Obradović, Dositej - BASNE
velerečiv Ovi dođe s dalekog putovanja u svoj vilajet, pa ne može da se naiskazuje gdi ti on nije bio, šta li ti nije vidio! I ne samo to, nego se počne | hvaliti da je i mlogo koješta učinio. „Ostrov Rodos u Arhipelagu, to je ostrov!
He, moja braćo, zaludu ste živi kad ostrov Rodos niste vidili! Ko ostrov Rodos nije vidio, niti što zna, niti je vidio! Ja tu dođoh u vreme velikog vašara, gdi se momci uskakuju.
He, moja braćo, zaludu ste živi kad ostrov Rodos niste vidili! Ko ostrov Rodos nije vidio, niti što zna, niti je vidio! Ja tu dođoh u vreme velikog vašara, gdi se momci uskakuju.
Veži psa za vrat, pak vodi za sobom. Ne sramoti se pod starost. Kom si jošte vidio da psa na leđi nosi?“ — „E, to je mnogo!” pomisli starac.
ίδεν άστεα και νόον έγνω: Muža mi | kaži, Musa, mnogoiskusna, koji je vesma mnogo stranstvovao, mnogih je ljudi vidio gradove i um poznao”.
Ko god nije hodio po varvarskim i zloupravljajemim zemljama i nije vidio ljuta stradanija koja rod čelovečeski za skudost dobra poretka i dobrih zakona podnosi i trpi, nikada ne može sebi
svoje robove Cigane gdi skaču i pevaju kao da ne | znadu što će od radosti činiti, često bi rekao: „Ta bog ih vidio! Ništa ne jedu nego mamaljigu; otkud im ono veselje u srcu?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Zlatarićsko pak roblje i ovce povratismo svakom svoje, a tursko roblje pošljemo u Nemačku” (I ja sam ovo roblje tursko vidio, kad su i doterali na Vranu, gde je logor bio, i gde su sada vinogradi. Šanac i logor na Kličevcu docnije osnovan je.
” a sricao sam ovako: buke-rci-br, vide-rci-vr, glagolje-rci-gr itd. Od ono doba do danas jošt nigde nisam vidio onakvog bukvara. Moj siroma popa, Bog da mu dušu prosti, kako je on sam učio, onako je i meni pokazivao.
Teško mi je do Boga bilo, jerbo sam vidio u Sremu kako se činovno po crkvama stoji, i žene baška a ljudi baška. To je isto i otac moj vidno i gdekoji naš
Tu sam vidio preko stotine glava vidinski̓ Turaka, koje su odsečene i pred vezirovim konakom stajale; i to je prvi put što sam
(O tome sam vidio tako napisato u jednoj knjigi Hećim-Tome, koji je onda u Beogradu sedio, i tu stoji zabeleženo, da je Hadži-Musta-pašin
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Čemu lažeš, crn ti obraz bio, Kad Kotora nisi, ni vidio? — Ja ti zato sitan mejdan pišem, Da mi dođeš polju Petrovića, Kod bijele Jablanaše crkve, Kod studene vode
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Blagoslovi! — kaže kovač i ide ruci — a šta ću kad nemam posla? — A jesi li vidio crkvena kola i šinu na točkovima? — Nijesam, oče! — Nijesi, jabome, nemaš kad od mehane.
Kad se Ninko poslije nedjelju dana vrati iz Biograda, nije mogao naodgovarati svijetu. Pričao je mnoga čuda što je vidio u Biogradu, da mu jedva vjerovasmo.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Nisam stariji, al’ sam pametniji od tebe! Sve sam ja to, vi’š, proter’o i proživio, i više, što no kažu, sveta vidio od tebe. Aćime, Aćime!
Al’ ljudi, pa još popovi! Ah, — reče odbijajući odlučno, — kakva štogla, bog vas vidio!! — Pa štogla, slatka, štogla! — reče žalosnim glasom gđa Gabriela.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Sve što god je na vama. Nije čudo što se zovete Mileusnić, jer tako mile usne nisam nikad vidio. — Vi se samo šalite! — Ja se ne šalim, neg’ što mislim to i govorim. Pa kakve ste oštre pameti!
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JANjA (uplašeno ga pogledi): Hiljadu forinta? Otkud hiljada krajcara? Nema, gospodar notarius, nema. Znaite da nisum vidio krajcara prebijena od mesec dana. MIŠIĆ: Naći će kir Janja, znam ja, samo ako oće.
) Ubiem si! (Zavjesa pada.) DJEJSTVO DRUGO POZORIJE 1. JUCA, (malo zašim) KATICA JUCA: Ovo čudo jošt niko nije vidio; onde se ciganiše i štedi gdi je najveća opasnost.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Aha, drži ga, drži ga! — podrugljivo povika za njim Tošo. Čiča Trišo je vidio iz mlina završetak te velike borbe, a kad je još prepoznao i svog Tošu, skočio je od radosti kao jarac, bacio uvis
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Reknem joj: „Dobar dan, gospođo Tatijana, šta mi radite, nisam vas odavno vidio”. A ona odgovori. „Ni ja vas, otkud vas kod mene, valjda izvolite mesa?
Ja se sad baš u moru kupam; to je vrlo zdravo, tako ovde kažu. Mlogo ljudi sam ovde vidio, sve vam sad ne mogu kazati, no kad se vratim, ispripovedaću vam.
— Herr von Kirić, zar vi ne igrate kolo? — Ah, to je „gumilasti!” Ja koji sam u Veneciji vidio igrati „Cerіtto”, da ja takovo što igram!
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
„Na djetja nezlobnae mnoge kese vešajut, v kojih kosti različe i proče ušivajut, da bi majci živio, mnogo leta vidio, ot veštice i vila svagda sačuvan bio.
¹⁸⁹ U Hercegovini, ko prvi put vidi dete, treba da izgovori sledeće reči: „Koliko te ja prije vidio, onoliko te svako zlo vidjelo, a oslen svako dobro.
(Pavićević, 1937, s. 214) — Djetić je kratkovid, starac dalekovid. (LMS, 1859, knj. 99, br. 73) — Đe si vidio lijepu babu i mirno dijete? (Šaulić, A., ZNŽOJS, 1971, s.
(„Đeca se čude svačemu, a ljudi ničemu“; „Đe si vidio lijepu babu i mirno dijete?“ itd.) Vaspitne mere i postupci u tradicijskoj kulturi sračunati su na to da ugledanjem na
i zagonetkama dete je predstavljeno kao nejako, neposlušno, nerazumno, slabo, nedoraslo, nezrelo biće (Đe si vidio lijepu babu i mirno dete; Djeca su nervna dužina).
V poslovicah i zagadkah rebenok predstaet kak suщestvo slaboe, neposlušnoe, nerazumnoe, nezreloe, sr. Đe si vidio lijepu babu i mirno dete? (Gde tы videl krasivuю staruhu i smirnogo rebenka?
Matavulj, Simo - USKOK
prava nosa; obrazi mu bjehu takođe okruglasti, a čelo prostrano i ravno; oči plave, velike; na desnoj strani tjemena vidio se razdjeljak, te mu meka, ali busata kosa bješe povijena na lijevu stranu.
u svakom pokretu, od čega obično ni traga nema u ostalijeh jevropskih seljaka, a zbog čega mu se svi koje je te noći vidio prikazivahu kao njeki španjski grandi! Najviše ga zanimaše Milica.
— Vaistinu, ovo što si pregazio od Kotora dovdje, dosta ti je, pa da zamisliš i ostalo! A ovo što si vidio nas, dosta ti je da sudiš i za ostale. — Onda je dobro! — reče Janko. — Daleko je od dobra, sinko!
ušao bi najprije u podugačko, usko dvorište, iza kojeg se diže druga, manja zgrada, sa širokim pokrivenijem hodnikom; vidio bi gore na hodniku odsjev plamena i čuo bi pjevanje uz gusle; popeo bi se uz kamene stube i, stigavši do sredine
Sam bog zna koliko se puta, tobože, topio i uvijek, čudom njekim, spasavao i šta sve po svijetu nije vidio, čega se ni u snu ne priviđa! Mlađi su ga rado slušali i hvatali u laži.
vidiš da je jaje!“ Ćeklić reče: „Nikada tako jaje vidio nijesam! A od kakve je tice?“ — „Ma nije, brate, ni od kakve tice, nego od mazge, od prave talijanske mazge!
? Došao si sinoć, a ja te sad vidim! Dolažahu od Mrguda da te traže, a mene čisto stid da kažem, e te još ni vidio nijesam. Izidoše Krstinja i Joke.
— Too, too-oo, ne mora baš slutiti na zlo, ali lijepo nije! — Kladio bih se da si to mene u snu vidio! — reče Krcun smijući se. Vođ reče: — Da mi je po čemu znati da Mušović već nije prošao.
— reče Labud Markov. Svi streknuše. Knez zapita Labuda: — A otkud ti znaš? — Reče mi njeko od Kustudića da ga je tu vidio i sinoć. — Viđi đavola! — reče stari Mrgud. — To nije bez njeke!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
ŽENA: Kamo sreće da te nisam ni poznala. Muž, pak ni kapu ženi! O, je li vidio ko na svetu ovo čudo? Pak jošt uzeo on tu da se buri; misliš, ne znam ja muško lukavstvo?
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
SMRDIĆ: Ja nisam mislio, da su Servijanci takvi ljudi. Ama čašu vina da mi je ko pružio. ŠERBULIĆ: Ko je to vidio? Došli strani ljudi, begunci kod nji da se sklone, a oni ištu po četiri-pet cvancika pride na banku od pet forinti,
Milićević, Vuk - Bespuće
Vazda, kad je otvarao oči, vidio je, u drugom, najudaljenijem ćošku kola, u prljavoj svjetlosti napola zastrte svjetiljke, jednog čovječuljka, mršavog i
I kadgod je Gavre Đaković dizao oči, vidio je njega, vazda jednakog, s istim držanjem, istim preplašenim očima, ispod istog golemog zavežljaja.
Kad je u Zagrebu jednog zimskog jutra, još sav drjemovan i u krevetu, otvarao jedno pismo iz Ugarske, na kome je vidio bratov rukopis, on nije ni slutio što će u njemu da pročita.
Zastidio se kad je vidio tu ženu koja je prepatila svu grozotu smrti sinovljeve; Milan je umro jednom, mučio se samo jednom, a ona će da se
svu strahotu te, tako kazane riječi; on je u njoj čuo i kratak, ubilački pucanj sa zrnom koje probija čelo; čuo pad, vidio krv, trzanje, mučenje i kratku agoniju u lokvi krvi koja otječe finim, skerletnim mlazovima.
I on kasnije sjede blizu nje i oboje gledahu na prozor o koji udaraše i lupkaše kiša. Vidio se komad sivkastog neba. Granje je grozničavo drhtalo. Kroz okvir od prozora curio je mali mlaz vode u sobu.
On ju je vidio kroz prozor gdje se žuri, sa zažagrenim očima i sa zajapurenim licem preko koga je prešla rukama nekoliko puta,
Gavre Đaković vidio ga je i osjetio ga je. I taj prizor ne razdvajaše se više od njega, on ga je progonio svuda: kadgod je zagledao u svoj
je progonio svuda: kadgod je zagledao u svoj život, javljala se u njemu zlobno i pakosno ta slika; samo mjesto radnika vidio je sebe.
Ko zna . . . Kad je digao oči, vidio je gdje prema njemu ide jedno seljačko dijete kome su tek negdje odskora obukli gaće kad je pošlo u školu, skide s mnogo
Gore se vidio on, crven, sa ispupčenim trbuhom, sa šeširom koji ga poklapa, mašući, pokazujući i upirući svojim štapom na nešto,
i spustio se u naslonjaču, osjećajući se umornim, ne toliko od hoda koliko od razgovora, od vreve, od rada koji je vidio; bilo je neizmjerno mnogo umora u onome jednolikom, teškom i potmulom udaranju batova i u čestim eksplozijama.
Radičević, Branko - PESME
De cvet pao, tu se i primio, Ko je tako čudo još vidio? Pa ti dalje ja veseo gleda, Kako ode čovek unapreda, Kako prosu seme nekakovo, Dragi brate, opet čudo novo: Kako
27. Ja deva vidi vitke, tanke stase, Umilni, snežni vidio sam lica I lepe plivati po zraku vlase, Rumenu diku jošte usničica, Očiju vide neizmerne krase, Kâ što je krasna
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Jednog dana ti si je i vidio, realnu, ovozemaljsku, ostvario se tvoj strašan san, tvoja mora. Tih istih godina, ja sam, slučajem, izbjegao tvoju
Sljedećeg Miholjdana pobratim Petrak ne pojavi se na našoj slavi. Djed se zabrinu. — Da nije bolestan, bog ti ga vidio? Propitivao se za nj u varoši, na stočnoj pijaci, na crkvenom saboru, ali od pobratima ni traga ni glasa.
Te jeseni niko ga pod Grmečom nije vidio. Na jednome mjestu djeda utješiše pričom kako je stari govorio da će preko Une, u Kaure, da tamo pretresa i pravi
To si ti, samo ti, a i ja s tobom. Hm, nema?! ...Pa zaista nema takvog dječaka u čitavoj našoj dolini. Nit sam ga vidio ni čuo za njega. Ta ne dolazi džabe Petrak baš našoj kući. Ja sam tu, ja ...
Jedini stric Nidžo, koji nit je šta vidio ni čuo, nagazio je, onako mamuran, na one moje grešne osvajačke grablje, pa se nadovezao brundati, nikako da sjaše: te
Ipak je brat Sava na njoj uporno vidio naslikanu samo crkvu i uzaludno je bilo dokazivati da je to mlin. Otkud se mlin može naslikati?
Ništa za to što sam bio na začelju kolone, iza kobilina repa, i što se često nisam ni vidio iz visoka žita. Ipak sam bio nerazdvojan djelić najponosnije povorke koja je plovila poljem ispod mlada jutarnjeg sunca.
Ispade od naše Marijane neviđeno lijepa kobila, kobila i po. Kad god bi je vidio, njezin kum Veselica oduševljeno je kriještao i udarao se po svojoj drvenoj nozi. — Ih-ih, vidi je samo!
— Vragometna cura. — E, jes ti vidio ...— izduši Dane i potom splasnu i zaćuta. Više nije nalazio riječi za ovo čudno razigrano stvorenje o kome ide i raste
— Ve-ve-ve-ve ...ke-ke ...Kuja vuku pomokrila ruku ...Eto ti, ispade nešto. — Ama šta ispade, bog te vidio? — usturi se komandir. — Šta imaju vuk i kuja s Petrom Došenom i s njegovom kravom?
— bobonji kum brko. — Daj, pofali se. — A kakve si ti, čučeći u toj tvojoj rupi? Ja sam bar vidio svijeta: Prijedor, Sanu, Novi, Otoku, Bužim, a ti — gledaš mački pod rep.
svakojaka bakarna starež i, dok to kalajdžija stručno pregleda, Rožljika ga propituje gdje je sve dosad bio, šta je vidio, šta ima novo i tako dalje.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda se ispe na vrh jele i odmah ugleda svjetlost, te baci sva tri kamena jedan za drugijem na onu stranu gdje je vidio svjetlost, pa onda siđe dolje i upita braću: — Na koju je stranu palo kamenje? Oni mu pokažu.
Oni mu pokažu. Braća pođoše na onu stranu. Idoše kroz šumu tri godine, dok dođoše u ono mjesto gdje je Grbo vidio svjetlost. Uljegoše u grad, kad tamo nema nikoga. Pođoše malo dalje i dođoše do jednih velikih kuća.
Ta je cura imala stara oca, kojemu je bila sijeda brada do pojasa. Mladić mu počne pričati šta je vidio na putu, i zapita ga bi li mu mogao to protumačiti.
Ono što si vidio da ljudi posiju žito, pa ga odmah zapale pošto bude zrelo, znači dobra djela: čovjek čini mnogo dobra, ali na kraju se
Otac, kad to vidio, zgrabi sjekiru pa za njima poreni, a neprestano viče: — Milošu, vrati se natrag, vrati se natrag!
Mali, kad je vidio oca da pazi hoće li posati kravu, nije hteo taj dan sati. Čovjek dođe kući, pa reče ženi da tu nema ni traga od
Kad je ovaj vidio da ga se neće da okani, zapita je kako i čime hoće da je ubije. — Najlakša će mi smrt biti — veli krava — ako me
Ti si vidio našu jakost, ali šta je to prema jakosti toga čudnoga starca? S tolikom našom snagom nijesmo mu ipak kadri ništa učinit
Oni vuci, vuci, pa kad dovukli do polovice, puste i uže i kamen, te kamen bub dolje. Kad je Marko vidio ovo nevjerstvo on, zahvali bogu što ga je umudrio da iskuša svoje ortake, i što ga je tako spasao od očite propasti,
Kad on tamo, a to u gnijezdu mladi; ali nijesu to tičići, nego velike tičurine, kakvijeh on nije nikada vidio; pa dobili već krila i perje kao i stari.
ZLA, JER ĆE TI SE VRATITI Bio jedan pobožan čojek, pa već ostario i svašta se u životu nagledao, samo nikad nije vidio pravde.
Štogod je znao, čuo i vidio da se u svijetu događa sve mu se činilo nepravo, pa je želio i bogu se i dan i noć molio da mu dopusti da barem jednom
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
NIKOLA: To ne; ali, ako oćeš da znaš, volio bi da je i takva. MAKSIM: E gle, šta ovaj budali! More, gdi si vidio da žena treba da je đavo? Ah, zašto mene bog prokle, te udari na aspidu!
MAKSIM: Treba, treba, zašto se i onako malo troši. KUM: Za to je vredno i potrošiti štogod. Ti, na priliku, da si vidio Grizeldu, imao bi sasvim drugo mnjenje o ženama. NIKOLA: Zaista bi imao. MAKSIM: Pa šta je bilo?
MAKSIM: Jesi li mi verna, miluješ li me? SOFIJA: Kakve su to reči! A kad si ti protivno od mene vidio? MAKSIM: Sofija, Sofija, ja sam uvek nasamo suze umiljenja prolivao, da mi je Bog takvu ženu dao.
MANOJLO: Oće da me penje u nebo. Kuku, majko, šta neću jošt doživiti! ISAJLO: Takvi su doktori! Jesi li vidio kako srpski govori? MANOJLO: Da ne znam da je doktor, reko bi smeten je. No, šta ono reče da čuvamo? ISAJLO: Razum.
A zašto, bog bi ga znao. MANOJLO: Pa jesi li ga koji put vidio? ISAJLO: Bogami, ja nisam. A šta mi je do njegovog razuma?
ISAJLO: Eno ga, u sobi. ŠALjIVAC: Deco, meni se čini, da ćete vi da stradate od doktora. Otoič sam vidio jednog ući kroz pendžer, mal’da nije doktorov razum ukrao. ISAJLO (gledi u Manojla): Biće taj đavo.
MANOJLO: I zato ga ne može niko pojesti. ŠALjIVAC: Takav sam ja vidio u Zavedeniju siđenih s pameti. DOKTOR: To je moje zavedenije, i tu ću ga naći.
DOKTOR (Putniku): Eto kako je opastan čaušluk; zemlja se može navrnuti, a on nikako! ŠALjIVAC: Ja sam vidio u vašu knjigu, kako su reke zbog navrtanja oslabile. DOKTOR: Pak? To je samo u stražnjoj Indiji.
NEŠA: Ja koga sam god zapitao, svaki je dobru reč za vas reko, a i sam sam vidio da ste čestit i valjan dečko, zato vam sa svim srcem dajem moju kćer. LjUBA: Bábo, evo će da ide majka. NEŠA: A što?
Ona me je tukla, to je ceo komšiluk vidio; pa šta ćete više. Istina i ja joj nisam ostala dužna, punu sam šaku kose načupala; al je ona mene strovalila na
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Misliš, ne osećam ja šta ti misliš? Ti si muž! Drugi bi ljusno od jeda kad bi vidio da mu je žena nezadovoljna, a on se jošt raduje. TRIFIĆ: Ti si pravo dete. SULTANA: Dete? (Plače.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Šta je strana, šta je daljna zemlja? Učilište mudrosti i iskustva. U tuđoj zemlji može čovek viditi što nije nikada vidio. JELICA: Vi imate pravo. Šta sam ja u Beču vidila!
Kakva Mesečna kraljica? JELICA: Zar vi ne znate da je on u Mesecu bio? MARKO: E, vidio ćurku, pak hteo da joj prišije magarca. JELICA: Zacelo, tatice; ima jedna mašina na kojoj se ide.
Mita: Nisam, koje mi je vrlo žao, no kad sam posle stigao, vidio sam na bregu pečene ribe u velikom količestvu; i to me je moglo uvjeriti kakoje vatra žestoka bila.
Nisam raspitala da l’ je to baš u modi. ALEKSA: To je ljubov licemjerna; nego u Madridu što sam vidio da žena svoga muža uvek poljubiti mora, kad sedaju ručati ili večerati, to je lep običaj.
Više da te nisam vidio s tim knjigama, razumeš li? JELICA: O, tatice, a kako ću se unterhaltovati? MARKO: Unterandluj se ti preslicom, šavom
Ja ti poslednji put kažem: da te nisam više vidio s njima! Grebene, crn vam obraz, i perajicu, a ne kojekakve mozga baukove!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Sa djeda-Mrazom u ruhu sjajnom šumu sam prošo stazicom tajnom, vidio kuću i prozor drag, pred pragom lovca staroga trag. Samo za trenut! ... Vjetar je meo i sve se zavi u sniježni veo.
Urednik Joca odgovor daje: sve je istina čista, ovo je dopis osnovca Paje, on je saradnik lista. Vidio svašta novinar mladi, šta ćete — mašta radi, malo posoli, promešaj, dodaj — tako se priča napeta gradi.
Prošetalo vredno dete, obigralo sve planete. „Ispričaj nam đidijo, šta si tamo vidio?“ Vidio sam na Mesecu juri mačak svoju decu što skitaju po Mesecu.
Prošetalo vredno dete, obigralo sve planete. „Ispričaj nam đidijo, šta si tamo vidio?“ Vidio sam na Mesecu juri mačak svoju decu što skitaju po Mesecu.
Noćne šetnje sve do zore to je posȏ za mačore, a sva deca pod jorgan dok ne dođe dan. Vidio sam na Veneri majmun repom pamet meri, na mudre se glave ceri.
Tamo glupi i tupasti uživaju sve počasti, dok je neki buzdovan za vladara izabran. Vidio sam na Merkuru kako biju čika-Đuru zlatnim štapom sve po turu. Šta to rade ove zloće? Čika Đura krao voće.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
PAVKA: Ama, nemoj ti da mu pokazuješ. (Simi.) Evo ovde, isti hodnik, samo ona druga vrata. SIMA: E, oprostite, ja vidio, znaš, firmu na kući; pa mislim... ova druga vrata, je l'? DANICA: Jeste! SIMA: E, hvala, oprostite! (Odlazi.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Oh, divan li bješe pogledati! U svijet ga jošt nije takvoga ni ko čuo niti ko vidio. Pomoz, Bože, jadnijem Srbima, i ovo je neko znamenije! VUK RASLAPČEVIĆ Na što mjeriš džeferdarom, Draško?
KNEZ BAJKO Hoću, kneže, sve mi jedno biva. Ja sam noćas grdan san vidio: sve oružje svoje u komate. Bez zla mi se obići ne može i bez neke bratske pogibije, jer kad god sam takvi san
Malo stade, oni otidoše, a za njima drugi izidoše. Takve bruke, takvijeh grdilah nigđe niko jošt vidio nije! Nosine im po od kvarta bjehu, istreštili oči kao tenci, a zinuli kâ kurjaci gladni; a drvene noge nasadili, pa
I jošt ću vi jednu sprdnju pričat (a znam čisto vjerovat nećete): vidio sam ljude u Mletkama đe na konop skaču i igraju. KNEZ ROGAN To ne može bit istina, Draško, nego su ti oči zamaštali.
POSLE TRIDEST ČETRDEST DRUGAH PRIČAJ SVOJE SNOVE; SVAKI KAZA SAN JEDNAK, DA JE OBILIĆA VIDIO KAO I VOJVODA BATRIĆ. VESELI IDU U CRKVU DA SE ZAKUNU SVI NAJEDNO DA SE KOLjU S DOMAĆIMA TURCIMA. ULAZE U CRKVU.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
A da kako!“ Marko uze dijete pa ga poljubi, pa Petar, pa Milija; svi ga izgrliše. Ko vidio nije kako Crnogorci, uopšte, djecu miluju osobito djecu poznatijeh junakâ, a osobito pak ako je jedinče, taj pojma
Dugo su mu nešto govorili, tobože blago, ali je on vidio da mržnjom dišu... Najzad raskovaše ga i povedoše k nekim starim, babastim vojničkim starješinama.
u crkvu ne ide, o kome se svašta pričalo — kako očima može ustrijeljiti i marvinče i čovjeka, kako niko mu nikada nije vidio dima iz dimnjaka no ga hrani đavo itd.
“ doda neki brkati, sredovječan gost. „Milica, kučka je li?“ zapitaće serdar. „Vjere mi i ne pamtim kad sam je vidio!“ „Ja znam rašta je muka ženskijema da dođu.
“ „U današnji dan sam krenuo otuda!“ odgovori medik. „Bio zar neđe, vidio nekoga, pa svrnuo starome znancu na piće?“ „Bio sve u staroga znanca i biće još za nekoliko“, odgovori Joka i uzdahnu.
„Zbilja, ljudi, to je za propovijest koliko jedan Cuca može pojesti. Ja sam to još kao dijete slušao, ama vidio sam očima sinoć jednoga!“ „A, obilati, obilati!“ primjeti medik. „Kako obilati?“ „Obilati trbusi, ja!
“ Svi u smijeh udariše. „A za oko pričaj!“ „Našao Ćeklić na putu zrno grožđa. Ne zna šta je. Nikad vidio. Okusi, te videći da je slatko: ovo je ja mnim (Bože oprosti!) Božije oko!
„Oni,... ja ne znam kamo ih! Ti si sad od crkve, pa bićeš ih vidio!“ „Ja iz crkve najprije k vama, kao što sam vazda činio...“ „Znam, bogami, fala ti brajo!...
Da je kakav izvanjac, nevješt crnogorskim običajima, banuo u tu kuću, pa vidio toga kršnog Crnogorca, sa dvije ledenice za pasom, i sa jataganom što ležaše kraj njih, da je, rekoh, vidio toga
tu kuću, pa vidio toga kršnog Crnogorca, sa dvije ledenice za pasom, i sa jataganom što ležaše kraj njih, da je, rekoh, vidio toga čovjeka a čuo gdje ga popom zovu, e bi se malo obezumio. Pop se pričaše sa Jokom, kad serdar sa zvancima uđe.
I Cuca je bio na gumnu. Đavolasti đakon, kad je vidio zgodu, navede govor na ono o čem je, dva dana prijed, Miraš Vladici govorio.
“ „A ako li te ja uvjerim da sam i ja sretan?... Da, sretan. Što ćeš da ti duljim. Ljubim i ljubljen sam. Noćas sam vidio nebo rastvoreno. Ta doza filozofije kojom ti reče, da se noćas okrijepih, to bješe bolje no filozofija, bješe ljubav.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Rđom kap’o dok mu je koljena! Svoju djecu na oganj nekâ! Suva ga munja pokosila! Sunce ga ne grejalo, dok mene ne vidio! — (reči kojima devojka tajno zaklinje momka koji za nju ne mari, da bi se njom zaneo). Teška ga rđa spopanula!
2) ŠALjIVE KLETVE Ko te gradio (da bog da) u tebi prekrštenije noga vidio! — reče u šali oni kad rakiju popije iz vrlo male kupice. Sve ti natrag, a pete naprijed! Ubilo te jajce od kantara!
— U nas, aga, kad okinemo psu uši, zovemo ga „kudrov“, a rep, zovemo ga „kusov“, — pas bio i biti će. 7 Vidio Primorac raju đe bos po snijegu gazi, pa ga upita: — Zašto ne navučeš kakve stare opanke na noge?
Živ biti ne mog’o, živ mira ne imao, dok meni ne doš’o i mene ne vidio, i sa mnom ne sast’o i ne progovorio sa mnom, — tankom, visokom, bijelom, rumenom, najizvrsnijom, osim sviju drugu, —
Što ima li to bratimski dijelili, od sirote i prosjaka ne zaklonili; što kljastu i slijepcu udelili, to bog vidio i namnožio. — Da bog da! 9 Evo naše šeste i, bogme, česte.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
U jutru sluge pripravljaju svadbu, a jedan od njih dokaže caru kako mu je vidio šćer bez ruka. Otac joj poteče i kad je vidi, opet brže bolje za bajalicu, te mu ona da nekakve trave, i teke joj ručne
“ „A ono u utornik“ reče glavar, a drugi odgovori: „A zar nijesi vidio da mi je toliko žito prostrto na guvno da se suši?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
S različni narodi živeći, vidio sam kako svoju decu vospitavaju, i kakova sledovanja različna vospitanija imadu; pritom i knjige učeni[h] ljudi, koji su
starca Dimu, grčkog daskala, i san s dimlijama; nit’ znam šta se je od daskala posle toga slučilo, jer nit’ sam ga već vidio ni za njega čuo.
Gdi bi[h] god vidio najmanju devoj|čicu, mislio bih u sebi: ovo je mala mati čelovečeskoga roda. Od onoga nezaboravljenoga dna i do danas,
U jedandva minuta bi i[h] do trideset. Nikad u mom veku nisam dotada toliku silu kaluđera skupa vidio. Bila mi se počela krv vozmuštavati i ježiti koža, kao da sam se hoteo prepasti, kad eto ti upazi[h] odnekuda dva
Sovetovao bi me i karao, govoreći mi da to ništa ne valja; da je nam dosta i preko mere uređene poste čuvati, da je on vidio mnoge divije svetinje kao ja i da su sve to laži ili ludosti bile; da je vreme svetinjičenja prošlo i da u današnji dan
Meni bi se u to vreme smrtni greh vidio svrh česa libo najmanje i rasuždavati, ja nekamoli sumnjati. Bio sam kao najprostiji i najrevniviji Turčin, koji, sve
meni je milije viditi učenog mladoga Rajića, nego četiri v[a]seljenska patrijarha koji bi bili bez nauke kao ja. Vidio si ga kako je mlad | i bez brade, ali kad stane besediti, mi svi s velikim bradama gledamo ga kao da smo iz divijeg
Blizu tri godine, koliko sam pri njemu bio, samo bi se tada na me razljutio kad bi me vidio da bez svake nevolje gladujem.
No on se meni počne rugati da sam od sunca pocrnio. „Neka sam“, rečem mu ja, „kad sam vidio što u mom životu nisam mislio viditi!
” I zaisto, dosta sam [h]odao, ali takovi[h] velikolepni[h] i božje krasote mesta nigde nisam vidio. Blaženstvo se nekakovo čuvstvuje samo misliti za onakova divna mesta.
Ona nimalo za šalu ne zna, niti će mariti što ja jošt nisam Pariz ni London vidio. Najmim momka | da mi ponese moje vešti do mora; tu uzmem barku da me odveze u koji mu drago korabalj za Crno More.
A kad ti nas počnu niz brdo terati, toga opet letenja i sijaseta nit’ sam čuo ni vidio. Šta je bezdna i propast? Ništa sprama onom kud smo mi propadali!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Fra-Brne nadimlje obraze i drži se za trbuh. Kadgod bi vidio što nemilo hoćaše ga zaboljeti u kulji. Svi graju. Balegan otkrio mrtvaca, pa ga kuca prstima po utonulu želucu, a
Bakonja se začudi kako to nije još odmah vidio, pa onda pomisli da su se, eto, u manastiru počeli nizati događaji munjevnom brzinom; sad se dešava u minutama za što
Od te zamišljene šale isuka se čitav roman u mašti Bakonjinoj, te već ništa nije vidio do voza. Poslije večere vra i on ne progovoriše jedne riječi, no je vra ležao potrbuške mnogo duže nego obično, a
Iako stvar bješe suviše očevidna, opet Srdar vješto zabašuri izmislivši kako je vidio da se u pukotini ulegla njeka tičurina, pa je naredio slugama da je tijem načinom istjeraju.
Svi su oni jarčine, bolan, a mi siromasi... U tome izađe Bone s advokatom. Krste, koji ga prije ne bješe vidio, dosjeti se svome jadu, pa se poče privijati oko njega: — Oče moj, ja sam brat vra-Barin.
Pravo je rekao pop: taka je morala biti Maša djevojkom. Sve je to Bakonja jednijem pogledom vidio, zato odgovori Maši odmah. — Ne ja nisam ovdi nikad bija. — Pa otide da nješto mrdne oko konja.
Najzad se njih trojica krenuše u grad. Trebalo bi čitava knjiga da se opiše sve što je Bakonja vidio putujući čitav dan do mora: njihovi razgovori na putu, prvi utisak grada na nj, prijem kod biskupa, misa u sabornoj
Bakonja se prometnu u fra-Brnu! Jednoga dana đakon, drugoga fratar! Je li to još ko vidio? To je bilo iznenađenje fra-Tetkino, koji to izradi kod biskupa, svoga školskoga druga! Bakonji se činilo da sniva.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Oplakujuć moju zabunjenu i snom teškim obuzetu sudbu, vidio sam mrake vladaoca, u prevarnu zmiju pretvorena, đe on puza na zlo čovječestva.
Poslijed sam s užasom vidio prvu braću te su pomiljela, plod ljubavi prvi božestvene, roditeljsku premilu utjehu, care mira jednog cijeloga, đe
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Što se hvališ, crn ti obraz bio, Kad Kotare nisi ni vidio, A kamoli kuli dolazio Moju vernu Anđu obljubio! — onda on peva tako kao da je ona Anđa njegova rođena, i kao da će
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
i dalje smrtno zaljubljivao ili nije, ali znam da se nije našao kod kuće kad sam se ja rodio, i da me nikad nije vidio, jer je prije toga završio u svojoj kožnatoj vreći.
Koliko li sam se samo napatio za onih pet-šest dana što sam imao sobnog druga! Na njemu sam vidio, uobličeno i vanjski uočljivo, moje rođeno unutrašnje lice, moju vlastitu zatajenu nutrinu.
U takvim mi je slučajevima ujutro dolazio poriv da drugu sa spavanja reknem: „Čovječe, budi miran: nisam ti vidio lica dok si spavao.” I da zatražim, zauzvrat: „A ni ti meni, je li? Je li da mi nisi vidio lica?
” I da zatražim, zauzvrat: „A ni ti meni, je li? Je li da mi nisi vidio lica?” XI Sinoć sam se, ležeći u mraku, dugo zabavljao nastojeći da tačno izazovem pred oči plafonske slikarije
se, ležeći u mraku, dugo zabavljao nastojeći da tačno izazovem pred oči plafonske slikarije blagovaonice iz djetinjstva. Vidio sam jasno pred očima do u tančine te slikarije sa fantastičnim pticama i girlandama voća i cvijeća, a u sredini
Nikad kasnije nisam vidio odjednom na okupu toliko markantnih profila, toliko nabranih čela, i ljepše njegovanih brada.
Jednom njezinom riječju, Bućko je bio stvoren. Stajao je tu, pred našim očima, živ i uobličen. Vidio sam mu široku, nepravilnu glavu, koju su pravili još širom njegovi prosijedi solupi, smiješni i nedolikujući jednom
široku, nepravilnu glavu, koju su pravili još širom njegovi prosijedi solupi, smiješni i nedolikujući jednom dječaku; vidio sam njegove okrugle, začuđene oči, njegovu kudravu naježenu kosu, njegov kratki, naivni nosić; a pod njim tanka usta
njim tanka usta nestalna oblika, vječito nemirna, spremna da lakim prelazom prime izraz veselosti ili grimasu plača. Vidio sam njegove duge, neskladne ruke i raširene noge, na kojima je nabadao kao na štakama.
und was verschwand, wird mir zu Wirklichkeiten! Ali kad sam posjetio nekog prijatelja i vidio nad njegovim stolom istu takvu tablicu s tim istim natpisom, odjednom mi se to učinilo krajnje banalno, neiskreno,
Čežnjivo sam se osvrtao za njim, do obamrlosti vratnih žila. Vidio sam ga u dnu razreda, u maglici daljine, kao na drugom kontinentu: čvrsto vizuelno došao mi je umanjen.
Tad je sjeo za volan (vidio sam ga iskosa, kroz obrisano staklo pod niskim krovom), i stao naizmjenice upirati nogama u pedale, ovlašno kretati
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
šta i vidjeti: kao što je god naredio, sve onako učinjeno, pa još i njega i mater mu prenijeli, a on niti je šta čuo ni vidio.
Brže-bolje vješto sakri prsten da ne bi još ko vidio, pa ga spusti u džep. Uvečer kada ode spavati, zovnu ona robinju što ulazi u aščinicu, pa je upita: — Ti ulaziš u
Da sakate jabuke, bože! To čudo još nije svojim očima vidio. Pod njom zaboden štap, jedan drven, drugi gvozden. Onda reče lija: — Eno, pobratime, vidi, pod onom jabukom je jedan
Našao se car u čudu što to odjednom bi. E kad vidio da nije druge, ode pješice u svoje carske dvore. Sve se krio da ga niko ne vidi.
— E, moj dragi veziroviću, da se ti napiješ ove čudotvorne vode, kao ovo i ja, vidio bi i ti tvoga! Vezirović se začudi kakva je to ta čudotvorna voda, te zamoli slugu da mu dâ da se i on napije; ali mu
Taman kada je izišao iz grada, naljeze pored jednoga groblja, kad opazi što dotada nije nikad ni čuo ni vidio: Čivutin jedan iskopao mrtvaca, pa uzeo štap te ga bije vičući: — Plati mi dug!
— U što si, more, poharčio pare? — zavikaće otac. — Bogme, babo, vidio sam što prije nikad nijesam vidio: jedan Čivut bije mrtva čovjeka, da mu plati dug, pa mi se ražali te platih za nj
— U što si, more, poharčio pare? — zavikaće otac. — Bogme, babo, vidio sam što prije nikad nijesam vidio: jedan Čivut bije mrtva čovjeka, da mu plati dug, pa mi se ražali te platih za nj duga sto groša, a ono ostalo pedeset
Kad je ovaj vidio da ga se neće da okani, zapita je kako i čim hoće da je ubije. — Najlakša će mi smrt biti, — veli krava — ako me
Ti si vidio našu jakost, ali šta je to prema jakosti toga čudnoga starca. S tolikom našom snagom, nijesmo mu ipak kadri ništa učini
Ovi vuci, vuci, pa kad dovukli do polovice, puste uže i kamen, te kamen bub dolje. Kad je Marko vidio ovo nevjerstvo, on zahvali bogu što ga je umudrio da iskuša svoje ortake, i što ga je tako spasao od očite propasti,
Kad on tamo, a to u gnijezdu mladi; ali nijesu to tičići, nego velike tičurine, kakvijeh on nije nikada vidio; pa dobili već krila i perje kao i stari.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A sva je prilika da mi se sin tada napatio. Gle ti nje! — zaviče gospodar i okrene se županu. — Jesi li vidio? Učini dobro dilo! Uzmi je na radnju, daruj je, i sve joj krivo. — Tada se obrne njoj: — A ko će mene namiriti?
— Pa se postavi pred nju, pogleda je ljubopitno u lice, kao da je odavna nije vidio, i otrča preko dvorišta. Djevojka dovrši posao i pođe u kuću.
— Što se bojiš? — nasmija se. — Ima ih te su bolji od nas... —A zbore da su usilni? —Jesu tspodari im... Vidio sam jednom te jedan i udari jednoga nevješta... A meni začudo, kao mislim: kakav je to vojnik kad se pušta tući?
— Vidio sam te s mora, a jedva sam uhvatio kraj — reče joj kad stiže do nje, pa nastavi: — Vidiš, da smo udvoje, bilo bi puno la
Veli: — Istrgla vrijes, pa negdje pobježe, bojim se štete! Jesi li je vidio? — Nijesam! — jedva izusti Danguba. — Ovaj čas je bila, — govori momče i brižan za njom gleda uokolo.
Već na prvome spratu, u rupi ispod stepenica, čuo bi ili glas ili bi vidio žižak iz lule vremešnoga čoveka, koji se tu bog zna kada uselio.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
moram i vas, kao što vi zovete, unterhaltovati, i tako unterhaltujući vas i prepovedajući što sam kojegde čuo i vidio, izilazi Pokondirena tikva. Je l’ tako, gospodična? U Vršcu, 1830.
Ni toliko ne možeš da rasudiš da on moj brat biti ne može. Ko je jošt vidio da ja ovako u belo obučena pođem s njime izdrtim, i jadnim; crne mu se ruke, nikakva rezona ne zna,...
More, zar me ne vidiš kako sam obučena? Kad si jošt ovakovu majstoricu u tvom veku vidio? JOVAN: Pa dobro, a što sam ja kriv što me je pokojni majstor tako naučio?
FEMA: Dakako, to se zove nobles. JOVAN: I pantalone? FEMA: Zar ti nisi vidio da madame nose frak? JOVAN: He, he! Tako bi najposle ja morao obući suknju, kad bi se na modu dao.
Majstorice, ja mislim da vas pošteno služim. FEMA: Tumo! Tumo! To je pseto, magarac, zar ti nisi vidio da svaka nobles pseto vodi! JOVAN: Pa kakvo je to pseto za dvadeset forinti? FEMA: Malo, lepo, kudravo, komi fo!
MITAR: Aa, sad mi pada na pamet koliko sam je puti vidio kad sam pokojnom grafu čizme pravio. Tu je ona bila kuvarica. — Moja Femo, stidi se, kakvo si društvo izabrala!
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Na mekan kolut venca njihova Nikakav vetar neće duhnuti. ĆERIM (u sebi): Lijepo li moli!... Još nijesam vidio Turčina da bolje umije...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Zato sam ovako počeo. — Kad nisam tako srećan da sam Kosovo polje, Sitnicu reku, Kruševac i pr. vidio, moram se pomagati voobraženijem i sopstvenom njegovom živopisiju.
nadgledala, — jednim slovom bila sam prava kućanica, pa šteta što od moji gonitelja, koji na mene viču, nije koji danas vidio... te bi se ljute brige, koja ga bez nužde mori, oprostio. Ali, moj svete!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Moj otac ne bi tamo išao, Da mu za svaku stopu kročenu Po jednu carsku krunu daruju. RADOŠ: Još nijesam vidio krune — nu, vele da se sija u zlatu i u rubinu; a na zlato se čovjek lakomi. BOŠKO: Haj, da nam oca znaš!...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Zima, veliš? — Da, zima, zima! Koliko li je samo svijeta pomela mećava na 'voj planini! Vidio si, valjada, one grobove iznad mog šjenokosa... u 'nom pristranku? — Jesam.
— Zemljo moja, majko moja, koliko li sam znoja, suzâ i krvi svoje na tebi prolio! Koliko li sam jada i čemera na tebi vidio!... Stole moj, moja slatka dušo! Stole moj, grdna rano moja!... Ja velim: pošljednji put. Nije pošljednji, nije!
Kako ti, bolan, moreš reći da sam ja bena? Ja za tebe nijesam nikad čuo niti sam te do danas svojim očima vidio, pa jope' znam kako ti je ime. 'Oćeš da se okladimo; o glavu da se okladimo?
Sudac: Nikad niste vidjeli ovog čovjeka, niti on pak vas? Pisarčić: Nikad! Nikad ga nisam vidio, a ni on mene. Sudac: E, Davide, kako je ime gospodinu?
Pisarčić: Ja bih reka', gospodin sudac, da se ovaj čovjek pretvara. David (u sebi): E, moj sinko, zar si ti to sad vidio?... Ne griješi, dijete, duše. Ne bijedi me kod slavnog suda!... Eto, gospodine, kazô sam sve što si me pitô.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Lani, ugrejan vinom i zabreklom momačkom snagom, upade mu u kolu u oko jedna hrišćanka, koju tada bijaše prvi put vidio, ali je po čuvenju poznavaše. Djevojče se skanjivaše, a i njegov otac, Ilija, ne bijaše zadovoljan, pa se razvrgoše.
A sluga odmah javi popu Vrani, da je, taman kod kućnih vrata Markovih, vidio Radu i upitao ga što ondje radi; on ne odgovori, već, zastidivši se, podvi rep i ode. —Biće, vrza se oko Maše!
Odjeveniji ulaze mahom, a redari ponekoga od njih, bolje odjevena — često je to vidio na svoje oči — pozdravljaju po vojnički, s počitanjem, kao on svoje starješine, i između gomile čine im puta sve do u
Ali kako će da ne ide na parbu? Gazda Jovo biće poručio po advokata, i priprijetio mu i prekjuče, kad ga je u varoši vidio, da nikako ne oprašta popu, ako će da su prijatelji; a on već znade kako je kad ti je gazda prijatnjlj, a kamoli kad ti
Bio je tada naš narod, što no riječ, golubinje ćudi i djevičanske prirode. Kad bi vidio svoga župnika, dočekao bi stojećke, skinuo kapu i ljubio iz počitanja u ruku.
—Zdravo, Jure! — prihvati Ivo i čisto mu bi jaše drago što ga je vidio. Mladić ustavi mazgu i htjede sjašiti. Ivo ga zadrži i pridrža se mazgina vrata. — Gonim je iz paše...
— Nisam ti odavna oca vidio, — pane napamet Ivu, i tako prekide mladića. —Nemoća jur dugo... Virujte odonda i proša me smih.
— I kao smisli se: — Ne mogu nikako! Trgovac se namršti, okrenu se od njega i kao da ga je sada tek vidio, pozdravi Ivu. Uto se javi i Ivin otac: — Bar da mi se plati modra galica i ono ča sam im da za obradit'...
Ivo nemirno pogleda na onu iranu i sjeti se da je to stari Jurin otac. On ga nije vidio otkada se je povratio kući, jer je već tada ležao bolestan. — Pustite ga! — reče nehajno Jurina majka.
Nikada još u životu nije vidio kao sada svu nevolju što je nanaša ljudima društveni način i poredak. Sjeti se namrgođena očeva lica, svojih nedovršenih
— Jesmo. — Što ti veliš? — upita sudan mlađega — Ka i brat... — Dakle, vidio si i ti? — Jesam! — Tako, falu bogu!
On nije htio „Zašto ću doma?” odgovara. — „Hoćeš!” — „Neću!” Dok Cirilo na njega zamahne drškom od motike. — Jesi li vidio da ga je udario? — Biće ga udario; jer sam čuo da je Joso jauknuo. — A što ti se čini, je li Cirilo bio pijan?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— A, tuda si nemaran! Ja opet mislio, kako sam vidio da ste stari Isak i ti izrezali lađu, da ćete izrezati i more, i dosta forinti, i da ćete u Palestinu.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
traži, i razdaje po volji dostojinstva i devojke koje njemu po njenom rasuždeniju bolje nego mlogima pristoje; štaviše, vidio sam i takog vešati koga je mati kao oči iz glave čuvala, na koga je pazila da ga muva ne dodirne, i kome je tonom
zvezda ondašnje, pređašnje i, ako smemo kazati, i buduće dece; jer je tako nešto od sebe izdavao da je svaki, kako bi ga vidio, morao vnimatelnije na njega pogledati. Prvo svojstvo, koje se ranije mlogo od drugi ukazalo, bilo je nestaštvo.
Oružije, kakvo je to za njega pobuždenije! On, istina, nigda nije vidio vojnika, ali samo iz opisanija, koje mu je njegov poočim davao, tako strašnu sklonost (jamačno po uredbi sudbine) oseti
Vidiće se međutim dalje da je naš Roman, gde gođ je nužno bilo, novaca imao; premda ja nisam nikada dukat u mojoj ruci vidio. — »Kako to?
se na novu kakvu mustru od kape, dembeli bi se spravljali za ručak i spavanje, a zaljubljen, koji svoju draganu davno nije vidio, predstavio bi sebi kako bi krasno bilo kad bi se iznenada s njome sastati mogao, i proče. To drugi.
osećati može, pođe sad svojim putem, i samo ga to jedno mučaše što ovaj hrabri njegov postupak nije nikakav odadžija vidio, koji bi priliku imao odu kakvu na to načiniti. No najedanput stane i počne se migoliti.
Petrović, Rastko - PESME
Od Livna sam. Deset godišta da poljanu nijesam vidio, Ni goru oko Glamoča. I tamo sam čuvao ovce stričeva. ”Zemlja je ko zemlja, I u ovoj ođe ima vode i snijega, i krtola,
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
u krošnjama drveća, izađe drvodelja iz skrovišta i pred začuđenim očima suseda ukaza se stolica kakvu još niko nije vidio. Kako je glatka, kako je meka bila, s naslonom u obliku ljiljana, kao u srne vitkih nogu!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
što se može dopustiti jest to da je prije potpunoga svršetka bitke ostavio s ostacima svoje vojske bojište, kad je vidio da je i onako već sve propalo. Otud je narod mogao pomalo razviti potpunu izdaju.
Jedni govore da je on u tu Pećinu pobjegao kad je prvi put vidio pušku i pošavši da je ogleda (da li je istina da je onaka kao što se pripovijeda) probio iz nje sam sebi dlan, pa onda
Malo l' ti je, — ostalo ti pusto! — već s' o tuđe otimate carstvo? Vidite li, bog vas ne vidio! Knjiga kaže: na Urošu carstvo!
u Kosovo, u Kosovo, da ih kolju Turci, nemoj, zete, više progovarat, — ne dam đece vodit u Kosovo, makar šćeri nigda ne vidio! Mio zete, deli-Strahin-bane, rašta si se tako razdertio? Znaš li, zete, — ne znali te ljudi!
Kad ja traži brata Andrijaša, ja se desi u dvoru tvojemu o jeseni, o Dmitrovu danku, a o tvome krsnome imenu, — vidio sam tvoje dočekanje, i vidi ti do tri nečoveštva“.
je zemlje na četiri strane, ljepote joj u svu zemlju nema, onakoga oka u đevojke, nit’ onakog stasa ni obraza; ko j’ vidio vilu na planini, ni vila joj, belći, druga nije!
No ko viđe, čini s̓ ne vidio; viđe svekar Crnojević Ivo, viđe svekar i za jad mu bilo, te Latinci snasi progovara: „K sebe ruke, mila snaho moja!
Al’ besedi aga od Ribnika: „Man’ se, Ivo, vraga i mejdana! Još mejdana ni vidio nisi, a kamoli da si izlazio; već od’, Ivo, da pijemo vino: greota je tebe pogubiti, jer si teke na svet nastanuo; već
A jesi li, pobro, dolazio pod tananu Smiljanića kulu? Jesi li se penjô na pendžere? Jes’ vidio Kosu Smiljanića?“ Veli njemu Bojičić Alija: „Pobratime, Tanak Osman-aga ja sam bio skoro u Primorju, dolazio u vlaške
sam bio skoro u Primorju, dolazio u vlaške Kotare, i pod tanku Smiljanića kulu, penjô sam se kuli na pendžere, vidio sam Kosu Smiljanića: kod nje sjedi Jela Mandušića, evo Kosa hitar vezak veze, kod nje Jela tanko ruho prede.
I vode li Maru Đurkovića?“ Odgovara lijepa đevojka: „O, bora mi, iz gore hajduci, ja sam taman iz Lijevna grada, vidio sam svate Smiljanića, al’ ne vode Maru Đurkovića: ne da mati Sminjanić-Iliji, već je mati Maru poklonila a nekakvu Kuni
I vode li Maru Đurkovića?“ Progovara lijepa đevojka: „A, bora mi, iz gore hajduci, ja sam glavom od Lijevna grada, vidio sam svate Smiljanića, al’ ne vode Maru Đurkovića: ne da mati Smiljanić-Iliji, već je daje Šarac-Mahmut-agi, da je vodi u
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— U jazavčevu jazbinu da se uvučem, tamo bi sigurno Lunju našao — uvjeravao je ostale dječake Stric, njezin komšija. — Vidio bi je gdje sjedi i bulji u kuma jazu onim svojim garavim očurdama.
opazio je poslije nedjelju dana da Nikolica dovodi Žuju i veže je u šupi, pa je strogo naredio: — Da te više nisam vidio s tom čobanskom džukelom, jer ću odmah zvati poslužitelja da je umlati, a i ti ćeš dobiti svoje.
Gledana odatle, koliba je sa- mo gornjim dijelom virila iz udoljine. Stric, kao najviši, vidio joj je čak i vrata, a mali Nikolica samo krov. Žuja, vjerojatno, nije vidjela ni toliko, možda samo vrh krova.
Sad je vidio samo tamne krošnje zgusnute sutonom, sanjive lijeske, zaspale bregove. Noć više nije bila strašna, bila je samo zamišljena
— Pa drekavac je tamo dolje gdje uvire potok. Tako svi kažu... — Kažu, ali... Je li ga ko vidio baš dolje? — Ih, možda njega i nema — neuvjerljivo poče Mačak.
— upita knez. — Dječake, dječake, dječake! — uze da se prisjeća čuvar polja. — Ne, ne! Vidio sam dosta konja, goveda, dvoje-troje magaradi, ponekog mačora skitnicu i tebe, kneže, kad si, pijan, pao s mosta i
kao... — Mene preskoči, i to valjanje — progunđa knez — nego nam onda reci jesi li bar u okolnom orašju ili kestenaru vidio kakve male nevaljalce da se pentraju po drveću? — Nijesam ni to, ni tamo ih nema — odgovori Lijan i dodade sam za sebe.
Praveći se da ide za nekim drugim poslom, poljar je stao poizdalje da se navija oko Prokina gaja, a kad je vidio da nikog nema u blizini, on se brzo uvuče u ljeskar na ivici šume. Tu se malo pritaji i poče da kroji plan.
Žurila je baš u pravcu odmetničkog logora. Ko je to bio? Niko ga nije vidio, niko pratio, ali kad sutradan dječaci stigoše u svoje tajno skrovište, zatekoše iznad samih vrata kolibe prikucanu
Starac je veselo pojurio da izvršava povjereni zadatak, ali kad je vidio kakva se sve vojska od očeva, strina, tetaka i djedova iskuplja kod kneževe kuće, on je odjednom objesio nos.
Treperio je, teško disao i obeznanjeno gledao u daljinu, a kad je najzad došao sebi i vidio okolo đake, učiteljicu i školu, on ih sve začuđeno preletje pogledom kao da se pita: — Šta ću ja ovdje?
— Otkud znaš?! — vrcnu se Stric kao da je nagazio na divlju mačku. — Znam. On mora tako doći. Otkad je vidio prvog naoružanog vojnika, Jovanče je neprestano zamišljao da se i Nikoletina Bursać, ona otresita i krupna momčina,