Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
a drugi s druge strane puta, da ih Raka ne opazi, pa u stopu za njim Pomrčina beše gusta, a on nije baš toliko oštra vida da ih smotri. Uputio se pravo njihovoj kući, a govori sam. On je imao običaj da se kašto i sam razgovara. »Hm! hm!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Trinaest rana na njemu! — Trinaest?! — Jest, trinaest, ali ništa to! Posla ga vojvoda Đorđe u Orašačku adu da se vida! I izvidaće se... Još su ga štošta o pojedincima raspitivali, a Stanko im je o svemu pričao...
Te noći Surep se krenu sa Stankom i Zavrzanom na Drenovu Gredu da ih vida... 10. ZBEG Nemoćno i nejako napustilo je svoj mirni krov, pa se sklonilo u dubravu, u goru... A i kud bi moglo!
! — Ništa, majko, ranjen sam!... Zbeg se poče buditi. Surep ode tražiti svoju baba-Stoju, da ranjenike vida... — A ko je to na nosilima?... — 3avrzan... On je teško ranjen — reče Stanko. — Je li još živ? — Živ je!...
Dučić, Jovan - PESME
Iskušitelju, pun sam straha, Po bespuću i blatu stida; Smrzavam od tvog toplog daha, U tmi bez svesti, zlu bez vida. Ali sam nevin, jer ja stradam; I čist jer čekam dan otkrića; I novorađan jer se nadam; I pijan samo od tvog pića!
Neprekidni izvor ponosa i stida, I večno bespuće kud se zakorača; Ti si očarano oko svega vida, I venac masline i držalje mača.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— reče bojtar i uze ispred pop-Spire i Pere rakiju i popi. — Pa još za dva sata puta stićete. Stićete komotno još za vida u Čenej. Platiše birtašici rakiju i vino. Birtašica i bojtar zahvaljuju i ljube pop-Spiru u ruku.
Prođoše i njega, i stadoše pred parohovu kuću, još za vida. Pred popinom kućom puno kaljave dečurlije. Skupili se na meko utapkano blato, pa se igraju kolja.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
U tom istom jedan od one trojice oficira, ne ispuštajući nikako iz vida mesto gde se ona glava izgubila, smače brzo čizme, odupirući snažno mamuzu o vrh prstiju, onda zbaci šinjel, bluzu i
Afrika
njegovo lice dotle smešno–uplašeno, razvedri se, i posle toga me više ni on, niti ostali bojevi, ne puštaju iz vida. Dok večeramo u Manu oni su blizu u kutu iza mene.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Uostalom, Agagijanijan ima naređenje da kapetana prati, i da ga ne gubi iz vida. Volkov zatim priđe stolu i uze sa mastionice zvonce.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Vrlo su vešti pregovarači, sigurni da nikada neće izgubiti iz vida svoje interese. Kada bi se mogli osloboditi svoje sadašnje megalomanije, postali bi, pazeći naravno uvek samo na svoje
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
) — voditi računa o onome što ne sme da se izgubi iz vida rešt (od nem. Arest) — zatvor, haps reštauracija, restauracija (lat.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kroz jelovinu, on se peo za pukom, izgubiv posle uopšte iz vida zemlju i sela, dole. Cvrčanje levči, paoka i glavčina uspavljivalo ga je kao i neprekidni šum, pod kolima, opalih
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ona gubi iz vida da je najveći deo tekuće dečje književnosti u svakom pogledu bezvredan, određen za jednokratnu upotrebu, i da
Ne gubimo iz vida da se pod vaspitanjem često razumeva propagiranje određenih društvenih pravila i normi koje protivureče duhu istine i
omiljenost uslovljena je, bar delimično, nesvesnim čitalačkim otporom prema tekućim strujanjima književnim: evo jednog vida poezije u kome svako nalazi ono što može ili hoće, evo pesme u kojoj je vrtoglavica pred beskrajnim i nedostižnim
- bez pomoći odraslih dete se ne bi moglo razvijati, pa ni opstati; u svakom slučaju, to usmeravanje ne treba gubiti iz vida, niti samoj deci pripisivati zahtev, tj. potrebu za primerenom im poezijom.
(Mlin potočar) Kakve god nas nevolje gonile, ne smemo zaboraviti odgovornost pred najvišim sudom, ni izgubiti iz vida zakon po kojem postojimo.
Lirska slika pritom se izoštrava, a humor biva topliji, nezlobiviji. Lepo i smešno dva su vida čudesnog. Čovek prohodi zemljom omađijan, a već iza prvog zavijutka sam vrag zna šta ga čeka: možda zbijen muslimanski
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1803. godine, u Budimu, Georgije Mihaljević preštampao je crkvenom ćirilicom knjigu Vida Došena Aždáя sedmóglava, sirъčь: ωpisanïe sedmi grъhovь smertnыωhъ, i to »prečiščeno« »sъ dalmatinskagω яzыka na
яrosti turske, sa četiri pesme ispevane u narodnom duhu, u kojima se slave suvremena junaštva crnogorska (Pjesna za Vida i Mirčetu, Udarac na Martniće, Vuk prijatelj ovči i akrostih Nahije).
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
i mela dvorište, češljala se skrivena u sobičku i sjetna pogleda vadila ispod jastuka plavo i crveno cvijeće, „Vida“ i „Vidu“, koje je sinoć tamo stavila ne bi li u snu vidjela svoga suđenog.
Vid i Vida obično joj nikog nisu pokazivali osim zamršene gužve od hajduka, žandarma, volova i pečalnih seljaka, a baš te noći,
Kostić, Laza - PESME
Rumen požara seća te stida. Svaka joj kapka iz bonih grudi godine teške lakome bludi večito vida. MEĐU JAVOM I MED SNOM MEĐU JAVOM I MED SNOM Srce moje samohrano, ko te dozva u moj dom?
mojoj mirisima bosiočkim iz davnine mučeničke: već mi disak zagušuju jučeranjim zadasima životova razilaza, te besamrt vida svoga spomenima začinjući samrtničke ništavosti, istu sudbu kô da kažu užasnutom posmatraču.
Osmehnu se kralj Ramsenit, osmejak mu brigu vida, kô oblake s neba sunce sa čela mu bore skida. „Neimare Minadire! Ja i nako nemam sina, tebe voli moje dete,
Ja podiđoh tom udaru, al' od žešćeg od udara, od očiju, od nedara, osta rana bez vidara! — oh al' evo što je vida, što je skida!
Jedan cik tek, jedan skok tek, i evo ga vrh stepena, i evo ga do neveste i carskoga vojna njena; bez pokaza vida svoga, bez očiju dana bela, tek poveden jednim cikom i mirisom njena tela.
Lalić, Ivan V. - PISMO
u strašnom blagoslovu noćnog bdenja Strepnja iznutra razmrežava oči I koren vida širi se i menja da novim putem nova slika kroči — Na nekoj zvezdi more se rascveta, u čaši vode zaiskri tišina, Svaka
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
mogli su na Sulencetu, kao mlađem alkoholičarskom pripravniku, da mere svetlo koliko mu drago: potpuno je ispustio iz vida zašto se tu nalazi.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Kukuriče petrov cvetak. Za nedeljom kaska petak. Izgoneći šeboj-boju, vida Mesec paranoju, a zinuvši, čak vrh Tise, karanfilom zapali se. Tajni žižak, istog časa, pšeničicom protalasa.
koji ruši krevet gde mrak je bio, zbacujući teret od ljupkih tela, brušenoga sjaja, bez kojeg nema pogleda što vida, pred kojim munja košuljicu skida. Izdrži nalet zračnih nasrtaja. II Od palih reči tvorim li nebesa?
U slepih pčela mračno košničište gluhota sukne, obruši se muklo. o prozor vida razapne se sukno, te s duše vivci kao da zapište: „U jedno sve je vukla neka žudba“, a to je bila katastrofe žurba
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Heće više lepih gradova biti na zemlji našoj. Noći dugačke želimo i šume duboke gde ima vida i bez očiju. Da pevamo i da se sami sebe sećamo, drugi su nas zaboravili.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
opštinski činovnik Trifun Spasić, nezaposleni građanin Mića Stanimirović dr Petrović, advokat Simka, Agatonova žena Vida, Tanasijeva žena Gina, Prokina žena Sarka, udovica Tetka Danica Događa se svakad i svuda.
Kao da ga nije ni bilo. PROKA: Tako ti je to, moj Agatone! Danas jesmo, sutra nismo. VIDA: Šta ćeš; takav je zakon božji, prijatelj-Proko, pa ne biva drukče! PROKA: Ne biva, bome!
TANASIJE: Nikome taj nije zajeo, nikome oteo! PROKA: More, kako zajeo i oteo; davao je. VIDA: Davao je, bome, i kapom i šakom. MIĆA: Možete misliti kakav je to gubitak za našu porodicu. AGATON: Gubitak, nego!
a danas?... SIMKA: A danas, eto, održasmo mu sedmodnevni parastos. VIDA: Istina, kad već pomenu parastos, baš pravo da vam kažem, nije lepo što je danas samo jedan sveštenik služio.
Imalo je valjda odakle da se plati, a pokojnik je toliko zaslužio? TANASIJE: Trebalo je uzeti bar tri sveštenika. VIDA: Tri najmanje. MIĆA: Pokojnikov je ugled to odista zahtevao. SARKA: Sramota od sveta!
AGATON: Otkud ja? Ko mene pita? Tu je advokat, on je staralac, pa je on valjda tako naredio. VIDA: Tako je to, dabome, kad kod tolike familije tuđini upravljaju i naređuju.
TANASIJE (buni se): Pa šta ako sam pao?! Danas malo veći i jači padaju pod stečaj, pa zašto ne bih ja? VIDA: I ako je pao, prijatelj-Agatone, tebi nije ništa zajeo.
AGATON (prekrsti se, služi se): Bog neka ga prosti! TANASIJE (prekrsti se, služi se): Laka mu bila crna zemlja! VIDA (prekrsti se i služi se). GINA (kad je žito došlo pred nju, zaplače se).
SIMKA: Šta imaš da je ispituješ? Nisi ti ovde u srezu, nego na parastosu. Šta imaš tu da ispituješ? VIDA: Pa da vidiš, Simka, pravo da ti kažem i treba ispitati.
sve popisao, zapečatio, a ovu kuću predao na čuvanje tetki, jer je pokojnikova želja bila da mu se ne zatvori kuća. VIDA: Ama, reci ti meni, prijatelj-Agatone, kakva je to tetka? AGATON: A zar ja znam?
Njoj je tetka, pa je zbog toga svi tako zovu. I pokojni Mata je zvao tetkom. VIDA: Pa otkud advokat toj tetki da preda kuću; nije valjda advokatu tetka?
TANASIJE: Uha, kud ti ode, prija-Sarka! VIDA: Nemojte dvaput da kažete, ali... Kad je čovek malo izbliže pogleda. Meni je baš pao u oči njen nos, isti pokojnikov
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ispratile su me do stanice. Sestra je mahala rukama sve dok im se nisam izgubio iz vida. Tačno u određeni dan vratio sam se u komandu. Naiđoh prvo na Aleksandra. Bio je ushićen.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Beše već ušao u selo, pa gledaše da ne izgubi iz vida školu, koja se, sa svojim visokim dimnjakom, izdizaše malo u stranu od seoskog puta..
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
III Deda seo pored zida, Ko medved se zavalio u šarenu šamlicu. Šta li mu je ono u rukama? — Očinjeg mi vida, Deda u rukama drži đačku tablicu. Pažljivo — kadikad samo veđu podigne — Računa: kolike je proživeo godine.
Gleda Laza, gleda, i skida Naočare, da ih malo uštima... Da ga to ne vara čulo vida? Kako da poveruje svojim ušima: Nepravdu kad vidi, Lazar zarida I naroguši se kao orlušina!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
ostrva, koja se gubila u retkoj plavičastoj izmaglici i koju smo, zbog pomrčine što je nastupila, ubrzo izgubili iz vida.
Rakić, Milan - PESME
Kraj mene strči zarđala džida, A njemu, svakog časa, noga kleca, I zato što smo starinskoga vida Rugaju nam se raskalašna deca. Neka ih, Gospo. Nama nije krivo. Neka im i to zadovoljstvo damo. I ćutaćemo.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
(daju mu đaci gusle) IGUMAN STEFAN (poje) Nema dana bez očnoga vida niti prave slave bez Božića! Slavio sam Božić u Vitlejem, slavio ga u Atonsku Goru, slavio ga u sveto Kijevo, al' je
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Čim se izgubiše iz vida čaršiji, opet počeše da se pogurkuju i obaziru. A već kada kao namirisaše Sofkinu ulicu, sve pojuriše.
Pandurović, Sima - PESME
Vidim, nemar suvereni leči, — Moju nežnost, nemir, jad bez reči, Moju staru ranu od života. Higijena nesećanja vida Moj bunovni san i savest što mi Duh i telo nemilosno lomi. Higijena nesećanja vida.
Higijena nesećanja vida Moj bunovni san i savest što mi Duh i telo nemilosno lomi. Higijena nesećanja vida. Gledam da se svega manje sećam, Da ne žalim ni prošlost, ni sebe, Da se tiho što beše pogrebe; Gledam da se svega
RONDO Ko nam stare rane još može da vida? Možda tiho, plavo, razneženo veče, I dah što ponoćnom tišinom poteče Preko gora, polja, urvina i hrida.
Dosta nam je igre nepotrebnog stida. Šta se najzad njime i na kraju steče? Ko nam stare rane još može da vida? Možda tiho, plavo, razneženo veče...
Ko nam stare rane još može da vida? VELIKI PAUK Vidiš kako tiho iznad naše glave, Na trakama sunca, kroz trenutke bede, U varljivoj slici budućnosti
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Dugo je Janko za njima gledao. Gledao je sve dok ih iz vida ne izgubi. Adolf se obrtao, mašući maramom. Kad već bjehu jedva na vidiku, Janko zamaha kapom, vičući njemački:
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— i pri tome lomi slamku). Zakletve mogu da budu šireg (Tako mi života! Tako mi očnjeg vida! Tako mi sunca!) i kraćeg oblika (Života mi! Očnjeg mi vida! Sunca mi!).
Tako mi očnjeg vida! Tako mi sunca!) i kraćeg oblika (Života mi! Očnjeg mi vida! Sunca mi!). Osim toga zakletve se upotrebljavaju u pravom i ublaženom značenju (S mesta se ne pomakao, i Tako ne imao
Kao i igre odraslih, i dečje igre ostvaruju se u dva osnovna vida: govorom i pokretom i, prema tome, mogu da budu: govorne i pokretne.
“ kao da muž ne osjeti da je ona slaba vida, nego da reče da ona njemu vrača; ali on opazi šta je, pa joj reče: „Minulo je mene svako dobro kako sam ja tebe uzeo“.
Srbi otuda pripovijedaju da su nekad bile dvije sestre: Vida i Koviljka: pa Vida gradila Vidojevicu, a Koviljka taj grad Koviljaču; pa poslije kažu da su ljudi zasuli Koviljaču u
Srbi otuda pripovijedaju da su nekad bile dvije sestre: Vida i Koviljka: pa Vida gradila Vidojevicu, a Koviljka taj grad Koviljaču; pa poslije kažu da su ljudi zasuli Koviljaču u zemlju, kad su polazili
2 Priča se da su nekad bile dve sestre: Vida i Koviljka. Njihov otac nije imao nikog drugog do njih dve, a bio je vrlo bogat.
Pa onda umre. Sestre se odmah rastanu, jedna ode na jednu a druga na drugu stranu. Vida se ustali na planini Vidojevici, gde sazida veliki grad, zbog koga se i ova planina prozove Vidojevica.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Otvori cerkov; tu se poklonim i celujem predivno izobražene ikone. Kad, eto ti prečestna vida starica s drugima dvema gospodičnama, ljubopitne znati ko sam, kud i zašto idem.
Čudim se ko bi takovu vešt tu ostavio. Pristupam lagano i, budući od mladosti kratkoga vida, dođem oko desetak korakljaji blizo i Tu, sam ne znam kako, se ustavim; i namesto što bi[h] bliže pristupio, počnem
koja u celom svom životu ništa ne pije, to jest što se pije, ni vode, a soveršeno zdrava i prekrasne krvi i vida. Kad bi gdi po lepi mesti pešice [h]odili, išla bi ova žena kao da je vetar nosi.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Stipan i Bakonja pođoše. Muž i žena stajahu u dvorištu dokle ih god iz vida ne izgubiše, pak uđoše u kuću. IV UVOD U NOVI ŽIVOT Bakonja i Stipan iđahu što su bolje mogli, ali zaostajahu iza
Ona dvojica prevezoše Bakonju i on odjezdi uz vodu, daleko od sela. Odahnu tek kad izgubi pošljednje kuće iz vida i tek tada osjeti kako se preporađa. Navališe uspomene. Tuda je pošljednji put prošao s ocem dovodeći stričeva kulaša.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Iz mozga niz ždrelo usov leda klizi. Pun snega, naheren ko toranj u Pizi: Čkiljim kroz zamrzlo okno moga vida. Krvna bulko, što si cvetala u žili, Kud to cvet svoj rasu u ljuspice leda? Noga bi da krene — al joj santa ne da.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Bez uspeha. Prozori Tataginog kućerka bili su gusto zastrti, a već pri ulasku u šumu starica im se gubila iz vida. Činilo se kao da je cela šuma čuva brišući njene tragove.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Slava je polako čilila, godine su prolazile a on je gledao kako mu donose gubitak svake vrste. Kad je ostao i bez vida, kao da više nije sumnjao da mu je sudbina, uistinu, bila sasvim nenaklonjena.
Najčešće su poštovali odsustvo njegovog vida, prepadnuti takvom opomenom sudbine, ali su odmah izmicali. Davali su mu krov nad glavom i delili s njim hleb i so, ali
tako da bude jer je samo tako mogao da vlada onim trenucima u pesmi kad Hasan-paša, kažnjen za svoje silništvo gubitkom vida, preklinje: Nek mi vrati moje oči čarne!
Otada je postao gotovo bezbrižan: kao da je do kraja naslutio zašto se obreo, bez vida, među ljudima. Buna je započinjala pa trajala a on je išao ka njoj, privučen jezom što se rasplamsavala.
Kad je, tri godine posle Kneza, i Gospodar otišao u izgnanstvo, Anastasijević je znao da je došao čas da ispusti iz vida tog mrzovoljnika nad čijom su se glavom sakupile nesreće.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ljubim li te... il' me duša vara, Što se udilj s tobom razgovara? Ljubim li te... il' me bezum ganja; Nema vida, čula, osećanja; Ljubim li te... il' ljubavi nije Što se grli, to su samo zmije; Ljubim li te...
“ Sestro moja, sele, Tebe melem vida, Mene tuga mori, Srce mi se kida; Reci tvojoj druzi Oh, ne reci, ćuti, Ne znam ni sam šta je Što mi dušu muti Aj,
Dižite škole, Deca vas mole! Jer ima l' gora srama i stida Neg' svome čedu ne dati vida! Jer evo svetlost svetu se sprema, A vaš da porod očiju nema! dižite škole, Deca vas mole!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
po blijedom tumarahu sv'jetu i stvarahu različne predmete; no prividna njina tvorenija bježahu im od slaboga vida, ka što kule snovidjenja bježe.
Ove grdne mase nesmislene pokorne su meni vazda bile i u svoju mračnu kolijevku na slomjene svoje kolovrate od vida mi strmoglav skakale; no njenijem mrtvijem pravilom češće bi se putah izvlačile, dokle digoh krunu nad prestolom.
okean veliki smolne smradne vode zauzeo, koja kipi s užasnom ljutošću, pružajući blijede plamove, smrtne strave i vida punane, s plamovima kola dima smradna, te miješa mrake sa bljednošću.
Svi bregovi kipeće pučine brdima su čestim zasijati, no golijem, vida plačevnoga; iz njih biju stravični volkani koji žednu i mračnu utrobu pune gadnom smjesom okeana, i opet je na
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Duboko u godinama, oslabljenog očnog vida, želeo je da nađe sebi pomoćnika koji bi mu na glas čitao i po diktatu pisao, a koji bi bio snabdeven temeljnim znanjem
mislima, odstraniš sve njene slučajne i prolazne odlike koje proističu iz građe te stvari, onda dolaziš do njenog čistog vida, do njene ideje koja je nepromenljiva.
svojim drugovima: „Po mišljenju našeg velikog učitelja, najsavršeniji filozof bio bi onaj koji ne bi imao očnog vida, sluha ni njuha, jer bi tada mogao da, nesmetano od svih čulnih utisaka, živi i uživa u čistom svetu ideja.
smo, sinovče, i bez grčkih filozofa, živeli dobro, bogougodno i hrišćanski, ali naše sadanje pape su to izgubile iz vida kad su potpomogle širenje poganske literature“. „Zar pape?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
nogu, podmuklo probija za njim kroz onu gomilu sveta, da ga prati u stopu, pa se trudi da ga ni za momenat ne izgubi iz vida.
Za onaj sekund napregnutoga vida ja sam se uverio da su se deca, pred ovim besmislenim užasom, bila razletela na sve strane i daleko pobegla od vitla.
ruku, bila je: da bi me ona mogla predstaviti ženi, koju sa nekom strepnjom u srcu, nikako više nisam smeo gubiti iz vida.
nečujno i žurno gazili po kaljavoj zemlji u pravcu položaja, koji smo uskoro zbog noći, koja je nastupila, izgubili iz vida.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
* Eto, sjećam ga se iz tih dana. A kasnije je bilo drukčije. Izgubio sam iz vida i njega i njegovu trupu. O njima se počelo manje govoriti. Trupa se raspala, pocijepala u posebne grupice.
To je bilo sve što sam im još dugovao. Pucketale su u vatri, ravnodušne što prelaze iz vida krte trine, požutjelih fotografija, od vlage poklobučenog kartona, u topli suhi pepeo — iz jednog oblika ništavila u
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ona nije gubila iz vida nijednoga trenutka, da je onaj, kome se ona predaje i dušom i telom — oglašeni zlikovac, koga zacelo čeka, ranije ili
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
vest nadvor — napolje nađavasati se — nasititi se nazorice — izdaleka pratiti nekoga ali tako da se ne gubi iz vida naide — nađe naimar (neimar) — graditelj najedanak — najedanput nakladen — iznesen, postavljen nalet je bilo —
Petković, Vladislav Dis - PESME
se naš'o u zemlji propasti S prestola tajni i snova i zvuka, Ja sam došao bez bola i žudi Tu, gde za nebo niko nema vida, Tu, gde i mrtve ubijaju ljudi, Tu, gde je žena pojava bez stida, Ja sam došao bez bola i žudi.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Dok on nastavlja da usavršava i rekonstruiše, njegova koncentracija slabi i on gubi iz vida osnovna načela. Rezultati mogu da se postignu, ali uvek na štetu kvaliteta. Moj metod je drugačiji.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
dok smo plovili niz reku Elbu, svi putnici su bili na palubi i posmatrali zemlju koja nam se polako gubila iz vida. A onda je odjednom odjeknula čuvena pesma nemačkih iselješka , čiji sam poslednji refren, mada teška srca, i ja
napadi na američku demokratiju i moja odlučna odbrana, učinili su da zapazim neke stvari koje bi mi inače izmakle iz vida. Da ne bi ove prepirke mogle dovesti u pitanje naše prijateljstvo odlučismo da počnemo čitati nešto drugo.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I kao da joj brdo snage daje, gleda u nj. A kako ga s vida gubi, sve joj je tješnje u duši, dok ga najposlije zakloniše gradske goleti.
Pa zasve što je misao nosi daleko, jednako očima prati Lazu, a kada ga za čas izgubi s vida, pođe pored vrata. Čekaonica je rasvijetljena i svijeta je oko nje manje, a oni što su zaostali sjede i čekaju.
Djevojka gleda s vrata za njim, i kad ga s vida izgubi, čisto protrne. I htjela bi da požuri za njim.... Pa gleda u svijet po ulici ništa ne možeda je utješi; sluša
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ispod vidljivog razgrće se nevidljivo, što se inače pri običnom čitanju jedva naslućuje: iza Vida skriva se folklorno (uz uticaj hrišćanstva) božanstvo videla, možda i sam mitski slovenski Svantovid (Sventovit); iza
A one se ne tiču samo Popine poezije nego celoga jednog vida savremenoga pesništva u kome su reaktivirani neki oblici kolektivnoga čovekovog pamćenja, pamćenja koje nam drugačija
i našega jezika, ali pri tome treba postaviti i jedno bezazleno pitanje: koje naše poezije i jezika, kojeg njihovoga vida, koje tradicije?
pa tek taj strah i bogobojažljivost treba objasniti, a objašnjenje će nas odvesti ka rasvetljavanju onog specifičnog vida stare varoške kulture koji je Stanković književno modelovao.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
i „pričanje je u sko kovima”25 Premda je Skerlićeva kritika u mnogim pojedinostima tačna, svejedno on pri tome gubi iz vida upravo ono što nas posebno zanima - da ubrzanje pripovednog vremena ima osobitu kompozicionu funkciju.
do mesta gde je metabola potencijalno data, nego u isti mah i do mesta gde je ona gotovo nužno data zbog ukrštanja dva vida govora, pa se stoga i može realizovati kao postupak koji očigledno pojačava, a ne kvari, Stankovićevu osobitu
ne samo - kako se to u kritici često isticalo - aristokratskog hadžijskog staleža, nego isto tako i celog jednog vida tradicionalne balkanske gradske kulture sa njenim osobenim sistemom vrednosti, i sa nama danas ne uvek dovoljno
već samim svojim prisustvom uz javu na inicijalnom i finalnom mestu teksta podstiče kod čitaoca i misao da postoje dva vida stvarnosti: u jednoj stvarnosti žive likovi, a drugu oni tek naslućuju, daje se u nagoveštaju.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Sitne vale zadnji zraci sunca zlate Kô pozdravi iz daljine nepoznate. I galebi hrle gnezdu još za vida — Gnezda su im u pukotu stena, hrida. Tiho plovi brodić mali po pučini I nada se vedroj noći, mesečini.
Trgujući židski, rana se ne vida: Na poštenju samo budućnost se zida. Danaske nam braća na prelomu pate, Teško im je reći: pomozi nam, brate Al’ mi
»Starmali« 1889. MILINA Vidiš kol’ko vidiš sa ostatkom vida (Al’ davno i gledaš, motriš bez prekida) Vidiš, zemlja-mati i prima i daje, Po njivama klâsi zlaćano se sjaje, Čuješ
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
ANČA: Od beli kostiju, što se gledi kroz njega. FEMA: Pravo, Ančicema, i ja ću da postanem kratka vida. ANČA: Verujem, milostiva gospođa. (Zabeleži.
EVICA, RUŽIČIĆ RUŽIČIĆ (gledajući čas gore, čas u Evicu): Šta je život bez ljubovi Nego nemi stubovi? Nego oči bez vida, Il’ devojka bez stida. Ili dan bez sunca, Il’ noć bez meseca. (Evici) Blagozračna Heleno. EVICA: Moje je ime Evica.
Miljković, Branko - PESME
Oh, gipka sliko varke, varko živa, kad kamen vida njeno lice biva. Daj mi snage da neporočno ljubim dane započeo tužno. Tu se skriva bol bez odjeka i reč bez odziva.
Izvod iz čudesne basne sna. Gorke obale na kojima neumešni stojimo okrenuti svome početku grešni zbog gubitka vida kada svetlost zgasne. U snu smo oni čije zaljubljene usne traže reči bez cilja, bez izmišljenih predela.
Zid mutni što se pod freskom otrezni I ojača prazni zanos neoprezni, Nek lepše od zvuka sluti mi suštinu, Gubljenje vida i put u dolinu.
u ruci vatru kao da je To nešto stvarno, anđele sa zida, Na ulasku u zavičaj koji daje Lobanju trulu za zlato mog vida. Primi i cvet koga preziru ljiljani Zapamćene mudrosti u susret mom prahu. Istinske su reči tužne; pravi dani Prazni.
Krakov, Stanislav - KRILA
Te kakvog. Duško je dobio poljubac od male Viktorije, kroz vazduh; na vas se, čika—Joco, mnogo smejala ona čupava Vida, kamenjarka, a Andrija sa pobedonosnom trbušinom i ona oklopnjača Ida... bio je čitav prijatan skandal kod Tur— Blanša...
Petrović, Rastko - AFRIKA
njegovo lice dotle smešno–uplašeno, razvedri se, i posle toga me više ni on, niti ostali bojevi, ne puštaju iz vida. Dok večeramo u Manu oni su blizu u kutu iza mene.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Na glavi mi se koža ježila, Pa i danas bih tvorca proklinjô: Zašto je čula dao čoveku I lepog vida crnu zenicu? Da l’ zato samo da slušajući Gospodstva vašeg grozne ćefove, U jedu svome i očajanju Oko i uvo kune
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Oh, rumeno čedo, Proleće i cveće, Znaš li onu pesmu: „Oj, pelen-pelenče!“ Sestro moja, sele, Tebe melem vida, Mene tuga mori, Srce mi se kida.
il’ me duša vara, Što se udilj s tobom razgovara; Ljubim li te... il’ me bezum ganja, Nemam vida, nemam osećanja; Ljubim li te... il’ ljubavi nije — Što se grli, to su same zmije; Ljubim li te...
Tako tuga srce vida, U večiti mir ga smešta, Taka tuga nije tuga, Nije silna, nije vešta. To je tuga, što te digne, Pak te u svom
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Onda stavi bajonet u usta, prekorači preko bedema i odmah prileže. Naskoro ga izgubismo iz vida među mrtvim i ranjenim Bugarima. Bilo je prošlo odavno vreme otkad je trebalo da se vrati. Već sam se bio zabrinuo.
Još uvek vidim jedno tanko stablo na sto metara daljine i mislim, kada njega izgubim iz vida, onda se možemo dići. Ali umesto da mi se izgubi iz vida, ono kao da postaje sve upadljivije.
Ali umesto da mi se izgubi iz vida, ono kao da postaje sve upadljivije. Gledam onda na suprotnu stranu i, začudo, svi mi predmeti izgledaju uveličani kao
Ali samo što je preleteo iznad mene, ja sam se digao. A Italijani su se vratili tek onda kada su aeroplan izgubili iz vida. Onda je nastalo opet truckanje. Ali toga dana nije mi bilo teško. Valjda sam se navikao.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
No svetinje druge ovde bijahu sobrane: Što sam pjev'o o ljubovi, o zanatu Dida, Tu je išlo što je tajno, da mu nije vida.
1813. Milovan Vidaković JOVAN BERIĆ ŽENIDBA PO MODI Od teškoga plača nestade mi vida, U kolo pristati ne mogu od stida.
1846. Nikola Borojević POKLADNICA Gospoja Persida Nosi šteher lep, Kratkoga je vida Kad ogleda džep; U crkvu okleva I na peti zvon, U glavi joj seva Da je to bonton.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— VLADIKA: Davno je, sine, Otkad mi vida mutne zenice Kroz duge noći zalud čekaju Blaženog sanka sjajne obraze — Al’ zalud, zalud — odbegoše mi Krepeći
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Pisarčić (pakosno): A, šta znaju te vaše gazde? David (ljutito): Dijete, očnjeg ti vida i carskog kruva, ne prekidaj me u riječi! Ama šta je tebi danas?! „A, šta znaju te vaše gazde!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Nastaće kulturni tip sa dva vida, starim tradicijskim i usmenim, i novim, hrišćansko-civilizacijskim i pismenim. Među njima nastaju različiti oblici
njima nastaju različiti oblici kontakata, mešanja i prožimanja, dok se ne uspostavi kulturni sklop koji počiva na oba vida kulture i na njihovom produktivnom odnosu. Oni ne dolaze u koliziju jer imaju jasno razdvojene funkcije u društvu.
Gerilska borba protiv Turaka vodi sena celom području naseljenom srpskim stanovništvom, i to u dva vida: hajdučkom, unutar okupirane zemlje, i uskočkom, u njenim pograničnim oblastima, uzduž čitave krajine, od Varaždina i
(1976), Lele i kuku (1978) daje nove obrasce dijalekatske poezije, pune frazeologizma, koji čuvaju ostatke jednog vida tradicionalne kulture u Crnoj Gori.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ili ako to ne, a ono tim zdravljenjem kao da se ulaguje, moli da oni, komšije, pobrinu se, nastanu i ne izgube ga iz vida već ga pouče, pomognu njenom Mladenu.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
štete, treba na Bartolovski post pre sunca načiniti u vinogradu strašilo (ZNŽOJS, 18, 83; 19, 210). Na dan Svetoga Vida (15. VI p. n.) »ulazi vino u grožđe«: ako toga dana pada slaba kiša, neće od grožđa biti ništa (ZNŽOJS, 10, 57).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nasmijana, gleda mu pravo u oči, i rukom ga pridržaje, da ne izgubi s vida tih očiju... I spojiše se pogledi i u slasti izgubiše se... — Što veliš, Mašo, za popa?
Tako debeli fratar zadovolji se da se gega po odgojku, misleći neprestano na probavu. Ali kad ga društvo izgubi s vida, leže ispod drveta u hlad da bar opočine dok bar probava traje.
i stoji kao prikovana na mjestu, gledajući za Radom kako se u suncu žuri, visok, vitak, rekao bi bezbrižan, — dok ga s vida ne izgubi. Gazda Jovo, oko deset sati ujutro, sišao je iz kuće u dućansku pisarnicu.
Rade gleda kako se teško penje uza uske stube s lijeva, i, izgubivši ga s vida, stavi novac u torbu, uprti se i ode iz dućana ne rekavši nikome ni „zbogom”.
A parobrod odmiče. Ivo još uvijek razabire tužno Marijino lice i netremice gleda u nj, sve dok ga ne izgubi iz vida. A onda još ostade kao ukopan na mjestu brišući suze i gledajući dim što se po voljici vjetra rastrgan vraćaše kopnu s
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Episkop je bio star čovek slabog vida, pa nije ni primetio traljavost posla, a oni koji su došli na osvećenje: kraljevska porodica i njena pratnja, arhijereji i
U redu, neka je i tako, ali zašto onda Jelena lično ulazi u odaju kod toga kaluđera? Vida ga? Otkuda to ona odjednom zna da vida? Ona o tome pojma nema. Zašto ne ulazi kod ostalih kaluđera, nego samo kod nega?
Vida ga? Otkuda to ona odjednom zna da vida? Ona o tome pojma nema. Zašto ne ulazi kod ostalih kaluđera, nego samo kod nega? Kirča Rat? Počeo je rat.
Videli smo ga kako skuplja njihove ranjenike po kamenjaru ispred Kule, i kako im vida rane koje smo im mi zadali svojim oružijem braneći nejač vratimljsku. Tamo je on bio. do juče je sa nama jeo hleb i so.
je Dadara, znoj mu okvasio košulju po leđima i ispod pazuha, grančice šibljika mu pljušte po nosu, ali ne ispušta iz vida onog vižljavog skakavca što se vere uz strmine, strčava niz uzbrdice, vijuga između bukava, skakuće s kamena na kamen,
Ilić, Vojislav J. - PESME
1882. JEDNA NOĆ Na trošnoj klupi, blizu starog zida, Gde burjan raste; i predeo pust Pred mutnim okom gubi se iz vida, Sanjivi bršljan nikao je gust. Bilo je veče.
Otadžbina moja daleko počiva, Moju nežnu tugu samo suza vida, A plemena moja u pustinji beže Od krvavog noža strašnih Abasida.
Sve mirno diše. Rata bog S mutnog se gubi vida, I anđô mira, s milja svog, Srebrnu harfu skida. O, zvoni, harfo! Mili glas Utehu neka budi, Da njezin melem krepi
sabrat, što samom ljubavlju diše, U znoju lica svoga što svoje stihove piše, Već mi je postao mrzak sa ovoga plačevnog vida, Jer ova žalosna luda ni boga nema, ni stida: Gde god me uvreba samo, a on se žalosno smeje, Pa mirno iz džepa vadi
1888. JEDAN MONOLOG MLADOG SLEPČEVIĆA „...Kratka smo vida“ Košutić Podne je. Mladi Slepčević sedi u svojoj sobi i baš se ozbiljno dao u misli.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Mi putujemo... Trzam se, kao oparen, iz slatkih snova: otputovali smo suviše daleko, izgubio sam sasvim iz vida, da se nalazimo na naučnom putovanju.
Naučna produkcija imala je onda, kao i dan današnji, dva vida. Ona se ogledala u samostalnim naučnim raspravama ili delima i u udžbenicima.
U jednom od njih sazidana je mitropolitska crkva Svetog Vida, divan spomenik gotske arhitekture. U susednom dvorištu okupljeno je mnogo gospodskih karuca. Tu siđosmo i mi.
Ovo poslednje nemojte da izgubite iz vida. ...Hvala Bogu te se nađosmo i upoznasmo jedno drugo u ovoj nošnji. Vama stoji svaka haljina divno, ali priznajte da i
To je naše Sunce! Zvezda kao i ostale zvezde, ništa drugo. Kad bismo imali oči savršenog vida, kao što ih ima nauka u svojim sretstvima, mi bismo mogli - kad bismo imali vremena za to - izbrojati na ovom nebu bar
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
NA KNjIŽICU ZA NOVOLjETNI DAR 15 NIKANOR GRUJIĆ, MAJSKA PESMA 16 JOVAN SUBOTIĆ, MATI PEVA ŽARKU 17 JOVAN SUBOTIĆ, VIDA I ZLATAN SAN 18 JOVAN SUBOTIĆ,KOLEVKA 19 BRANKO RADIČEVIĆ, CIC 20 BRANKO RADIČEVIĆ, DETE I TICA 21 BRANKO RADIČEVIĆ,
Zlatan san koji zasmeje malu Vidu dok spava („Vida i zlatan san“) ima svoj uzor u narodnim uspavankama, ali, takođe, može podsetiti čitaoca i na „Tiho noći“.
Neda Žarko mleka, Treba za sebeka! VIDA I ZLATAN SAN JOVAN SUBOTIĆ Zaspala je mala Vida, Njoj dolazi zlatan sanak, Da se malo poigraju, I po cveću provitlaju.
Neda Žarko mleka, Treba za sebeka! VIDA I ZLATAN SAN JOVAN SUBOTIĆ Zaspala je mala Vida, Njoj dolazi zlatan sanak, Da se malo poigraju, I po cveću provitlaju.
Zlatan sanak na prag stao, Preko praga na nos pao, A Vida se zasmejala, Pa se u snu nasmejala. KOLEVKA JOVAN SUBOTIĆ Vidina je majka Kolundžije zvala: Dođite ovamo Kolundžije
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— 'Odi de, Paula, kad si već tu; 'odi, istrljaj me dobro gde stigneš, kao što zamorenog konja trljaju da mu skinu maglu s vida... Oho-ho! još jače! — Skoro ljutito, i sasvim glasno, gospa Nola nastavi za sebe: — Kuda to ja, matora žena, zastranih.
Nema jevrejske poezije bez ironije. Nema jevrejske logike bez igre duhovitosti. Nema jevrejske mudrosti bez vida. Uvek priskače improvizacija.
Ulazio je Branko u godine, postajao valjda dalekovid, i to mu je vratilo neku normalnost vida. Pisao je i materi, i bratu, i gospodin Joksimu, da će skoro doći, ali nikada se više nije vratio kući.
Petrović, Rastko - PESME
Prosjak prosi: daj mi paru, Tako ti očnjeg vida i ljubljene ti dečice! Veruj dragi, užasno je - manometar - srce moje Zatreptalo; i plakalo, tako dugo u fabrici.
pa ako, ako moram umreti, jer prestaje mi disanje, I biva ispunjena pučinom poslednja mi praznina, Pošto me izgube iz vida neće shvatiti ćutanje; Smrt, smrt, smrt, svetljenje, o pa ako ...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
svakome po trista dukata: jedan hoće mene pokloniti, a drugi će tebe, Mustaf'-aga, a treći će sebe ostaviti, da on vida svoje grdne rane. Nemoj mi se, brate, prevariti da pogubiš ranjena junaka, donesi ga dvoru bijelome“.
Pravo kaži, očinjeg ti vida!“ Tad Sekula tiho besjeđaše: „Nisam, dajko, očinjeg mi vida, posle jednom u vijeku svome: dobro bijah jednom
Pravo kaži, očinjeg ti vida!“ Tad Sekula tiho besjeđaše: „Nisam, dajko, očinjeg mi vida, posle jednom u vijeku svome: dobro bijah jednom uranio, prije zore i bijela dana, a zadugo ni svanuti neće; ja
po ćudi ne nađe đevojke; no ti hoću jedno čudo kazat: eno za te lepote đevojke u Zagorju, ukraj mora sinja, u onoga Vida Maričića; čudo ljudi za đevojku kažu: tanka struka, a visoka stasa, kosa joj je kita ibrišima, oči su joj dva draga
DANIČIĆ Vino pije Mijat harambaša u visokoj gori Kunovici; s njime pije Lazo barjaktare, a do Laza Daničiću Vide, oko Vida trideset hajduka.
“ Al’ da vidiš Daničića Vida! On uzima kamen na ramena, — jednom baci, te svijem odbaci; jednom skoči, te svijem odskoči; pa okrenu pravo u planinu.
Taman hajduk u goru zelenu, Turčin trže pušku kuburliju, te on gađa Daničića Vida: pogodi ga u nogu lijevu; na desnu se hajduk dočekao, dževerdanu živu vatru dao, na dobro ga mjesto pogodio: đe spučava
U to doba dopadoše Turci da pogube Daničića Vida, no mu dobra sreća priskočila te mu puška bješe glasovita, te se čula u Kunor planinu; poznao je Mijat
“ Pa poskoči na noge lagane, ode pravo niz goru zelenu, a za njime trideset hajduka. Taman Turci Vida da svladaju, a dopade trideset hajduka, te s’ ud’riše Turci i hajduci.
Tu hajduci Laza ukopaše, od Turaka šićar zadobiše, pa se natrag u goru vratiše, odnesoše ranjenoga Vida — da se Vide u planini vida. Tako svakom onome junaku koj’ ne sluša svoga starijega!
Laza ukopaše, od Turaka šićar zadobiše, pa se natrag u goru vratiše, odnesoše ranjenoga Vida — da se Vide u planini vida. Tako svakom onome junaku koj’ ne sluša svoga starijega!
).“ Slijevaće u tope đulove (pevač gubi iz vida da u doba kneza Lazara još nije bio pronađen top). Od vijeka do suda božjega, tj. od postanja do kraja ovoga sveta.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ako bi štogod u srdce od rečenja ušlo, to bi i u mozgu zdržalo se. Dobar žitak i bolji napredak. Lekar kad vida bolestnika, pozleđenu ranu ne može sve durma slatkim melemom zavijati.
u jedno ka ćeramida donja u teglani, vičući i derući se plačno svaki u glas, al' toga čuvenja nikom nejma, ni za lek, ni vida!