Ćopić, Branko - Čarobna šuma
VILA 166 ZIMA 173 NOĆNA STRAŽA 179 DEDA TRIŠIN SAN 187 MLIN JE STAO 193 ČUDA U MAGLI 200 ŽUĆIN ODLAZAK 205 VIDRAN VIDRIĆ 211 PRIČE ISPOD KRNjEG MESECA 221 ZVEZDANI KOVAČ 222 MAŠINOVOĐA 227 ČUVAR ZVERINjAKA 229 PRIČA PIJANOG
Šuma malena tananih breza prosipa šapat rečit, a tamo negde, kroz rosnu travu, promače Žuća večit. VIDRAN VIDRIĆ Vetar je svunoć pričao s vrbom, pustinjom neba mesec plovio, a Vidran Vidrić, lukava zverka, svunoć u reci
VIDRAN VIDRIĆ Vetar je svunoć pričao s vrbom, pustinjom neba mesec plovio, a Vidran Vidrić, lukava zverka, svunoć u reci ribu lovio. Stradala mnoga štuka i mrena, mladica jedna, četiri klena.
Samo pod točkom, u tmine neme, kapljice broje večito vreme. Pod vrbom krivom, na pustom žalu, Vidran se Vidrić bogato gosti, okolo svuda krljušti sjaje, repovi riba, peraje, kosti.
U tihoj noći, uz leđa vrbi, Vidran se brine o svojoj trbi. Evo i jutra s rumenim licem, trepti po travi plamena rosa, vrba u vodi ogleda lice kako
A Vidran Vidrić, lovdžija stari, hitar i lukav, mudrica prava, oprezan uvek, očiju budnih — na jedno gleda, dok drugo spava —
Izroni Vidran iz vode tiho, sinu mu krzno u mutnom blesku, onjuši vetar, naperi uvo: ko li to diše gore na pesku?! Miriše, kanda,
! Miriše, kanda, vrbino pruće i uza nj — krzno mačka i Žuće?! „Tu li smo dakle! — Vidran se smeška — Skovana, znači, podvala neka. Mačak i Žuća pod vrbom čuče! Gore me, bogme, zaseda čeka.
Gore me, bogme, zaseda čeka. Zaseda moćna, dva su na broju. Menjati moram trpezu svoju.“ „Kuda bi, šta bi? — Vidran se pita, a onda istom odgovor sinu: Žuća je ovde, mačak je ovde, najbolje onda — idemo mlinu.
Čitave noći, do same zore, moći ću mirno dremati gore.“ Vidran se mlinu odšunja tiho s tovarom jela, neka ga traže, večeru svoju, ribu do ribe, na samom pragu pažljivo slaže.
Alaj će noćas dobro da krka, masna će biti obadva brka. Časti se Vidran pred mlinom starim, a sve je tiho, ne čuješ glasak. Opiri ribe, a onda reče: „Dobro bi bilo dremnuti časak.
Neće mi biti spavanje loše pod samim krovom Žuće i Toše.“ Dok Vidran Vidrić pred pragom hrče, u mlinu deda, sve brvna ječe, siromah Žuća i mačak Toša pospane oči u potok beče: kad li