovakvim svojim kvalitetima najviši je vid narodnog govornog usmenog kazivanja sa nesumnjivim akcentima pravog besedništva, koje ne zaostaje iza stilske i poetske
— Ko se ne stidi svoga obraza, ne stidi se ni tuđega. — Gde nema straha, nema ni stida. — Izgubio stid, izgubio vid. — Časna haljina sramote ne pokriva. — Čuvaj se onoga koji stavlja obraz pod opanak.
O ŽENAMA Vid’la voda svekrvinu košulju. — Pripovijeda se kako je nekakva snaha uzela svekrvinu košulju da opere, pa je samo umočila,
DUGI (kad se ugleda posle kiše) Ko ne vidi dugu, Ne vid’la ga majka Do suđena danka! 3. RAZNOM VATRI Gori, vatro, gorcem, Eto babe s kocem!
(Žetelice sa srpovima) 45 — Pružih zlatnu žicu preko belog sveta, pa je savih u orahovu ljusku? (Očni vid) 46 — Svatko ga treba, ali samo jedanput? (Grobar) 47 — Sablja bez gvožđa, a junak bez kosti?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Čovek poručuje ženi iz vodenice, da mu pošlje kola da nosi brašno. 88. Vodenica. 89. Ždralovi. 90. Vid očinji. 91. Zubi. 92. Svijeća. 93. Zvijezde. 94. Sjeme u lubenici. 95. Ljebovi u peći. 96. Sir u kaci. 97. Pismo.
po gori brati nekake ljekovite trave, pa dadoše mladiću da pije, a drugom mu opet namazaše oči, te u oni isti čas steče vid očinji i razgovor deset puta ljepši i bolji nego li je prijed imao.
sve sa astala pojede i popije a poslije svijeće joj mijenja, uvatila, namaže oči nekakvom travom, koja i u snu daje vid, pa onda zaspi poslije večere.
Bog kao Bog, vala njemu, oduzme mu vid očinji, te ondar on veseo. Kupi od njekuda gusle i počne se učiti pojati, te dobavi vođu te s njime po svijetu krenu
Sveti Sava - SABRANA DELA
(Jak. 1, 21-25) Kako treba da činite napisah vam, da položite kao neki vid mere, ne samo vama, nego i onima koji će posle vas boraviti u ovom životu.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
nego sa svim grlom gutao i proždirao, koje sam verovao kako god jevangelije i nad kojima sam tako gorko plakao da sam vid očni pokvario.
zovnu nas da idemo u nji[h]ovu varoš, govoreći nam: „More, ludi ste ako ne dođete; more, takoga mesta niti ste vid’li na svetu, niti ćete viditi.
Tome se Albanezi čuđahu i radovahu, videći, što nikad pre toga nisu vid’li, da se i nji[h]ov jezik tako lepo daje pisati.
ljupki[h] očiju svojih pogled kazujući mi kako su radi i zadovoljni što smo se po tako davnom rastanku našli, sastali i vid’li, da se opet jedan drugoga nagledamo. Pri ručku g[ospodin] L.
— vetropir večera duhovna — crkvena knjiga vešt — stvar vzaiman, vzajmni — uzajaman, uzajamni vzor — pogled, uzor vid — izgled, oblik vidim — vidljiv vilajet — zemlja, zavičaj visokopočitajem — visokopoštovan visokoumije — oholost,
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
One prozorke nose ljudi koji dobro ne vide. A onaj se pepeo šmrče da se osnaži vid. Onaj jezik što je slušao zove se talijanski i njim govore svi učevni ljudi. „Prke“ znači: zašto; „ši“ znači: da!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Teško je: drhtiš ko bor. Pa ćutiš... Što sklapaš vid? Zar nije crno ko flor? I pesma: da l plavi vir? Ili kap pala na zid? Samo je budila mir.
što tajnu sakriva: Kako ti se nad umom sliva Samoća i teku minuti Kap po kap u prazan krug Što se širi ko vid pred strahom. Oprosti ptici koja i dahom Hoće da ti postane drug.
BUKET Karanfil, crvenkast kao stid, Otvara slatku laticu sećanja. Od belog jorgovana boli me vid, Od plavog — ruka skoro sanja Da su joj prsti postali cvet Pa tužno i veselo mirišu Kraj ruže koja je skupila svet I
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Tebe će, ćerko, ovaj krvnik da otera u grob. Svu ti snagu pojede. Sa suzama. ćeš i vid isplakati.“ „Ako. Spašću se.“ „A on će opet devojkom da se oženi. Koja ne bi došla u ovakav gazdaluk?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
»Valjda im to nije carica?« — pomisli dečak-kapljica, kad patuljčica reče da bi ga volela videti, ali da joj je vid tako oslabio da više ne raspoznaje lica.
Sama od sebe niče priča kako njihova svirka uspravlja oduzete, gluvima vraća sluh, slepima vid. Oni za tu priču nisu znali, ali veselilo ih je da se vraćaju na znana mesta.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Na ovom današnjem svetu srdžba se isto pokazuje kao i na onom davnašnjem, jer sve još ima isti vid: i lukavost i glupost, i moć i nemoć. (Izgleda, samo, da je dobrote uvek malo, ili se jedino ona skriva.
) Umalo da Uzun Mirko od tog posla ne izgubi vid: dim sa ognjišta i sitan rad, više u mraku no pri svetlosti, zapalili su mu i kapke i zenice i da nije bilo nekog
se, kasnije, učiti slovima, Dobrača je slovo naslutio kao tajanstveni beleg jednog podneblja u kojem sve ima drugačiji vid.
Za prvi nauk bio je spreman tek mnogo posle bolesti u kojoj je izgubio vid. Koliko posle ne bi umeo da kaže jer više nije bilo one razlike između dana i noći po kojoj se vreme obično računa:
Niko od onih od kojih je čuo tu pesmu nije paši, za kaznu, oduzeo vid. Višnjić jeste. Jednog sasvim običnog dana ti su mu stihovi došli sami od sebe, lako, gotovo da ih nije ni primetio.
Nekada, u bolesti, izgopeo mu je vid; sada, u ovom saznanju, slutio je da mu je izgorela pesma. U svojoj ulici, oslonjen o zid Šeih-Mustafinog turbeta,
dorćolskim sokačićima, učinilo da ta priča oslobađa saznanje koje je odavno bilo u njemu, ali sputano: da je svaki vid moći luckasta laža koje se valja kloniti kao što od nadmoći vala zazirati, naročito sopstvene.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Osta soko u opseni golubičinoj, Dugo nije pobre vid'o, ne godi mu boj; Dugo nije, - jedva, jedva, dade im se srest' Al' za pobru već ne beše pobratimska svest.
“ I zbilja beše lubanji mu vid (U produženju s plećnim kostima) K'o malo alfa, a pod šuvakom Savijahu se bledi kukovi K'o veliko omega. „Razumeš?...
M. Rakić LXXVII ORHIDEJA Kada sam te vid'o kraj mirisnih leja, U parku, uz pesmu sakrivenih gnezda, S viticama, s velom i, k'o crna zvezda, Na belom šeširu
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Svjetlošću mi vid očih poražen, veličestvom njegovijem čuvstva, te ja padnem na brijeg kristalni i zatvorim oči sa rukama; ne smijem
kad se spušti u cvijetna polja na velike i bijele mase da zefirna poodmori krila na kovrima cvijetna proljeća - vid podobni besmrtnog voinstva predstavljahu opširni stanovi na poljima blažene radosti.
poljane neba prostranoga s obadvije strane naporedu; drugi stoje ka mase oblačne na vozduhu, k boju pripravljeni. Vid podobni oku predstavljaju pogled gordi sjevernih ljesovah kad ih zima u kipu obuče, i nad njima na prevedrom nebu kad
njima na prevedrom nebu kad se oblak napoli razdvoji te u dvije nepregledne mase s dva protivna uzmućena vjetra, - vid ti takvi dva strašni voinstva predstavljahu na polja nebesna k krvavoj se borbi gotoveći.
kaza, na njihova božestvena mrtvo, vocari se uhilenje mrtvo, pogibe im živost božestvena na dviženja i na njina lica. Vid familje čisla velikoga, kad se liši svijetle nadežde i s groba se uhiljena vraća, predstavljahu polci Adamovi.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Za kratko vreme postadoh, kao što on sam reče, njegova desna ruka i njegov očni vid. Kod njega ostadoh tri godine, do njegove smrti, a onda se vratih u otadžbinu. „Od njega sam vrlo mnogo naučio.
Učenici razrogačiše oči i upreše ih onamo kamo im je učitelj gledao, prema zapadu. No kolikogod da su svoj vid naprezali, ne opaziše ništa drugo do li tamne oblake. Njihov učitelj ćutaše, a oni se ne usudiše da ga zapitaju.
Prekoračio sam svoju devedesetu godinu, telo mi je malaksalo, pamćenje oslabilo, očni vid me izneverio. Pozaboravljao sam što sam nekad znao, saznao i napisao.
Svoje vlastite spise ne mogu više da čitam, jer su njihova slova isuviše sitna za moj vid. Zato sam ih raspoklanjao svojim učenicima, prijateljima i poznanicima.
A od tačnosti njegova računa zavisio je život jednog čoveka. U tom Sizifovom poslu iscrpe Arhimedes svoj očni vid i svoju snagu.
„Priroda se pokorava svojim zakonima; ako ih poznajemo, onda proziremo tkivo prirode do one dubine do koje dopire vid našeg uma dalje ne. Gde leži ta granica preko koje ne možemo preći? „Prirodni zakoni!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A ponekad se taj osjećaj zaoštri, pa zadobije sasvim određen i izrazit vid odnosa prema drugome, čudno srodan onom osjećaju koji nas obavezuje da damo pogreba bliskoj osobi.
Iz surog, golog planinskog zaleđa. Čist oštar zrak i glad u želucu kao da pročišćuju krv i oštre vid. A mlijeko, odatle, biva čisto i gusto, krepko, kaduljski aromatično. Dragocjeno.
oduvijek je bila u meni težnja, strasna težnja, da moje maštanje, moje iracionalnosti, moje čuvstvovanje zaodjenem u vid logike. U vid sušte, žežene logike.
U vid sušte, žežene logike. — „Od toga što ti baješ i šaraš možda bi se dala praviti nekakva poezija”, govorili su mi ponekad
U svečanijim prigodama znalo je to da potraje i nekoliko minuta. A u naročito svečanim, prijetilo je da poprimi vid jedne apsolutno nepremostive zapreke — kao neki zid.
Tako smo se pitali i onda. Odsustvo odgovora ostavljalo je pitanje otvorenim i podavalo toj stvari vid nezavršenosti. Zamišljali smo kako bubuljičavi još uvijek beskonačno luta ulicama i plače.
I najteži događaji s vremenom gube svoju masu. Preobražavaju svoj vid već prema etapi puta s koje ih promatramo. Spljašnjavaju se u besprostorne likove, obrazuju se u nevjerovatno
To su riječi starog probisvjeta, emeritnog ženskara!” Ali uvjerit ćeš se. Mi smo, u stvari, samo rani i kasni vid istog čovjeka, ishodna i završna tačka jednog putovanja... Mislim da te dobro čitam.
) znak nedostatka osjećaja, ili je on najdublji i najtananiji vid osjećajnosti, njena sublimacija? Cinizam, kažu. Možda.
Djedovi odlasci „u vinograde” postavljeni su odnekud na veliku nogu, s izvrsnom obrednom pompom, i imali su vid pohoda.
Odatle onaj vid čistote na koji katkad nailazimo kod duboko iskusnih i do srži pokvarenih ljudi — ona čudna smjesa naivnosti i
Ono što čovjeku u očima drugih daje vid pokvarenosti, to su njegove vanjske alire i njegove verbalne izjave, dakle njegov stav prema vlastitoj pokvarenosti; a ono
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
sve sa astala pojede i popije, a poslije svijeće joj mijenja — uhvatila, namaže oči nekakom travom, koja i u snu daje vid, pa onda zaspi poslije večere.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ako je po volji, zaklon eno, tamo. Vid'te, svaki pos'o traži trud i znoja — Ja sam sav u vodi. Da l' ste s Juga rodom?
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Ono kroz šta sam ja prošao u tom periodu bolesti, prosto je neverovatno. Imao sam uvek izvanredan vid i sluh. Jasno sam mogao da razaberem predmete u daljini onda kada drugi nisu mogli da vide ni njihove obrise.
Svako razume da ukoliko neko ogluvi, ako mu vid oslabi ili su mu udovi povređeni, šanse za njegov dalji opstanak su umanjene.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Skoro da nisam verovao da je to moguće. Mora da se smanjio, pomislio sam, ili se meni vid u Americi promenio. Sve što bih pogledao izgledalo mi je sitno i da nisam video one gigantske, snegom pokrivene
Skoro da nisam verovao da je to moguće. Mora da se smanjio, pomislio sam, ili se meni vid u Americi promenio. Sve što bih pogledao izgledalo mi je sitno i da nisam video one gigantske, snegom pokrivene
Činilo mi se da mi mozak nikad nije bolje radio, a čak mi je i vid, koji mi je uvek bio dobar, bio bolji nego ikada ranije.
Svetlosni zrak predstavlja vid električne energije, a električna energija je izložena dejstvu gravitacije kao i svaka druga masa o kojoj je govorio
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
U stvari, ja sam ovde izložio svoje viđenje i razumevanje puteva kojima je jedan vid moderne, savremene poezije krenuo iscrpljujući i reaktivirajući duž celoga kulturnog pamćenja sticana čovekova
A kada se odnose na kulturu ili vid kulture kojoj sami ne pripadamo, vrlo lako mogu biti i netačni. Jer ovde, više no u drugim oblastima, naš sud ne
Otuda i boje uzete sa svečevih zenica imaju čudotvornu moć da slepome vrate vid. Eto, zato se i piju s pričesnim vinom.
Pažljivom proučavaocu neće promaći da već kod Ilića, a u punoj meri kod Rakića i Dučića, postoji novi vid sintakse: izgrađenije, elastičnije, s pokretljivijim delovima koji stupaju u složenije jezičkologičke odnose, s
“ Međutim, u desetoj je obrnuto: „Kao vučica ti mi umi jezikom vid.“ A onda u poslednjoj: „Nit vučica mi umi vlažnim jezikom vid.
“ A onda u poslednjoj: „Nit vučica mi umi vlažnim jezikom vid.“ Razume se, i odričnim načinom, poricanjem kao i tvrdnjom, u pesmu se može uvesti izvesna osobina, samo što ona tada
utrobe, sukobljava se s plamenim suncem, koje sažiže i koje izaziva „zavist i stid“ („Kao vučica ti mi umi jezikom vid [...] I pokloni mi Njega, Sunce, i s Njime zavist i stid“).
Ali je taj ispražnjeni svet, jedan vid slobodnije shvaćene paskalovske duševne suše, svejedno pesnički i likovno raskošan: širi se „duboki plavi krug“,
Prema tome, balkanizam kao vid književnoga programa nije proizvoljna pesnikova tvorevina, nego je ponikla na srodnome duhovnom tlu kao evrazijstvo, i u
godine – Erotikon i Voz odlazi – u nagoveštajima i osnovnim obrisima otkrivaju osobiti vid poezije po kome će Drainac postati jedan između nekoliko najvažnijih srpskih pesnika iz dvadesetih godina.
slučajevima kada se napušta uobičajena ili „tradicionalna“ organizacija poetskoga teksta, pa time i tradicionalizovani vid poetske komunikacije (što je kod Vaska Pope sasvim očigledno).
izazov za književne teoretičare i kritičare u celoj našoj novijoj poeziji: pošto je pred nama u doslovnome smislu novi vid poetske komunikacije, mi smo i mimo volje prinuđeni da se u većoj meri dotičemo samih osnova književnoga opštenja – sam
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
) SAVKA (ljubeći se sa Živkom): A ti mene, Živka, zaboravi! DACA (ljubeći se): Ju, slatka moja Živka, otkad te nisam vid'la! Dobro izgledaš: tu, tu, tu (pljuje) da mi te ne ureknu!...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
svemu sudeći, nije moglo ukinuti bez narušavanja nekih osobitih svojstava ovoga Stankovićevog teksta, a kao složeniji vid pripovedanja donelo je znatne, pa i čisto kompozicione poteškoće.
jednoga i drugoga, pomenutog pritiska i gramatičkih odstupanja, njihova uzajamna zavisnost, to zapravo i predstavlja vid ispoljavanja prikrivene veze među rečeničnim sklopovima i sklopom samoga pripovednog teksta.
dete prodao Marku za maloletnog sina znajući pri tome za pčinjsko običajno snohačestvo153, što se takođe može uzeti kao vid uslovnog rodoskvrnuća (između svekra i snahe).
u svim značajnijim Stankovićevim delima: oni zavise od guste mreže propisa, strogih zabrana koje podrazumeva jedan vid stare, varoške kulture čiji nam je književni model Stanković ostavio.
Najčešće kao vid pobude ili bekstva od njega. Otuda i ima toliko prenagljivanja, besa, pa i nasilja. Uostalom, takva je pobuna -
Prvo mutno i tegobno, a onda se ono što iznutra navire naglo uobličava u jedan vid telesnog zadovoljstva: „Onda bi počela da ide ne znajući zašta i čisto da se vuče kao bolesna . . .
Jer, nama poznati svet - tvrdi se u objašnjenju „Sumatre” - i sudbine naše u njemu samo su jedan vid stvarnosti, budući da postoje i nevidljive „sad neposmatrane veze”, odnosno uzajamne saglasnosti između čoveka i
Ali je zato kod njih izuzetno bogat jedan drugi vid života: izoštreno opažanje, istančana osetljivost, duboki doživljaji i povremena prozrenja, s naglašenom sklonošću za
Ako se pak desi da tokom opažanja jedno čulo (recimo vid) dobije nadražaje, a drugo čulo (recimo sluh) ne dobije očekivane nadražaje od istog ili susednog objekta, u tom
takvo porazno saznanje o neumitnome gubitku onoga što se junaku iznenada obznanilo da se ono takođe oblikuje kao jedan vid smrti.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
sam da si krenô najlepših želja list I da je zdrav i snažan i svetao i čist, — Dobacit’ ga ne moga ti pred ona moga vid, Jer visok li je, brale, hineski ovaj zid.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Jedna nema kose, uzima tuđu da svoju rugotu sakrije; e, i to je moda; ajde pravi lokne, natrkači ij na oči, makar vid izgubila, i makar kako stajalo, to mora biti, tako oće moda. FEMA (Sari): Hi, hi, hi!... Sun paurentr. SARA: Uj!
Miljković, Branko - PESME
O, belo udvaranje vetra toj ptici od plamena. Ptico uzidana u mozak i zid koju nikad nije upoznao vid koju je sluh našo u prostorima šumnim, u našem uhu tvoja se smrt zače.
II KULA LOBANjA Žalbo crnih ptica i tužne pohvale Prazno ime iza smrti i obijen vid To nije ljubav to je patnja i stid Kad odjeci pomeraju mesta i obale.
postajem glas i vreme Cvet veći od noći prazni talas bez uspomene Zvezde koje se nad glavom mojom pale Kojima zamenih vid i ime svoga pravca Lađo puna zaborava i vetra bez pramca Nekoga sveta teške sene pale.
S čime da te združim kad ti izgubih vid Lepi moj dane s dušom elegije! V POČETAK TRAGANjA ZA BIĆEM Lepi moj dane s dušom elegije Kad od Bića senka biva
Tu vrsta tla progovori sa grane Zavedena od sunca u nepojamne dane, Kada znam šta mi okružava vid, Al ne znam sunce što ga ispunjava Na ulasku u zemlju koja spava Sanjajući trule lobanje i zid. Prazno je dublje.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Kol’ko da nađeš zgodan izgovor, Svu dragu noć si konjski radio Da sopstven čamac vodom napuniš. „Pa eto, vid’te!... Nema čamca! A ja bih drage volje vozio!...“ E, he, ta znam te ja! JANjA (u sebi): Ko mu je, opet, to potkazao?
Al’ gde je on?... SULEJMAN: A gde je ona?... Slušaj me, babo! I ti otvori uši, Ćerime!... Taj Glavaš, vid’te, što se podigô I turske vlasti silu naslednu U svoje ruke drsko otima; Što buntovnike, posle hajduke, Koji na
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
LXX Hod’te, braćo, pevidruzi Našeg starog spleta, Dobio sam mila gosta, S nepoznata sveta. Da nas vid’te, kakono se Srpski radujemo, Od radosti ni ja, ni on Zborit’ ne umemo.
Da nas vid’te, kakono se Srpski radujemo, Od radosti ni ja, ni on Zborit’ ne umemo. Da ga vid’te kako s’ ljubi S novim svetom belim; Da vidite moju radost, Da je s vama delim.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Bog vam pomogao. — Ovde mračno kao testo — govorio je komandir. — Ili su godine naišle, pa popustio vid. — Naredio sam da se donese fenjer. — E-he, dobro. Volim da gledam ljude u oči kad im govorim.
Hteli bismo da požurimo, ali se bojimo sudarićemo se sa nekim. Ordonans je jahao pored mene i obojica smo naprezali vid. Na jednoj okuki udari ordonans kolenom o neki sanduk što je visio na samaru komordžijskog konja.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pomrači se i vid moj, ruki oslabili, zgubila sam i snagu, sasvim me satrli. Slavna moja sva hrabrost na Kosovu pade, a tko će me
Pita l' tebe tko za mnje: „Znaš li ono tko je?“ — „Dosad“ reci, „nije g' vid'lo oko moje; Neverno, čula sam, njegovo je srce.
“ Ako l' se kad utrefiš da me digod sretneš, Čuvaj da se na mene, dušo, ne nasmeješ, Učini se kanda me nigdar vid'la nisi, Učini se kao da ti moja bila nisi.
tvoju carsku glavu gore, Da te opet pozna i zemlja i more, Pokaži Evropi tvoje krasno lice, Svetlo i veselo kako vid Danice. Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi!
strane kao svodom grada; Odovuda pod zaklonom bistra voda šušti, Tu i onde s grana dole kao kiša pljušti; Ništa se tu vid'lo ne bi — takva je tma mraka — Da dve luče ne ulaze sunčanoga zraka; Okolo ti stoji cvrka — da nestašnih ptica!
se ja pri koncu K’o što sneg i led na solncu Prezračnome; Vosak il’ k’o što s rasteče Ognja kad ga žar propeče. Vid ćete mi vi uzeti, Oku mome plač doneti Pomračnome. Oči moje, vi begajte, Zla tolika ne gledajte.
Kad vojnika primer stari’ Bodrost, hrabrost u nam’ žari, Vid je lepi, vzor je drag Gromom glasnih kad pušaka K’o što molnom iz oblaka Pobije se mnogi vrag.
” „To može biti, — ali laž kad steče Vid istine, o! koja onda beda”, Car Lazar tako Jug Bogdanu reče, „Jer srce kad je ladnije od leda, Ne čuvstvuje što
Koja majka to vidila Momče mlado golobrado, U sebi je pomislila: — Da mi hoće zetom biti! Koja vid’la poličarka Momče mlado golobrado, U sebi je pomislila: — Da me hoće zaiskati!
Kad svet ne vidiš, vidiš li sam sebe? Otac u tebi sebe ne poznaje, Kćer mati traži, tu joj vid ne daje! Zašto si bolje ostavio dane, Da put nov ovaj ti svršiš u noći?
veselena Vo užasje bjaše, Az bjeh silna jedna, A vrag trepetaše: Ninje že be silna V pljenjeni jedina Sježu plačja gorko. Vid moj potemni eja, Ruki oslabješa; Krjepost izmjeni eja, Rani mnje zadješa: Slavna moja hrabrost Obrati eja v žalost, I
Ako l’ tkogod upіta, Dušo moja, za me, A ti reci: „Nіje ga Vid’lo moje oko.” Cuvaj ѕe. ne daj se Lasno prevarіtі. Nevjerno, nestalno Jeste vrіeme sada.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
pa i ne vidim; — a i šta će onome koji je sto godina po svijetu izdajstvo, prijevaru, mrzost i laž gledao — šta će mu vid? Bolje da oslijepi... BOGDAN: Bolje i jeste, starče, — koji očima samo nesreću gledi, bolje da se rodio slijep.
sudbinu, Što me u ovu zemlju dovede; Prokleću majku, što me j’ rodila, Prokleću sve, i svet i dan, Kad sam ga vid’la prvi dan...
Prokleću tebe, moju nesreću, Prokleću, kneže, očiju vid, Što me zanetu tako zanese, Da za te pođem, moja nesrećo! (Plače.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Kada budu obrađivali svoje, slovenske teme, oni će koristiti samo onaj uži vid te literature, one žanrove i onu poetiku kojima se slavi svetački kult, jer su prvi junaci slovenske književnosti bili
Poseban vid čine lirske pesme, takozvani bećarci, koje se sastoje od samo dva deseteračka stiha vedrog, obesnog i podsmešljivog
se predanja zasnivaju - da u njihovu verodostojnost ne smeju sumnjati ni pripovedač ni slušaoci - zahtevala je poseban vid umetničkog oblikovanja.
I Vinaver će, nimalo slučajno, najpre parodirati Popovićevu Antologiju novije srpske lirike, dakle onaj vid razvoja koji je kanonizovao autoritativni kritičar moderne.
Radičević (1925), koji istrajno obnavlja jedan osobit vid folklorne kulture u zapadnoj Srbiji. Premda u početku nešto sporije, proza se paralelno menjala s poezijom.
Jakšić, Đura - PESME
S perom u ruci Stekô sam sebi u rodu glas; S krvavom sabljom na bojnoj muci Bolji sam bio — bolji od vas! Da ste me vid’li — to da ste samo! Al’ onde, znajte, ne beše rob! Ubojne sablje kad potrzamo: Pobeda! Juriš! Il’, bolje, grob!
Nastasijević, Momčilo - PESME
2 Mrklo kad jezgro života, zamrači njim i prazni umlja vid. Iz tame sebe tamom poteci van; rugobom noći šturinu oplodi dan u videla neprebol, u stid.
3 Tajna to tajni, za dalju nekud menu otvori vid. I obnevidi oko, gde progledala duša neproboja kroz tvrdi prostreli zid.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
TRAVA 25 VID 25 (VINOVA) LOZA 26 VINjAGA 26 VISIBABA 27 VIŠNjA 27 VRATIČ 28 VRBA 28 GAVEZ 31 GLAVOBOLKA 31 GLOG 31 GORUN 34 GORUŠICA 3
Ko je grozničav, uzima njene plodove u vareniki ili kafi (LMS, 139, 86). VID Gauchheіl (anagallіѕ arvenѕіѕ). Vid; vidac; vidovka, vidova trava; vidovčica (Sofrić, 62); mišjakinja (GZM, 6, 801);
Ko je grozničav, uzima njene plodove u vareniki ili kafi (LMS, 139, 86). VID Gauchheіl (anagallіѕ arvenѕіѕ). Vid; vidac; vidovka, vidova trava; vidovčica (Sofrić, 62); mišjakinja (GZM, 6, 801); krika (іbіd., 373).
Slično gatanje i u LMS, 139, 87, samo što tu V., pre no što se metne pod jastuk, treba tri puta obneti oko kuće). Vid se smatra kao siguran lek od očiju, i zbog toga ga na Vidovdan bacaju u vodu i tom se vodom umivaju (іbid.
npr. SEZ, 41, 1927, № 185; Milićević, Kneževina Srbija, 133). Ime biljke vid ima možda veze sa starinskim istoimenim božanstvom (<Čajkanović, O vrhovnom bogu, 106; 121; 153; 158>).
SEZ, 16, 353; BV, 10, 1895, 28; 16, 1901, 364: »Da Bog dade te se ne udala, Dok ne vid̓la tri na nebu sunca, Dok ne čula kako riba pjeva, Dok ne rodi javor jabukama, Žuta vrba grožđem bijelijem«...
jabuke spada u tipična αδννατα ‹= što ne može biti› u srpskoj narodnoj poeziji (»Da Bog dade, ti se ne udala: Dok ne vid̓la tri na nebu Sunca, Dok ne čula kako riba pjeva, Dok ne rodi javor jabukama, Žuta vrba grožđem bijelijem!
Ćipiko, Ivo - Pauci
On se prisloni uza zid i zagleda se u napušteni prostor. Ulicom, dokle mu oko dopiraše, nije bilo vid jeti živa, stvora, a magla se vukla, tek što je prekidalo jednoliko lijevanje...
— Pustite ga! — reče nehajno Jurina majka. — Ja bih ga želio vid jeti; — odgovori smeteno Ivo. — Ča ćete viditi? Bidan, doša' je kost i koža!
— Jeste li vid jeli' kako ih je onaj vrag, politički upravitelj, motao danas? — javi se sudbeni pristav Balić i pogleda na Ivu, koji
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dolaze slepci sa prosutim očima, mole ga da im vrati vid. Bez gađenja zagleda u njihove rane, gnojave čireve, pipa natečene trbuhe, prevlači dlanom preko zgrčenih udova.
No voda je došla do samih zidina, pa je čak neko vreme bila prodrla i u manastirsko dvorište. Jelena Naprezala sam vid ne bih li odavde, sa Kule, videla što se zbiva dole u manastiru.
zuba pljuvačku, bacao kamenčiće u bućkave tišake, gledao kako voda, blatnjava i lenja, pronosi posivele grane, naprezao vid ne bih li kroz izmaglicu ugledao nešto više od nejasnih senki planina, plašio skunjene okisle vrane što su bolovale na
močvarne neprohodne zemlje u koju ću prispeti jureći zamršenim vijugama njene šare utvu zlatokrilu, da ću onde izgubiti vid te neću više znati kako i kuda da se vratim?
Ponestaje mi dah, znoj mi s čela curi u oči i zamagljuje mi vid. Među zubima mi gusta lepljiva pljuvačka a nepca suva i skorela. Ne smem da pogledam ni gore ni dole.
Bol pod rebrima, slabost u butinama, žigovi u kolenima, tupi žmarci u vratu. Slepoočnice mi zuje, i vid, vid mi je bio zamagljen; nisam to valjda plakao, bože moj, zar sam plakao? Da se prisetim: jedva sam se držao na konju.
Bol pod rebrima, slabost u butinama, žigovi u kolenima, tupi žmarci u vratu. Slepoočnice mi zuje, i vid, vid mi je bio zamagljen; nisam to valjda plakao, bože moj, zar sam plakao? Da se prisetim: jedva sam se držao na konju.
Ilić, Vojislav J. - PESME
dragi, to je jad, Najzad se sve prodaje. 1883. SPOMEN Vremena mrkog minu vid, I nemir prođe vojni, Na mirnog doma tvrdi zid Položen mač je bojni.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ali naš naučnik ne šteđaše svoj očni vid da bi i jedva vidljiva mesta pročitao, a nevidljiva nadopunio prema tekstovima Arhimedovih spisa koji su se drugde u
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Posle dugog truda, miš k nameri dospe, Te pregrize uže, a mreža se prospe. – Eto vid'te deco! Tog lava silnoga Od smrti spasena od miša maloga.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Svetlost se na brodu najednom ugasi. U početku na prežemo vid, da bismo se svikli na pomrčinu. Zvezde sada jače zasijaše. Vetar na krovu poče da duva.
Petrović, Rastko - PESME
Kao vučica ti mi umi jezikom vid I mračnu prugu besa niz divlju ovu kičmu I pokloni mi Njega, Sunce, i s Njime zavist i stid Godina toliko već je da
pitav za stid njenu u Objave mi zvečju Kada bih svakim stihom vraćao sebe u dom Nit vučica mi umi vlažnim jezikom vid Nit mračnu prugu besa niz ovu večnu kičmu da spremi me za Sunca oganj, sa njim na zavist i stid Pa ipak godina tolko ko
bih došao k sebi, pred samim Božijim likom osetio bih svoj Trenutak bi nam se mešao dah i razroko bih posmatrao mu vid.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Dosad si mi verna sluga bio, odjako si bogom pobratime, nemoj budit gospodara moga; jer sam, jadna, zao sanak vid'la: gdi poleti jato golubova, i pred njima dva sokola siva, ispred našeg dvora gospodskoga; odletiše na Kosovo ravno i
koplje prelomilo, pak na njega Turci navališe, dosad mislim da je poginuo; al' ne viđeh Vuka Brankovića, ne viđeh ga, ne vid'lo ga sunce! On izdade čestitoga kneza, gospodara i moga i tvoga“.
Braća seju vrlo milovala, svaku su joj milost donosila, najposlije nože okovane, okovane srebrom, pozlaćene. Kad to vid’la mlada Pavlovica, zavidila svojoj zaovici, pa doziva ljubu Radulovu: „Jetrvice, po bogu sestrice, ne znaš kaka bila
Dok dođoše kićeni svatovi, dotle s’ Milić mrtav naležao. Kad to vid’li kićeni svatovi, naopako koplja okrenuše, naopako kolo povedoše, žalostivu pjesmu zapjevaše; sabljama mu sanduk
Kad je zgleda Mali Radojica, lijevijem okom pogleduje, desnijem se brkom nasmijava; a kad vid’la Hajkuna đevojka, ona snimi svilena jagluka, njime pokri Rada po očima, a da druge ne viđe đevojke; pa je svome babi
Jeste l’ vid’li crkvu Čokešinu i u crkvi slavna igumana, igumana Adži-Kostantina? Jeste l’ vid’li Ćurč’ju arambašu, koji čuva straže
Jeste l’ vid’li crkvu Čokešinu i u crkvi slavna igumana, igumana Adži-Kostantina? Jeste l’ vid’li Ćurč’ju arambašu, koji čuva straže od Turaka s njegovijeh trista i tri druga, da ne bude roblja iz Pocerja?
Jeste l’ vid’li moga gospodara, a Krsmana kneza Vujičića? Jeste l’ vid’li Valjevca Jakova, ta Jakova, srpskog komendata?
Jeste l’ vid’li moga gospodara, a Krsmana kneza Vujičića? Jeste l’ vid’li Valjevca Jakova, ta Jakova, srpskog komendata? Je li došô Valjevac Jakove? Je li došô i doveo vojsku?
I vid’li smo Ćurč’ju arambašu s njegovijeh trista i tri druga, koji čuva straže od Turaka, da ne bude roblja od Pocerja.
I vid’li smo Valjevca Jakova, — u Jakova nije mlogo vojske, nema više od trista Srbova, i četiri s njime arambaše: do dva brata
Jeste l’ vid’li mlogu tursku vojsku oko Šapca, grada bijeloga, i u vojsci turske poglavice? Jeste l’ vid’li moga gospodara, gospodar
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— O-op, juriš u hajduke! Ubrzo se drumom pokaza i Lazar Mačak. Po onome kako je išao, vid jelo se zaista da je zaslužio svoj nadimak.
Napinjao je uši i buljio u tamu, ali što je više naprezao vid, okolni žbunovi i drveće dobijali su sve čudnije oblike.
Oficir nam se od žalosti ubio. — A kud ćeš sad ti s tom puškom? — To ćemo još vid jeti — prijetio je vojnik. — Biće još dana za megdana. Škola nije radila.
Nisu bili baš bogzna kako lijepi, ali se u dugoj niskoj baraci ipak sasvim dobro vid jelo. Duž zidova kolibe bile su povješane slike raznoraznih životinja.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ne lasna im je uprava, ni jednak im je posao i vid: svaka svoju elamenta naturu ima. Zemlja, voda, vatra i vetar ka i sva životinja ne može to biti da je jednaka i jedne
Što ne može morska dubina zagasiti, to trne mala suza. Pored suha drveta i sirovo gori. Vid konja plaća. Sunce jedno je, ama zdrave oči prosvetljuje, a bolestljive zaslepljuje.
ZAGONETKE Aheja je davno proletela, Obrtuška se udajačila. Promene nejma... (smrt) Ni govori, ni romoli a vid čovečiji ima (ikona) Jedna glava, jedno grlo, suretina odelo (kaluđer) Njima sreća, ostalim šteta (trgovci) Ka
Kako li videlo očno (sasma je maečko) a daleko i široko vidi! Eda do viđenog mesta pruža se, il' se vid putem nastala il' mu tamo prehodi, vraća li se natrag? Kako to jedno i podiže i nosi se samo s voljom upraljano?
Ode gore u vis na nebesne bele oblake. Vid mu bijaše angelski, od haljina durma strašne munje sevahu, glas mu se govorni čujaše kan' da vrlo grmi.
Samfir kamel je očolekovit: bistri oči i gled čini očima. A e da Hristos ne daje li vid očima; koliko je slepce prosvetljao s gledanjem; otvorio je oči sleporođenom, tako i drugome slepcu što no je kod
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
koje se čorbadži-Zamfir — iako je tri paše surgunisao — ipak pribojavao pomalo); tada čorbadžija brzo uzme na se ozbiljan vid, pa kao da ništa nije ni bilo, brzo okrene razgovor, pa je savetuje i kao grdi pomalo i veli: „Će se udaš.
Priznavao je da mu je Mane opasan konkurent, kad se uzme u vid njegov kućevni trošak i kafanski džeparac. Zato je našao nekog advokata budžakliju i zamolio ga je da se zauzme, reče, za
“ I istin’ zboreše žena! A ja gu teke tagaj toprv pogleda malko bolje Zonu. Pa kad gu vid’o onu njojnu t’nku snagu, pa one njojne puste kose, pa one bele, cvrste grudi, kako dva fildžana, pa ono njojno devojačko