Obradović, Dositej - BASNE
Vrana mu jede živo magare, a on se smeje. A nas kako od daleka upazi, stane ga vika kao da se pomami”. Naravoučenije Neke su stvari same po sebi tako smešne da i neveseo mora im se smejati.
čisto, jasno i ne|zlobivu detetu lasno razumitelno, koje da hoćedu mogli bi opipati i poznati: nećedu, nego stoji ih vika na sve što je novo, gore nego na besna kurjaka.
” Kažu naši u Dalmaciji da se nad jednim pijanicom upali kuća. Viču ljudi spolja: „Vodu, vodu!” A onoga iznutra stane vika: „Ne idite mi s vodom na oči, da vam Božić na zlo ne dođe! Vina meni!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Bačevci su Drini na obali prema Osatu. Stade vika Turaka iz Bosne, sa one strane Drine: ,Haj, braćo, udrite se, ne dajte se! eto nas u pomoć k vama!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Onamo za drugim stolom plaču i kmeče deca, cereka se nekako ženskinje i halaču soldati... Ele na sve strane žagor, vika, lupa, svirka, pevanija — samo bruji!... Tako je to gotovo svako u boga veče zimi.
Kad vide popa u kakvoj je nevolji, a on poteci za njim te ga stiže i natuče i njemu košnicu na glavu, i po vika: — Bež', bež', pope, kući! Pogibe, jadan ne bio!... Sutradan — čisto vreme, bože, milina ti pogledati!
Bome, sad i pop planu, pa sve dršće od ljutine. Puče psovka i vika po avliji da se čulo čak na po sela... Puče zapeto stanje! Ode pop kao pomaman kući, a svaki čas tek se obrne, pa preti.
već pored 3majevca, i taman da se prime gore uza stranu pošav Golome brdu, dok ti učestaše puške po Ovčini i diže se vika od kuće do kuće: »Haj, ne daj! Oteše kmetu devojku!...« Zarožani samo grabe naviše.
Oteše kmetu devojku!...« Zarožani samo grabe naviše. Vika i puške, rekao bi, sve za njima. Kad izbiše na Golo brdo, zastadoše. Svi jedva dišu koliko su se zaduvali.
Radojka se pribila uz Strahinju, pa sva dršće, a ne ume ni reči da rekne. Puške i vika ozdo sve bliže. — Hajdemo, ljudi! — reći će čiča Mirko. — Eto onoga s poterom, može osakatiti koga!
Potecite!... Pogibe nam kmet!... Ne daj!« Puške učestaše ozdo iz sela; graja i vika sve bliže. — Bež'te, ljudi, izginućemo! — viknu neko od družine Živanove.
Kad ih tu videše zdrave i čitave, diže se vika, graja, veselje. Samo se čuje: »Alal vam vera!... Tako mu i treba!... Baš ste junaci!
Afrika
Jer to bi donelo smrt već i onome koji se raspituje. Vika njamua u planini izgleda da obznanjuje da je sad jednog mladića manje međ onima koji se uče.
Zato on viče na njih. Prvi put ja želim da ih njegova vika uplaši: ne možemo ih pustiti da ne jedu, makar nas ovde i ostavili!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
radnje, ako su trgovci, spuste iz ruke alate, ako su zanatlije, ne rade poljske radove, ako su zemljodelci, poče vika: Nećemo u paore!
Pljusak vesala bi prestao i vika veslača zamukla. Kirasir je, sve dotle, sa Isakovičem igrao faraona, i bio je svom sužnju oteo mnogo novaca.
Upadljiva je bila, kod gospože Božič, setna nepomičnost njenog lica. Ni glupe šale, ni vika, pa ni psovke, njenog muža, na tom licu više nisu ostavljale nikakvog traga.
Isto se tako uverio da mu je nemoguće prići, i sa doksata. Bila je vrtoglava visina, strma. Ali, dreka, vika, muzika, nekog veselog društva, celu noć nije prestajala, pa i kad prestade, pred zoru, Isakovič je morao da sluša,
Uveče se ponovila dreka posetilaca, muzika, vika, igra, koja je dopirala kroz zidove, do njega. Gospoža Huml je, katkad, svraćala do njega, a imao je i posetu
Nećemo da budemo pavori! Vika je bila zaglušna, ali je sve to nadvikavala kuknjava nekih starica, oko njega, koje su se pljeskale, očajno, po licu, i,
Kad se ču, međutim, da oficir zna reči njihovog jezika, oko Isakoviča se načini vika: „Šta ti bi ime?“ Pitali su ga je li neki Raguzin, Albanez, Venecian, papežnik.
Čekaju njih, u Kijevu, familije rođaka. A kad Isakovič reče da mnogo veruju u Vasilija, nasta vika. Vikali su da njima boljeg ne treba! Isakovič onda ućuta, a zatim ih pozva da se okupe oko njega. Da ga čuju.
Dug red kola nije bio čak ni zastao, nego je nastavio da se kreće, kao neka gusenica. Vika je bila velika. Pavla je bila obuzela neka neizmerna žalost, i tišina.
Graja i vika bila je velika. Petar je jahao drsko i dizao se visoko, na preponama, sa sedla, tako, da se činilo da će se strmoglavit
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
I napolju se čuje pucnjava i vika. Kako se počelo pucati, ostali lopovi, videći da oni u sobi ništa ne izvršuju, a četvrti ranjen užasno jauče, počnu
Muzika svira, nazdravlja se, napija se; „tuš” jedan za drugim bez prestanka. Pri koncu večere čuje se vika: „Maske, maske!” Svi kuljaju u salu. Eto masaka! Napred ide jedan odžačar sa metlom i čisti kapute.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
tekunice, poređaše se, u potpunoj tišini, na poluglasne zapovesti svojih starešina, mada se odatle već ni njihova vika, preko, ne bi jasno bila čula.
Sluge i oficiri, puk i vika behu zaostali malo iza njega i on oseti samoću. Jašući putem, uz peskovitu obalu, razmišljajući o raspodeli starešina, o
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Dok je, boreći se sa sobom, pratio mali krajičak bele čipke okružen službenom dugmadi kao kroz san, do njega dopre vika dispečera: — Bogamu, šta je to sa jedanaesticom? Čekate li limun? Kreći...
Matavulj, Simo - USKOK
Jedanak zagrmje osam pušaka, a za praskom diže se strašna vika i jaukanje, pa Nikšići nejednako zapucaše u goru. Od dima se na prvi mah ne raspoznade ništa, pa četnici vidješe na
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
8. ZELENIĆKA, PREĐAŠNjI ZELENIĆKA: Šta je to? Kakva je to vika? GAVRILOVIĆ: Eto šta je: gospodin Žutilov udaje kćer za Madžara, a gospodin Lepršić postao je činovnik izvan
Sremac, Stevan - PROZA
Domaćica ustade da »tranžira« pečenicu. Jova ne da nipošto, hoće on. Diže se užasna vika. Jova veli da je to domaćinov posao, a Kaja opet njemu da on neće to znati, da je njegov alat pero, a ne veliki kujnski
Radičević, Branko - PESME
Eto Turak'! vatru svaki prospe, Pa za gvožđe — kuda koji dospe, Dim i para i pušaka cika, A uz puške ta junačka vika: „Ne daj, ne daj! udri, seci, tuci!“ Crnogorci kolju kano vuci.
lupi o kamenje dole, Ni se ubi, ni me što zabole, Tom se čudi, al' ne mogo dugo, Jer za časak vide čudo drugo: Vika, jauk: „O pusti nas, pusti!
“ Tale ode — osta bojna vika, Osta za njim od pušaka cika, Daleko je već junak umakô — Što će Hajka kukavica jako?
Znaš li ono kada jednom, brate, Nasrnula ona dvoj'ca na te? „Aco, Aco“, vika ti siroma; Aca tebi te u pomoć oma; Jedan itac vešto, te u glavu, Krvca lopnu u zelenu travu; Pa da te ovo ne
„Pomoz' Bože, miško sveta!“ Tek što ona tako kliknu, Eto puška jedna ciknu, Ču se žubor, ču se vika, A kroz viku česta cika: „Beži, beži, druže mio, Eto Bog i pokosio!
Stoji Uroš, bliže cika, Bliže ide bojna vika, Dim puščani već oseća, Veće drusto — zla mu sreća! Eto, eto već jednoga, Eto za njim i drugoga!
„Juriš... ne daj!“ i „Ala il Ala!“... Bože mili, na svemu ti vala! Pobiše se, već i stade vika, Stade velja ti pušaka cika, Posuktaše iz korica mači, Nad poljem se začas naoblači, Ta od pusta dima iz pušaka I
„Nije dosta? — Sad eto ti više!“... Reče Bajko, mač u ruci sinu, Pa kroz Turke kâ munja se vinu, Zvizga, cika, i vika, i vreva, Al' pred Bajkom ko to desno seva? Milenko je... ono srce vrelo Daleko ga u Turke ponelo.
Stoji cika tanani šešana, Stoji zveka noža jatagana, Stoji vriska konjica pretili, Stoji vika ti junaka čili. Turci viču: „Pogledaj nas, Ala!“ Srbi viču: „Bože, danas fala!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Uđoh, stadoh. Čudna i teška tuga obuze me. Mati spremaše večeru jednako pričajući o tebi. Počesmo večerati. Vika se utiša. Odjednom kroz rupu na sobnim vratima, ču se tvoj tih, drhtav glas: — Teto, tu li si?
A kao da je sa svetlošću došao i život. Sa sviju strana čuo se žagor, vika, dozivanje i pesma ovog noćnog, radenog sveta.
Samo se čuje vika konjara, škripa belih korpa što nabacane vire iz krbala, a između kojih se jedva vide deca koja jašu; u skutu im bošče,
Ja ne znam zašto, ali zagnjurih lice u njih, jer su one mirisale na nešto što tako godi i potresa. Iz toga trže me vika na Spasenu, mladu, vitu, crnomanjastu i Toplu ženu našega komšije, koji je odmah posle svadbe otišao u Tursku da šije
A od Stojana Donjovrančeta dopire pisak dece, plač žene i njegova vika. Traži konja i sablju, neku staru, veliku, koju je za vreme oslobođenja dobavio od nekuda.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Otac ga odmah spremi i pošlje carici. Kako ga carica ugleda, odmah ga pozna, pa još i dete ga pozna i stane ga vika: — Evo oca! Evo oca! Kako on dođe pod šator, carica i njega zapita: — Jesi li ti odneo vodu od mene?
Hajde onamo đe se ja bacim ovom balotom gvozdenom, onđe ćeš sve tri stvari naći, nego znadi: kad uzideš onamo, stanuće vika i graja okolo tebe velika od hiljadu ljudi, a nikoga nećeš viđeti, i niko te neće ni prstom taknuti, a kamoli ubiti, ali
kojima bijaše starješina onaj isti što ga je bio vojnik u onom dvoru zamenđelio, pa kad ovaj viđe vojnika, stade ga vika: — Bjež', društvo! Ovaj ima menđele; ovaj je jači od svije nas! I vragovi se razbjegnu kuđ kamo.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR: Škoda, što nije i čauš tu bio! ŠALjIVAC: Sad se otvori strašna vika i buna. Perzerin poviče: „Nećemo strane, nećemo klipe i perle, nego oćemo da smo čisti od tuđinstva!
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
) SULTANA: Jao, ubi me, ne dajte, zaboga, jao! POZORIJE 2. TRIFIĆ, PREĐAŠNjI TRIFIĆ: Koj vrag, kakva je to vika? SULTANA (udari Stevana pesnicom): Orjatski rode! TRIFIĆ (uvati je za ruku): No, no, šta je to?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
) - Preturanje, lupnjava. C peći čunak tandrkne. Iz razdrtog džempera ispadaju orasi. Tresak, vika, gutnjava začuju se tavanom. - Kriješ vunu, pšenicu, mamicu ti četničku!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Otvaraj brzo!“ — vika se ori i gromko ječi po pustoj gori. U gluvoj noći, pod crnim krovom, mnogo se strašnih desilo stvari, bez traga,
Kad vika jekne nad bučnom vodom, lukav se pacov smeška pod vodom. „O, lenji Tošo, nosaču buva, kraj će ti biti tužan i mrk,
„Živele zeke! Živeli miši!“ iz ćoška svakog vraćala jeka. Ognjena vila začepi uši, zbuni je vika i dvoboj lud. „Nikud ne mogu da vas povedem, kad sloge nema, uzalud trud.
(1954) PASTIR I VOJNICI Mali Janko kući stiže, nasta trka, poče vika: „Jutros rano kraj mog stada prošla, bako, tri vojnika!“ „Tri vojnika, pa šta onda, što se dereš, luda glavo?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Neki su gunđali, ali ne toliko glasno da bi ih mogao i kapetan čuti. — Eh, šta ćeš, vojna disciplina!... Stroga vika na vojnika! — čuli su se glasovi. — A što si ti zapeo prvoga dana, kad ti je blizu? — Znaš kako je...
Malo zatim naiđe nova kompozicija i zaustavi se u stanici. Opet se razleže pesma, čuje se vika i larma. Neki poskakali iz voza i potrčali na peron da traže vodu. Kapetan viče, straža ih vraća.
— Vala, braćo, iskreno da vam kažem — žali se Aleksandar — teže mi pada ova neprekidna vika komandantova, nego ceo ovaj rat... Sa mučnim i tmurnim raspoloženjem stigosmo opet u selo Veliki Bošnjak.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
DARA: Zar treba kurve u lice da nas vređaju? TOMANIJA: Skinuću ja tebe sa tog bureta! (Graja i vika rastu. Uleće Milun.) MILUN: Ko pravi ovde nered? TREĆA GRAĐANKA: Pitaj njih! DRUGA GRAĐANKA: Barabe belosvetske!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Tu je, dakle, razgovor, vika, psovka, kuknjava, plač, lavež pa čak je i jedan magarac dva-triput njaknuo, ali vođa ni reči da progoVori, kao da ga se
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Budi te škripanje kola i vika dece, koja skaču od tebe i trče pred kola, na kojima je košar pun kukuruza. Dižeš se i ti, pa zajedno sa kolima i
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
I sad našao da mi donese račun?... Pa oni su već stigli? (Muzika pod samim prozorom. Spolja velika vika. On prilazi uzbuđeno prozoru, brišući se od znoja.) IVKOVIĆ (prilazi svome prozoru). NAROD (spolja): Živeo!
Rakić, Milan - PESME
— Vas, spomeni moji, svetli ali krti. Lavež, vika, graja. Pokliči se ore, Juri hajka kroz poljane i kroz gore, I ostavlja pustoš na utrtoj stazi.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Zvona već stadoše da prodiru kroz gužvu i vrevu iz varoši. Gore do Sofke poče da dopire vika, blejanje stoke, i ukroćivanje otrgnutih konja s pazara, i razilaženje selaka.
Svirači su zaista dolazili. Čuo se čak i zvon čampara od čočeka, i vika dečurlije, što je skakala ispred njih. Dole u dvorištu, što se svirači više približavali, sve više se dizala graja: —
avlijama, a iz čaršije, gde je velika kapija i kafana, na mahove poče dopirati otegnuto prodavanje salepa, i vika simidžija, i jak oštar zadah od upaljenog ugla po mangalima ispred dućana.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Kovač zato ima kliješte da ruke ne žeže. — Koja usta meda neće? — Koj’ si ima čavku, taj si vika „iš“! — Krpi manje, dok nije bilo više. — Kud će suza no na oko? — Kus petô pile doveka.
— Lakše je sačuvati rešeto buva, nego ženu. — Lumpuju banovi, pukovi plaćaju. — Na vuku vika, a lisice meso jedu. — Narod je kao oblak: nekog orosi, nekog pokosi; nekog nahrani, nekog sahrani.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
kao prostak nije mogao ni zaspati od čuda, nego se jednako čudio gde je došao, kad ali oko ponoći stane lupa po sobi i vika: „Ovaj je došao da primi carstvo; ovome ne možemo ništa učiniti.
Onde je onu noć još veću stravu pretrpeo nego pređašnje obe noći: tu je bila strašna lupa, vika, zveka lanaca i strašni glasovi: „Taj hoće moje carstvo da primi!
” Stric posluša sinovca, otide i sjedne na kamen pa ga stane vika: „Čudim se! čudim se!” Kad se onome čoeku što oraše već dodija slušajući ga, ustavi volove, pa otide i upita ga: „Čemu
onamo, đe se ja bacim ovom balotom gvozdenom, onđe ćeš sve | tri stvari naći, nego znadi: kad uzideš onamo, stanuće vika i graja okolo tebe velika od hiljadu ljudi, a nikoga ne ćeš viđeti, i niko te ne će ni prstom taknuti, a kamo li ubiti,
“ Otac ga odmah spremi i pošlje carici. Kako ga carica ugleda, odmah ga pozna, pa još i dete ga pozna i stane ga vika: „Evo oca! evo oca!“ Kako on dođe pod šator, carica i njega zapita: „Jesi li ti odneo vodu od mene?
Stanković, Borisav - JOVČA
Pauza. Čuje se sve bliže larma, vika: O deda Jovčo! Deda Jovčo! Ulazi Jovča. Deca ga vode. Igraju se s njim. Vitlaju ispred njega.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
on ne nađe u vreme pravila; i više puta, pre pravila i pre nego bi se crkva otvorila, pred crkovni vrati stalo bi ga vika, i ljuto bi grčki psovao i ružio popove što zakašnjavaju.
Dajem misliti kakav se tu kalabaluk, vika i smej učinio. Malenica psuje i ruži Janju, govoreći, koji mu vrag reče baš u vreme takoga smeja piti!
Neki Dionisije Horvaćanin, iz Garevice rodom, rečit čovek i odveć drzostan, siđe k njoj da vidi što je stoji vika i da viku s vikom | predusretne, no, nađe se u velikom rusvaju i tako se smete da nije pred njom ni pisnuti umeo.
Neka dođe najveći revnitelj, i neka ga ne stoji vika s njegovim anatemama, nego ako je hristijanin, nek mi kaže, nauka apostola Pavla nije li pravoslavna nauka, da episkop,
Zato tolika starost i vika za groblje i grobnice. Šta je čelovečesko telo bez slovesne i razumne duše koja ga oživljava i u njemu misli?
čita brzo, brzo, baš kao da se s morem utrkuje; a kad bi dole poleteli, onda bi zaboravio čitanje, i stajalo bi ga vika: „Karisime, odosmo, propadosmo!” Već mi je dosadio bio pitajući: „Što govore oni ozgor?” ,.Šta će govoriti?
grčki satiričar luna — mesec lupnja — lupa, udaranje lutoran — luteran, pristalica luteranske vere metavica — metež, vika metoh — manastirsko imanje mečtanije — mašta, maštanje, sanjarenje mešter — magistar, učitelj mzda — nepravda; nagrada
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonjin konj dva puta potonu, te malome ostajaše samo glava iznad vode. Diže se velika vika. — Spaste dite!... Ko je plivač!?... Spaste dite!... — vikaše fra-Brne.
Kad sluge uđoše s druge strane, nasta opet metež i vika. — Dakle, umra gvardijan!?... A ko veli da je crkvu porobilo!?... Aj, da vidimo!
uhvati za ramena i poče šapatom: — Ludo dite, kako ne pomišljaš samo jednu stvar, kako ne vidiš da ti je stric kratka vika, da ti danas-sutra može svanuti... Razumiš li šta oću da kažem? — A zar sve njegovo ne pripada manastiru?
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Ako. I ja dižem bunu... Cigani, ovamo! Kleknite i svirajte! Neko razbi čašu o tavanicu i vika još jače buknu. — Đubre čaršijsko — muklo jeknu Đorđe, gurnu Iku, ritnu nogom Cigane i spusti glavu na sto: strašno
Svi znaju. I ona je rekla. Svest mu prikupiše vika i kuknjava žena: — Lopovi gazdaški! Jao, izelice! — Vi ste nam kuću opusteli! — Ko će naše siročiće hlebom da hrani?
Njegov strah pred Bogom tražio je tišinu, odlazio je do staje i grdio Mijata što galami na telad, ljutila ga vika seljaka po sokacima, vraćali su se s njiva, ljutilo ga tandrkanje kola, psi, svaki glas, šum; za vreme večere poslao je
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Mi pođosmo za njim. S nama je išla i baterija. Kroz Ferizović su praštale puške; ulicama se prolamala neka vika, koja se čudnovato mešala sa paljbom i sa larmom, koju su proizvodili topovi i kare. Pršti sa sviju strana.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Nije mnogo koristila ni vika i prekori energične Anice. Žene iz družine naročito su zavoljele Kalpurniju, koja je sad bila stalno u njihovom društvu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
I jedni i drugi viču iz glasa. Ova vika pomože beguncima. Pantovac jednako osluškivaše i odmeravaše uhom dokle se potera rastegla, pa, kad opazi da sva vika
Pantovac jednako osluškivaše i odmeravaše uhom dokle se potera rastegla, pa, kad opazi da sva vika sve više ostaje iza njih, zasijaše mu oči radosno, jer pojmi da su iskočili iz lanca i da su, prema tome, pobegli od
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Medvjeda probudi ta njena vika, i upita je: — Tko te to opet zove? — Eno u selu — reče mu lisica — porodila se druga jedna žena, pa me zovu da
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Naime, u svojim zasebnim jezičkim sistemima slovenačko vabiti i makedonsko vika(ti) nemaju isto mesto kao i istozvučni glagoli u srpskome jeziku, nego im pripada mesto koje u ovom poslednjem jeziku
Krakov, Stanislav - KRILA
Telo joj je bilo razmekšano i toplo. Kao i u baronice Ivon. Na ulici se čula vika jevrejskog prodavca. Ivona, Iveta... Duško se smeškao... sve je to bilo isto... bio je zadovoljan...
Petrović, Rastko - AFRIKA
Jer to bi donelo smrt već i onome koji se raspituje. Vika njamua u planini izgleda da obznanjuje da je sad jednog mladića manje međ onima koji se uče.
Zato on viče na njih. Prvi put ja želim da ih njegova vika uplaši: ne možemo ih pustiti da ne jedu, makar nas ovde i ostavili!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Gungula i galama dizala se sa sviju strana: — Ej, beži, pogaziće te kola — čuje se vika s jedne strane. — Polako, manita glavo, vidiš gde ti se levča prebila. — Kome se levča prebila?
pogođeni smrtno, mnogi su ranjeni, uhvativši se za ranjeno mesto, jaučući izmicali s poljane i zamicali za šanac u potok. Vika, kuknjava, neopisan urnebes.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
zaman noći On provede — bez pomoći, Vilovskoga s’ plašeć tela; Kad četvrta zora rujna Svanu otkad brat mu tamo, Vika, huka ču se bujna: „Da iz dvora njega damo!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Juriš! (Svi vičući: „Juriš!“ povlače se sa razbojišta. Puške i bojna vika ućute. Katunović ostaje sâm.) PETA POJAVA Katunović, naslonjen na kamen, sâm, a malo posle Radoš Orlović.
E! e! e!... Bogme je to srce Obilićevo, taj kapetan!... Lav!... Bjež’, gospodaru!... (Puške pucaju, a bojna se vika i srpska i turska sve bliže čuje.) me preživiš, pozdravi moju Mandu i đecu mi...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Čuva ri hajkaju! Strašila na ogradama oko kukuruza lepršaju se. Sermija se izgoni na pašu. Vika, dovikivanje na sve strane. Lujo ide zamišljeno za Jablanom.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Petar plane: — Nećeš, momče, što si namislio! — i bezrazložno stade ga vika da pusti curu. Časom nasta trka i svjetina skupi se oko njih.
— Živine! Jesam li naredio da muški stoje obaška od ženskih! — stade ga vika, i, ljutit, gurnu Radu ustranu. — Ne guraj se! — veli Rade.
— Ti bi sad osta doma, — ljutio se otac, — sad kad sam za te... — i tu ga stade prava vika. Ivo htjede izići, nu toga časa dođe majka u dućan. — Je li doša sluga? — okrenu se naglo k ženi. —Još nije, ča ćeš?
Dolje, u donjoj strani sela, čula se vika i oštriji glasovi žalba, koji se primicahu gornjoj strani. Dok najednom neki ugledaše svjetlo fenjera i za njim povorku
— navlaš ga podžiže carinarski činovnik, malko vinom ugrijan. — Bravo! — stade doktora vika... Pa poče da nabraja sve što je čuo o novome pretsjedniku crkovinarstva, trgovcu šjor—Bepu... — Pijavica! — zaključi.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1889. SA FORUMA Čuj, sa foruma, eno, vika se radosno hori, Pred silnom svetinom rimskom to Tiverije zbori. Šumno se pljeskanje širi podobno burnome moru, Hrabreći
A senatori podli i strašni liktori ćute, Lukavo, u zboru svome, tražeći k pobedi pute. Čuj, sa foruma, eno, vika se radosno hori, Pred silnom svetinom rimskom to podli Nasika zbori. Prokletstvo s foruma grmi.
Sveti Petar žurno siđe, odakle se čuje vika, I zastade razjarena dva sabrata, dva pesnika. Kako su se dohvatili za čupave svoje kose!
“ Svetom Petru mučna beše ova vika, ova graja, Obojicu pusti s mirom u predele večnog maja. „Ali znajte, reče Petar, ne puštam vas zbog stihova, Nego
S bazara negovih šumnih večita vika se hori, Sve se tu žuri, kliče, pogađa i živo zbori. S dalekih obala nilskih i drevnih japanskih strana K Benari
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Daj ovamo jednog komandantovog konja... I ispred nas i pozadi čuju se psovke, vika, odjekuje tresak stvari bačenih u reku ili prasak izlomljenih kola... Ali kolona ide bez zastoja.
Potrčim kao bez duše u bateriju. Tamo već čujem prasak pušaka... Jedan top opali... Neka vika dopire iz baterije. Ja trčim što brže mogu.
— misli svakako na svoga komandanta puka. Ulicom odjekuje topot konja i čuje se neka vika, da bi se napravio prolaz.
Kratak i snažan urlik razleže se sa naše lađe. Najednom na onom drugom kraju palube nastade neka larma, vika i glasovi vojnika: — Udavi se... pomagaj... — U pomoć... — Ne daj... — Ljudi, pomozite!
— Evo ga! — reče Svetislav i pokaza prstom na desni kraj karte. — Vidiš li ove urvine? Tvoj Kožuh, „ujka da ga vika“. Sva trojica gledaju u kartu. — Vidim da je nešto ogromno.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
A s njime — crni je moj život! Od njega nikad Božja, blaga reč, samo vika. (Stiska se za glavu): Od straha mi, sinko, već pamet iziđe. Izdaleka graja, svirka i pesma se razbira.
Aja! Moj brat, da me je na paran-parče sekaja, pa opet, ne bih mu se podaja. Ali pošto on moli i vika: ili da ga ubijem, ili da ga više po mehane ne sramotim i ne rezilim — e s’s tuj njegovu molbu — zakla me.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
trenutke: klevetničke reči latinskog kralja o Vojinovićima (važne zato što obeležavaju osnovni zaplet u pesmi), preteća vika Latinčeta sa grada (koje poziva na savlađivanje sve težih i težih prepreka) i na Miloševa pitanja da li je slobodno da
Al' besedi gospodine kralju: „Brate Janko, budalasta glavo! Za nas nije vika ni skakanje, već je za nas vino i rakija, i gospodstvo, da gospodujemo, mudra pamet, da pametujemo; u men' ima i mlađi
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Avioni, avioni! — začu se s njive nečija vika. Iako nisu znali čiji su avioni, dječake spopade neobična zebnja i nemir. Gubeći dah, požuriše u pravcu škole.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Od to dobi posta vika i hula: oni huleći nas, i mi pak gore i ružnije njih. BROD NESLOGE Čudno je s vražijom zavišću nositi se i bočiti koja
Te stoji huka, buka, praska, jeka, pljusak od vesala i talasogruhanja korab o korab, pušaka pucanje i topova, vika vojištanska, vika dumendžija, jaok i deranje ranjavaca i topljenika padanja u vodu.
huka, buka, praska, jeka, pljusak od vesala i talasogruhanja korab o korab, pušaka pucanje i topova, vika vojištanska, vika dumendžija, jaok i deranje ranjavaca i topljenika padanja u vodu. Svako ljuto nedoumljivanje: od bune vri u nebu.
Piše se da udovičke suze preko božijih dlanova teku i vika pada tužna na toga tko ju je rascvelio... O NESLOZI Ta i dobar konj valja da je ljut i žustar da hitro potrči,
Koji hvaljeni, koji kuđeni. I tužba i vika na svoje poglavare i na same oceve i matere i duhovnike svoje. Beseda je tu razroka i staranje se čudno.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
! derviš li je, kaluger li je ta da si samotuje?! I ja mu zborešem, ama me ič ne sluša!... „’Ajde, vika mi on, ćuti si, Doke!
A ove — ama znaš kako mi čes’ davaju, kako mi lackaju! „Strinke, strinke, mori! Eve ti moj sapun!“ vika jedna. „Uzni si, strinke Doke, moj sapun, kirid-sapun je!“ vika pa druga. Bož’ke! da se polome služejeći me!...
„Strinke, strinke, mori! Eve ti moj sapun!“ vika jedna. „Uzni si, strinke Doke, moj sapun, kirid-sapun je!“ vika pa druga. Bož’ke! da se polome služejeći me!...
— viknu Jevda i zovnu izmećarku. — Što iskaš, strinke? — Poskoči, dete, do čorbadži-Tasu i rekni: „Vika te strinka Jevda; iskočila, rekni, golema rabota! Ama brgo, rekni, da dođeš!...“ Ne prođe mnogo a evo čorbadži-Tase.
ne pita mnogo, veće reče na tatka mi: „Ako gu ne davate sas alal, ete, Jevdu vašu, a ja ću gu ugrabim; a Srbija, vika, i plot neje daleko!“ Ama stra’ me da ne uzne inku belosvetsku... — E, aškoljs’n za taj reč!
On si pâ ćuti. A domakica mi Persida, kad vide što će iskoči jedno tepanje, reče: „Neće si, vika, dete turcke putine; iska štifletne a-la-franga da mu, ete, kupiš!“ — Što bre, ešeku?
— A tatko mu Petrakija turi ga u novine i reče: „Od danaske mi veće Mitanče neje sin, ni mu ja pa tatko; toj vi je, vika, na znanje i, ete, upravljanje! Ič da mu nikoj ne dava pare, zašto ne preznavam Mitančin, reče, arč...“ — Eh, tugo!
— Što iskaš, Zone? — odazva se i pritrča joj Vaska. — Otidi si do onuja... de... kako se vika... do onuja, ete Kalinu i rekni gu: Vika te Zone Zamfirsko! — Tuj sam! Što ti trebam? — zapita je Kalina kad dođe.
— odazva se i pritrča joj Vaska. — Otidi si do onuja... de... kako se vika... do onuja, ete Kalinu i rekni gu: Vika te Zone Zamfirsko! — Tuj sam! Što ti trebam? — zapita je Kalina kad dođe. — Vika’ te... ete...
do onuja, ete Kalinu i rekni gu: Vika te Zone Zamfirsko! — Tuj sam! Što ti trebam? — zapita je Kalina kad dođe. — Vika’ te... ete... — poče Zona, a sva bleda, suvih usana, a isturila izazivački desnu nogu... Ti si sirotinja.
— Kako da si ne znajem?! Bata-Tasko zašto, iskoči do teb’ te?... — Ama ne znaješ ti ništo! — brani se bata-Taske. — Vika me snajka, ete, zaradi niku tapiju i livadu... — Zaradi nekoseču livadu, — znam de! Sol ručam, majke...
! — Koj si je dete? — Pa naše Zone... Deca, mori, neje ti ni sram!... — Kakva deca?! ... deca vika... Mori, ni u turcko vreme pa ne imaše deca, — ta sag u srpsko, u čkolje, pa će deca da ima!...