Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Preplivao je Tamiš, kad se bilo razdanilo, a posle je terao na Tisu, kao da ga Turci vijaju, ispod Beograda. Sunce je bilo odskočilo, kad je, na grivi konja, prešao i Tisu.
Bili su svi neispavani, umorni, zaneti svojim mislima. Zatim je četverac opet jurio, kao da ga vijaju. Božič je ponavljao svoje pitanje: zašto kapetan neće, kad u Beč stigne, u njegovu kuću?
Kao neka sen, kojoj se žuri, Pavle je već bio zašao u obližnje ulice, po mraku. Išao je, kao da ga vijaju. Bio je zaogrnut svojoj abom, iako je bilo toplo, a, u ruci, stezao je svoju sablju.
Ne bi se bio zbunio, ni skljokao, ni da je susreo, u toj uskoj ulici, celu Burgvahe, da se po mraku vijaju. Isakovič je znao da će i Kopša moći, teško, da mu pomogne, i da, ni tu, u Beču, još nije sigurno da će živ stići
koji su stanovali i krili se u Engelu, raščulo da je Isakovič papire dobio i da odlazi, počeli su Pavla da traže i vijaju, pa su ga našli, i u Agagijanijanovom stanu.
Ali, ako i nije osećao neki naročiti strah, Isakovič je osećao dubok sram, da se oni, sunarodnici, tuku po Vijeni i vijaju kao žuti mravi. Da su tu veselu varoš, njih nekoliko stotina, pretvorili u pravu ludnicu.
Evdokija, kao da je zmije ujedaju, uzviknu da su to čudovišne želje, pa otrča od stola u kuću, kao da je zmije i vijaju. Božič se smejao.
Kad su ga bratenci, sa tornja forposta, u Želegovki, ugledali, mislili su da ga vuci vijaju, da je od čopora vukova pobegao.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
su mnogi, napiti, koji su bili legli po kućama i po štalama kod konja, pa su, probuđeni iz pijanog sna, počeli da vijaju, nožem u ruci, životinje i ljude.
Radičević, Branko - PESME
nježni cvetić mlad; Mložina lipa tebe tu pokriva, Na tebe šiljuć blagodatni lad, A pored tebe vrela vode klize I vijaju se čak do one nize. 30.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
brzaju dani, koje ne drži mesto im dato nego ništine vijaju zevak, kolju se, glođu, kružeći stoje - nikud da pođu. Vetrovim poljem zameću mobu: Šesti u Sedmom xoće da blesne,
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM (trgne se, ispusti telegram, te drekne i sam): Šta je, brate? MLADEN: Jurio sam kao da me panduri vijaju. V PAVKA, SPIRA, SPIRINICA, PREĐAŠNjI PAVKA (za njom Spira i Spirinica): Šta je, zaboga? SPIRA I SPIRINICA: Šta je?
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Vuk i Radak odlaze.) O, tužna zemljo, puka čemera! Bezglavno roblje, jadan narode! Tako se vuci gorom vijaju, Kao što Turci srpske sinove, Do gudurama mračnim lutajuć, U nesitome traže besnilu Da turskoj ćudi lepo ugode:
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
na primer, u stihovima o brojnosti turske vojske (Kon do konja, junak do junaka,/ Bojna koplja kano čarna gora,/ Sve s' vijaju po polju barjaci,/ kano mrki po nebu oblaci).
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Da čovek ne veruje, dok ne doživi... Eto, draga gospa Lela, posle svega moga petljanja i rada, mene još i bikovi vijaju.
Onda čujemo kako zveckaju čaše, kako se tata i mama smeju, i lupaju po podu kao da igraju ili se vijaju, i onda ništa više...
Svi odžaci teraju debeo dim; lože se peći i kuva se bolji ručak. Zima. Deca, natrontana, vijaju se s vetrom, raskopčavaju debelo odelo: uleću u kuću i pitaju: može li se neka palačinka s nogu pojesti, i dobiju ili