Upotreba reči vide u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Oh, ta samo jedanput iz one tavne šupljine da zasvetle dva crna oka, da vide užas bezobrazne gledalice, koja se ne stidi s podsmehom posmatrati od pre hiljadu godina iz groba izbačeni kovčeg

— govoraše bogataškim ponosom zaneseni krčmar. Ali kad ode i vide, a on se, bled kao krpa, vrati natrag. Mala gomilica gledala ga je, porugljivo smešeći se. — Ljudi, što stojite?

Te crne tavnice sa svojim uzanim prozorima izdaleka se vide; lice im je belo, okrečeno, ali onaj koji je za njih slušao, ili u njima živeo, tome se srce ledi...

Đošina majka gleda do koje li igra njen sin. Kakva li je i čija?... Ali ga nigde ne vide. Tek docnije, kao kradom, vukao se kroz gomilu sveta, a kad je došao do one sofre za kojom je Nikola Belić sa svojim

Milisav toga dana ne beše na zavetini. Pošao je bio, al’ kad bi naspram bele kućice, on vide Jelicu. Zabulila se belom maramom, pa zaliva cveće; zasukala rukave do više lakata, a one bele ručice, ljubljene

zracima, rekao bi da su izrezane od kararskog mermera, u koji je Kanova¹ i rumene krvi pomešao; a kroz tanku košuljicu vide se najdivnije forme okruglih prsiju.

Samo jedna svećica škilji na školskome prozorčiću. On pogleda kroz jednu rupicu na pendžerliji, vide onde učitelja gde nešto šije, a duboko se zamislio. Starac kucnu malo na pendžer. — Ko je?...

— Niko o tome neće znati... A posle me ta prokleta kuća više nikada neće videti... Kad je učitelj izišao iz škole, on vide mladoga Gružanina, bleda i zamišljena, gde ode Nikolinoj kući... — Šta bi, stari prijatelju? — pitaše uča.

Obradović, Dositej - BASNE

Ako li se pak plaše da što u mraku ne vide, ludo misle: šta će viditi kad se u pomrčini ne vidi? Ali stare bake kažu to i to, i drugo.

No slušaj|te kako to biva. Na groblju su veliki krstovi od kojih se na mesečini vide seni, pak ko se je naučio iz mladosti plašiti, prolazeći tuda, vidi te seni, ili kakva psa da tuda protrči, ili mačka

Skoče ljudi na oružje, pak iziđu da vide koja je to beda. Koža lavova, ali glas magareći! A kad upaze i uši, onda se dosete lukavstvu, ostave oružje, a popadnu

A kad prođu lovci, onda on počne čupapi lišće i jesti. Upaze lovci gdi se loza nija; pristupe, vide jelena, i ubiju ga. „Pravedno stradam,” — rekne ovi sav u krvi. — „Zašto vređam lozu koja me je sačuvala?

Počne loviti jednog po jednog. A kad vide miševi taku napast, dogovere se da ne slaze više dole, no da hodaju gore oo gredama, gdi mačak ne može doći.

” Naravoučenije Neki novopogospođeni, iliti sluge pri velikoj gospodi, kad vide poštena i boljega od njih čoveka u bedi i u utjesneniju, i oni na njega naskaču.

Ovi siromah lupi o zemlju, i bojeći se da mu se jošt što ne prigodi, skoči i načne bežati, jaučući. Vide ga drugi psi kojima se je on hvalio da će na čast poći, i zapitaju ga kako mu je bilo na časti. — „Pak jošt pitate?

" — „A šta to znači, oče Mako?” — „Što znači? Zar ne razumete? Kako nas vide Mađari, viču da mi ištemo ljudma kuće, nego da nas teraju.” Ovi je lepo tolkovao, zašto: je li kaluđer, on ište.

Razumni ljudi i tuđe prizivlju k sebi, prisvojavaju, i nagraždavaju po meri polze koju vide da od njih mogu imati, i na ovi su se način narodi jedan od drugoga prosvetili i naučili; a glupi varvari i svoje od

Zar valja, po svoj prilici, da se one same sebi preko svake mere ružne čine i vide, kad se toliko peku i brinu za tuđe kojekakvo lažljivo ukrašenije; ibo, bez sumnjenija, žena koja bi zadovoljna bila s

Neka prime ovi premudri sovjet blagorazumnoga oca: kad se god vide u ogledalu, ako im se čini da su lepe, nek sve svoje popečenije u tom polože da svoju lepotu sa zlonaravijem ne

127 Starac, jare i tri pandura Starac kupi na pazaru jare, naprti ga seć na pleća, i ponese ga doma za praznik. Vide ga tri pandura, i dogovore se da mu ga kako izlažu.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Neko s nekim o tvojoj sudbini razgovara u mraku. Uzalud čekaš, digavši očajno lice iz šaka. Ne vide im se ni lica, ni imena, ni reči im se ne čuju od mraka.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

da podignu, slali su mu proklamacije te je on bacao kroz prozor u džamije valjevske, no Turci ne poplaše se, nego kad vide da će rat početi zađu po selima i pokupe sve oružje od Srba i odnesu u Valjevo.

” a sricao sam ovako: buke-rci-br, vide-rci-vr, glagolje-rci-gr itd. Od ono doba do danas jošt nigde nisam vidio onakvog bukvara.

U mešćemi predsedava po nekoliko stari̓ Turaka, aga, oni teftere vide i kad priznadu da su tefteri uputni, onda kadija potvrdi svojim murom.

Kad knezovi vide da vezir svake poreze sve više porezuje i uzima, oni se dogovore i svi se skupe. Na toj skupštini bili su: od valjevske

U tome su moj otac, dok je knezovao, i Birčanin Ilija sasvim drukčije radili. Vide to kmetovi, da Kalaba ni najmanje nije vešt narodnim poslovima, i da on sa svojim „Lepo se drvo na pole cepa” ne može

I tako Asan-aga, koji je posle paša postao, u Bosnu pobegne. Sad veće vide vidinski Turci, kako se Srbi sajediniše sa pašom, da ne mogu silom ništa uspeti, zato obrate se na vezira

krv i drugo što je bazrđanbaša znao upotrebe, te je mnogo bljuvao, i tako ga povrati, jer nije bio sav fildžan popio. Vide da̓ije, da i tako ne uspeše, a imadu zub na sve glavne knezove, ali osobito na moga oca, koga su se bojali i mrzili

On me odvede kod obršterova konaka, da me ne vide Turci (u parlatoriji). Pita me šta radimo. Kažem mu ja da, kako smo čuli da je Crni Đorđe počeo paliti hanove, i mi se

No Kedić i Milivoj s druge strane Valjeva kad vide vatre ispod Valjeva i plamenje, oni pomisle da je naša vojska udarila i sa dnu Valjeva počela paliti, pa jedan iz Vrane u

Kad Turci to vide, onda Poreč-Alija zapovedi, te se sve kuće oko njegove kamene avlije popale, da bi puškama plac učinio, i tako se na

„Ali, veli knez Sima, „ti ne znaš putova pak možeš u Turke upasti, a tamo kud ti ideš ima Turaka.” Kad oni vide da me ne mogu nikako da vrate, reknu mi te uklonim sve moje momke na stranu, a tako i oni učine, pa onda iskreno mi

Čuje za nas Atanasije Stojković i Teodor Filipović (oba Srbi i profesori u Harkovu), i dotrče čisto da nas vide. Grlimo se i ljubimo bolje nego da smo iz jedne familije; tu se oni ne mogu siti da napitaju, niti pak mi da im dosta

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Pa i on dostiže i zaokupi nazimad, bacivši se za njima kocem, te umalo ne prebi jedno. Kad Paja vide da tu već nema šale, rastrese se malo i on, pa zaokupi s jedne, gazda Raka s druge strane, te poteraše nazimad naniže,

Kad Paja malo odmače, obazre se dva-tri puta, pa kad vide da je Raka već daleko, iskresa vatre, i opet zadimani, pa onda pođe polagano — sve nogu pred nogu.

— Ja zbilja! I ja to htedoh reći — potvrdi Sima. — Zato su je đaci i udarili učiteljevu ćuranu... Vide gde se udara na stoku, pa hajd̓ i mi, veli, na ćurke — reče Spasoje i prisloni već gotovu rogu uz jedan grm.

— A je li to staro, brale? — upita gospodin. Radan već vide s kim ima posla, pa da bi ga se otresao reče: — Odkako je boga i vola, od onda je i svrdo. — Zar tako staro?

tu desio kakav još oštriji pogled od pogleda kapetanova, mogao bi lepo opaziti kako se kapetan zadovoljno osmehnu kad vide gde Đuka uze torbu iz kola.

Ja se malo začudim, bogme. »Otkud sad to«, mislim sam, »kad naš kapetan ne uzima ni od kog mita?« A on vide gde se ja čudim, pa mi kaza kako je on tu glavu nabavio, kaza mi sve: kako je mislio i šta će s njom.

Nekad se davalo naočigled, a sad to ide zgodno ispod ruke... Ljudi im znadu ćud, pa šta će — plaćaju. Vide da im bez toga obići ne može. Da se, opet, žale — kud će šut s rogatima izići nakraj!...

nikad otarasiti. Kad čovek vide u kako je zlo ugazio, on pokliznu i u radu. A kom će se, opet, militi rad kad mu drugi sve odnose? Poče i da se opija.

— Teee! — učini momče i slegnu ramenima, nasmehnuvši se malo, pa ode dalje kupiti. — Šta veliš, Vide, zaradili su danas dva dukata, a? — upita Milun pisara. — Dva jesu, ako ne bude i više. — Lepa para!

Tu će Milun početi: — Ama znaš šta, Vide? — Da čujem, Mile. — Vide li ti juče kako onaj kupi pare? — Ko to? — Onaj Sreja. — A, Sreja svirač?

Tu će Milun početi: — Ama znaš šta, Vide? — Da čujem, Mile. — Vide li ti juče kako onaj kupi pare? — Ko to? — Onaj Sreja. — A, Sreja svirač? — reči Vidak i nasmeja se.

— Ama jutros sam merio na moj kantar, pa ak dvanaest oka. — Što tvoj kantar? Ne vide li to, a? — reče Trpko i pokaza mu neku krpicu podenutu kroz jedan lančić na kantaru, i na kraju kao zapečaćenu

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Sve živo skoči oko Stanka. On pogleda Jelicu, kojoj se lagano vraćaše rumenilo na lice... u njenim očima vide on veliku radost, koja je vredila više od sviju pohvala... — Odskočio si, ali da se porvemo! — reče Lazar. — Ja i ti?

Ali Stanko se čuvao tako vešto da milina beše pogledati!... Kao da je znao svaku misao Lazarevu... Vide Lazar da se ni snagom ni veštinom ne može ništa učiniti, pa pribeže lukavstvu, podbi nogu Stanku i ovaj posrte.

Lazar se diže. njega je bilo stid ovog sveta. On oseti kako s pravdom zajedno i ovaj narod beše uza Stanka. On vide kako mu svi veselo trče i ruku pružaju...

On oseti kako s pravdom zajedno i ovaj narod beše uza Stanka. On vide kako mu svi veselo trče i ruku pružaju... On vide i onaj radosni Jeličin pogled: i ona se radovala što ga je Stanko oborio!... I nabreknuše mu žile...

I uzdrhta kao prut... To ga osvesti... Odoše mu mili snovi. On vide samo da je begunac i ništa više... Neka strašna misao, strašna kao avet, dođe mu na pamet.

Ali... najedanput zastade... Na nekoliko koraka pred njim poče pucati granje, kao da neko ide. On diže glavu i vide pred sobom čoveka... Da je smotrio vuka ili medveda, lakše bi mu bilo... Prva misao beše mu: Stanko.

Svi se oko sovre zasmejaše, samo Stanko ne. Njemu tek sad puče pred očima, sad tek vide šta htede Lazar učiniti s njim. Ta on je pucao pa njega, on ga htede ubiti!...

Pa kad mi čovek veruje, je li pravo — pitam te — je li pravo da ga slažem?!... U tom izidoše na put. Lazar vide da su blizu hana... Napreže svu snagu i jurnu da pobegne... Ali ga Marinko stiže i uhvati za vrat.

I, pun zadovoljstva, izvali se na divan, puštajući guste dimove... I u ovim plavetnikastim kolu tima on vide divne i krasne slike, vide svoje lepe nade ostvarene... Čibuk mu ispade iz ruke, a u odaji se začu lako hrkanje... 8.

I u ovim plavetnikastim kolu tima on vide divne i krasne slike, vide svoje lepe nade ostvarene... Čibuk mu ispade iz ruke, a u odaji se začu lako hrkanje... 8.

Sima se čudio šta je Ivanu te se tako unezverio, ali se još više začudi kad vide i kmeta tako isto bleda, gde se vraća iz kovanluka. — Simo! — reče on brzo. – Čujem! I Sima skoči kao oprljen.

— Simo! — reče on brzo. – Čujem! I Sima skoči kao oprljen. — Brzo, ali što brže možeš, zovni mi popa! Vide Sima da je to nešto ozbiljno, pa, koliko mu stare noge dopuštahu, požuri da izvrši kmetov nalog.

Dučić, Jovan - PESME

sunaca, i puti Kud oluj svetlosti neprekidno ide, Kroz nemi predeo gde vlada i ćuti Bog koji ubija oči kad ga vide.

I krupne zenice koje pomno uče, Ne vide večeri ni purpurnu zoru, Ni kad tri vojvode donesoše ključe Grada Hristopolja na Belome moru.

I kad sklopi oči na tigru i svili, Imperator vide kako pređe svodom Strašni sen Nemanje pobedničkim hodom. ZAPIS Pomeni, Gospode, raba Olivera Despotu Lesnova i

žive dvaest leta... Skutonoša svetle Carice i njena Drýga u vrlini i divljenju sveta. Još ne vide carstvo tih azdija; niti Vizant tih bisera; nit setnije zvuke Izvi ko sa harfe; nit mogaše biti Sneg na Rilu belji

I nije mogao da pozna te sunčane obale rodnog kraja. Bolno, on zatvori oči i pogleda u sebe. I gle, tamo on vide sve onako kao što je bilo nekad; nepregledne obale sa drvećem i senkama, koje su išle do kraja sveta; i blede statue u

Duh svetiteljev bio je ispunjen velikim istinama, i on nije osećao da posrće od gladi. Blizu jednog raskršća vide kako se otkide s neba jedna zvezda, siđe s planine i pređe reku, i pričeka ga na raskršću.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Kaže: „Vide li ti, seka-Soko, našu limunaciju!” Pa onda je počeo, kaže mama, sitno, sitno da se smeje, dok mu nisu udarile suze i

Gle šta je sad sveta! I svi uprli oči u to parče hartije, i svi vide da je to lutrijska obveznica, i da se brojevi svetle i blešte, te se jedva čitaju.

A posle, pošto više ne može raditi zanata, da je naumio tražiti službu. Moja mati vide da je poslednje parče tako veliko da ne može u kovčeg: — Kaku službu, brat-Đoko? — Pa tako!

Nekoliko puta ulazio je naš otac u našu sobu. Bio je sav znojav. Razdrljio džemadan, raspučio košulju pa mu se vide guste crne dlake na grudima. Namrčio se kao Turčin. — Daj još! — veli mojoj majci. Ona stegla srce.

Eto ti zatim dva takozvana „devera”, tj. mojih drugova koje je poslao gospodin da vide što nisam došao u školu. Sad se tek setih da je trebalo ići u školu.

Jok, ne pitam ja treba li ili ne treba: seci ti samo! Tako! Sad vidi kako je onome onde! Ha, sinko!” Kapetan vide da se s Blagojem ne da objašnjavati u višim regionima On se spusti niže: — Tako je, tako je!

da ti se ove žene natresaju i pakoste! Al' ja sam ovde gospodar! Anoka vide nešto zlobno na đedinom zbrčkanom licu. I pored mržnje, ona prvi put oseti nekaku bojazan. Tebe sve nešto zadirkuju.

Donja mu je usna malo visila, a gornja je malo uzdignuta, te se vide bijeli kao snijeg zubi, malo iskrivljeni kao plot koji je posrnuo.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

A Gospodin Vladika ode u oltar, pa poče da služi. Crkvenjak Arkadije, kad siđe sa zvonare pa vide ko je u oltaru, lepo se skameni čovek većma nego kad mu se na snu javio sv.

Nekako i jednima i drugima izgleda da im je propao ceo dan ako se bar uveče ne vide i ne obiđu. Pa tako je to bilo i leti i zimi.

Dođe red na novog učitelja da prihvati. Kad pusti glas pa zapeva, svi se okrenuše levoj pevnici, da vide ko to peva. I stari učitelj diže naočari na čelo pa pogleda bolje prekoputa, a stari Léksa leceder ostavi sto pa priđe

Ali ove nedelje svi su išli u jednoj celji: babe da čuju, a devojke da vide novog učitelja. Samo stara grkinja Sosa, ona se nije krenula u crkvu ni da čuje ni da vidi novog učitelja, nego da čuje

Mogli bi gastgeberaj otvoriti! — izvali g. Pera, i kad reče a on se tek onda trže i pocrvene, vide da je preterao, pa pohita da popravi i dodade: — To jest, oni tamo su pravi šegrti prema vama.

je miraz k’o što treba, nek bude i vino; kad već mladoženja dobija vrednu devojku i dobar miraz, neka onda i svatovi vide asnu... A već tu je, tek što nije... javljaju joj se dobre prilike, eto... — A-a-a, tako zar vi znate?!

Moja ti, dabome, to nit’ ume a, boga mi, nit’ ’oće. A sadašnji su momci ćoravi, pa ne vide sve to. Njima se ne dopadaju skromne i smerne devojke, nego eto take šindivile što im igraju oči k’o na zejtinu.

— Ju, ubio je bog; kako to da mi pasira! — pa stade i pogleda dole i vide da je sasvim tako. — Uf, uf! Kud sam sad ovako pristala!!!

To mi je uteha bar, jerbo vas znam da ste žena na svom mestu! A kud bi znala! Jao naopako! Ako vide paorski muškarci, ’oće, đavoli, još da me spevaju! A kud bi’ znala od sramote da su me kakvi muškarci vid’li!

— Valjda ga neće usput razvijati... Pop Spira ga uze i razmota, a kad vide šta je, a on se grohotom, slatko, nasmeja. — »Sej den jegože sotvori Gospod«!...

Obe zabrinute, gledaju ga u težnji da mu pročitaju s lica, šta im donosi: sreću il’ nesreću. Vide ga raspoložena, pa im odlaknu, a još većma kad videše da se eto sam setio da ih iznenadi, i gđa-Sidu i Julu, pa se čak

Tada obično i jedna i druga zovu sluškinje koje imaju mnogo zdravije oči, pa mogu da vide i mnogo sitnije stvari nego što je, na priliku, kakav apotekarski pomoćnik, kišbirov ili hulanerski kaplar, Postale su

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

— Pa što se, mori, mučiš, što ne siđeš ovamo, u grad. — Groze se žene kad vide ta njena izgrebena, krvava kolena. — A, — odbija ih, — još nisam raskovnik našla.

Žene, pošto umire decu, iznose mu hleba. Neke, kad ga vide onako koščatog, krupnog, nikad ne ošišanog ni obrijanog da se jedva video iz kose i brade a svog oznojenog i ranjavog

— Ne toliko da se zdravi, koliko da ga vide, čuju prolaznici i ako je ispred njega kakav kamen, jaruga, doviknu mu, opomenu ga, te da on to obiđe, ne spotakne se,

I uvek, svakad prolaznici čim naiđu na varoš, zabele im se kuće, odmah na ulazu vide i njega gde se crni, sedi, klati se s lulom u ustima. Star, trese se od starosti. Nečist. Pun slame u kojoj spava.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— A otkud ti taj glas? — Poslali me da vas pitam mogu li doći da vide vrajlu. — Mogu odmah, al’, opet, nek izvole za po sata doći, dok se malo pripravi.

Kada je frajla Varvara kazala: „Drago nam je“, ustima gotovo ni pomaknula nije, boji se da joj se zubi ne vide, jer su vrlo rđavi. Čekmedžijić i čika-Gavra na ponudu sednu, mati iziđe i donese rakiju, a frajla nudi goste.

To su posle gledali i sudije, i prokatori, i fiškal, ko slobodnim okom, ko na naočare, da vide to interesantno parče što će tako skupo stati. Kakvo mironosno parče!

Kočijaš juri. Milivoj ponosno sedi, jednu nogu nonšalantno na vratanca bacio. Iz dućana svi izviruju, istrče da vide je li to baš Milivoj. Svi se čude. Stanu pred kuću Alkinu. Alka je već izvirivala kroz žaluzije.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

zamagljen maločas napetošću i nasilnošću rizičnoga rada, izgubljen sad u onom crvenozlatnom ognju, najedanput jasno vide samo vijugave, zmijolike linije žene sa kojom je toliko puta posmatrao slične sunčeve zalaske i koju je voleo svom

čita nešto, razgovara sa ženom ili prima posete poznanika i prijatelja koji nisu imali prilike da ga odmah po dolasku vide i čestitaju mu junačku ranu.

Gnusni su joj užasno ti neljudi, jer svaki dan streljaju one nesretne vojnike što dolaze ovamo da vide kuću i familiju pa da se vrate, i pošto pobiju one jadnike tu u nekoj jaruzi više groblja, oni izađu na korzo kao da

Afrika

Baobab, drvo kratko, debelo, čvornovato, skoro sasvim bezlisno, sa velikim tamnim plodovima što se već i dogledom vide. To je drvo prelaznih stepa između pustinje i savane. Evo prve afričke piroge.

gori sunce, onih koje jatima izleću, sitne, i lete nad vodom, sve dok im se krila ne osuše, onih koje naše oči ne vide. Bregovi banana; gri–gri na sve strane. Park sa stazama posutim školjkicama, sedefastim i rumenim.

Što je zanimljivo, na ovoj džinovskoj zmiji, zbog anomalije ili slučajnog atavizma, vide se sa strane kao dva nokta ili kao ostaci nogu. Vrućina i pored belog odela i cipela platnenih. Glavobolja.

Pred njim dan vreo koji upija svu plavu boju neba i mora. Sve je u belim isparenjima. Jasno se vide tela riba, koje lete ispred broda.

Oni ne dolaze da vide brod, no se zabavljaju po pučini kružeći jedan kraj drugog, kao ove ptice nad nama. Dogledima vidimo da su široke

To je sasvim osobita vrsta naselja. Kuće se uopšte ne vide, zaklonjene cvetnim žbunjem i ogromnim palmama. To je jedan jedinstveni rasadnik sveg bilja koje se može naći u tamošnjim

Ne čuje se glas koji bi polazio iz njih, niti se vide njini oblici, ali se čuje kidanje vreža i lomljenje granja da bi načinili mesta za njina ogromna tela.

Ovo zelenilo, ova gusta šuma ovde je od palmi, na kojima se vide režimi banana i hlebova, od kafetia i kokosa. Ja tek ovde vidim da je veliki deo gore koja ograđuje reku u stvari njena

Raspoređuju se za neku zamršenu igru, ali se raspršte kad nas vide. Tek na poziv Sambe oni se ponovo skupljaju i izjavljuju da sastavljaju družinu i biraju sebi starešine.

Kada me vide sa aparatom, cičeći nestaju u zelenilu. Njine dve drugarice, isto tako lepe, pristaju da se slikaju ali najpre obavijaju

svetiljki koje razno obojene predstavljaju oči najrazličitijeg zverinja; ali nikad nisam razumeo zašto se oči životinje ne vide kao oni parovi dalekih zvezda, već se sastaju uvek u jednu jedinu.

Veče već vrlo hladno. Iza sasvim niskih ulaza od koliba vide se nagi crnci kako greju leđa kraj vatre. Oni drže stegnute pesnice na očima da ih dim ne bi vređao.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JUCA: Kad bi teško bilo, otkud bi tolike devojke naučile? Kad se smeješ, tako nameštaj usne da ti se uvek zubi vide. Što god čuješ, nemoj se čuditi; zašto, ako je dobro, moraš napred znati; ako je zlo, ne treba da razumeš.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Trifun je bio komandant parade tog dana i Garsuli, sa zaprepašćenjem, vide da se oko Trifuna, pored žutog barjaka, sa crnim, dvoglavim orlovima, viju i dva barjaka od crvenog i plavog muslina.

Za trenutak, Garsuli prelete pogledom i sliku iza svojih leđa, kao da se prašta, i vide, u pozadini utvrđenja, forove, topove, tornjeve Temišvara, kao prilepljene na plavetnilo neba.

Svi su izdavali zapovesti, husarima, svi su dotrčavali da vide Garsulija. Videvši se na sigurnom mestu, u kapiji tvrdog i velikog grada, Garsuliju se učini da je ceo svet bio svedok

Da ga ne gleda, u okovima, i da mu ne visi na vratu, sad, kad se rešio odselitsja. Ali se sećao, kako je vide, kad su se prvi put videli.

od godinu dana, ta slika njegove mlade, pokojne, žene, pojavi se tako, u tom providnom, plavom mraku zatvora, i on je vide kao da stoju tu, pred njim, u zidu.

Veliko, zalazeće, Sunce, kao da još crveni iznad brda i Dunava, iz daljine, a ona stoji i sad onako kako je vide. S crnom lepezom u rukama, u plavoj krinolini.

Kad su kola stala, kirasir poče, galantno, skidajući trikorn, da pozdravlja žene, ali kad vide Đurđa, kako ga gleda, i kad ču kako opsova, on se spusti iz kola, na suprotnu stranu, i ode u stražaru da svrši svoj

Oni priskočiše, obojica, da mu pomognu da siđe. Đurđe vide da je Pavle skrušen, pomisli da je, valjda, mučen u zatvoru, možda i okilavio, pa ga uze, kao što se dete uzima, oko

Znao je da to, posle, ne može da se izmeni. Bio je potresen kad vide Pavla, skrušenog, umornog, i da su mu vezane ruke, ali se trgao, kad oseti da svi srljaju i dalje.

Nisu ti priprosti veterani bili glupi, pa da ne vide kud Temišvar tera. Razumeli su oni dobro, šta sve to oduzimanje oružja, pretres kućeraka, traženje baruta i olova, znači.

Ništa im taj siromašni svet nije odnosio. Tražili su samo da se, s vremena na vreme, sastanu, vide, bar jednom u godini.

kao i njegovog brata Petra, neki udes, neka zla kob, iako su se, i on, i njegova žena, trudili, kao žmureći, da to ne vide.

Teodosije - ŽITIJA

I govorahu: — Zavolevši da živi s nama, došao je! I svi su želeli da ga vide. A kad je došao praznik Blagoveštenje presvete Bogorodice, prvi manastir u Svetoj Gori, koji se zvao Vatoped, imao je

I govoraše da mnogi, pored sve želje, ne mogu lako postići da ih vide. Jer oni dobri oci, ako zbog tela i nije zgodno da se zovu anđeli, uistinu bejahu Božji ljudi; od svega se oslobodiše

A kada je sin prišao ocu da ga celuje, i kada se udostojiše davnašnje želje da jedan drugoga vide — o, neiskazane njihove radosti, što je ne umem opisati!

Igumani od manastira i prepodobni ljudi iz pustinje sa bogonosnim ocem protom, svi dolažahu da vide prepodobnoga, jer im je od početka sa sinom svojim u mnogim potrebama poslužio, i dobre oce svi su blagosiljali, i

Pošto su mnogi dolazili da vide prepodobne, i kako je ovo dosađivanje manastiru i njima neugodno padalo, rekoše: — Da ne bude nevolja bratiji zbog nas!

A dolažahu i mnogi iz pustinje da vide prepodobne. Sveti starac bivaše od sviju po dušu korisno usavršavan i poučavan, i svi milosrđem njegovim obasuti

što ih je sin podigao, i obojica postadoše dobar par pod jednim krovom, zajedno stanujući, jedno misleći i jedno da vide nadajući se, kroz trud i molitve i post Boga tražeći.

! I gle, kao da vetar šumi vrenjem od groba svetoga, i oni koji su blizu stojali i išli da vide šta se dogodilo odmah videše kako se mramorni grob svetoga, blagodaću Svetoga Duha, mirom kao vodom navodnio, i kako

Jer slavu i počast, ,koju oko ne vide niti uho ne ču̓, od Boga proslavitelja svojega, jer su ga uzljubili, primaju na nebesima, i zemaljsku ne žele, kao što

ta milostiva i velemudra i veoma krotka duša, koja nikada nikoga nije htela oskrbiti, i šta je htela učiniti kada vide brata samodršca i sve blagorodne gde padaju na zemlju pred njegovim nogama i one prepodobne koji su s njim došli kako

deca jelinska, zapovedi medvedu da dođe iz pustinje i da ih sve udavi, da bi se ustrašili njihovi roditelji kad ovo vide, i da ne budu protivni njegovu blagočastivu učenju o Bogu.

Spomenu mu i leteći cpp, koji vide Zaharija, čija je dužina dvadeset, a širina deset lakata, kojim će kletvoprestupnik neraskajan pre smrti za kaznu biti

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Ima vrlo veštih promatrača koji opaze samo neke psihičke osobine, dok neke druge ne vide. Drugi vrlo tačno zapažaju, gotovo kao fotografska ploča, psihologiju narodne mase, ali ne procene njihovu komparativnu

U svakoj oblasti ima jedan određen pravac, duž koga se najjasnije vide promene psihičkih osobina raznih etničkih grupa.

su nedovoljna za pravu antropološku karakteristiku južnoslovenskih grupa; vrede samo neki opšti rezultati, koji se vide i golim promatranjem.

Po narodnim pesmama oni štite pravdu od nepravde, brane „Božju pravdu“, apsolutnu pravdu. Kad vide nepravdu „u njima se raspale plamovi“ i tada „same bi im suze prokapale“.

I drugi je tip visokoga rasta ali vitkoga stasa, bez onih ispupčenja na čelu koja se vide kod prethodnog tipa. Vrlo vitki pužu se kao koze.

vojskom krenuli na Carigrad da bi svojim očima videli da li je sultan pravi musliman; hteli su, kako su govorili, da vide da li je taj sultan obrezan po propisima Korana.

Živelo je u miru, lična i materijalna bezbednost su gotovo uvek bili van opasnosti. I na njemu samom se vide znaci civilizacije koja stalno i pravilno napreduje. Zajednice i pojedinci su često sticali više blagostanja.

prvenstveno upravljena na lični interes, oni mogu ponekad ipak više nego što se to obično misli da izađu iz sebe i da vide interese drugih i interese zajednice.

Ako se ne uzmu u obzir potpuno pogrčeni Sloveni, koji usled toga ne spadaju u krug naših promatranja, na ostalima se vide ove promene.

se zapažaju, pored većinom geometrijskih šara, i motivi koji opominju na stare svešteničke odežde i koji se i sad vide po zidovima starih kosovsko-metohijskih crkava.

Ima više čistote i ugodnosti nego po pološkim kućama. Oko ovih sela se ne vide njive sa pšenicom ili kukuruzom. Oko Mavrova nema čak ni bašta sa povrćem, kojih ima oko Nićiforova i Leunova.

Ali je znatno da niko od Južnih Slovena nije dao toliko. drvorezačkih tvorevina koliko Mijaci. Po mnogim kućama se vide stolice, nasloni od klupa i tavanice u sobama sa drvorezom.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Oko ponoći, dobro podnapiti, čiča Trišo i krčmar Vinko riješili su da se popnu na nebo i da vide zašto to nema mjeseca.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Sa svojim natapiranim tikvicama i grudima šiljastim kao sam vrag, one su nas uvek gledale tako kao da vide nekog iza nas.

One su se smejale, zaklanjajući šakom usta da im se ne vide socijalni zubi koje je pijani zubar pravio uvek pola santimetra duže, tako da s njegovim zubima niko nije mogao da

Počeh da mrzim njihova ravnodušna lica. Majmuni kojima je upala kašika u med, a oni to čak i ne vide! Rašida i ja sigurno ne bismo imali takva lica da smo na njihovom mestu.

Putnici nisu mogli da nas vide, jer smo sedeli u zgusnutoj tami ispod nasipa, ali mi smo videli njihova lica kako žvaću ili dremaju i nismo mogli da

Na njega sem prosjaka, koje niko ne bi imao hrabrosti da pita šta vide lutajući grobljem, i ljubavnika, drugi nisu dolazili.

Rašida i ja smo čučali iza ograde i posmatrali ih. Oni iz bašte nisu mogli da nas vide, ali mi smo njih videli sasvim dobro i to ne samo one koji su igrali već i one koji su igranku komentarisali sa strane.

Sve troje pravili su se da me ne vide. Da se nije desilo ono što se desilo, sledeća tri dana bio bi red da budem s njima.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Šta je prema tome »Nürnberger Handlung« — ništa! Već izdaleka pred dućanom, o ćepenku i kapku, ili ispod njega, vide se stvari — espapi, metle, lopate, opanci, čarape, i šta još ne, da čovek izbrojati ne može.

nas na ručak, pa ja i Krečar u trajdrotu bićemo kao trgovci, a tebe ću pretstaviti kao šljahteca, nemeša, pa kad te vide u paradi, videćeš kako ćeš biti primljen, a i mi pokraj tebe. A ’de je „auspruh”?

mislio je da će odmah u toj sobi i jesti, ali Čamča ga oslovi, da ne ostanu u sobi odmah, već da uđu u birtiju, da vide te ljude koji su onde, jer retko koja čarda da nema opasnih ljudi.

Tako u razgovoru dođu do jedne varoši, već se toronji vide. To je Košica. Tu će stati dobro odmoriti se. Priprave prvo i prvo „provijant”, jer je u Galiciji teško bez njega

” Najglavnija je bila stvar što Čamča tako profitira. Gospodaru Sofri i Krečaru čisto džigerica raste, kad vide kako već platno prolazi. Moraju i onako lagano ići i odmarati se, a Čamča tu priliku upotrebi i dalje u korist.

Dvoja kola odoše, a oni će sutradan. No pre no što će otputovati, u kavanu, u gostionu gde su odseli dođu komesari da vide ima li tu stranaca. U kavani Čamča, gospodar Sofra i Krečar.

Gospođa Kriblerka i gospođa Hauerka, opet, također su gotove, pa šalju da vide jesu li onde kasnarica, natšumarica i išpanica. Neće nijedna da je prva, jer inače bi se rang smanjio.

Sviraju „valcer”. Sad opet igraju. I stranci su već tu. Kad vide kakvom gracijom Šamika sa Lujzom igra, kakva je elegancija na Šamiki, stane im mozak.

Pretstave se i pozdrave. Katica je bila vaspitana devojka, smirenog, ali elegantnog ponašanja. Vide pred sobom već stariju devojku, ali još čudo lepu. Gospođa Matilda ne može da se uzdrži, pita je za kim nosi crninu.

No nije dugo trajalo opet se vrate, da vide šta deca rade. u sali se igra kotiljon. Predvodi Šamika. Igra kotiljon i Pera; dobar igrač.

— Ja sam ga pio u Krakovu, pa i sad katkad kod Čamče. Zaista nema zamerke, — reče gospodar Sofra. Purgeri kad vide da se za stolom gospodara Sofre „tej” pije, i primetivši kako mahanjem glave „tej” hvale, i oni poviču: „Dajte teja,

” I purgeri hvale kako je dobar „tej”. Vide šta drugi radi, pa i oni odobravaju. Da je Polaček poslao bio „tej” natrag, da nije dobar, i purgeri bi to isto

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Pri slaboj svetlosti žiška sad, on je vide, onako zbunjenu od sna, i shvati da će ovog jutra, pri polasku, sa njom biti najteže.

Uh, što se žene busahu u grudi, zapevahu, vitlahu svojim belim platnima, povezima, obojcima! Iza obora, nad strminom, vide zbilja nepregledne vrbake i ritine, u ogromnom, mutnom, kišnom svitanju, ali ne beskrajni, plavi krug.

Vezani za stare vrbe i stubove u blatu, čamci su se crneli izdaleka, kraj vatre. Kad podiže glavu, vide potpunu tišinu u sivom nebu i vrane, u daljini, koje se nisu čule.

Pa i ta pesma, čim je nestalo onih koje su poustajali da vide, polako postade tiša i razvučenija, dok sasvim ne zamuknu. Lelek se međutim, na brdu, još dugo razlegao.

Kad ču jurnjavu konja i viku sveta, ona, dotle ne sluteći ništa, potrča na vrata i vide kola kako nestaju u žbunju, iza dudova, već na drugoj strani utrine.

tako razbarušeni, neoprani, mokri, i pobesneli, da su se deca rasplakala, a žene koje behu istrčale, pred kuće, da ih vide, razbežale vrišteći, u komšiluk.

Skriveni u tami, oni behu polegali duž zida da vide kako odbija, natežući dva gvozdena đuleta što se ljuljahu, nad njihovim glavama.

Sagnuvši se iz sedla, tako da skoro prevali konja, vide da je nesrećnik bivši crkvenjak iz njegovog sela i da plače. Tada mu reče tiho, vnutrenim nekim duše svoje pobuždeniem:

Otdavajte čest Imperatorki carstvujuščoj. Ničto menše, čuvajte u duši tihu našu nadeždu: sladost pravoslavlja.“ I kad vide kako ga začuđeno gledaju, pokaza im opet rukom da ulaze i ponovi još tiše: „sladost pravoslavlja“.

Tad, kada je prvi put nađe bremenitu, Aranđel Isakovič vide koga je priveo svome bratu. Prava i snažna, kao što su anđeli, visokih kolena, sa krilom i grudima što su, pri svakom

Za nekoliko godina, pleća mu se poguriše i prsti mu postadoše drhtavi. Sanjaše je, u mukama, skoro svaku noć. Vide je u svakom mraku, ma gde bio. Činilo mu se da ga obavija njena kosa, sa teškim mirisom oraha, laka kao svila.

Te vanredne, snažne noge, to ljuljanje, taj smeh. U prvi mah, on se prepade za brata. Vide da mu je u kuću doveo đavola. To drhtanje na grudima, ta visoka kolena u hodu, to duboko disanje pri pušenju.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

) jer kao što mrtvi ne mogu ni da vide niti da čuju, tako isto se neka osoba može učiniti „slepom“ i „gluvom“. „Srpske i bugarske žene kojima teško padaju

Za ovo dete veruje se da je vidovito, da može da vidi i ono što drugi ne vide. U južnom Pomoravlju takvo dete naziva se subotan, a u Timoku subotnjak.

(LMS, 1862, knj. 105, br. 356) — Po ocu se poznaje sin, a po majci šći. (Vuk, br. 4355) — Što čine đeca? — Što vide od oca. (Vuk, br. 6363) — Dobar je primer najbolja pridika. (LMS, 1859, knj. 99, br.

Kad Gospod to vide, naljuti se i reče: ’tri godine ga tako nosila, pa ti onda na noge stalo!’ Zato, vele, i ne može dete da prohoda pre

Dete se oblikuje po uzoru na roditelje, ugledanjem na njihovo ponašanje. („Što čine đeca? — Što vide od oca“; „Djelaj kolac kao ti i otac.“). Veliku ulogu u svetovnom poimanju odrastanja deteta igra i činilac sudbine.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

JERESI 103 O PIJANICAMA 104 ZA ONE KOJI CARSKE DRUMOVE ORU 105 ZA VRLINE U MANE PROMETNUTE 107 ZA LjUDE KOJI JASNO VIDE 109 ZA LAŽI IZGOVORENE IZ MILOSRĐA 111 O NALAZAČU 112 O BOŽJEM SUDU 113 O PRAŠTANjU 114 TRAŽIM

Za ljude kratkovide i uskogrude. Za mladoga koji misli da čovečanstvo, da lepota koju mu oči vide, nastaje kad on je na svet nastô, da niko nije voleo slično, da velika svetkovina ljudskog života tek s tim posta.

ZA APOKRIFE Tražim pomilovanje za prognane bogumilske apokrife i romane, gde se vide tragovi ruku, gde su redovi ispodvlačeni olovkom plavom, gde su pokidane mnoge strane, o kojima se govori sa

ZA LjUDE KOJI JASNO VIDE Care Dušane, za ljude na raskršću između alfa i omega, između Zapada i Orijenta, kojima se čini i u Vizantu da nešto

u Mlecima da nešto cveta; za one kojima i levi i desni protivnik bude, za ljude koji nikom nisu pravi, jer jasno vide i vlastelina, a i sebra: za one na koje ikonoklasti podižu hajke, a ikonoborci ih čekaju iz zaseda, za ljude o kojima

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

i nesrećan, pogasio i one dve-tri bedne svetleće reklame na Terazijama, i to baš sada kad su uspeli momci stigli da vide šta je ostalo od nas. Vreme sumorno. Tako se valjda potrefilo. Izlozi nikakvi. Ljudi mrzovoljni. Ja, manji od makovog zrna.

Helen, Lu ili Megi kažu da treba svakako poslati neku priču. Ne mogu ništa da obećaju dok ne vide o čemu se radi. Pošalji svakako! Njen tata pripada najvišim... Svakako si čuo? Kako da ne!

Ako se ne vide pred ulazom, traže se očima po dvorani. Kinoteka miriše na dečje kapute! Kada se mladi čovek i mlada žena otkriju u

Ne, nisam sebičan: volim da svi vide filmove koji su mi nekada bili dragi, ali mislim da nije u redu što za to više niko ne plaća dugim čekanjem u redu i

Dva muškarca pogledaše noge mlade žene kao da ih prvi put vide. Stajali su pred crkvom i gledali njene gole noge, punih i oblih butina, čiji se mišići iznad kolena lako napeše,

Žena tada iziđe iz svetlosne zavese i stade pred njih, takođe uznemirena svojim otkrivenim telom. Bel Ami tada vide da je to njegova sinoćnja partnerka sa igranke, a nevidljiv udarac u pleksus sasvim mu preseče dah.

Automobili su mnogo skuplji. Sve dok se ne slupaju. Onda ne vrede ništa. Kroz stakla svojih kola vozači vide starine i razmišljaju da li da stanu i kupe kornjaču. Odlučuju ipak da se ne zaustavljaju, jer će ih preteći oni iza njih.

Sa izlizanih ploča, o koje godinama taru pantalone, starci mogu lepo da vide oba kraka ceste: onaj ravni, što dolazi iz belog sveta sa severa, prav kao strela, na kome kola razvijaju najveću

Gledajući tako iz dana u dan prema severu, oni mogu da vide dolazak srećnih, nepoznatih ljudi, što puni sebe hrle prema moru, pritišću do daske gas novih, snažnih mašina i prolaze

Izvlače se s mukom iz plitkog ribnjaka, opipavajući se da vide jesu li povređeni, a onda kunu, prete ili dozivaju u pomoć. Sada im je ovaj prizor zauvek utisnut u pamćenje.

Potpuno neverovatno! Računao je sa svim mogućim lukavstvima, pretvaranjem, zlobom svojih bivših kolega što ga vide uspelog; računao je sa zavišću, tako prirodnom kad se čovek vrati sa teško stečenim evropskim imenom, ali Beograd,

Ali, kada se vrate u gledalište da vide drugi čin, suze se slivaju niz njeno lepo lice: —Pa ti poznaješ samo ove zločeste! Princ te nije ni pogledao!

Matavulj, Simo - USKOK

Prva zaleleka kneževica: — Lele, đeco, moj očinji vide! Za njom ciknu Milica: — Kuku, braćo, dobro moje! Za njom Joke: — Jao, bane, moj đevere!

Janko nikada do tada ne vide ljepšeg i umnijeg djeteta! Bješe bjelolik, velikih crnijeh očiju, lica dostojna da bude ugled kakvom dobrom slikaru za

Po njegovijem prostranijem hladovinama, što se iz daleka vide kao crne pjege, pase silna stoka, kreće se svijet, razliježe se pucnjava, svirka, udaranje sjekira, pjevanje, a ne

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MLADOŽENjA: Čudo! DEVOJKA: Kod muški verujem da je čudo. Oni se u svaku devojku zaljube, koju god vide. MLADOŽENjA: Zar nas držite za tako nepostojane? DEVOJKA: Već to je opštepoznato.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Počeci Neki autori su skloni da u delu Pančatantra, napisanom u VI veku pre Hrista, vide prvu dečju knjigu. Uputnije će, ipak, biti da njene prve tragove potražimo u knjizi 0rbis pictus humaniste Komenskog

Za dečje doba dečji pisac je zainteresovan iz više razloga; zadovoljenje potrebe mladih čitalaca da vide sebe umetnički oblikovane spada među najnevažnije razloge.

Te tako i kada, istovremeno, prolaze jednim putem, dete i dečji pesnik ne vide se najbolje, niti se poznaju. Samo iskusan čovek, ranjav, razočaran, pred čijom je svešću otvoren nesavladiv beskraj,

Zečevi smatraju da ljudi slabo vide i čuju, da trče sporo i trapavo. Vole da posmatraju ljude dok rasađuju kupus, i dogovaraju se kako će, kad se kupus

Nek vide deca plavog zeca, čudnog zeca, jedinog na svetu! Pustih zeca iz torbak

će hladnu vodu kao žaba on da skoči, Ali ovde, usred peska, uhvati ga drhtavica Što mu kojekakve slike u pustinji vide oči. Pada u oči neobaziranje Vučovih dečaka na zahteve i naređenja odraslih, na roditeljska starateljska prava i navike.

Ništa, ništa. Ko top puče trotoar - dočeka je odžačar. Sad je vide jedan đak pa je gurnu niz sokak (...) Lukićevo polje igre je stvarnost, svakodnevni život, odakle mu dolaze

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Ta mi smo i tako Srblji; a Madžari kad vide svoje kokarde, može biti da neće ni istraživati za protokole. LEPRŠIĆ: To ide malo dalje, ali rodoljubije sve dopušta.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

U svima njegovim pripovetkama ima mnogo toga ličnog i lirskog, svuda se vide osnovne crte njegove intimne prirode, sentimentalnost, nežnost, srdačnost.

Njegove mane se naročito vide u romanima, rđavo komponovanim, katkada samo nabacanim. Njegova snaga je u obilju života i u poeziji mora koje je on

Milićević, Vuk - Bespuće

Iza kuća izviri koja žena, povezana rupcem, i brzo se sklanja. Psi na lancu trzaju se i laju. Vide se razvaljeni plotovi, guste i zbijene živice, ogrezle u zelenilo. Iza kuće odsijeva blago Una u daljini.

Iza kuće odsijeva blago Una u daljini. Čuju se i vide vitlovi kako se lijeno zamaču u vodu. Brašnjavi ljudi izilaze iz mlinova i skidaju kape; sretnu se po koja kolica koja

Oni prelaze preko strnjišta, punih stogova, u čijoj hladovini izvaljeni momčići i psi čuvaju stoku. U daljini vide se konji kako oblijeću po guvnima i čuju se uzvici.

Udaraju batovi, vide se zamahnute i zasukane mišice, mučno se zabada čelik u cijelac kamenj I prilazeći bliže, oni mogu da vide u

batovi, vide se zamahnute i zasukane mišice, mučno se zabada čelik u cijelac kamenj I prilazeći bliže, oni mogu da vide u neprekidnom poslu ljude sa razdrljenim košuljama kroz koje se crne prsa, u prljavim gaćama, zakriljene od sunca

Sremac, Stevan - PROZA

I Jova vide da tuđe ruke svrab ne češu, pa se pusti u malo smelije avanture. Reši se, naime, da sam sebe na neki način avanzuje i

— A vide li, Kajo, onu životinju, kako se navadila na našu pečenicu? ’Oće krkanluka! — Koju? — zapita Kaja, koja je umorna od

— viknu i izvuče iz mraka svež, okresan prut! — Nećeš da kažeš? — ’Oću... kazaću... Kazaću odmah! — ubrza Marjan kad vide kako otac bira koju stranu pruta da upotrebi, tanju ili deblju, što je bednom detetu podjednako strašno i sasvim

Radičević, Branko - PESME

Da li odozgore S neba amo dođe, Da li mimo dvore Moje mile prođe? Valjda moju milu Vide prevesela, Pa bi meni silu Govoriti tela, Ali ne znaš, mila, Šta pre od milote, Jer si tako sila Videla krasote.

Ti joj lice belo Vide i rumeno, I još vito telo I to oko njeno. Oči joj veljau Da meneka čeka, I da je u strau Za mene daleka.

Divni mesta vide dosta, Divna beu, al' ne dugo, Nigde dugo ja ne osta, Jer sve traži nešto drugo. Pa tako se levo, desno Po

Ko silazi ono tuda, Da l' mi oči dobro vide, Da l' to vranac njegov ide, A na njemu, Bože moj, Da l' je ono dragi moj?

s' seka, Ao vile, vi, prebele vile, Vi joj bogme ne bi druge bile, Ao Bože, čuj što zborim sada, Ja t' anđela ne vide nikada, Al' ako je na nebu kakvoga, Lepšeg' nema od čeda ovoga.

i gore, I magarca, pa jošte i jarca, S onim uši, s ovim stvori bradu, I dade im travu i livadu, Pa da onde dobro vide jesti, Jarko sunce na nebo namesti. Oh i druga postvarao čuda, Kâ što vidiš, gledneš li ma kuda.

“ A ja vide kako navalice Kosi kukolj, čupa travurinu, Čkalj taj pusti i onu štirinu, A od cveća i krasne šenice Kâ od kuge deno

“ Pado, lupi o kamenje dole, Ni se ubi, ni me što zabole, Tom se čudi, al' ne mogo dugo, Jer za časak vide čudo drugo: Vika, jauk: „O pusti nas, pusti!

pobratime mio, Drugi samo puče pa s' otvori, A vodica iza nj zažubori, Pa poteče bistra i vesela, Nigda taka ja ne vide vrela, Kud poteče, zamirisa cveće, Niče cveće svud mi po obali, Srbadijo, nuto divne sreće!

Dalje pođo pa vide Avalu, I poita Savi na obalu, Kada tamo, čuda neviđena! Uz obalu lađa priturena, A u lađi vozari laguni, Ta sve

Kuda gleda, na koga li laje? Pa pogleda kraju i obali, Glednu tamo, pa mi se ražali, Vide onde onog divnog Elja, I još Enja, njemu prijatelja, I još jedna beše tu sirota, Brate mili, ono krasno Jota.

Ja i vide de pravo ka Save Udesili dugouve glave, Pa povika dičnim sokolovim': Akobogda sa tricama ovim? Al' najstarij' uši

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Savo, večeraj pa liježi, a ja odoh! Kuda? Kuda li to teži srce uznemirenog pjevača? Vide li to u kući, ne vide li, kako tuguje Nidžina mlada, ko će to znati.

Savo, večeraj pa liježi, a ja odoh! Kuda? Kuda li to teži srce uznemirenog pjevača? Vide li to u kući, ne vide li, kako tuguje Nidžina mlada, ko će to znati.

— Sakrivaj kravu, jesam li ti još sinoć kazao. Kad vide da nema ovaca, eto njih i na kravu. — Ma ko će ti na kravu? — s dosadom se otresa golema, prekrupna momčina, jedan od

uzima sa stola gomilu pisama i uzdiše: — Naočare sam ti izgubio, moj đedo, moraćemo pričekati ova dva vragodera da vide kom je danas pismo stiglo. Evo, ovo je sve za naše selo. Ima tu i novina i radio-vijesti ...

U nemirnim snovima stanovnika udaljenih brdskih sela još se čuje njihovo halakanje i vide se garavi dimovi povrh zelenih šljivika.

Razdragano i svečano grle se i ljube preko spuštene rampe, lupaju se po ramenima, pa se onda poizmaknu da bolje vide jedan drugog, opet se grle, pa kum Petar briše zavodnjene oči, a Pantelija raznježeno šmrče i gleda u stranu.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Više i ne možemo. Razumem ja gde te je bacila Hasanagina poruka, vidim do kojih granica! Ti si tamo odakle se vide kuvani oblaci, kazani prepuni zuba, i gde je svaka grdoba moguća! Aman, drži se onoga što je jasno!

Danas nam nema drugog razgovora Do zaludnog... (Jusuf izlazi) Vidiš da ne vredi, pa ne vredi. Vide samo ono što pliva na vrhu vode. (Vraća se Jusuf sa kolevkom) HASANAGINICA: Evo moje molitve, sija u kolevci...

Diži se odatle, pa d idemo! (Zatamnjenje) III SLIKA LOGOR PRED HASANAGINOM KUĆOM (Na sceni se vide kuća i prostor ispred nje, na kome je smešten logor Hasanaginih vojnika. Stranom okrenutom publici, kuća nema zida.

Neko s nekim o tvojoj sudbini razgovara u mraku. Uzalud čekaš, digavši očajno lice iz šaka. Ne vide im se ni lica, ni imena, ni reči im se ne čuju od mraka.

Jednom rečju — naprosto da se raspametiš! Možeš misliti! HASANAGINICA: Aga i beg su od istog blata... Ne vide oni nikoga osim sebe. Nek je samo njima potaman. Njima je stalo do milosti vezirove, a na Alahovu milost zaboravili!

Oni ne paze da se o boga ne ogreše, nego da se o vezira ne ogreše! Zar oni ne vide da su veziri od danas do sutra? MAJKA PINTOROVIĆA: Pogledaj kako se odjednom stamnilo!

Prvo počo da zateže, da odbija, dok ti ja ne spustih desnicu na nož! Kad vide nož, odma je omekšo! A vidi ga sad! Aaa, neće se ovo svršiti na ovome! HASANAGINICA: A tamo je bašta.

Vidiš li šta su od nas učinili? Da se nagnu nad kolevku, da se postide... Mozak će da im se zamrsi kad vide kome su sudili... Ne znaju da je sudija u kolevci...

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Dimitrija uđe i stade pred Todom. — Šta ćeš, Dimitrijo? — upita ga ona kroz plač. On diže glavu, pa kad je vide onako uplakanu i vrelu, pogled mu se smrači i zasvrbe ga nešto oko slepih očiju. Otpoče se češati.

— Dimitrijo! — viknuše svi preneraženo kad ga videše onako krvava. Ali on samo manu rukom i istrča... Vide kola na koju stranu odoše pa se pusti za njima. I nastade trka.

— Šta je, crni Dimitrijo? — A-a-a... — krklja on i trese se. Njoj se sažali kad ga vide takvog. Naže se k njemu, sunce joj obasja kosu, lice; suza zasja u njenom lepom oku i ona ga uze za glavu i privuče k

Kao da sad i nju gledam gde pogurena, u svilenoj anteriji, povezana crnom šamijom i to tako da joj se samo nos i oči vide, pretura po svojim sanducima i dolapima.

Pogledah je začuđeno. Njeno smežurano lice beše pokriveno tamnim pegama. Stisnula smežurana usta, a kroz kožu vide se desni. Tek sada spazih da joj je još ono staro odelo ali već ulaskano.

— Mani, sinko! — Odmahnu ona rukom. — Što beše, ni crnom Ciganinu Gospod da ne dâ! Umre, presvisnu od tuge kad vide ono dete kako se bije, muči i tuče od onog njenog besnika. A lepo poče ispočetka. On miran, radi.

— Eto, hvala Gospodu! Mati se vrati iz kujne gde beše zatvorila vrata za tobom. — Gde je? — upita me. Pa kad te vide uz zid, oborene glave, skupljenu, zgrčenu nad detetom u krilu, brzo uze dete od tebe. — Što si tu sela? ’Odi, priđi...

Za tobom iziđe i on ćuteći i povodeći se. Iziđoh i ja za vama. Uzalud me mati zaustavljaše mimikom. Čim se on vide u dvorištu, okrenu se, i kad me ne spazi, on poskoči, dođe do tebe i stisnu te za kose. — Dom!

“ ... Devojčica, pokrivena velom, zavuče ruku u ćupče, promeša i izvadi jednu kitu. Sve se nagnuše da vide čija je. Zaplamtelih obraza, pognute glave, pruži jednu ruku i uze kitu. — A čekaj...!

Tako i ti, dragi. Prvi put kad me vide, slatko me po gleda. Posle, zamrsi kose moje guste, raskopča jelek, razgrnu grudi i ljubljaše me.

— A... Ne može! — viknuše ostale. — Stani, oh stani! — šapuće ona očajno. Mati metnu ruku u ćupče, pa kad vide da u njemu nema više kita, šanu joj nešto, ona skoči, uze od devojčice ono ćupče i poče prskati vodom iz njega sve

— Cveto! — viknu on jače. Ona opet ćuti. — Cveto, čuješ li? — I naže se, napreže sluh i oči, ali vide samo nju kako se zgurila, pa udara silno motikom, iz koje ponekad, kad naiđe na kamen, odsevne svetlac.

Kostić, Laza - PESME

POGREB Razbolela se ljubav u tvome draganu, razbolela se časkom i časkom izdânu. da vide kako mi je u tuzi velikoj, povešću sjajan pogreb umrloj jedinoj.

Tad moja vila preda me granu, lepše je ovaj ne vide vid; iz crnog mraka divna mi svanu, k'o pesma slavlja u zorin svit, svaku mi mahom zaleči ranu, al' težoj rani nastade

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Sutradan carev sin opravi se opet, i pođe s ovcama upravo k jezeru. A car pošlje za njim dva konjanika da idu kradom da vide šta on radi, te se oni popnu na jednu visoku planinu otkuda će dobro videti.

Sad kad car vide čobana gde se vrati kući, odmah dozove k sebi svoju kćer i kaže joj sve šta je i kako je, „nego — veli — sutra da ideš

On otide s onom maramom ocu i kaže mu sve po redu. Car kako vide lice na marami, odmah reče da je čiti njegov najmlađi sin, pa pošlje maramu po svemu carstvu da ide od grada do grada i

Ali tek što se uhvate u kolo, dune nekakav vihar i sve tri odnese. Car se prepadne kad vide da ih nestade, pa brže pošlje sluge na sve strane da ih traže, a pošto se sluge vrate i kažu da ih nigde nisu mogli

Ali on kad vide majku gde plače, navali još većma i stane je zaklinjati da mu kaže što je. Onda mu mati pripovedi sve po redu kako je

A zmaj odgovori: — Ja ne smem nipošto pre roka. Kad Stojša vide da oni ne smeju da udare, onda se on sam digne da traži cara zmajevskoga.

Onda Stojša iziđe na zmajev čardak pa legne u hlad, a dvorani kad vide šta učini, stanu mu govoriti da beži: — Beži, junače, kud te dvoje oči vode, dok nije došao zmaj, jer ćeš zlo proći

Kad se ujutru carska kćer razbudi, vide svijeće promijenjene a astal u svemu prazan, onda stane vikati na sluškinje govoreći da su to one učinile.

Kad vide ovo vezirski sinovi, jako im bude krivo i vrlo mu pozavide, i da bi na koji način od ovog junoše carsku kćer oduzeti

Kad ovo vide carski zet, onda pozove vezirske sinove i poište njine žene da mu dadu. Ovi ga stanu moliti, da im po ugovoru prvom ne

Kralj skupi oko konja svoje velikaše da mu ga vide. Pošto se svi iskupiše, onda reče Grbo konju: — Šta si, konju? On mu odgovori: — Konj.

Pošto kralj iskupi svoje velikaše da vide zlatnu struku kralja đavolskog, onda reče Grbo struci: — Struko, šta si? Ona odgovori: — Struka.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: Treba za večeru. MAKSIM: A gdi je od podne? SOFIJA: Pojelo se sve. MAKSIM: Ti si nesreća! Sediš tu, da te vide oficiri, a napolju neka se razmeće i razvlači. (Jevrem namiguje Sofiji.

Naredili su, da se izda nagrada, za koju se osvedoči, da je najbolja žena. Zato svuda idu komisije, da vide, kako je koja u kući, a osobito kako je obučena, jer, vele, iz aljina se najbolje poznaje žena.

DJEJSTVO PRVO POZORIJE 1. (VELIKA OTVORENA DVORANA, KOJA NA ULICU IZGLEDA. IZNUTRA VIDE SE JEDNA VRATA OD SOBE, IZ KOJE ISAJLO IZLAZI.) ISAJLO: E, de, de! Sad i taj pokor na moju glavu.

Kakva ti beše ono košnica na glavi? LjUBA: Šešir. STANIJA: Ja se prepado, kad te vide. LjUBA: A što? Zar nije lepo? (Metne šešir na glavu.) Gle, majka. STANIJA: Da plašiš čvorce sas te repove.

Lalić, Ivan V. - PISMO

XI 1976) POHVALA NESANICI Besane oči koje vide više No mrlju jutra, šaru na tapetu, Pročitaće u rukopisu kiše Čitavu povest o budućem letu: Za usud svakog lista jedna

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

A pisce ne mogu očima da vide! Kad zrelo razmislim njima bi se najviše isplatilo da od „Tri šešira“ naprave samoposlugu veći je promet!

Ljudi moji, šta mrzim te životne amatere! Čim vide nešto živo, odmah pitaju da li ujeda. Kreteni! Ali da vidite šta se dalje ispodogađalo!

I sad, kako se zezaju? Zovu jedni druge da vide kako su i šta rade, da se čuju preko žice. A njihove ćerke zovu neke nesrećne momke u koje su zaljubljene pa onda ćute i

— imaju koga i da vide: došao im simfonijski džez-orkestar sa najnovijim tačkama u goste, onako, mislim, iz čista mira, spontano kao abortus,

kako, kao, igraju sa svojim suprugama, već solidno posvađani, a u stvari neprestano se guraju u kadar da ih vide komšije na televizoru.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

) videla se predelom razvide, nad obrazom sklada od nesklada, pa se senče, kratkoveki vide, modrim sjajem umornih planina. Sentandreja, Іrіѕ florentina. Plamte ravni porfirnim pokrovcem.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

gledaj čara, tu koliba stoji stara, kroz prozor im pogled ide, imali su šta da vide: unutra kraj sofre fine, sjede četir gazde njine, pa se časte, brke maste.

Tragovi Žderka svuda se vide, poslednji, evo, u šumu ide. Stražari amo, na ispit strogi! — srdito deda duva — Tako li, dakle, lopov se vreba,

Pijan od magle kao od vina voz, mali Ćira, skrenu sa šina, pusti se šorom, pa ravno ide pred kuću trošnu starice Vide, do samog praga sporo se penje, šišteći dimi, hukće i stenje.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Sad vidim samo njihove prilike pred kućom. Okruženi su ženama i decom. I pred drugim kućama sede seljani. Nigde se ne vide svetiljke. — Dobro veče. — Dobro veče, gospodine. Pred krčmom, u potpuno mračnoj ulici, dva puta više ljudi.

— Znači da ste bili na korak dva od nje, ali da vam je lišće zaklonilo. Vide se još tragovi njegovih stopa na steni kod obale. Ne treba, razume se, u njih verovati. — Zašto ne. Ja verujem.

Ostrvljani se muče da izvuku nešto iz čamca. Po šumu, izgleda da su to neka užad i baloni. Pitam se da li me vide. Onda odlaze tako natovareni. Svi; jedno po jedno.

— Doviđenja, izići ću na vrh i posle sići. Penjem se uz strme ulice. Ne vide se lica žena i devojaka koje su u kapijama. — Dobro veče. Kako vezilje? — Izvrsno. Radile smo ceo dan.

Pogađam da su tamo ljudi seli u postelje i prisluškujući vrisak govore šapatom sa ženama. Ali zašto ne pođu da vide šta se događa?

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Sve pospalo ćuti, niko se ne budi; Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi. Al' oseća granje, pa se tiho svija, Oseća ga lahor, pa slatko ćarlija.

Sve pospalo ćuti, niko se ne budi; Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi. Al' oseća granje, pa se tiho svija, Oseća ga lahor, pa slatko ćarlija.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Na bedeme su svi otišli da vide kako rastu opsadne kule i nebeski ratnici odlaze jedan po jedan bacajući oružje u pepeljaste oblake.

POSEČEN KNEZ SE SEĆA Na sjajnu moju kostret ustremila se konjica azijska ko usov peska. Sa brda je narod vide o sečivo na mome vratu i goluba u letu za njim.

cveće bez struka, a dole samo sneg, sneg, sneg i preko vode, te osim mog traga s brda na breg drugi se tragovi ne vide. Taj narod što lebdi u gunju il zbijen pod zemljom grli pčele!

I lepo vide kako Balkan spava s punim trbuhom, noktiju dugih i sve ga nešto svrbi, u kosi mu šumski požari i ugari, azijski

završnog speva prva smrt je bila kosovski teška druga nas krepi i odnosi u letu Sa bele tačke trga dobro se vide svodovi Jerusalima zornjača svetli gde je Solomonovo zdanje mi se vraćamo u zanatske radnje na oštrenja cijuk stranac u

Jesi li nevidljivom sličan? Srodan bićima što se vide samo u duhu? Ili te gospodar svemira poznaje po telu i po tlu od kojeg si sazdan? Da li si predodređen znanju?

U čestici jesmo sadržani, ali mi nismo ti koji mogu česticu da vide. I kada se svetlost učini gluvom, za ime boga, obratimo se mudrom strpljenju.

za one što se tebi mole rasuti međ stenjem i burama molim se za sestre u crnom i sestre-slike što svake noći prvo sve vide onda ožive molim za one u molitvama bolje nek izdrže bosi i posni po gudurama.

posle sahrane žedni treći je zbor na steni misle da su nebovladni ovi mršavi i čedni smeta im hrana neće da vide majku kažu ovaj svet ne vredi jezik to je trula hrana na ovoj zemlji za njih nema stana ne znaju da zemlja nije

od zveri hleb je stavljen preko planina da se na suncu peče da pokaže svoje smeđe čelo očima što vire iz visina da vide na brzinu kakvo je stanje stvari i kažu u kasno popodne gde je hleba tu je i čoveka hleb je kupola ispod koje se

ostaje puna onih što se boje uspomena i zatvorenih soba i ne smeju da gledaju u sunce od stida okreću glavu kad vide vime i sunce koje proliva nešto rujno da ugasi žeđ mrtvacima sunce je urna puna žutog vina glava puna snage lik

orao s gorskog dvora bolestan i mrk oči ne odvaja od zvezda vode ga dva mladića o čija se ramena oslanja neki vide u njemu božansku ribu koja izlazi na suvo drugima se priviđa u Topoli gde se klanja očevom prahu on samo zna

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

AGATON: Bio sam baš pred smrt da ga obiđem. Seo ja tako na stolicu, a on, kad me vide, čisto se oveseli: „Gde si, zaboga, Agatone, ja nikog bližeg od tebe nemam!” TRIFUN (nakašljuje se): Ovaj...

SIMKA: Ti se, Gino, kanda zaplaka kad vide taj servis? VIDA: Bože moj, čega ti tu nema i sve to da čuva tuđin, nekakva tetka. MIĆA: I njena sestričina.

SARKA: Prigladnela sam pa uzela dve zemičke, eto ti. AGATON: Pa što tutnu zemičke pod kaput kad nas vide? SARKA: Izgleda kao da ti nešto sumnjaš. E, jesi čuo, Agatone, tome se nisam nadala od tebe. Nisam valjda...

Kad to ču, a on prosto preblede i zbuni se. VIŠE NjIH: Pa? AGATON: Vide on da sa mnom ne može lako izići na kraj i da mu ništa ne pomaže vrdanje, pa pristade čovek. SVI (uzbuđeno): Šta?

ADVOKAT (diže očajno ruke i odlazi). POJAVA VIII AGATON, SIMKA AGATON: Vide li ti, Simka, kako ja udesih stvar? To ti je ono što kažu: treba umeti. Ne vredi ti znanje bez umenja.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Ožalostila se mnogo što i ja nemam uniformu, pa da je odmah obučem i da me vide njene drugarice. I već po deseti put mi je rekla da odmah tražim odsustvo, da bi me videla.

Vojnici su sa ljubopitstvom zadizali poklopce, da vide one duguljaste napravice sa jajasto zašiljenim vrhovima, fino graduirane i izreckane, kako na suncu svetlucaju.

Zato sam ti slatko udario deset batina. Kad komandant zastane da propusti divizion, onda je svaki na svome mestu. Vide oni izdaleka njegovog belca sa kusim repom. Vodnici i vođe odeljenja su tada strogim glasom opominjali: „U zaprežnice“...

Ba-u, ba-u... odjekuje sa vrha planine. Srce podrhtava... Da li nas vide?... A možda su tamo naši. Nije ipak prijatno. Iako je pripeklo sunce, ledena strava prožima telo.

Pomerismo se još za jedan kilometar, onda se nanovo zaustavismo. Cer je sasvim blizu. Drveta se jasno vide. Pri Vrhu opažamo neko kretanje... svakako su to vojnici one baterije.

Stajali su nepomično pored topova. Cevi su zjapile sada otvorene, kao mrtvačka usta. Na svim stranama vide se tragovi borbe. Razbacane čuturice, kape, delovi vojničke spreme, ispaljene čaure.

Približili smo se tako komandantima, među kojima je bio i naš komandir. Kad nas vide, priđe nam i onda nas povede iza jednog šipraga da nam pokaže gde su Austrijanci. Pred nama se spuštala blaga padina.

Izvlače se leno, zakopčavajući polako odelo, kao da ne čuju viku komandanta puka. Ne boje se nikakve kazne više, jer vide da im sada predstoji najteža dužnost i najveća opasnost. Gore biti ne može.

Četvrta baterija štitiće i nas i pešadiju u nastupanju. Primakosmo se vrhu da vidimo gde je pešadija. Patrole se ne vide, ali streljački stroj nastupa obazrivo. Niko ne zaostaje. Desno krilo preskače neku vrzinu, te malo zalomi.

Spustih durbin, a pred očima mi zamagli. Da li je moguće? — Vide li?... Oni pogiboše! — zapitah Aleksandra. — Naravno, ako nećeš ti njih, oni će tebe. Zaista... naravno.

Vojnici se provlače da vide, ne bi li ga poznali. Do pre pola časa bio je živ, a sada svi gazimo po njegovoj krvi, kao da je to obična bara.

— začu se komanda, i baterija krete. — Ne da mi se — veli očajno Aleksandar. A znaš kakva je! Pitam ga otkud je vide u mraku. — E... suknja... Ne dremaj, dronjo, već drži konja na dizginama — viknu na srednjeg vozara, kome se konj saplete.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Podiže oči na nju i — prođe ga prijatna jeza svega... Onakih očiju on još ne vide; behu to crne sjajne oči, iz kojih večito bije živi oganj.

Deca se uplašiše od njenog strogog izraza i tona, pa se svako ukrutilo, gleda je pravo u oči i ne trepće. Ona vide da je pogrešila, ali oseti da ne vredi sad ispravljati pogrešku, pošto će do podne učiniti još nekoliko, možda i većih;

Radio je sa prvim razredom, drugi pisaše, a treći i četvrti računaju na tablicama. Ljubica se veoma začudi kad vide da učitelj već predaje o slovima. Na tabli stajaše velikim, jasnim, lepim slovima, napisano so.

— Aha... tako li je! U ovo doba... Molićemo za mecko izjasnjenja. Ribice... Ljubica odmah vide da je to pijan čovek, pa brzo pojuri vratnicama, ali neznanko beše bliži pa podupre leđima ulazak. — Stoj...

Prenerazi se kad vide da soba opet nije počišćena. Već peti dan je kako naređuje Stojanu da bar malo smahne ono seno sa poda, pa eto, stoji

Gojko ispi pa odmah vide da se i Pera i Ljubica nešto smeše i gledaju njega. Baš će biti da se njemu smeju. To ga opet zbuni.

Zar da se ne seća onoga gnezda, u obliku jedne male nakrivljene nepokrivene sirotinjske daščarice, sa čijeg se praga vide šumni vali divotne Morave?

Stojan mu sa praga od stana mahnu rukom. — Vide li, bratiću ? Oni se nešto podževeljaše... More, ova naša hej... para vredi. — Otkud ti znaš ? upita, začuđen, Gojko.

Ona vide da Velja hoće da ubije Stojana, pa pobeže u školu; tu je opet obuze mrak i ona produži spavanje... Izjutra se probudi s

Prolazeći hodnikom školskim, pisar vide da se otvaraju vrata na Ljubičinoj učionici, pa koraknu brže i upade iznenada, bez kucanja, u Gojkovu školu.

Velja vide da ovde nema više nikakva posla, pa se spremi za odlazak. — Nikud nemoj iz sobe izlaziti, dok god ti to ne prođe, reče

— Neka, dosta sam i ja patio, pa da gledam jedared i njeno stradanje. — A ti, čini mi se, ne vide pisara? — Ne. Što? — Više je okrvavljen od nje. Zaboravio na to u zabuni, pa samo uskoči na konja i ode.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ 17. Vojevao beli Vide, koledo! Tri godine s kleti Turci, A četiri s crni Ugri. Kade Vide s vojske dođe, Sede Vide da večera.

“ 17. Vojevao beli Vide, koledo! Tri godine s kleti Turci, A četiri s crni Ugri. Kade Vide s vojske dođe, Sede Vide da večera. Stade gromot, stade tropot Oko dvora Vidojeva.

“ 17. Vojevao beli Vide, koledo! Tri godine s kleti Turci, A četiri s crni Ugri. Kade Vide s vojske dođe, Sede Vide da večera. Stade gromot, stade tropot Oko dvora Vidojeva.

Kade Vide s vojske dođe, Sede Vide da večera. Stade gromot, stade tropot Oko dvora Vidojeva. Al’ govori beli Vide: “Iziđ’, ljubo, te pogledaj Šta je gromot, šta je tropot Oko dvora Vidojeva!

I posla te nasred sela, Gde junaci vino piju, Mladi momci kamen meću, A devojke pesme poju — Te ja tebe onde vide, Da me uvek srce boli. 141.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

WARNUNG! BEKANNTMACHUNG! VIKTORIA! U ponekom dovratku i prozoru vide se crne zastave. Na jednom zidu, upadljiv kukasti krst.

Potomci Obilića ne dolaze u pozorište zbog umetnosti, nego zbog junaštva! I u crkvu ne dolaze da vide Hrista i Bogorodicu, nego da vide svoje svete kraljeve, i svete ratnike!

I u crkvu ne dolaze da vide Hrista i Bogorodicu, nego da vide svoje svete kraljeve, i svete ratnike! (Prekine ga Simka, koja se pojavi u vratima svoje kuće) SIMKA: Da li bi neko

Sve jači vetar. Zatamnjenje.) IX SLIKA IZNOŠENjE LEŠEVA (Kasno veče. Ugao dve ulice, u kojima se vide APOTEKA, BIOSKOP „LUKSOR”, KNjIŽARA DEBELjEVIĆ.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Kad mahnem rukom, nehotice, nove zvezde sinu. Tad sjajan, tužan, ceo grad, liči na moje lice. A da me vide svi u nebo idu, po ulici zvezda i srebra. Ja stojim raspet sam na zidu, a Mesec mi blago probada rebra.

Njegove razroke oči pokušavaju da me gostoljubivo prime, mada mu je život mrzak. Nedeljama ne vide svoje žene. Lampe ih muče, neće da gore. Dovode ih do škrguta zuba. On mi nudi mesta na svojoj postelji.

Princeze, erchercozi, car, kad bi pravili posetu bolnicama, imali su da vide, kao u selima Potjomkina, samo ranjenike sa medaljama.

Sirote žene i roditelji ipak su dolazili da vide svoje poslednji put, u Komoranu. Pošto je dezertera bilo i pri vagoniranju, bataljon maršira na stanicu, opkoljen stražom,

Slikari, i najbolji, i najmoderniji, strčali se da vide, i sad sve revije ištu članke o tom, i o našem starom živopisu. Mi, tamo kod nas, mislimo da je to svršena stvar.

Novine su javile da su Norvežanke dotrčale, sa svih strana, da vide u Komediji francuskoj toalete. Francuskinje su bile prosto obučene.

Ne vide da tu više nije važno kako stolice stoje na pozornici, iz kojih vrata izlazi novo lice, ni brz dijalog. Ne vide da bi

Ne vide da tu više nije važno kako stolice stoje na pozornici, iz kojih vrata izlazi novo lice, ni brz dijalog. Ne vide da bi posle nekih rečenica trebalo dugo, dugo ćutati.

ove crkve, čije je zeleno kamenje nekad bilo bilje, negde, ko zna gde, pa se stabljike, čašice, lišće, sva vitkost, još vide; pred kojom bi me pre šest stotina godina, jer hulim na Boga i jer hodim kao veštac, spalili – ja pružam ruke, i vidim

I kad me se sete šume radosno, stidno zarumene. A ikone stare zasjaje u mutnom zlatu kad vide mene. Pružim li ruke, raspašu se žene padaju na kolena, i plačem porodilja klanjaju se meni pune tužnog milja i kliču,

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

A onog jutra, kad je Isus ustao iz groba, dođe Magdalena ka grobu, i ne nađe Isusa tamo. Ona vide samo beo pokrov, u koji beše umotano telo njegovo, i venac od crvenih ruža, što mu obvijaše glavu.

Osvrne se i vide jednog starca bele brade. Starac je mahao glavom i dobrodušno se smejao. — Ko si ti? — upita ga Agaton — i zašto se

HRISTOS U KRČMI U krčmi je puno dima od jeftina duvana, puno sramotnih reči i bezbožne psovke. Kroz maglu se vide crvena, pijana lica, zakrvavljene oči: seljaci piju i svađaju se.

Seljak pozna glas svoje krave pa brže-bolje dotrča da vidi šta je. Kad vide da mu se krava zaglibila, reče: — No, tu mora da je sam đavo umešao svoje prste — i ode u selo da nađe ljude da izvuku

I đavo se odupre, pa izgura kravu na obalu. A kad seljak s ljudima dođe pa vide kravu na suvu, reče: — A, gle! izvukla se — hvala Bogu!...

— Šta je to sad? — progunđa pa se pipnu rukom po glavi i vide da na njoj nema kose, već, mesto kose, oseti pod prstima perje. — Kakvo je to čudo?

Zatim skoči sa stolice pa se stade okretati, zagledati se sa svih strana, i, zaprepašćen, vide kako mu od odela vise samo krpice i dronjci, a po golom telu poniklo perje pepeljastobelo, kao njegovo brašno.

Pekar jauknu kad vide da je, najzad, sav obrastao u perje, da su mu iz prstiju izrasla velika brčna pera i da su mu se ruke pretvorile u

! — promuca on. — Krv i suze sirotinjske, care! I starac se saže. uze jedan zlatan novac pa ga prelomi. Onda car vide kako u novcu zablista crvena, sveža krv i kanu dole na mermer. Car prebledi. — Vidiš li tu krv?

LEGENDA O GLUVONEMOJ Danas je prošla pokraj mene... Kud god se ona makne, kroči, Prate je deca — ljudi, žene Traže da vide njene oči Gde ćute Božje tajne— Oči duboke, sjajne Što tako čudno glede... Kose joj davno sede...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

“ — Vetrić i dale piri s plavih planina koje se vide tamo u daljini, a nebo ćuti. „Kaži mi, ti mili vetre što duvaš od tih plavih gora, jesu li to gore domovine moje?

Gospodin šef, debeo neki čovek, prosedih brkova, podbrijan, sa podvaljkom ispod okrugle brade, kad me vide, umalo od čuda ne pade u nesvest. — Odakle si, pobogu, čoveče?!...

Kad vide da su ostali svi zauzeti jedan s drugim u svoje razgovore, pretresajući svoje nevolje, odahnu, a zatim mi glavom dade

Čak ni bolesnici ne izostadoše; i oni su izneti iz stanova da vide tu retku svečanost; čak i iz bolnica sve bolesnike izneli na nosilima; pa i njima čisto seknula boljka: lakše im kad

Saopštiše zboru srećan uspeh, dodajući kako tek sad vide kakva velika pamet leži u tom čoveku. — Nije se ni makao s mesta, niti glave podiže bar da vidi ko mu govori.

Iz jaruge izbaulja onaj govornik, a za njim još dvojica. Obazreše se oko sebe, onako nagrđeni i krvavi, da vide koliko ih je ostalo, ali samo je još njih trojica. Smrtni strah i očajanje ispuni njihovu dušu.

Nikakav predmet ne sme, niti može, privući njegovu pažnju. Tako idu i druga deca; puna ih ulica, ali jedno drugo i ne vide.

Nazvali su ga zanesenjakom, pa čak i ludim čovekom. Eto, sad, neka vide kritičari da se u svetu sve može videti, pa da ne viču jednako: nije verno, ne odgovara prirodnosti; ličnosti kao da

sve može videti, pa da ne viču jednako: nije verno, ne odgovara prirodnosti; ličnosti kao da su pale s Meseca (a ne vide kako i pored njih i pored nas prolaze svakodnevno tolike individue koje su mnogo gore nego da su s Meseca pale), a već

Trče ulicama za njim i žene i deca i ludi da vide velikana narodnog. Kud god prođe prostire se šapat strahopoštovanja: „Lear, Lear!... To je on!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Kroz pomrčinu svetlucaju plamenovi od luča, a oko njih se vide samo glave, spreda osvetljene, a okolo umotane pomrčinom.

o, pritegla se, brate moj, u neke lubove, pa jedva dija, pa, da ti kažem, i ne krije svoju bruku: ama lijepo se vide lubovi oko rtenjače i slabina... jes' 'vanđelja mi!... ama ka' prebijena ovca, et'!...

jes' 'vanđelja mi!... ama ka' prebijena ovca, et'!... — Ama slave ti, č'a Stevo, zar se baš vide lubovi? — Ja no, Bog s tobom!...

Otpočnu, tako, po nekoliko njih da probaju, pa kad vide da ne mogu ništa, moraju da ostave i da gledaju, kako bilo, da zavaraju momčadiju... Isprazniše se bardaci i pljoske.

Ostade još samo desetak čatala između njega i Ljubiše. Bliže se nije smelo. I zlikovac vide da se mora ginuti, pa, da bi sagledao Ljubišu, poče da odmiče iz zaklona, držeći oko na pušci.

— Dosta! — reče starac i prozva drugoga. Peri se zamrači pred očima. Obrte se nesvesno i pogleda drugove, ali kad vide njihove začuđene poglede, obori glavu i sede u klupu.

U njemu beše mnogo nekake meke nežnosti, neke gotovo ženske bolećivosti, a lice mu vazda beše ozbiljno, i ne vide mu niko osmeha na usnama.

Spasoje pogleda za njegovim očima, pa kad vide šta on gleda, vrisnu: — Šta, ti gledaš u batinu! Hoćeš da se biješ? — pa potrča k vrljikama, dohvati jednu motku, koju

Lice mu je kao pečena jabuka, a iz njega mu štrklja retka proseda brada. Niko ga ne vide da se smeje, vazda je ozbiljan, upravo strog. Nije voleo misliti o stvarima, koje su daleko od njega.

Tako se, eto, samo u mome domu živi kako je Bog zapovedio... To vide ljudi, milo im, pa mi zato i dolaze... Ali opet se čudim onoj neobičnoj promeni kod moje bratije: kako me to odjednom

Ne sme više pomoliti glavu, jer bi je opazili. Ali i kroz guste grane vide oboje, i još ne veruje sebi da vidi dobro... Možda to tako samo izgleda kroz granje, a nije u istini ?...

Ali kad opazi da se ništa nije promenilo od malopre, kad vide da se svatovi kreću, ono podiže glavu... Nežni, paučinasti nabori od bela vela, u koje utanja beo venac od mirte,

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Pa onda, izmešalo, izmešalo. Dobro, neka je i tako, ali kad vide da je govor protiv vlade, što se ne ustavi, nego zape pa do kraja? JEVREM: Kako da ti kažem...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Onima u redakciji se smrkne kad ga vide. Ko je bliže vratima, taj umakne i bez kape u obližnju kafanu, a ko ne mogne, nego ostane, na tome se slome kola.

Ti nisi parlamentaran, bojiš se javnog mnjenja!« Ali kad ovaj produži deljanje i Sreta vide s kim ima posla, on okrete leđa vičući: »Ja ustupam sili!« i bega koliko ga noge donose.

Gleda ga poizdalje. Izmakavši se podalje, ćir Đorđe vide da je putnik, ali mu čudno što nit’ vidi pred mehanom kola, nit’ opet uz putnika torbu ili kufer.

Izgledao je sav kao pokisla kokoška. Famulus Maksim ga dočeka na vratima. Zaprepasti se čovek kad ga onakva vide pred sobom. A zaboravio sam vam ranije kazati da je Sreten već pridobio Maksima sasvim za se.

Interesovao se jako za svoga učitelja, pa kad ga vide onakva, a on ga zapita šta mu je, da mu nije zlo. — Ako je nazeb, gospodine, da te istrljam malo; vešte sam ruke, —

I Sreta posle nekog vremena vide sa zadovoljstvom kako mu posao iz dana u dan pospešno odmiče napred! Ovu malu grupicu nezadovoljnika, koju je

« — E, pa ne može ova nesretna zemlja da digne glavu s takvija sinovi! — veli Đorđe. A Sreti se dopalo što vide kod Đorđa ovoliko rimske savesnosti i strogosti prema samome sebi.

tabora, pa se kolje ka’ žuti mrav, a Sreta posmatra to pa veli Maksimu, koji je takođe postao drugi čovek: »Vide li, more, šta se načini! Vide li kako je selo prenulo iz dremeža i postalo budan čuvar svojih prava.

ka’ žuti mrav, a Sreta posmatra to pa veli Maksimu, koji je takođe postao drugi čovek: »Vide li, more, šta se načini! Vide li kako je selo prenulo iz dremeža i postalo budan čuvar svojih prava. Ded’ sad šta će Milisav! A ti kažeš: ne može!

niti zna šta on govori, niti pamti šta mu onaj govori i bog zna da li će se sutra ili prekosutra i poznati kad se vide. Taki smo mi! Ali ja ću već stvar popraviti.

Dalje se od grdna smeha nije čula ćatina deklamacija, jer sve udari u smeh kad vide da je to samo šala, da se i sam ćata smeje.

I Sreta se trže kad vide koga je zagrlio. Odgurnu toga reakcionara i prišipetlju staroga režima i polete na ćir-Đorđa koji pobeže za kelneraj a

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Predlog među ne ide sa brojem dva! Piramidalna osnova? Ovo bi seljaci trebalo da vide! Od piramide je piramidni, i ćeramidni od ćeramide! Realistički način? Jaoj, sveca ti milog!

Lavor pun je mehurova, sapuni se ne vide. Još se čuje kako cikću, kako se cerekaju. Prošlo podne, dan prošao, veče ide, A Prnjavorci čekaju li, čekaju... ..

Biserne kaplje, okca žive. Zvezde su sve hladnije i sve ređe; Potok i smrt u slozi žive. Al u nebu se vide međe Svake šume i svake njive. PREDVEČERJE Vilin konjic ukoso vodi Tanko pero po mirnoj vodi.

A ti, koji sve znaš o Singidunumu, Pogledaj, malo, na ulice vrveće! Ako zidari od drveta ne vide šumu, Ti, od šume, ne vidiš drveće...

Grad nije sadašnjica gola i bosa, A ni prošlost kako je zamišlja neko: Zidari ne vide dalje od nosa, Dok učenjak gleda odveć daleko.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Životinje što žive na dubinama manjim od 200 metara još mogu da vide slabu i nepotpunu sunčanu svetlost, lišenu crvenih, oranžastih i jednoga dela žutih zrakova.

One što žive na dubinama do 700 metara vide još samo ljubičaste zrake, i to jako oslabljene. Preko te dubine ostaju još samo ultra-violetni zraci.

ima mnoštvo životinja što žive na dubinama koje premašaju 1000 metara, pa ipak imaju oči, što se smatra kao dokaz da vide svetlost u tim dubinama.

naziv »kolevka i grob jegulja« obavljati dubinski ribolov i proveriti neka tvrđenja ihtiologa teoretičara, koji ponešto vide onako kako bi po njihovom nahođenju i možda po zdravoj ljudskoj logici trebalo da bude, ali se ponekad stvari dešavaju i

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

MRTVO DOBA NOĆI, SVE SPAVA. NEKO ZBORI KROZA SAN. DIGNI SE KNEZ JANKO I KNEZ ROGAN DA VIDE KO JE, KAD ONAMO AL' VUK MANDUŠIĆ GOVORI KAO NA JAVI.

divna glavo! Moj svijete izgubljeni, sunce brate! moje rane bez prebola, rano ljuta! moje oči izvađene, očni vide! Kome braću ti ostavi, bratska hvalo, i staroga baba Pera, kuku, Pero! i tri mlade sestre tvoje, kukavice?

SERDAR IVAN Ti nijesi slijep, igumane, kad si tako mudar i pametan. Budale su s očima slijepe, koje vide, a zaludu vide; trebaju im za proste potrebe kâ ostaloj isto životini.

SERDAR IVAN Ti nijesi slijep, igumane, kad si tako mudar i pametan. Budale su s očima slijepe, koje vide, a zaludu vide; trebaju im za proste potrebe kâ ostaloj isto životini.

ZAČULE SE KAD GA ONAKVOGA VIDE. VLADIKA DANILO Što je, Vuče? Grdno li izgledaš! Viđu da si s krvave poljane, gazio si nigđe vatru živu, i Bog znade,

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

što tako začuđavaju, uvek bila po neka na kapiji, kako uvek otuda ovamo na ulicu istrčavaju, da sigurno koga bole vide ili se tome bolje pokažu, da su tu, na kapiji, i da ga čekaju.

Zatim ona vide kako mu se, iznenađenom takvim njenim uzimanjem ruke, rašireni prsti zgrčiše, te, prinoseći je k sebi, ruka njegova dođe

— Idi, idi, došao neko! — poče je žuriti mati. Dok je Sofka išla putanjom pored bunara ka kapiji, da otvori, vide kako joj mati hitro sakri tepsiju sa pšenicom i užurbano, ma da je bilo sve čisto, opet nekoliko puta mahnu metlom

Na kapiji se pojavi visok, obrijane glave Arnautin. Sofka se osmenu, jer odmah vide da je to očev glasnik, jedan od onih džambasa koji svake subote dolaze iz Turske ovamo, na pazar, i kupuju konje.

Tako isto ona vide kako i mati joj, čim ovoga pozna da je Arnautin, čovek iz Turske, dakle sigurno njegov glasnik, ma da mu se, kao uvek

Sofka po njegovu glasu vide da je kao ljut. I osmehujući se, već je znala zašta je. Sigurno je i on, kao i svi očevi glasnici, kad k njima polaze,

I Sofka po izrazu lica Arnautinova vide kako na njega sve to silno utiče. I još kad on sagleda gde je Sofka kuvala kafu: kako otuda, iz tamne, široke kujne,

Čekaću ja! — poče se pravdati odlazeći. Mati ga otprati do kapije, a Sofka osta u kujni perući šolje. Ali ona vide kako se mati, pošto otprati Arnautina i za njim zatvori kapiju, vraća polako i čisto teško dođe do bunara i Tu ostade

Dečko ode. Kapija se za njim zatvori. Sofka vide kako joj se mati ne diže, već ostade tako jednako sedeći, gledajući zamišljeno u ispijene šolje kafe i prevrćući novac u

I, ne zastajući pred materom niti joj nazivajući Boga, ode pravo u kujnu. — A dođe li? — trže se mati, kad je vide tamo u kujni. — Eto, snaške, jedva stigoh — poče da joj se pravda Magda.

I kad za njom i Magdom zatvori kapiju, ona se brzo, gotovo trčeći, ispe gore i kroz prozor otpoče ih odgledati. Vide kako mati joj ide čisto ponosna i radosna.

Mati, ushićena a i potresena — ko zna kakve joj misli tada dođoše kada je vide toliko lepu i ne toliko raskošno koliko prosto i ukusno nemeštenu — grleći je, ali polako, da joj ne poremeti ni kosu,

Pandurović, Sima - PESME

zloba cereka i ruga — Nestao je čudno, s dva jedina druga, Da hiljade teških, sjajnih oklopnika Nikad više smelog ne vide mu lika.

Odmazdom Izide neka greh svoj plate!... I kad nas vide na suncu što greje, — Proklet ko plače i ko se nasmeje! SUMRAČNE TEŽNjE Da mi je da vidim zrak mistične sreće O

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

u poveljama pominje, ili „Ćipur“ kako se danas izgovara, zove se ledina pokraj sadašnjeg knjaževskog dvora; na toj ledini vide se temelji od stare građe).

kako i Crnogorke idu u drva na dva puškometa daljine, a kamoli neće oni, vojnici, da pregaze to malo nameta, da vide svoga Gospodara o novome ljetu! Đakon ih prekide svijeh, pa graknu: „Nemoj Gospodaru!... A što!

je dobu zbijen veći dio znanja i osjećanja što će se docnije razviti, pa s naporom i pomoću njegovom, u nekim časovima, vide djeca jasno što ni docnije jasnije vidjeti neće, jer se docnije rijeđe čovjek zagrijava toliko da sa svom dušom

Svi se nagoše da ga vide. Čudan taj prizor, dostojan vješte kičice, kako gomila Crnogoraca stoji oko ranjenika, a ženska im lučem svijetli.

“ Ženske, sve tri, nagnuše se da vide. „Konj!... E, vidi lijepo li je navezao!“ reče Joke. Janko se smijao. „Donesi, Milune, pa ću ti na njemu napraviti

„Njesam ja ovo naslikao, ne bih umio ovako“, reče pokazujući je. One gledahu. Vide e je ženska glava. Lijepa glava, sa plavijem očima i s bujnom, raspletenom kosom. „A ko je to?“ zapitaće Joke.

Pa da zabašuri, stade grajati i naređivati i rašćera ih svijeh. Ljudi kao on, dok ne vide ne vide, ama kad nešto nazriju, naprežu oči dok ne vide jasno.

Pa da zabašuri, stade grajati i naređivati i rašćera ih svijeh. Ljudi kao on, dok ne vide ne vide, ama kad nešto nazriju, naprežu oči dok ne vide jasno.

Ljudi kao on, dok ne vide ne vide, ama kad nešto nazriju, naprežu oči dok ne vide jasno. Uzmučio se čovjek, nikako da zaspe; obrće se s boka na bok, sjeda, puši, po češće trlja čibukom čelo, neće li mu

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Dijaloške poslovice nisu retka pojava (— Što čine deca? — Što vide od oca?; Pošto bi se Marko poturčio? — Za inat; Ko ti je izvadio oko? — Brat. — Zato je tako duboko).

meteorološke, koje su u vezi sa životom i poljoprivrednim radovima naših ratara i stočara (Jelisije, / Proso sije; Dođe Vide / Da obide; Od svetoga Ilije, / sunce sve milije; Makivije / Kose o čivije, / A srpove / Za repove, itd).

Uzjahao na veljega ata. Ujela ga pčela za jezik (tj. opio se). Utočio bi ti krvi ispod grla. Što mu oči vide, ruke mu ne ostave. B) NEUPUTAN, NAOPAK, RAD Baštovandžiji krastavce prodavati. Biti u svakoj čorbi mirođija.

— (Kad se za koga hoće da kaže da je rđav vojnik). Nije bio doma, kad su mu krojili (kaže se u šali, kad na koga vide kakvu haljinu — preusku i kratku ili predugačku). Ova i ona kuća samo što nisu moje, a ostale eve su tuđe.

— Zlo leti, a dobro puzi. — Ne jedu vuci meso po poruci. — Zle oči nikad dobro ne vide. — Zlu bravu zla paša. — Od zle ptice — zlo i pile. — Pauk po cvijeću bere jed, a čela skuplja med.

— Podoban podobna traži. — Sve traži slika priliku. — S kim si, onaki si. — S kim te vide, s tijem te pišu. — Kaži mi s kim si, da znam tko si. — Tko se s umnim sastaje i sam uman postaje.

— Ortačkoj kobili rebra se broje. — Bolje samost nego li zla družba. — Druzi me čuju, a ja se znam. — Više vide oči nego oko. — Uzdaj se u se i u svoje kljuse. — Ko nije za se, nije ni za drugoga. — Teško meni bez mene.

(Kazalo dijete kojega je otac bio turskoga zakona, a mati hrišćanskoga). — Što čine djeca? — Što vide od oca. G) POSLOVICE-PRIČICE O BILjU Rekla iva: „Ne kvari mi žila, od mrtva ću napraviti živa!

Kad đak ular donese, i baba vide šta oni hoće, ona istrgne kaluđeru vosak iz ruku govoreći: „Nećeš, boga mi! Ako je i Bogu, mnogo je!

Kad to vidi šćer, i ona isto učini, i tako idući dođu do manastira; no kad ih vide đaci manastirski, počnu se smejati i gledati. Majka se spazi pa vikne na šćer: — „Što mi, kukavice moja, ne kaza!

Valja da mu se učinilo da je nalik na čelu po nogama i po brkovima, a na brus po onim zricima što se vide po samaru, a na štene od motike po šiji. Sad se reče kad ko dvije vrlo različne stvari poredi jednu s drugom.

Kad seljaci vide ne samo da hoće tako da pojedu sve što imaju nego i da ne mogu svojijeh poslova da rade, onda se dignu te tuže i onoga

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

ja niti sam viđeo tvoje žene, ni Muje, ni novaca.“ I tako im prođe čitavo po sata, dok se osvijeste, i vide, šta je. Onda Turčin potrči, na vrat na nos k vodenici; kad tamo, ali oćeš!

d. Ali sve zaludu! on kaže: „Ja nju, ja ni jed | nu? Kad već vide, da drukčije ne može biti, onda car pošlje jednoga svog vezira, da javi govedaru, da će car da mu uzme kćer za sina.

134. U naše babe kožne oči. 135. U našega bijelca devet pokrovaca, i opet mu se rebra vide. 136. U našeg ćaće resnate gaće. 137. U pete nišani, u nos zgađa. 138. U sobi napeto, u kući razdrto. 139.

i viđevši vrati se natrag u onu sobu đe je zmaj mrtav ležao, pa ga izvuče na polje i baci na zemlju, a braća kad ga vide, umalo ih groznica ne uhvati.

Onda Stojša iziđe na zmajev čardak pa legne u hlad, a dvorani kad vide šta učini, stanu mu govoriti da beži: „Beži, junače, kud te dvoje oči vode, dok nije došao zmaj, jer ćeš zlo proći ako

Sutradan carev sin opravi se opet, i pođe s ovcama upravo k jezeru. A car pošlje za njim dva konjanika da idu kradom da vide šta on radi, te se oni popnu na jednu visoku planinu otkuda će dobro videti.

Sad kad car vide čobana gde se vrati kući, odmah dozove k sebi svoju kćer i kaže joj sve šta je i kako je, „nego” veli „sutra da ideš s

Kad dođu pred kuću, čuju viku i vide da je veselje: žene se ona dva brata; onda on poviče ispred kuće: „O domaćine!” Kad otac to čuje, on istrči pred kuću i

Kad ga vide braća, poviču na oca i mater: „Kamo te se da vidite svoga hvaljenog sina što ide i krade koješta!” Kad ga otac opazi,

dobro će biti, ako Bog da”, pa onda zbaci sa sebe siromaške haljine i ostane u onima gosposkima; a 81 oni kad to vide, braća se | upropaste i poplaše i stanu ga moliti da im oprosti, a otac ga i mati zagrle i stanu ga ljubiti.

Kad oni to vide, dignu ruke Bogu: „Hvala ti, Bože, te možemo gosta ugostiti!” Pošto iznesu hlebac pred gosta, donesu tikvu s vodom, pa

Malo postoji, al eto ti joj maćehe sa kćerju svojom iz crkve, i vrlo se začude kad vide sve uređeno pa i proso pokupljeno.

Sveti Sava - SABRANA DELA

110, 10) jer veliki apostol Pavle kaže: „Što oko ne vide niti uho ču, niti iziđe čoveku na srce, to spremi Bog onima koji ga ljube.“ (І Kor.

Jer reče božastveni apostol: „Što oko ne vide i uho ne ču, niti na srce čoveku dođe, pripremi Bog onima koji ga vole.“ (І Kor.

A za obuću ostavljam igumanu ili ekonomu da se odluče za kalige ili nešto drugo, te kada vide nekoga da nema da mu daju. Najpre crkvenjaci da su neizostavno u kaligama, a u noćnom ruhu ako bude manastiru moguće.

A mene sada otpustite, vladara svoga s mirom, da vide oči moje spasenje, koje je spremio pred licem svih, svetlost za otkriće narodima i u slavu (Lk.

Blažen je čovek koji pronađe premudrost i smrtnik koji vide razum. Jer bolje je nju kupovati, nego zlata i srebra riznice; a skuplja je od dragocenog kamenja; ne protivi joj se ništa

“ (Ps. 150, 1) A ja mu rekoh: „Oče, koga vide te govoriš?“ A on, pogledavši me, reče mi: „Hvalite ga i na silama njegovim, hvalite ga i po premnogoj vladavini

Videti udostoji se, oče bogonosni, nadom svojom i ljubavlju što oko ne vide niti uho ču, niti na srce čoveku što ne uziđe, krasan javi se božastvenim krasotama, vrlinama, Simeone

koje obeća Gospod darovati onima koji ga ljube i koji se trude njega radi, jer reče božastveni apostol: „Što oko ne vide niti uho ču, niti iziđe čoveku pa srce, to spremi Bog onima koji ga ljube.“ (І Kor.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Paz da i tebe ne proguta! GOSPAVA: Imam ja džep, da ti ne kažem kakav! Da uđeš, da ti se ne vide ni blokeji, akamoli kruna! PROSJAK: Samo se ti nadimaj, samo grabi! Al da upamtiš: biće mišja rupa za dukat!

Oću da vičem, da bežim, ali se presekla! Srećom, neki ljudi, putnici, uviđavni, vide šta je, priskoče, viknu miliciju, nastane gužva, guranje, opšti haos... CMILjA: Jesu ga barem uvatili?

Ovde su odlični škembići u saftu. VILOTIJEVIĆ: A šta će kasti ovi, ako ih ne vide? STAVRA: Šta te briga? Ti gledaj u ono što ti vidiš, pa prema tome i postupaj! VILOTIJEVIĆ: I da znaš da oću!

Oni koji su došli na pratnju stoje nad Anđelkovim grobom i gledaju uvis, u nebo. Kao da gore, u nebu, vide Anđelka.) CMILjA: Oslobodio se briga zemaljskih, veselnik!

sve potanko ispričaš, pred komisijom, da nam se opere sramota sa imena, da nam grobove opoju, da ih opleve, da ljudi vide ko smo! PROSJAK: Otad je, čoveče, prošlo pedeset godina! Kome da potanko ispričam?

Stanković, Borisav - JOVČA

I, neću duše da grešim, pokojnik sve na vreme tačno vrati, a od toga vide vajde, dobro zaradi, kupi baš taj vinograd i tu njivu. A i ona (pokazuje na Anđu) i ona mu je pomagala.

S leva, vrata za Vaskinu sobu otvorena; s desna, dva prozora kroz koje se vide lisnate voćke. MLADEN (stoji u dnu i osluškuje, ako bi ga Vaska pozvala, da je posluša).

Samo, ona ne liči na Vasku ali, da ima njene oči — ima! I tako, zabradi je i samo te oči da joj se vide, tako cele noći sedi sproću njega. Ona, ta Ciganka sa Vaskinim očima i vračara što mu svaku noć baje i gata na kost.

na stolac prema Jovči, podalje; u raskošnom odelu, s nizama o vratu, zabrađena tankom, finom šamijom, tako da joj se vide samo oči, krupne, sjajne, žive; pogled joj je umiljat, nežan, čežnjiv, dok je Jovča u početku gleda nežnije; docnije,

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

K onom šta su čuli, ako jošte vide i priklade nevaljale, ako ne imaju koga ko će s njima upravljati i od zla odvraćati, ostaju u prevari i u zlu, i svaki

Mladi ljudi, koliko muška, toliko i ženska strana, malo što drugo smatraju i vide u bračnom sojedinjeniju i sojuzu nego smej, igru i naslaždenije; to i nahode.

Na levoj strani vide se brda i holmići, pokriveni s vinogradi i voćnjaci. S desne strane potoka pružila se jedna veselovidna dolina, sva

Drugda se poizređaju po sto jedna za drugima, | da se ne vide od pra[ha]; koji su god onda u kolesi, pune im se ne samo oči, uši i [h]aljine pra[h]om, nego i nosovi i usta, zašto

Zašto, dakle, ova stvorenja svet božji da ne vide? Čovek pametan ni ovcu ni kravu jalovu za toliko neće držati, nekamoli ženu svoju.

Pritom, uzdam se da će ovo jošte poslužiti za vozbuditi bogoljubive i dobra srca ljude u naciji našej, ako kad vide koga siromaška i oskudna, kako što sam i sâm bio, koji uprav nauku želi, traži i k njojzi kao žedan jelen k vodnim

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

iz nje ispisao glavnije podatke o njekolicini glavnijeh fra-Jerkovića, a ovdje ću navesti samo pet bilježaka, da čitaoci vide zasluge tijeh ljudi. Napomena.

— Onake haljine i kape nose po varošima sva gospoda. One prozorke nose ljudi koji dobro ne vide. A onaj se pepeo šmrče da se osnaži vid. Onaj jezik što je slušao zove se talijanski i njim govore svi učevni ljudi.

— E? — učini Bujas i diže visoko obrve. Bakonji se odmah lice zažari i oči pomutiše, te Bujas vide da ga obuze stid, kajanje, srdžba i mnoštvo drugih nejasnih osjećanja, i on se krenu da izađe. — Stani! — reče Bakonja.

A šta će biti kad ga vide izbliza i kad ga čuju kako pjeva! Jer, zbilja, kažu i da pjeva divno... Najzad fra-Pinjata očisti stope.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

BOLEST Desi mi se da kraj kafana (Dok svi na meni vide lovor) Prolazim mračan usred dana, Nemo, kao da ne znam govor.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Ona mi očima izmeri snagu i vide da sam krupan i zdrav, pa joj ne beše pravo. A samo posle nekoliko dana zaključi žena da mi je narav zla, jer ni s kim

Slatko su mu grejali nedra. Sitne i tople detinje pesnice. Laki i meki detinji prsti. Oči što sve vide. Otegnute pesme na mesečini kad je put ravan a šume iz daljine silaze u polja.

A ja neću da si vagabund tamo i da me brukaš. Šta će ti katolici da misle o nama Srbima kad tebe vide sa iscepanim kolenima?“ Nikad mu nije tražio opanke i čakšire.

razneli po selu vest o Vukašinovoj fotografiji, pa su seljaci svakog jutra i večeri nagrtali u Aćimovo dvorište da je vide i piju staru rakiju. Aćim mrsi bradu, kvari njene raklje i klima glavom kao da sluša pravednu presudu.

Samo mu se oči vide između oboda duboko navučenog šešira i podignutog astraganskog okovratnika. Ne samo zbog mraza što pred suton okiva

— Odsutno gladi prstima recke po ivici sofre, pa odjednom, kao sa vatre, trže ruku. Aćim vide i spusti pogled: to su belezi Vasilija, prvog muža njegove majke.

Po njemu zveči suv, izlomljen lavež. — Đorđe, daj ovome pet stotina dukata, i da ga moje oči više ne vide u kući. Gubite se, neću isti vazduh da udišemo. Za njima vrata ostadoše otvorena. Vetar jurnu u sobu.

Nek znaju da smo isto tako i s knjigama umešni. Pamet im pokaži, a dukate ne žali. Troši kao da si knez, nek vide da mi, Srbi, svaki red znamo. Piši za pare pre nego što ih potrošiš, ali gunj i opanke ne skidaj.

Piši za pare pre nego što ih potrošiš, ali gunj i opanke ne skidaj. Ne srami se zbog toga, jer oni To nemaju. Nek vide šta je seljački sin!“ Vukašin se žalosno osmehnu: gleda svoju fotografiju iz Pariza, okačenu više kreveta.

Kroz sleđenu pomrčinu nijedna misao ne može da pusti žilicu. Jasenovi uzaludno čekaju vetar. Ne vide se garava ždrela odžaka. Zgrušalo se nebo nad Prerovom. Toplo je samo u kutnjacima zamuklih pasa. ...

Više ne može da izdrži da ne pije rakiju, uzajmljenu od komšije da časti žene kad prekosutra budu došle da mu vide sinove bliznake.

— Požuri! — viknu Vukašin i pope se u sanke. — Da uzmemo vrele cigle, biće ti zima. — Ne treba, teraj! — reče kad vide Simku u otvore— nim vratima stare kuće kako ga izgubljeno i uplašeno gleda. — Teraj!

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

»Od koga li je sve to naučila?« Starica se zaprepasti kad u vezu vide ptice i cveće kakvih nigde nije bilo. 3atim poče pomnije da je posmatra.

Ubrzo se toliko proču da su ludi iz daleka dolazili da vide i kupe njen vez. Mogle su da žive udobno, gotovo srećno. I možda bi tako i bilo da se jednoga dana, na svemu što bi

Sa svih strana sveta dolazili su ljudi da vide vez Zlatoprste, da mu se dive. Devojka je naočigled svih, venula ne prestajući da veze.

»Sigurno sam sve to sanjala?« — pomisli. Ali kad otvori šaku, na dlanu vide pregršt čudnog svetlucavog semenja, teškog i toplog, utrča u kuhinju i jedno dade majci.

Aj, kako se grad komešao! Već je sused na suseda udarao, sin na oca, muž na ženu! »Da mi je da rođaci ovo vide!« uzdahnu Đavolak. Više niko ništa nije radio. Ali zato je sused susedu smišljao kako da podmetne požar.

S radošću u očima gurali su nove nesrećnike pod čičak, a Đavolak se smejao. »Da braća ovo vide? Tram-taram! Da se i oni malo provesele! Hop, hop!« Skakutao je Đavolak, a grad se sve više praznio.

Je li moguće? Đavolak sopstvenim očima nije mogao da poveruje kad vide kako se čičak, naletevši na grbavicu, preobrati u ružu. Joj, joj!

Činilo se kao da je cela šuma čuva brišući njene tragove. Jedan od najupornijih, ipak, vide kako joj šumske zveri prilaze i prate je. Možda ona i nije samo čarobnica, već veštica? — planu sumnja.

Kao mravi trag šećera, sumnjičavci su sledili staričine stope. Konačno im pođe za rukom da vide kako iskopava panjiće u šumi i stavlja ih u svoju vreću. Šta li sa njima radi? Nikada nije zapaženo da loži vatru.

U mraznoj šari napravi se okrugli otvor i devojčica opazi da se iza okna neko miče. Kada se pažljivije zagleda, vide nečije svetle, radosne oči i šarenu maramu oko okruglog lica. To ne može biti Tataga! Devojčica zaviri još jednom.

Kad devojčica bole pogleda, vide da su to, u stvari, lutke načinjene od drveta, ali ne onakve kakve se dobijaju za rođendane, već naročite, Tatagine!

Najstariji ribar s čuđenjem opazi kako ribe izlaze iz vode da pozdrave malog čistača, a cvetovi otvaraju oči da ga vide. — Dečak je čudotvorac! — pođe priča niz reku, pa i dalje.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

dva mlada naučnika, školovana na strani, pozvana da ovo vide, nisu videli ama baš ništa, samo su bili iznenađeni vidom prazno verice kod ovih ljudi, prepadnutih sopstvenom

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Jer brza reka pored nas teče, A mi na bregu naše nesreće; Ko ima svesti, otud se kloni; Okati vide, breg nam se roni. Gradimo broda, nema se časa, Sutra smo žrtva burnih talasa. Dižite škole, Deca vas mole!

Pa se tako svetle mlazi Pa se vide svetli trazi Jednog duha raznih doba, Duha kome nema groba. - U grob samo sruši kosti, Strese pep'o koj' mu

sve bukti u bl'jesku... Al' na njoj nikog - samo razasuti Skeleti neki vide se na p'jesku. Tako zasv'jetli i u ljudskoj duši; I vedra mis'o raspe svjetlost tajnu; Al' često nema da ozari

I u tome času sa grančicom krina, Anđeo se spusti sa rajskih visina. Sve pospalo ćuti, niko se ne budi; Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi. Al' oseća granje - pa se tiho svija; Oseća ga lahor - pa tiho ćarlija.

Sve pospalo ćuti, niko se ne budi; Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi. Al' oseća granje - pa se tiho svija; Oseća ga lahor - pa tiho ćarlija.

Šume pjesme vrela, I ranim pupkom pupe gole grane. Ovo su časi velikijeh djela Širom oranih, zamagljenih njiva Vide se jaki roditelji sela.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Prostor im je širi rastojanja neg' podvižnim mnogo svjetovima; al' se vide zrakom oblačeni, kako morski veliki ostrovi kad ih zima snijegom obuče, te ih plovac iz daljine gleda.

Sva besmrtna vide namjerenja, tražiš uzrok tvoga padenija. Svud ću tebe kud hoćeš voditi; ja žalosnu vašu znadem sudbu.

„Oni šari što se k nebu dižu, te se vide u svijetloj sferi kako lopte tmaste i bezračne, to su sunca, voždi sozvjezdijah: izbježaju iz mračnoga njedra po

trebalo bi da sve guste mrake, svi mirovi u njih zakopati pohitaju voskresenjem sami da ti pređe sv'jetlo lice vide.“ „Dva vojvode sv'jetlijeh polkovah!

Na hiljade udvoji se vide po vozduhu i po ravninama, bez velike mješanije masah. Koplja, mači i plamene str'jele angelskom su krvlju obojeni;

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

On pokaza rukom na more. „Pogledajte onamo! Od one lađe koja je maločas isplovila na debelo more vide se samo gornji delovi njenih jedara. To potiče - jasno je kao dan - iz zaobljenosti Zemljine površine“. On ućuta.

Čim nomofilaks to vide, izraz straha na njegovom licu zameni se drugim jednim koji nagoveštavaše svako otsustvo misli.

No ti gestovi dopadoše se majmunu, te i on zatrese svoju grivu i diže desnicu u vis. Kad to vide nomofilas, on zgrabi svoju dugu palicu da njome raspali po životinji, ali se na vreme priseti da bi takav postupak

Evo pogledaj!“ On uze pregršt soli, sasu je u vodu i razmuti je jednim štapićem. Za kratko vreme od soli se ne vide ništa više. „Gde je nestala so?“, upita on Hipokrata. „Rastvorila se u vodi“. „Da, tako se to veli.

Prolazeći pored spoljnih stubova njegovih i gledajući između njih, vide mlađane konjanike kako jašu u koraku i obuzdavaju svoje vatrene ždrepce.

stubova njegovih i gledajući između njih, vide mlađane konjanike kako jašu u koraku i obuzdavaju svoje vatrene ždrepce. Vide zatim oružane borce sa svojim vozačem na bojnim dvokolicama, čopore i stada stoke, vođene, kao hekatomba, na žrtvenik,

Svojim kolom ljupkih krilatih devojčica, skulptura te balustrade beše prava himna mladosti. Kad vide ovu divnu skulpturu, našeg mladića obuze osećanje blaženstva. Sišavši preko Propileja, nađe se opet u varoši.

A iza njih gori vatra i crta na zidu ispred njih senke stvarnih predmeta koji se pokreću iza njihovih leđa, a oni vide samo te senke i senke sebe samih, i ništa više“. „Pa šta je istinska stvarnost?“, upita plašljivo Aristoteles.

Kad pristupi kipu boginjinom, vide, u zracima zalazećeg sunca, crte njenog lica, izmenjene, raznežene. Ona ga ne gledaše sada oporo, već sa puno saučešća,

U ovakvom međusobnom položaju tih triju tela, vide nad svojom glavom stanovnici onoga dela Zemljine površine gde je ova modra linija, evo ovde na ovom mestu, prodire,

Odatle sleduje da Sunce i Mesec imaju jednake prividne prečnike, tj. da se njihovi stvarni prečnici vide, posmatrani sa Zemlje, pod jednakim uglom.

No gledajući kroz to prozorče, i pored nišanske mušice, pričvršćene u centru sfere, on vide, tu pred sobom, na dohvat ruke, mesto narečenog pratioca Zemljinog, alabasterko rame princezino i, kroz isečak njene

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

“ „A tvoji roditelji, šta ovi kažu?“ On se malo zamisli: „Ovi moji? Stari su, zadovoljni da me vide oženjenog. Sve ostalo je sporedno.“ Do zore smo ostali u razgovoru.

I kad prođe i komora i sanitet sa popom, kome se, kad jaše, vide vezene seljačke čarape, i kad promaknu svi dronjci puka, onda tek nailazi Resimić, pa se pretvara da ne vidi komandanta.

trube bude iz slatkoga sna tople, vatrene devojke što skrivene iza zavesa, u košuljama spalim sa ramena, izviruju da vide komandire na konjima, gega on pozadi bataljona, iskrivljen prepunom kantom, zaduvan, znojav, ali vedar i prkosan.

desetak prosjaka u pohabanim vojničkim uniformama, slepi ili sa patrljicama od noge ili ruke, istaknutim tako da se vide na prvi pogled.

On još gleda [u] monarha kao u retku zver, kao u nešto neobično. Gledao sam na Krfu: polome noge i vratove da vide vladaoca i da ga pozdrave.

skakali brzo s kola ili pritrčavali s raznih strana, ali ne s kakvim zaprepašćenjem ili užasom nego prosto da vide u čemu je stvar, ili onako kao kad se gleda u zamku zapala divlja zver koja se ludo otima, a nema nikakve nade da će se

od koje smo trpeli, očekivasmo mi katkad ona ista mila stvorenja, čija su srca podrhtavala od sreće, žureći se da nas vide i stegnu nam ruke, zarumenela, radosnih očiju, gledajući u nama bića skoro nestvarna.

Da mi je samo da ovo vide Makaroni i Mađaroni, stra’ u pete da im sateramo. Krv zlotvorska da im se sledi. Bre, bre, bre, veli, nikad kraja ovoj

sokoli tek sad nailaze, i što više nailaze bosanski sokoli, sve se više Jaćim kida i obara i obada, i, već nema šta, vide svi već unaokolo da je on u tešku duševnu krizu zapao i da se ovo ne može sa dobrim završiti.

Ali kad oseti da ga ponova trzaju za rukav od košulje, on opet otvori oči, i tada vide da nije baš sam, nego da se njegova žena, baš njegova rođena žena, tu pored same mu postelje nalazi.

Na visokim topolama vide se jata pokislih vrana. Gledam ja Ivana Ilića, vidim, velika ga tuga obuzela. Prilazim ja, ali me on i ne opaža.

„Sečem drvo, gospodin predsednik, sečem, sečem“, a sve gleda u predsednika, pa kad vide da će predsednik opet da plane, a Boka ubrza: „Kad odjednom puče puška, gospodin predsednik.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

I divio sam se samo što i drugi to čudo ne vide. XXIV Pročitao sam ovo što sam dosad napisao, i prasnuo u smijeh. Što li sam se dao u filozofiranje!

Čini mi se da se niotkuda one ne vide jasnije i blistavije nego, iz te dolje odakle se ne pruža otvoren vidik ni na koju drugu stranu nego prema gore.

Ljudi mi se, pod pamučnim baldahinom takve sreće, pod niskom, neprobojnom kapom tog nebosklona, vide beskrajno tužni, kao razgaljeni malograđani s naramenicama preko košulje u bašti neke pivnice u sparno ljetno veče.

Trebalo bi uopće da ljudi češće vide stvari onakvima kakve nam se ukazuju na samrtničkoj postelji. Jutros su me pohodili doktori, svi na broju, i govorili

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

strogih i suvih zakonskih odredaba i žive duše čovekove, koja upravlja tim odredbama po svojoj ništavnoj volji; kad vide kako jedan bistar od prirode um može da vlada učenima i neukima — Vujo poče stalno da se zanima rečenim poslom.

Jedne nedelje dođe mu Đurica rano u pohode. Vujo beše spreman da pođe u grad, pa, kad vide gosta, zastade. — Kud si tako poranio, sokole? — oslovi ga Vujo pre nego što mu se Đurica približi.

— Kopaj ovde — reče pisar odlučno i pogleda Đuricu. Razvedri mu se lice, kad vide Đuričin izgled. Pandur stade kopati i posle nekoliko udaraca uzviknu veselo: — Daska!

Kako bi bilo da spavam?... Jes’, ko će ti sad zaspati !« Postoja još malo na svome prozorčiću, pa, kad vide da niko ne prolazi, a i noge ga zaboleše, siđe i ode opet na slamu.

»Hvala Bogu!« — pomisli Đurica. On se plašio samo toga prvoga pitanja, strahovao je samo od početka; a kad vide da mu samo pitanje stavlja na raspoloženje povoljan odgovor, on dođe k sebi i, pogledavši kapetana pravo u oči, odgovori

— Šta, zar nećemo sutra ? — zapita čudeći se. — Sutra, ja kako. Ali nećeš, valjad’, polaziti iz moje kuće, da te svi vide. Sad treba stići na mesto, pa čekati. Đurica iziđe iz kuće mahinalno, kao u nekom bunilu, praćen dvojicom zlikovaca.

On se trže, i umalo ne skoči od straha, kad vide čoveka nasred puta. Ni sam ne zna kako se uzdrža od pokreta, koji bi ga izdao.

Đurici se steže srce od ljutine, ali on vide da nema kud, pa obori glavu i nasloni se na postelju. Vujo mu pruži vode u vrgu, te se napi, pa onda sede da sluša dugu

Tako sam ti jedva muku isterao. — Vide li je čija je? Gde se nađoše? — Ništa ti, brate, drugo ne videh, do li onih lepih očiju.

I njegove veze počeše da izbijaju na vidik. Posle tri nedelje opazi ih prvo Stankina mati. Kad vide žena svoju nesreću, ne oglasi to, po običaju, kuknjavom, no steže srce i ućuta.

Tako stiže u Vrbljane, pred kuću čuvenoga gazde Janka Pajića. Razgledavši kroz plot, vide u dvorištu nekoliko dece u igri i jednu ženu gde mota cevi. Ne razmišljajući mnogo, otvori vratnice i uđe u dvorište.

Đurica se sasvim zbuni, jer vide da ovome starcu ne može i ne sme ništa. Najgore mu beše što se uveri, da i ovde ne može bez Vuja ništa učiniti.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

i viđevši, vrati se natrag u onu sobu đe je zmaj mrtav ležao, pa ga izvuče napolje i baci na zemlju, a braća, kad ga vide, umalo ih groznica ne uhvati.

Sutradan carev sin opravi se opet i pođe s ovcama upravo k jezeru. A car pošlje za njim dva konjanika da idu kradom da vide šta on radi, te se oni popnu na jednu visoku planinu otkuda će dobro videti.

Sad kad car vide čobana gde se vrati kući, odmah dozove k sebi svoju kćer i kaže joj sve šta je i kako je, „nego — veli — sutra da ideš

Kad je sve pokusao, brknu kutlačom u onu četvrtu vedricu, pa kad vide da nije drobljena, vikne: — A be, pezeven! A zašto ovo nije drobljeno? — Nema se čim, — reče mu baba.

A on im reče: — Dobro sam spavao, samo su me buve klale. Vide divovi da mu ne mogu ništa, pa se drugu noć dogovore da ga preliju ključalom vodom.

Kad vide ovo vezirski sinovi, jako im bude krivo i vrlo mu pozavide, i da bi na koji način od ovog junoše carsku kćer oduzeti

Malo postoji al̓ eto ti joj maćehe sa kćerju svojom iz crkve, i vrlo se začude kad vide sve uređeno, pa i proso pokupljeno.

Kad joj maćeha sa svojom kćerju dođe iz crkve, još većma se začude kad vide proso pokupljeno, ručak gotov i ostalo uređeno, i nikako se nijesu mogle dočuditi.

Oni sad lijepo tu siti ručaju, a kad ručali, odvede ih Marko da vide starca uprešena s bradom u buknu. Kad tamo, al’ jest! ni bukve ni starca.

Išli oni tako, išli, bome dođu do jedne jame i nađu da je starac u tu jamu uvukao onu bukvu. Kad to vide Kravarić Marko, reći će svojijem drugovima: — Braćo, hajte me spustite u ovu jamu, a ja idem tražiti starca, i

Kad se prikuči sobama đe boluje careva kći, vide đe lete ljekari i ljekarice; popovi, kaluđeri i vladike čate molitve, svještavaju masla, drže denija, i zovu đavola da

U tome i noć prođe, a kad svane dan, al̓ eto ti naroda sve na rulje u grad, pa kad vide maloga, začude se. A on im reče: — Eto vam sad grada, i eto vam novaca, pa se više ne bojte vragova.

Petković, Vladislav Dis - PESME

I tu vide doba, ona svetla, vedra, Da ih već nestaje polako i tužno, Da prolaznost svoja otvara im nedra, I da stvarnost svuda

Znadoh da si mlada, I tako lepa. O zašto je, rako, Ti bar ne vide da za tebe nije? O nisi, znam ja; znam da nisi mogla, Ti, rako dobra, crna i duboka, Otići ikad do meke

Najednom se trgoh. K'o da neko ide? Mis'o moju preli krv mi uzrujana. Ja bežati počeh. Da l' me kogod vide? I sinoć sam bio pored tvoga stana.

Ja ne pojmim sada Da l' je bilo života, i kada? Sjaj i boli po'abani. Duge nema u sutonu; Ne vide se noći, dani: Moje doba sve utonu U san što mi sad ne smeta; Nemam više svog tereta.

Ja sad slutim za te oči da su baš one Što me čudno po životu vode i gone: U snu dođu da me vide šta li radim sam. Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Ali slutim, a slutiti još jedino znam. Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće; Njene oči, njeno lice, njeno proleće U snu vidim, ali ne

Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad: Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet, I njen pogled što me gleda kao iz cveća, Što me

Dan božiji opet zemlju plača vide. Al' nam dođe žao te grobnice mraka, Te sudbine, s koje polumesec ide, Što će sad drumovi poželet Turaka.

SPOMENIK Sa očiju mojih san lagano ide, I duša se budi. I Dok raste java, Izrasli grobovi sad se lepo vide, K'o daleka brda kroz podneblja plava. Neka čudna radost i novo buđenje!

I svoje srce ne ču kako bije, A noć ne vide pogled što mu gori, I žeđ života pod kojom se vije, S kojom se kao sa osvetom bori. Krv kao savest ne dade mu spati.

Nečuvene patnje nebo nam podari, Patnje što ne vide ni čovek ni Bog. A bili smo divni mi, mezimci slave. Strah smo zadavali dušmaninu svom.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Imao sam uvek izvanredan vid i sluh. Jasno sam mogao da razaberem predmete u daljini onda kada drugi nisu mogli da vide ni njihove obrise.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Ponašali su se kao nepristrasni gledaoci, kojima je bilo stalo da vide boljeg kao pobednika. U tom momentu osetio sam da me jedna snažna ruka zgrabila za kragnu i kada sam se okrenuo i

Kada sam prvog sledećeg jutra došao u novom odelu na doručak, Kristijanov otac me je jedva prepoznao, a kada vide ko sam, potapša me po leđima i uzviknu: - Ko bi sada rekao da si ti srpski ”žutokljunac”?

Oni su bili prvi koji su mi pomogli da skinem sa očiju onaj neobičan zastor koji onemogućava strancima da vide američku dušu, a kada sam prvu iskru te duše uhvatio. zavoleo sam je.

Ova dela su me uverila da, suprotno mojim pretpostavkama, nisu samo Sloveni ti koji vide i poetičnu stranu nauke. To može videti i svako drugi jer je nauka, kao apstrakcija, jedna vrsta poezije.

U tebi niko neće prepoznati onog Mišu koga su poznavali i toliko želeli da ponovo vide, ako samo budeš isti onakav kakvog te oni znaju.

Idvorani su došli da me vide i da mi kažu da u čitavoj Vojvodini nema mladog čoveka koji bi bio bliži svom rodnom selu od njihovog Miše.

U tebi niko neće prepoznati onog Mišu koga su poznavali i toliko želeli da ponovo vide, ako samo budeš isti onakav kakvog te oni znaju.

Idvorani su došli da me vide i da mi kažu da u čitavoj Vojvodini nema mladog čoveka koji bi bio bliži svom rodnom selu od njihovog Miše.

Siguran sam da su mnogi naučnici tih dana bili srećni i zahvalni nebesima što su doživeli da vide ovo veliko otkriće za čovečanstvo.

a što ostali fizičari kao, na primer Tindal, pa čak i tako čuveni matematički fizičar kao Kirhof, nisu uspeli da vide?

” Često mi danas ove reči dolaze na pamet, i čvrsto verujem da milioni ljudi u Evropi vide Ameriku kao Novi svet u njihovom duhovnom zemljopisu. Siguran sam da i stanovnici Pančeva misle isto.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

I suton je danas raniji, čamac u njemu izgubio se, a oluja ne popušta. Već svi vide nesreću, pa se Antičinu plaču pridružiše i dvije žene iz društva.

nađoše mjesta da se ogreju, dok mlađi posedaše gde mu drago, nastojeći da barem iz daljega oči na plamenu pare; kad ga vide, kao da ih i grije.

opazi ona. —Uđi! — i zatvori za njim vrata. Domalo na Ilijinu viku komšije pootvaraše vrata i neki upadoše u kuću da vide što je. U onoj vrevi izmače se Cveta iz Ilijinih ruku i, u samoj košulji, pobeže nekamo iznad kuće.

Ali priseti se i pokaja što je prekinuo molitvu, pa s jačim zanosom preda se molitvi. I odjednom, čisto zadivljen, vide kako majka božja u nj gleda i ljubazno mu se osmehuje.

Zalutali galebovi Mramornoga mora savijaj u se nad porušenim gradom i kriče... A uokolo, dok oko dopire, vide se žuta polja posuta žitom, cvećem i drvetima, veliki deo stambolijskih predgrađa sa svojim vijugastim ulidama, morem

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Ali u „Anđi kapidžiji“ nema takvih slika, ona je besprekorno stilizovana, i ne vide se tragovi hristijanizacije. Osim, možda, ako sve tri slike kao celina, kao gotov obrazac nisu preuzete iz Biblije.

Najzad, i možda najvažnije, u Pismima iz Pariza iz 1921. godine, na jednom od mesta gde se vide sami temelji njegove poetike, Crnjanski kao potvrdu navodi Miličićeve stihove iz Knjige radosti: „A, Zemlja, neka je

Sve ili gotovo sve zavisi, dabome, od toga sa koje se tačke gledišta te „greške“ vide; tamo gde gotovo sve ili bar mnogo toga zavisi od prećutno prihvaćenih uslovnosti, kao što je to slučaj u književnosti,

individualaca, ali i podvlači da je doživljaj svake kulture, u osnovi, pristrasan, i da se njena obeležja izoštrenije vide očima „tuđe“, kroz opis međusobnih razlika.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA (Raki): Govori! Šta si joj kazao? RAKA (on je obučen u belo mornarsko odelo sa kratkim nogavicama te mu se vide gola kolena): Baš ništa!... UČITELjICA: No! E, to već prelazi sve granice.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

se da se ne oda, brzo siđe niz stepenice, zamače iza kuće, stiskajući oči palčevima”, a s druge strane to „Mita vide, primeti, bi mu neprijatno, izvadi iz usta krušku”.

U drugoj verziji temporalna je shema znatno pojednostavljena, pre svega zato što se više spolja ne vide prelasci sa prospektivnog na retrospektivni ugao gledanja.

kasnije postati jasno da stavljanje pod analitičku lupu sitnijih delova teksta pomaže da se iz nešto drugačijeg ugla vide i neke njegove krupnije osobine.

Sofka se osmenu, jer odmah vide da je to očev glasnik, jedan od onih džambasa koji svake subote dolaze iz Turske ovamo, na pazar, i kupuju konje.

Tako isto ona vide kako i mati joj [. . . ]”. 83 Cela pantomima Todorinog zbunjenog ponašanja koja zatim sledi zapravo je slika potekla iz

Ali i od toga se ona brzo otrese, jer vide kako je ispred nje ulicom, pa čak tamo do crkve, sa obe strane bilo puno sveta“.

Trenutak zatim vidi ga kako gleda u kuću, što se takođe odražava u metaboli: „Sofka vide kako gost, kupac, jednako očima gleda i guta kuću [. . . ]”.

] tako udešeno da [...] ovamo što svečanije, što jasnije i potresnije bivalo”. Zatim: „Sofka prvi put u životu vide jasno ispred sebe, kroz dveri, časnu trpezu i onu mrtvu, tako hladnu, tako staru razvijenu plaščanicu [. . .

kod žena su košulje „čak do peta dopirale”; kod muškaraca jakne su dopirale „čak do vrha ušiju i činile da im se jače vide njihove oštre glave”, ošišane „kako gde, kao na basamake”; usred leta sa visokim šubarama, a čakšire su „jedva do

- u trajniji doživljaj svekrove kuće kao hladne i razgrađene: iznad ognjišta nazire se nebo, kao da je bez krova, i vide se pukotine i otvori, kao da nema pravih zidova.

Zbog okretanja prošlosti, „starim danima” i „pustom turskom”, u njemu su ponekad želeli da vide konzervativca po ubeđenju; a u njegovim su delima, opet, pronalazili verodostojne opise krupnih društvenih promena,

Jer, čim ona vide kako Sofka tobož poslom kod nje dolazi, a znala je da to u stvari. nije, već da Sofka dolazi ovamo da nju vidi i da

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Tur-čin, ženo, do vijeka i amina, ako ti oči pomažu!... Zakameni, pa samo daj rakije!.. Bogdana se uzdrža, jer vide da ga rakija još nije potpuno osvojila.

U neko doba Bogdana se podiže i protrlja oči. I vide da je svemu kraj. Priđe i još jednom pogleda muža. Toga trenutka joj postade jasna stara istina da se s ovaka puta

sve izbezumljeno potrčalo, njoj pade na pamet da su dole oko njena mrtva sina Arnauti, kojima će možda biti drago da je vide slomljenu i neobučenu, pa da se posle svete ne toliko, svakako, njoj koliko njenom narodu: „E nema, međer, mekša srca od

nije čovek da bi se mogao ubiti: gle, kako se krvavo pretvara kao kakav ljuti Arnautin čije suze za porodom još niko ne vide!.. Vujana snažno prozbori: – O, Karimane pobratime, ne omrzni se!.. Ti da si zdra– vo! Budi junak!..

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Vole te bolni, vole te gladni, Srcu t’ i ruci klikuju: hvala! K tebi se žure, šireći ruke, Gdegod te vide dečica mala.

»Javor« 1888. SUZA I UZDAH (Sonet) Suza j’ teška, zemlji pada, Mnogi s’ ljudi suza stide. „Šta, zar da me plakat’ vide!“ Junak suzu zna da svlada. Savlada je usred jada.

Već se znalo da umetnik radi — Mnogi željni da vide, da sude, Al’ njegova zaključana vrata, On samuje, kâ da beži ljude.

Stale oči i kralju i svima. Divna moma, jeste, anđô pravi, Lepše niko nit’ vide nit’ sneva, Rajska radost kroz lice joj zrači, Na usnama ljubav se osmeva.

se žile iz svojih pećina; Nad glavom nam leću letom nevidovnim, I rukama kreću krstom blagoslovnim Došle su da vide novi stanak mio Što ga j’ pobrat njihov sebi zaželio, Da posvete ove javore i dube I grob da poljube.

Dođu l’ deca da me vide U poslednji dan, Neću da im mrka slika Protrzava san. Omakne l’ se koja suza Luda, dečija, Ti poljubi golubane

„Fora! Fora! Bravo, slone!“ Hvala milom Dabi! Kome da se većma čudim, Tebi ili Švabi? Da te vide tvoja braća Iz indiske zone, Ala bi se radovala Tom napretku tvome!

Eno ga, eno, eno, Nije l’ blagosloveno! — Al’ ako vaše oči (Bistrije nego moje) Silom i zbiljom vide Da stvari drukče stoje, Nemojte jedan drugom Lupati glave hudo: Udrite mene što sam Snevao tako ludo.

Miljković, Branko - PESME

Predeo kome sam se privoleo, plaštom čuva svoju providnost za one koji vide. Neka muzika čudna nečujna iznad gorja razmešta predmete u prostoru i staje kad zapljusne tajna mramorja sred

O čelo moje od sna i vetra mapo! Odajem se mrtav suncu posle mene jer nesreća i posle smrti traje. Slepi jasno vide sudbinu pred kojom šene predeli nebesni satvoreni od izdaje. Odajem se mrtav suncu posle mene.

dolaze nerođeni po svoju smrt II Gledali smo kako umiru stojeći oni koje volimo sada vidimo mrak koji ne vide slepi sklopite oči da vidite one koji su dali večnoj noći dan svojih očiju oni drže zemlju na leđima i

O, opija me vatra tako trezna Oko tvoje glave ko proleće! Ko tebe nije video taj ne zna Sebe, ko tebe ne vide taj neće Nikuda stići, jer beskrajan je put.

Osporeni svete! Nije li strašan let koji je dokaz Praznine u stvarima. Cvet umesto oka Isto sunce vide. Slepo slepim samo Videti možeš. Zaleđeni plam Ogledalo posta onome što sanja.

Ogovaraju vode odraženo I dan propaćen pre nego što sine; Početak sveta vide poraženo Ime svetlosti koja svetom mine.

jezik Ptica i vatra mogu da spasu svet ZEMLjA I VATRA Dubina je sama svoj neprijatelj Moje oči bez mene lepšu zoru vide Dobroveče sa zvezdom u srcu Dobardan sa suncem u ruci Sve što leti uvećava prazninu To znači daleko od sebe voditi

je ono što se naziva pesnikom: biti licem u lice svetu preko puta pustinje i neke zvezde naopake i videti sve gde drugi vide samo noć.

Krakov, Stanislav - KRILA

— Pokupio nam pare pa hoće da beži... — Odmah pare, položaro, ili ću te... Na osvetljenim krilima šatorskim vide se crne senke kako drhte. — Na, to je vaše... da platim nemam više...

A otuda iza leđa neprijatelja — pobednika sve bešnje grmi. Strojevi novi, sve češći kuljaju između hrastova i breza. Vide se male prilike gde trče.

Potom se zarumenela i pakosno dobacila: — Oprostite, nisam znala... Iz šatora su povirivali da vide šta ove žene rade. Sergije je već odvukao Noemiju u svoju kućicu. Telefon je zvrjao kao pomamljen.

— Čitavog ga izbacila, gledaj, gledaj. I sve oči se uprle da vide kako to gore kroz gusti beli dim čitava tela lete. — Ala je zakuvalo, oh, oh, — sladio je drugi.

Nešto se događa. Grunu kraj njih pucanj, drugi, treći. Sve se trže, prenu. Baterija kraj njih to otvara vatru. Vide se kraj topova i kara vojničke prilike kako se sagibaju i dodaju nešto. Grmi top za topom. — Kreću se naši, naši...

Gore se nešto čudno događa. Vide se mnoge od onih prilika što maločas onako brzo pohrliše unapred, kako trče nazad u neredu.

Teret ranaca oslobodio je još maločas pleća. Mrak koji uvek skida hrabrost ljudi sada im je dao. Ne vide se mrtvi, i juri se napred. Prvo se: U r a!

zaudaralo, ali se on tada sećao samo jedne svoje cipele pune usirene krvi i svog iscepanog, krvavog odela što ga vide na svetlosti male električne lampe.

— Valjda spava, — misli Duško — a što su mu oči otvorene? Sad se on malo izdiže i vide da su one oči isuviše pune nečeg belog, ukočenog, a da se sred široko otvorenih usta smejahu krivi zubi.

Neko ga je prekoračio i ušao u sobu. Oči se Duškove raširile. Crna prilika išla je pravo ka njemu. Odjednom vide zamahnutu ruku nad sobom. — Au... dreknuo je i skočio u krevetu. Uzdrhtala ruka okrenula je dugme.

sećao žutoga platana pod kojim je umiralo mršavo pretučeno mače, i nevidljivih leptira koje su samo samrtnici mogli da vide. Bele pruge po grebenima bili su rovovi, a prašina je dimila kraj topova u dejstvu.

Mardžukić je izašao pred kolibu. — Ne vide se zvezde... biće snega. Potom su i drugi izlazili. Uskoro je Duško spavao, na golim džakovima i konjskim ćebadima, i

Petrović, Rastko - AFRIKA

Baobab, drvo kratko, debelo, čvornovato, skoro sasvim bezlisno, sa velikim tamnim plodovima što se već i dogledom vide. To je drvo prelaznih stepa između pustinje i savane. Evo prve afričke piroge.

gori sunce, onih koje jatima izleću, sitne, i lete nad vodom, sve dok im se krila ne osuše, onih koje naše oči ne vide. Bregovi banana; gri–gri na sve strane. Park sa stazama posutim školjkicama, sedefastim i rumenim.

Što je zanimljivo, na ovoj džinovskoj zmiji, zbog anomalije ili slučajnog atavizma, vide se sa strane kao dva nokta ili kao ostaci nogu. Vrućina i pored belog odela i cipela platnenih. Glavobolja.

Pred njim dan vreo koji upija svu plavu boju neba i mora. Sve je u belim isparenjima. Jasno se vide tela riba, koje lete ispred broda.

Oni ne dolaze da vide brod, no se zabavljaju po pučini kružeći jedan kraj drugog, kao ove ptice nad nama. Dogledima vidimo da su široke

To je sasvim osobita vrsta naselja. Kuće se uopšte ne vide, zaklonjene cvetnim žbunjem i ogromnim palmama. To je jedan jedinstveni rasadnik sveg bilja koje se može naći u tamošnjim

Ne čuje se glas koji bi polazio iz njih, niti se vide njini oblici, ali se čuje kidanje vreža i lomljenje granja da bi načinili mesta za njina ogromna tela.

Ovo zelenilo, ova gusta šuma ovde je od palmi, na kojima se vide režimi banana i hlebova, od kafetia i kokosa. Ja tek ovde vidim da je veliki deo gore koja ograđuje reku u stvari njena

Raspoređuju se za neku zamršenu igru, ali se raspršte kad nas vide. Tek na poziv Sambe oni se ponovo skupljaju i izjavljuju da sastavljaju družinu i biraju sebi starešine.

Kada me vide sa aparatom, cičeći nestaju u zelenilu. Njine dve drugarice, isto tako lepe, pristaju da se slikaju ali najpre obavijaju

svetiljki koje razno obojene predstavljaju oči najrazličitijeg zverinja; ali nikad nisam razumeo zašto se oči životinje ne vide kao oni parovi dalekih zvezda, već se sastaju uvek u jednu jedinu.

Veče već vrlo hladno. Iza sasvim niskih ulaza od koliba vide se nagi crnci kako greju leđa kraj vatre. Oni drže stegnute pesnice na očima da ih dim ne bi vređao.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

ISAK: O, divna ženo! Da kažem: „Nisam“, ja bih lagao; A: „Video sam“... O, gospo, gospo! Blago onima koji ne vide!... SPASENIJA: Vidô si, dakle, svojim očima Upale oči roba nesrećnog?

Tek kad me vide, Umorno diže mutne zenice, Posle ih spusti... ali plašljivo Kô da se biča boji nečijeg. SPASENIJA: Što otrovani

Ha, tako... (Razbije vrata i ulazi u kuću.) PETA SCENA Soba u Stanojevoj kolibi prazna; po njoj se vide razbacane krpe, haljine, na patosu leži ispaljen pištolj, itd. Stanoje gleda oko sebe. GLAVAŠ: Nje nema tu!... Gde je?...

(Gleda kroz prozor.) Eno ih, pogledaj!... A lepo se na onome visu vide, mogao bi ih čovek brojati... GLAVAŠ (gleda kroz prozor): Ovamo idu!.. Eno, zastaše!... Kô da se dele u dve gomile?

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

na bojištu izumrlo sa izumiranjem tvojih zraka; koliko se suznih očiju zaklopilo pri tvome zalasku, da te nikad više ne vide; koliko će nagrđenih trupova i teških ranjenika, ostavljenih na bojištu sa razdrobljenim kostima u lokvama krvi, orositi

Ovo vide vojnici i to ih jako plaši. Zebnja da ćeš biti ostavljen na milost Čerkezima, ako budeš tako ranjen da ne možeš sam bežati

Sa aleksinačkih šančeva golim okom sasvim se lepo vidi kako se Turci na buimirskom visu žure, promiču, rade; vide se neki ljudi gde nešto vuku — sve mi se čini da su Bugari koji pod moranje kuluče.

Ništa nije tako skrušeno, tako jadno i očajno, kao razbijena vojska; oči ne mogu da vide ovaj prizor, a da se srce ne oblije krvlju.

Černjajeva čisto kao da uznemiri ta okolnost, te odasla ordonanse da vide šta je to, a sam siđe s konja i stade hodati jednom putanjom u šumi, razgovarajući se sa nekoliko viših oficira, koji su

kad je suzbijena, da se povlači na mesto gde je pre logorovala, odaslao sam u zoru konjanike u Veliki Šiljegovac, da vide nije li se vojska tamo skupila, i ako jeste, da je odmah dovedu u Prćilovicu.

To je bila đeneralova naredba, kao bajagi: neka Turci vide kakva smo mi sila i da nas ima kao na nebu zvezda. A međutim Turci su sigurno mislili; »Da vi imate snage i pameti, vi

Francuski republikanci-revolucionari. Sad svi vide, pa i najzatucanije monarhiste, da je republika jedini mogući trajni oblik vladavine u Francuskoj.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Ha — osmejak taj me seća, Šta je čudno ovim ljudma — To je ova kita cveća, Što j’ na mojim vide grudma. Oh, opros’te strani ljudi, Oprosti mi, ledno doba, Evo skidam s mojih grudi Rosno cveće s — njena groba.

I sunce je malaksalo, — Rosa s’ nije umorila. Onda sunce vide šta je: Da to nije rosa bila. XLI Ona mila, a on vrstan; — Evo idu, kupe svate.

XLVII Drugi na grob ploče meću I valjaju na njih hride, E da spomen duže traje, Da s’ grobovi dalje vide. Neka radi ko šta hoće, Slobodno je, svak po svome, A ja mrtve moje dižem, Pa u srcu nosim svome.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Posle jednog časa upade Miloš i kao vreću stovari jednog Bugarina među nas. Kad ovaj vide da je među Srbima, poče da stenje i moli da ga ne ubijemo. Kaže da je oficir. Takav nam baš i treba.

Grozno su izmrcvareni. Raščistili smo te zaklone. Oko podne stigoše i dva francuska oficira da vide može li biti šta od topova. I da vidite čuda, uz pripomoć naših pešaka, oni lepo montiraše topove.

Takva vam je stvar. Davnašnje ratno iskustvo pokazalo je da su vojnici mnogo smeliji kad vide protivnika. Onda bar znaju odakle im preti opasnost, i kako treba da se čuvaju.

Ovaj dokazuje kako je teško dejstvovati kroz maglu. Priča o nekim nišanskim tačkama koje nišandžije ne mogu da vide. — Oko topova ne vidi se ni na jedan metar daljine...

Drvo se više nije videlo. I ona dvojica kažu da je dovoljno mračno. Podnarednik diže prvi glavu. „Ne vide se“ — reče. Skočili smo. Ali zarad bolje predostrožnosti sklonili smo se malo udesno.

Levo i desno od nas su uvale, a pred nama je neprijatelj. Sada smo u zaklonu kamenjara, te nas Bugari ne vide. Tu su, na pedeset metara od nas. Strepimo samo da ne izvrše juriš.

Kad nam je došao sasvim blizu, jedan moj redov, mladić, skoči i razdra se: „Stoj!“ Onaj zastade... Kad vide da pred sobom ima Srbe, naglo se okrete. Kuršum ga stiže i on pade. Nijedan pokret više ne učini.

I svi se oni rasporediše sa obe strane puta da vide trku, prvu otkad Vodena postoji. uz put „Fikus“ daje savete Peri i Simi: — Uz-digni se, „žažmuri“...

Sa strane se vide snežni jezici, sa kojih otiču potoci šumoreći. Priča mi Gruja da je jednoga ovakvoga dana išlo municiono odeljenje baš

Od nekog ludog straha pritrčao sam Gruji. — Valjda nas ne vide, neće, neće — veli Gruja, ali nekako sumnjivo, bojažljivo. — Ipak, da potrčimo.

Što li je zastao? Isprekidanog daha zamolio sam one vojnike da vide zašto je zastao. Dvojica se digoše. Magla se nanovo navuče i u ovoj šumovitoj jaruzi kao da nas poklopi tama.

Odmakao sam se... Da li je moguće!... Malopre bio je živ. Kao u kakvom bunilu slušam kako vojnici govore da na poljani vide još trojicu koji su nepomični... Ali jedan, izgleda, odaje znake života. Komandir se trže i pozva podnarednika.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

zgubili, i vragami satreni, sebe pomračili; u podanstvo pali svud, u velike bede, nose breme veliko, a jošter ne vide. Crkve moje propale ot slobode svoje, — utjesnjeni leviti, žalio srce moje!

Il, pred vrati sedi, podveze veže, Da se noge vide, štrimfe nateže. Baci nogu preko noge, gledi na strane, Sad prekrsti, sad izvija, sada ustane, Hitrim okom nudi ko god

Probuđen rano, srećni Dositeje, I nas i tebe ljubećim Genijem, Ti vide, mir, i kupi mudrost Nemcev, Francuzov, Englezov, Grekov, Za braću svoju (kak' Anaharzis za Nelene Skite), revnošću,

K svobodi otvorene dveri; Pobeda j' pravim junakom skora. Ti vide, Vuče, međ njima hrabrstvene Tam' Obiliće, ovde Kosančiće I Topličane, starog Juga Sinove, — mačeve ognjesevne.

Ti, srećni, vide krasno pozorište, Na čas gde vergše Marsa ljubimci mač, Minervi čistu žertvu nose, Njoj preporučuju čeda svoja.

Izmeđ gora od zapada Dva s’ putnika vide mlada. Oni putem idu skoro. Kad zgledaše dvorac beli, Protrnu im korak smeli — Oni idu — idu sporo...

da drugu Slavjanku ,Seni Pavla Popovića’ posvetimo — mislim da bi sve ovo na obodrenje drugih mladića služilo kad vide kako se vrlina nagrađuje” (Javor 1892, 547). U Serpskim narodnim novinama od 25. januara 1848, č. 8, str.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Ta išao je!... S krvi je njine pancir košulja Izgubila mu sjajnost pozlate; A na balčaku sablje ubojne I ne vide se zrna alemska Od njine krvi, deco, delije! BOGDAN: Bio se s njima, Ali se ne bi njima predao!...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

tabor vojske. A udario sam po gori barjake i ostavio razapet čador, nek vide Majdanci da baš ide za mnom vojska, a ja kô gerenalina naprijed izmakô.

Pisarčić: Pomrčina, Davide, pomrčina, pa ne vide od očiju. David: More i to biti... Neki me dan, baš će biti u prošli pazar, pita gazda Stevo: „Priznaješ ti, Davide,

Bojić, Milutin - PESME

Njen dah, me kô vetar iz pustinja prži.'' Zaćuta, jer pred njim crn se veo smače. Vide Porok kako rog dvogubi drži. I kad grešnom usnom Vrh svog roga tače, Na jednome kraju zvuk se Sreće izli, Krik

tako kikoću se oni, Splet njihov nevidljiv vaseljenom ide I, tek kad u nama zvuk srca zazvoni, Njihove se čete oživljene vide.

I dok grobove prva jesen kadi, Jablani šume, dudovi i smokve, Kao da vide još krvave lokve, Značajnim šumom što u srca sadi Svečanu zbilju. A pod njom sazreva Vera i ponos.

Stojte, galije carske! U ime svesne pošte Klizite tihim hodom! Opelo držim, kakvo ne vide nebo jošte Nad ovom svetom vodom!

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

VIĆA (čita): „...i da mu je namera bila kako dinastiju tako i celu državu baciti u vazduh. Iz spisa nađenih pri njemu vide se jasno te njegove namere... Molim za dalja uputstva”. KAPETAN (Đoki): Eto, jesi čuo?

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Neprestano spremni za rat, polažući svoje živote za "opštu hrišćansku stvar", uskoci borbu protiv Turaka istovremeno vide kao mogućnost za oslobođenje sopstvenog naroda.

Nastasijević, Momčilo - PESME

Ispolin anđeo silovito nad krovovima zatrubi. I ne vide ga, žarki stub, i ne čuju. On trubi, trubi u predvečerje strahobni rub.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

krila, i ni dedi, pokojnom mužu svom, pa sada ni sinu, ocu Mladenovom, nikom ne kazivala, kao da se bojala da oni, ako vide kako imaju toliko novaca, ne napuste radnju, dućan, ne oslobode se i ne postanu meki, raskošni.

Svu svoju ljubav prenosila je na mlađeg. S njime, pa i to krijući se, da je »oni« ne vide (baba, otac, i čak Mladen) i ne smeju joj se na te njene budalaštine, slabosti, u potaji, krišom, mlađeg bi brata

A znalo se zašto dolaze. Da vide, pregledaju. Da ako Mladen učini nešto što ne treba, posavetuju ga, ukore. Ali, Mladena su uvek zaticali u poslu.

Pa ni u kući nije bila drukčija. Niko nju ne vide da ona, otkako umre otac Mladenov, pa ni prilikom same smrti, pratnje, posrnu, izgubi se.

Bez sveće, bez ikakva znaka. A to sve zbog njih. Da oni ovamo, mati i on, to ne primete, ne vide, već da mirno spavaju kao da nije ništa — kao da i ona spava. Ali kad bi noć bila obasjana mesečinom, videlo se sve.

Do tada onako pognut, miran, izgleda slab, jadan, ali čim počne da otvara dućan, odmah se vide njegovi oni sigurni, čvrsti, pametni pokreti.

I kao probajući, nije glavno bilo taj prosilac, već da time, pitajući za njega, tražeći savete, kao odobrenje, vide, doznaju: da li oni misle nju za Mladena da uzmu, te onda može da čekaju, neka Jovanka sedi; ali, ako odgovore, kažu da

Odmah zatim, čim poče da pada mrak, vide ono spremanje za svadbu. Od njega, iz dućana, još juče sve su uzeli što je trebalo.

Odmah zatim vide kako, da bi se duže, jače i bolje mogao videti, u dvoja-troja kola natovaren dar, pronesen otuda iz ulice, pođe

Mladen sam oseti i vide kako je zaista sve to lepo. Oseti novu snagu, zadovoljstvo i sreću što je sve tako kao što treba.

Uto dođe č̓a Marko. Video ga je kroz izlog. Ali ne vide da se, kao uvek, zaustavio ispred dućana da po običaju usedne na ćepenak i sunča se, već vide kako ovamo, ka njima, u

Ali ne vide da se, kao uvek, zaustavio ispred dućana da po običaju usedne na ćepenak i sunča se, već vide kako ovamo, ka njima, u dućan, poštapajući se i nekako plašljivo ulazi. Čisto klizi niz pragove.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Devojke ga te večeri, zajedno sa prvim i poslednjim zalogajem hleba i malo soli, meću pod jastuk i zaklinju: »Vide, Vide! Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen! Neka mi izađe na san!« (іbіd., 643.

Devojke ga te večeri, zajedno sa prvim i poslednjim zalogajem hleba i malo soli, meću pod jastuk i zaklinju: »Vide, Vide! Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen! Neka mi izađe na san!« (іbіd., 643.

U Bosni, pošto se pre sunca okite drenom, iziđu na sokak i prvome koga vide »predadu« drijem (GZM, b, 666). »Drem« se »predaje« i samom drenu, kad se u proleće prvi put ugleda njegov cvet

Kad se poseje, optrči se oko nje tri puta žmurećki, »da je tice ne vide i ne pojedu« (ZNŽOJS, 7, 1902, 185). Ne sme se potapati mlade nedelje ili u »rasipan« mesec (SEZ, 19, 10; 11).

juna (»Alisej, proso sej«, SEZ, 14, 67; ZNŽOJS, 20, 48). O Vidovdanu govore seljaci pesmu: »Jelisije proso sije, Ide Vide da obide: Što je niklo da je diklo, A što nije, nek ne niče« (ŽSS, 132; ZNŽOJS, 20, 48).

Mnogi ukradu iz tuđe njive po jedan struk kukuruza s malo zemlje, pa ga ukopaju u ovaj odžak. Ovo treba da ne vide kopači, pa čak i da ne znaju iz čije je njive. Ovim se kao bajagi krade i prenosi rod sa tuđe u svoju njivu.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Gazda pogleda na svoga nadstojnika Vasu, omalena čovjeka izbočitih jabučica, po kojima se vide isprekrštane plave krvne žilice. — Možete!

Petar je jutros sve uredio. Uzeo novac kod gospodara. —Treba da vide novac, — rekao je gazdi, biće lakši posao! Ponio je sa sobom od kuće dvije obilate suve krmeće pečenice: darovaće

Časom premišljaše, jer se u mjesečevu zraku vide gospa—Pavina sobna vrata pored kojih treba proći, ali čuvši njeno hrkanje odluči se i pođe dalje — Zlatinoj sobi... ...

Nekoliko puta bio je na sudu da priupita, i ne stidi se što ga sa suda činovnici i poslužnici gone dok ga vide. Kad odloži kašiku, zatraži duvana da zapali, i, zapalivši, gledajući u vatru, veli: —Prošlo je podne! —Prošlo ...

— Pravi si Ciganin! — veli kovaču Ždrale, kad vide da bi htjeo kravu od Rade u bescjenje kupiti, i nabaci talijer preko njega.

— Blažene oči koje te vide! — dočeka ga ljubazno don Frane i potkuči mu sjedalo. — Dođoh da te bunim, — ne oklijevajući poče mladić i

Njegova dna sina već su odavna u Americi; poslaše mu novac da neodvlačno dođe k njima, jer su se uželili da ga vide prije smrti.

Neki odmah kupe se oko njih, hoće da iskažu svoje razloge. Ivo neće da ga vide među njima, pa se malo poizmače. — Gospodin upravitelj je duševan čovjek! — reče starome. — Je, sudi po zakonu.

Poslije župnik pokazuje naprašene slike na oltarima, pa ih povede iza oltara da vide crkovna, misnička odijela. Njegova presvijetlost pomnjivo razgleda i pita to i ono, pa tumači i pripovijeda kakvih je

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Ugri, Vizantinci, Bugari, Dubrovčani, svi oni nisu mogli da nadoknade odsustvo gosta koga bi ovde želeli najpre da vide — kraljevog brata, bivšeg kralja Dragutina.

On me je odmerio jednim oštrim pogledom i okrenuo mi leđa tako da svi vide koliko me prezire. Zagomilao je kroz gužvu posmatrača pokušavajući da pobegne od mene.

Podbuo je i bled, brada mu je zamršena, na njoj se jasno vide ostaci od jela i pića: mrvice hleba, gromuljice loja na vrškovima dlaka, kapljice vina.

Zar će ovi izbezumljeni bolesnici, okrenuti svom svojom nutrinom ka bolestima tela i tegobama duše, smoći snage da ga vide u njegovoj nesamerljivosti? Dadara Konji nam tonu u žitku kaljugu do kolena.

Neće mu oči izvaditi. Zar bi bila toliko luda da ga ne primi, onako rutavog i temeljnog. Noćima dežuraju da vide kako se krišom šuljam uz gospodaričine stepenice. Čudno je to.

Radio je to javno, naročito se trudeći da svi vide kako i koliko se on gnuša nad tim grčkim smradom i talogom. Naredio bi da se na kakvoj poljani okupi narod iz kraja u

“ A ima mnogo onih koji bi jedva dočekali da vide Bogdana kako se koprca u samrtnom ropcu, pogotovo ako bi mu smrt bila tako ružna — rasporeni trbuh iz kojeg kulja krv i

U svojoj zaslepljenosti ne vide da ja nisam ni mogao drukčije postupiti. Znao sam da ću takvom naredbom olabaviti stege u kojima ih tipik drži i da će

na okomitoj litici postaje sve crnje: Zato se slabašna svetla u kućama na padinama preko Vratimljskog polja jasnije vide.

Kažu da sam rđa i da im kvarim odmor neprekidnim zanovetanjem o nesreći koju oni nigde ne vide. Trebalo je da sam već nekoliko puta o tome razgovarao sa Laušem, makar i po cenu da me da izbičevati zbog moje

Hoće da otvore Dadari glavu i da vide šta li je to unutra, šta smera taj pasji sin. Ko će naslediti Lauša u upravljanju župom?

A ko zna, možda su svi oni jedva dočekali da ih neko povede u hajku protiv ove trojice. Glupaci vide da je Nikanor otelovljenje prosečnosti, on je njihov prirodni vođ jer je nedarovit kao i oni sami i mrzi obdarene.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Akcijum vide neizbrojne žrtve, Požar galija, porazu i jad Mnoga je zvezda utrnula tada, Mnoga je majka zakukala tad!

Sve pospalo ćuti, niko se ne budi; Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi. Al' oseća granje, pa se tiho svija, Oseća ga lahor, pa slatko ćarlija.

Sve pospalo ćuti, niko se ne budi; Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi. Al' oseća granje, pa se tiho svija, Oseća ga lahor, pa slatko ćarlija.

Al' ko to dolazi amo? Šta oči pred sobom vide? Kakav je ono čovek što k meni u kuću ide? Bogovi, Slepčević to je... No, to je već došlo dovde: Lalo, zatvori vrata,

U pomračenome umu On je budio slike od rane mladosti svoje, On se je sećao lica što davno nekada vide, Al' nije doznati mogô od kuda to? i ko je?

Kliče pana, kao čajka, I sve bliže meti stiže, A za njome vitez gmiže Kô čivutska taratajka. I on vide, kako lete Konj i pana ispred njega, I oganj ga uze svega, Jer ih spazi blizu mete.

5. Sleva kraj druma što Loznici ide, No dalje od nje, a Zvorniku bliže, Odakle sela bosanska se vide Izjeren malo, krst se jedan diže.

Prilično vremena prođe dokle se razabra malo i k sebi zabunjen dođe. On vide da nije vajat no čardak na kome leži, Oseti nekakvu studen, a koža čisto se ježi; I glava teška mu zdravo.

“ Misleći donekle tako, Amora pred sobom vide, I stid ga za dete uze, pa reče da kući ide. Jer, najzad, i nije lepo, pristojnost uopšte ne da Da jedno nevino dete

Tu ćata naglo se trže, I uprepašćen stade. Jer pogled kad napred vrže, On vide krilato dete, pa, zbunjen kô selak pravi, Opipa kukove prvo, zatim se pipku po glavi I onda razvali usta.

Kmetica očajno skoči, I prosto poljanom jurnu, pokrivši rukama oči. Ona je bežala dugo, dok, najzad, umorna kleče, I vide poljane puste kako ih uvija veče, I strah joj silnije buknu.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Odavde se vide, kao na dlanu, sve javne građevine, pa i privatne kuće. Pre no što siđemo dole, valja da odavde, sagledam i zadržim u

Pored njega se vide kraljevi dvori, labirint belih palata koje se ogledaju na glatkoj površini pristaništa. Sredina ostrva Farosa spojena

To Sunce zamišljao je tamo negde u visini. Na zamišljenoj, maloj Zemljinoj kugli, vide on i Aleksandriju, jednu tačkicu; i nju veza u mislima sa Suncem, pa poče rasuđivati ovako: Trougao čiji vrhovi leže u

Tu dobismo svoje počasno mesto. Kraljevi, kneževi, naučnici, učitelji i đaci gimnazije dolažahu da nas vide i proučavaju. „Na tom mestu probavismo jedan i polovinu veka.

Naposletku, stigosmo ovamo. „Naučnici dolažahu ovamo da nas vide i pregledaju. Jedan nemački profesor opazi i uveri se da smo dva puta ispisivani, da smo, dakle, ono što se naziva

stoji skromno, no prostrano zdanije Visoke tehničke škole, a tamo, na desno, na samom ulazu u glavnu ulicu Videna, vide se još poslednji ostaci jedne stare zgrade koju moram naročito da spomenem, jer ona ima svoju istoriju, i bez obzira na

I bi svetlost. I vide Bog da je svetlost dobra; i rastavi Bog svetlost od tame. I svetlost nazva Bog dan, a tamu noć.

I bi tako. I suho nazva Bog zemlja, a zborišta vodena nazva mora; i vide Bog da je dobro.“ Vi biste, draga prijateljice, sada hteli da znate da li su to bili oni autentični dokumenti koje sam

To je senka Keopsove piramide. Život buja na Zemlji, a dela čovečje ruke vide se i odavde, sa Meseca. Da si blagoslovena, ti naša dobra majko!

Marsa prate dva sićušna Meseca, koja se vide sa njegove površine kao dve sjajne zvezde. Najupadljivija pojava na Marsovoj površini, to su njegove polarne kalote.

Čovek radije veruje u ono što je sam naslutio nego u ono što svi vide, i milije mu je čudo nego jednostavna stvarnost.

One su najpouzdanije proučena pojava Marsove površine. Savršeno bele, one se vide oštro ograničene i u slabijim dogledima.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Da li odozgore S neba amo dođe, Da li mimo dvore Moje mile prođe? Valjda moju milu Vide prevesela, Pa bi meni silu Govoriti tela, Ali ne znaš, mila, Šta pre od milote, Jer si tako sila Videla krasote.

Ti joj lice belo Vide i rumeno, I još viti telo I to oko njeno. Oči joj veljau Da menena čeka, I da je u strau Za mene daleka.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Ako morate zbog dece, što treba oni kadgod da me vide, onda otvorite dva otvora, ostavite dve rupe, pa neka me kroz njih gledaju.

TAŠANA (ohrabrena): Oh, svi oni, i kad dođu, kao da su došli njega, pokojnika radi, da njega vide, da njega pohode, i kao njemu mrtvom da ugode.

STANA (izlazeći na prstima): Neću zaboraviti, ne, dedo! MIRON (pošto vide da je Tašana gotovo zaspala, pušta joj ruku, i, da je ne probudi, polako, nežno ostavlja je; ali, dižući ruku, koju je

Čim se digne zavesa, čuje se naizmenično pesma slugu i sluškinja na raznim mestima, ma da se pevači i ne vide. Dve služavke pevaju: Živovale dve drugačke, Među sebe govorile: »Kako smo si dve drugačke Da je da smo dve jetrve!

I bojim se ovamo da ne dođe, da ga deca ne vide. Čuje se na stepenicama, do vrata, stenjanje, neprirodno mljaskanje ustima i potmuo glas: »Moja je ovo, moja kuća!

nego što su se oni varali u tebi i puštali te da si ispred njih; da ih ti zasenjuješ, zbog tebe nisu mogli oni da se vide, nisu štrčali, nisu bili napred. I zato, posle poštovanja, jače, više i dublje te mrze.

Sa zavrnutim rukavima, te mu se vide još lepše i nežnije ruke. Obučen u dosta aljkavo odelo, ali po kome se vidi da je, kad je prvi put krojeno i šiveno, to

NAZA (uzima nož natrag i vraća ga Sarošu): Nemoj, da ti se smeju begovi kada te vide bez oružja. Čuje se svirka Cigana, čočeka i njihov dolazak. Ispred njih igrajući momak Kosta koji ih je zvao.

« Oterah ga. Sutra preko vodeničara na redih da dva seljaka to oprave i u red dovedu. I kada ona dođe, vide da joj je cveće sačuvano, da reka nije podlokala i odnela sve, oh, kada dođe, uzabra cveće i pogleda ovamo, preko

Pod njima vide se iz zemlje veliki kamenovi sa starim poprečnim gredama na kojima su ambarovi ležali. S desne strane, od nekadašnje

Kroz taj zid od letava vide se nove, po planu podignute kuće Tašaninih sinova. Jedna tek dovršena, još sa obešenim darovima koji se lelujaju.

) TAŠANA (stara, pogrbljena, ali još sa tragovima nekadašnje lepote. Zabrađena je duboko. Jedva joj se oči i čelo vide. U crnoj dugačkoj koliji. Oko vrata povezana belom, čistom maramicom.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

zašto je sve to gola istina, a ne šarena priča? KOSTA ZEMLjOTRES Pod velikom granom čuvenog oraha na groblju vide se još ostaci groba Koste Zemljotresa.

Varošica zove njega „džepni muž”, a nju „vesela udovica”, i svi čekaju da vide ko je koga bolje prevario. Ispalo je tako da su majstor i majstorica prevarili palanku. „Vesela udovica” rodi sina.

I jedne noći počesmo kopati. Kad Švaba vide šta radimo mi, udari i on u kopanje. Kopaj odovud, kopaj odonud, još se zemlja i sama od sebe provaljuje — oborismo vam

Nola poče slatko da se smeje. — Vide li, koliko se Todor prepao kad ču da hoću đavolu komad da otmem. — I Nola uze da govori načinom i naglaskom verenika

— Gospa Nola nije dovršavala nijednu od ovih misli do kraja, ali se nekom mađijom misli same produžavale. Ona vide sebe odjedared u plavoj haljini s čipkama, u finim cipelama, i oseti sasvim stvarno kako joj rastresena kosa pala po

Prolaznici zastaju, a gospođice to i hoće. Prozor vrlo nizak i leti otvoren. Vide se dvoje mladih leđa, na njima prekršteni amovi od jednakih, sveže upeglanih koketnih keceljica, i četiri jednake

Otvaraju se vrata, ulazi doktor Mirko s materialom za zavoje; a kad vide u čemu je stvar, poče i on grohotom da se smeje.

Studeno, ali mirno i sunčano. Došlo je dosta svakojakog sveta, i onog koji nikada s njim nije opštio. Došli da vide mladića koji je, kažu, radio kao crv, sad već godinu dana pomaže profesoru u laboratoriumu, i naslediće ga sigurno na

Čamci i dereglije na Tisi teški su kao olovo. Na nekim mestima vide se jake široke daske prebačene između obale i dereglija. Obala je pusta. Svet je umoran, a prilično je i zahladnelo.

— i udari u plač, histeričan. Drugarice ćute, ne teše je, vide da Soka govori laž i glupost. Deca se retko varaju; kao ni dvorske budale što se nisu.

Učitelj gleda za njima, i smešno mu: ispod ogromnog kišobrana vide se samo tri para tankih, malih nožica. Pa mu odjedared došlo nešto teško: učinio mu se, naprotiv, da ta deca još

Oboje su mnogo voleli kupus, i čim kažu: bašta, zagrcnu se od smeja, što oboje odmah vide čitavo polje jedrih, plavo-zelenih, uvek kao rosom umivenih kupusnih listova, koje čovek i presne da jede.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

triput bi bolje prošao nego što sam prošao; ali meni se počest učini da budem filozof, da vidim ono što moja braća ne vide, da vidim đavola.

No naše žene tek onda usta svoja čuvaju kad nuždu vide od muževljeve pesnice sačuvati ji. Sad opet ajdmo k povesti. »Ali baš ništa žene u mesecu ne govore?

Roman bi rado i karte na svojoj Rozinanti razmećao da vidi oće li se oženiti, kako gođ naše devojke da vide oćeju li se udati, i čisto je uskom nekom putanjom jašeći zadremao, kad najedanput osobiti neki s leve strane šum njega

Mati joj kazala da se čistije obuče, doći će neki iz Vršca da je vide. Eto ti prosioca. Mladoženja ne bi sam sebe poznao kako se nakitio.

Navlastito što kod Srbalja, kao kod svakog drugog božijeg naroda, i takovi čitača ima koji knjige samo zato otvaraju da vide koji su prenumeranti. (KONAC DRUGE ČASTICE) REČNIK STRANIH I MANjE POZNATIH REČI I IZRAZA ALFA (grč.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

krvlju bojovnika Polje kao nijedno Nad njim nebo Pod njim nebo VEČERA NA KOSOVU POLjU Svi sede providni za stolom I vide jedan drugome zvezdu u srcu Venconosac im lomi i deli Njihovu zlatnu prošlost I oni je jedu Sipa im u putire belih

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Otuda i dolazi, valjda, da se kod tih porculanskih devojaka nikada i ne vide mrlje u životu. Meni se nisu nikako sviđale njene svetle oči, a još manje onaj njen porculanski osmeh.

Za časak samo, za trenutak, promišljaše kako da odmazdi uvredu. On u tome trenutku vide svega dva načina: ili da izađe u hodnik, uzme čizme i zamoli narednika da ih navuče i da mu napravi mesto, kako bi on

Eno je nevinost, na primer, sa kratkim suknjicama više kolena, sa ažur-čarapama kroz koje se vide rumeni listovi, u providnoj haljini koja joj ocrtava sve čarobne ugibe na telu i sa dekolteom iz kojega vire nabrekle

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Eno su i konji privezani za ogradu... A oni iz crkve nešto iznose. Jest. Nemci su, vide im se kalpaci. Opet zadrhtah i obuze me lud strah da što pre umaknem odavde. Uverili smo se. Dosta je.

Sada treba da ostave žene i decu, stare roditelje. A i sami vide da za ovaj momenat otadžbini nema spasa. Treba imati moralne snage, pa ne podleći iskušenjima...

Komordžije se razbegle. Levo teče bujna reka, desno se digla planina. Kolona kao da se skamenila... Nemci to vide, pa nadiru sve žešće. Još samo jedna noć i artiljerija mnogih divizija pašće neprijateljima u ruke.

Ali kolona ide bez zastoja. Ako stoka posustane, onda se zbacuje teret, preturaju kola, ili se konji zamenjuju. Vide najzad i komordžije da je opasnost svima za vratom, te sada žure i oni... Žitko blato razvlači se kao testo.

torbu na jedno rame, na drugo pritegnuo pušku, oko pojasa pune fišeklije, a na nogama iscepani opanci, da mu se prsti vide. I tako gazi po snegu.

— Razmeni i ovo! Trgovac ga pogleda zapanjeno, kao da pita: ili se šali, ili ozbiljno traži. Ali kada vide revolver u ruci, izvadi čanak i poče odbrojavati srebro. Isajlo se zadovoljno smeška i gladi podbradak. — A-ha!...

Izbeglice iz severnih krajeva, koje već danima odstupaju zajedno sa nama, ostaju zanemele, jer vide da je naš slom potpun. Njima je najteže. Kuća im je propala, dalje nemaju kud, a ovde nikoga ne poznaju.

U daljini negde štrči minare, a još dalje, vide se divlje planine u plavkastoj izmaglici dana... Kosovo polje... Suzama je zaliveno, pesmama je opevano.

Sve će nas sada pustiti kući. Uz put naiđoh na jedan puk pešadije. Zastali su da vide kuda će. Vojnici se presamitili preko pušaka i gledaju mrzovoljno preda se.

Obuća vojnika je pocepana, šinjeli nagoreli od spavanja pored vatre, da se u nekih košulje vide. Kažu, puške su gotovo neupotrebljive, od silne upotrebe. Sva su polja oko Peći pritisnuta vojskom. Dokle se okom vidi.

Sa planine duva oštar i hladan vetar. Pod nama leži bela ravnica, kao razgolićena, i na njoj se još jasnije vide putevi i utapkane staze. A tamo daleko je zemlja naša. Jezičak magle podiđe iz jaruge i zakloni nam vidik.

Preko oštrih serpentina Trešnjevika, pod sobom, i gore iznad, vide beskrajnu kolonu sapatnika. Nekada je sve njih nosio isti zanos.

Petrović, Rastko - PESME

Ima! Ima onih što, iz spavanja, probude se pa vide Nedogled, Očiju plavih kako sedi kraj prozora, I pre no što upiju je u pogled Naloču se opet sna i umora.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Ali, meduze nisu imale ni volje, ni vremena za priče o Gornjem svetu. Onako, kako ga one vide sunce je velika mutnožuta kugla koja uveče pocrveni i pada u talase.

Više, sve više penjao se Mesec. Nežno, sve nežnije šumela je školjka. A ujutro, sunce provire kroz prozor i vide kako naslonjeni jedno na drugo spavaju dečak i školjka. Iza sklopljenih očiju plovio im je sjaj bisernoga zrna.

Ljudi su jatimice hrlili da ga vide, ali su samo jedan dečak i jedan pesnik znali da to u izlogu, u stvari blješti jedna čežnja.

od zemlje, prisloni za trenutak svoju srebrnu glavicu uz obraz mame suncokreta, a zatim kao krilat polete uvis! Vide li ga ko? Ču li? Ježio se mališan pri pomisli da bi ga mogli zaustaviti, ali suncokreti su spavali, svi do jednoga!

Jedino se one od čitavog dečaka vide. A starac Milija kaže: — Ili će dečak napustiti kulu, ili će u njoj ostaviti glavu!

Čak se i vetar ućutao. Kad, odjednom, kao da odnekud dođe šum vode. Pođe Vedran za šumom i vide — pod korenom lipe ključa izvor! Divota! Dečak se naže i napi vode, pa od dosade poče da u izvor baca grumičke zemlje.

— reče neko i nasmeja se, prezrivo. Ali, kada se Vedran okrenu ka mestu odakle je glas dolazio — vide samo jedan žbun, a na žbunu očice, crne kao trnjinice, trepću ka dečaku radoznalo i prekorno. »Koješta!

Dečak se oseti kao ribica u gustoj mreži. Stade. Stade i žbun. Prižmiriše se gnevne oči i dečak vide: nisu to trnjinice, već kupine crne kao da su stigle sa dna pakla. »Došla kupina da se sveti, znači?

Nađe se dečak na steni ne većoj od marame, kad ču nekakav pisak, neki jauk. Pogleda malo bolje i vide: to mravi pište i mole: — Spasi nas, Vedrane! Pomozi!

Pomozi! Ne misleći da je i sam u opasnosti dečak se saže i uze ih u naručje, kad vide kako se s druge strane ponora uspravlja kupinova vreža, preskače preko ponora, dolazi do dečakovih nogu, i kaže: —

Kad, iznenada, ču kako mu iza leđa neko dašće. Okrete se i vide: voda kao mahnita juri za njim. Preti: potopiće i planinu i dečaka. Šta sada? Voda stigla do kolena. Ne zaustavlja se.

Jedva se nekako seti mrava. — Dođite, braćo! — pozva ih dečak u snu a kada je otvorio oči vide kako četica mrava nožicama trunje izbacuje, i peva: Mlada će šuma listati, izvora lice blistati, hoj—hoj, hoja-hoj ..

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Nikad mi ne otvori! KOŠTANA (peva): Da ti vidim, belo Lenče, Ustanca, ustanca! MITKA I nikad gu ne vide’! KOŠTANA Ne mogu ti, pile, Mile, Da stanem, ustanem. Majka mi je sela, Mile, Na fustan, na fustan!

Šantić, Aleksa - PESME

Sunce polagano gasne... Hladni suton pada... Noć sve bliže ide... Jednu crnu ruku moje oči vide — I ja čujem samo udar tvrde krasne. 1909. JEDNA SUZA Ponoć je. Ležim, a sve mislim na te.

I čuj! Zemlja pada... Vrh drvetâ rudi... U polju se čuje dozivanje ljudi I vide se stada mrljava, i siva Prašina gdje leti...

Šume pjesme vrela, I ranim pupkom pupe gole grane. Ovo su časi velikijeh djela: Širom oranih, zamagljenih njiva Vide se jaki roditelji sela.

Tamo, u strani, pod plamenjem zore, Vide se čeljad, trsnata i zdrava, Kô tvrda stabla na hrbatu gore. U pole slaze, gdje rijeka plava Teče i klasje žedno

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

ŽENIDBA STOJANA JANKOVIĆA 696 67 ROPSTVO JANKOVIĆA STOJANA 712 68 ČOVJEK PAŠA I MIHAT ČOBANIN 719 69 VIDE DANIČIĆ 723 70 LjUBA HAJDUK-VUKOSAVA 730 71 UDAJA SESTRE LjUBOVIĆA 738 72 BAJO PIVLjANIN I BEG LjUBOVIĆ 744 73

koja je predstavljena mračnim bojama sudbina poginulih u boju naslikana je kao ugodna: Ko je u boju poginuo je li vide to? Da, videh: njegovi otac i majka drže mu glavu i njegova žena (kleči) pored njega.

Kostreš harambaša je najizrazitiji tip neumoljivog sudije. On pljačkašima udara sramotno obeležje — da se izdaleka vide i svuda poznaju. Samo njegovo ime ispunjava turska srca samrtnim strahom.

Kad se vila vide na nevolji, prnu, jadna, nebu pod oblake; poteže se buzdovanom Marko pustimice, dobro, neštedice, belu vilu međ' pleći

Klobuk dade kneževoj vojvodi. Čim ga vide Musiću Stevane, čim ga vide, tim ga i poznade; prosu suze niz gospodsko lice, udari se po kolenu rukom, čisti skerlet

Klobuk dade kneževoj vojvodi. Čim ga vide Musiću Stevane, čim ga vide, tim ga i poznade; prosu suze niz gospodsko lice, udari se po kolenu rukom, čisti skerlet na kolenu puče, zlatna kopča

I njega je našla u životu. desna mu je ruka osečena i lijeva noga do kolena, vita su mu rebra izlomljena, vide mu se džigerice bele.

Kad to vide Jelica gospođa, ta kondirom o kamen udari, pa potrča u gospodske dvore: „Zlo ti vino, dragi gospodaru! Zlo ti vino, a

Kad to vide vojevoda Janko, od ljutine ciknu kao guja, al' besedi Sekula nećače: „Ujko Janko, nemereno blago, nisam li ti lepo

na što svate pokupiti: rekao si hiljadu svatova, danas kupi i hiljade dvije, po izboru konje i junake; ja kad vide tamo u Latina, pregledaju silu i svatove, da je Maksim slijepo dijete, ne smiju ti kavgu zametnuti.

četr’est konaka, đe nam tamo svoje vjere nema, nit’ imamo krasna prijatelja, no je nama, belći, zemlja žedna, pa kad vide preko mora sinja, kada vide sve srpske junake, ja se bojim kavge među braćom, može jada biti na veselju.

tamo svoje vjere nema, nit’ imamo krasna prijatelja, no je nama, belći, zemlja žedna, pa kad vide preko mora sinja, kada vide sve srpske junake, ja se bojim kavge među braćom, može jada biti na veselju.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Ona se ne zna penjati. — Pa da je svežemo pod bukvu — bubnu Stric. — Ehej, a kad je oni nađu, pa pogledaju gore i vide nas! — dosjeti se Đoko Potrk. — A mi nećemo da siđemo, pa im je opet džabe! — zainati se Stric.

— Hajde, de! — složi se Mačak. — A šta ćemo u logoru kazati ostalima kad nas vide da ovako utroje dolazimo? — Reći ćemo da nam je Lunja povjerila šta će jutros u školi zakuvati, pa smo išli u ljeskar

— Svrati, junače, pričaj kako je bilo — zvali bi seljaci obradovani što vide naoružana borca. Vojnik je mrko pričao: — Malo nas je bilo, ali smo se tukli sve dok nas brojna sila nije potisnula.

Tako će biti obaviješteni i oni koji od svojih kuća ne vide onaj dim sa Lisine. — Dobro, a šta će raditi ono troje preostalih iz družine? — javi se Stric.

Ustaše su, valjda, mislile da su ga pogodile, pa ili su produžile put ili... — Ili sad idu ovamo da vide koga su ulovili!

Videći da je otkriven Stric leže u travuljinu licem okrenut zemlji i umiri se. — Eto ti baš, nek vide da sam mrtav! Jovanče poviri iza žbuna, stuknu i prošaputa: — Pst, evo nekog, leži! ... Pazi, pa ovo je Stric.

Tek pošto se dim toliko razvuče da su već mogli kroza nj da vide čitavu zaravan, dječake po srcu lupi nešto tuđe, odbojno i pustošno.

Vidi se i krajičak neobične prostirke na kojoj njih dvoje leže. To je neka geografska karta na kojoj se jasno vide posljednji ogranci bosanskih planina, rijeka Sava i Slavonija.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Presveta devo, jako vide Joan Lunu pod nogama tvojima, da uzrit i rog hristjanski, na pokrov tvoj upovajušti, popranu Lunu nogama tvojima!

Izvori planinski postudeniji bistro izviru tekući, velike vode se zgrevaju i smanjavaju se pod bregove, bistre se vide; vodenice se nameštaju da brašno za hranu melju.

u ruku Hristovih je; zemlja telo je, tome telu sveća je more, s kojim no vode videše u Jordanu Boga i uplašiše se: more vide, te pobeže; položi na more svoju ruku, na to teško bi moru, te reče: Od snažne tvoje ruke odoh ja i nesta me!

Zapreti moru i presuši ga. Rekne što bezdni i zapusti je. Vide ga u telu na zemlji more i od straha mu probeže. A Jordan zaustavi se od izvora svoga i poteklo mu vrati se natrag, da

Ako i vide da je tek sve sade zemlja, dosta prave rude i napolje isture ne znajući što je! Al' u pismu nije tako, niti je u njemu

Izbra sebi mestance za noćište, sabra kamenja pod glavu i leže spavati. O, al' te noći vide u snu čudno visoke merdiveni. S onoga mesta gde spavaše, sa zemlje, prislonjene čak gore za nebo.

A kako vide da ne bi hvajde, i povedoše ga sa suda na smrt, — vrlo se raskaja. Ode pred njihove žrece i baci im u crkvu na patos

Al’, sve mrtvo leži. Ni duše žive čuti se nigde. Onda razljuti se car, vide: sva pusta zemlja, nigde ni čoveka i grad prazan, — a toliko vreme onde dangubio i uzalud mučio i gubio svoju vojsku!

Vojištane mu seku, a njega prohode, vrlo se paze da koji krala ne darne. Vide se Kodrus u čudo, proznade jer su oni pročuli onaj glas bogovski, te zato njega ne diraju, a vojsku mu gotovo hoće da

U tome i pogibe; ne poznajući ga posekoše. A kad vide mu vojska jer im pade na boju kralj, s grlom, s glavom navališe srtati i žustro se biti.

I poče ga između njih jedan pisati. A kad vide da ga baš onako ne može lepo izobraziti kako bi valjalo, a on uze te mnogo zlata natovari na priliku mu.

Odneše tu profuntu pred Aleksandra krvavu; kad on vide to čudo, so toga proznade, jer bez golema boja i krvi, grad ne može se uzeti. I s krvlju ga dostadoše.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

!... Jok, brate. „Mi će si u lojze iskočimo!“ Pa ponesu i šta će da pojedu i šta će da popiju — niko pare njihove ne vide! A ja sam svetski čovek: ja hoću dobro da pojedem, pa, brate, i da popijem hoću...

Ja gi sal gledam, pa si seirim! A tuj pri men’ si sedi’ an’ma na Imer-agu, pa reče: „Vide li, Doke, što je, reče, ubavo ovoj Zone Adžijsko; pa bela kako zambak, a oči gu kako badem, a grlo kako fildiš, a usta

Sve ovo moralo se ispričati da vide čitaoci pred kakvim je ambisom vrlo lako mogao biti i naš junak Mane kujundžija. Po rešenju familijarnog veća, Jevda

On si pâ ćuti. A domakica mi Persida, kad vide što će iskoči jedno tepanje, reče: „Neće si, vika, dete turcke putine; iska štifletne a-la-franga da mu, ete, kupiš!

“ E, kud se naučilo teja reči da zbori?! Vide li, more, kako se kučište naučilo da zbori jošte u čkolju!“ — Ti što mu napraji? zapita’ ga pa ja.

„A da beše tagaj tuj, reče Petrakija, — ća’ s ono sikirče da ga utepam!“ — Eh, eh, adžamija, pa ludo... — Vide li, Jevdo, što ni s napraji odi naš varoš?! — Leleee! — huče Jevda.

A frajla Kermina posede si malko; čeka, belkim, da se izmire sas tatka Petrakija, ta kada si vide što ništa neće bidne, — a ona si ufati svet... Koj gu znaje kude je sag!... U cirkus niki zar...

Tu stanu. A obično i najradije stanu na kakav basamak ili kamen, — jedno da bolje vide, a drugo da izgledaju veće. Drže se za ruku i jedu kokice iz keceljica svojih; stoje i smešeći se gledaju kako momci i

Glede, i sve vide, i ništa im se ne može oteti pogledu i ostati neopaženo, iako ih one iz kola bagatelišu i smatraju ih za adžamije i da

Varaju se jako! „Dobar petao se izmalena uči kukurikati“, pa tako i one; sve one vide i znaju: ko koga poglêda, ko koga gurne, ko se o koga očeše, ko se do koga najradije hvata, i sve te i takve stvari.

I sada se lepo vide ne njemu obe te periode pića: od piva je sačuvao trbuh, a od župskog vina stekao nos crvene kao bakar boje.

— privući poglede ičije, a naročito Manine poglede!... Ne bi igrala, ali kad vide Kalinu kako je srećna i kako se zarumenila i oznojila, pa se briše jaglukom, kad se pustila igra, dođe i njoj volja da