Jakšić, Đura - PROZA
Tetka se naslonila na prozor i gledaše zamišljeno u zalazeće sunce, a niz lice joj tekoše suze... Nije vikala, nije kukala... Beše to nem bol koji je duboko korena uhvatio.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
kako nam svima smeta i pravi larmu po sokaku. Ta nije da je đipala i praskala, ta nije da je vikala, već misliš sad će je šlôg.
Odmah za njom krenu se i snaš’-Pela, pa zaredi po komšiluku. Ona nije ni ulazila u kuće, nego je s avlijskih vrata vikala i dozivala domaćice i žensku čeljad da im kaže šta je čula.
— Ajnprensupe! ’Oćeh ajnprensupe! — vikala je gđa Persa, mešajući varjačom zapršku. — Arsenikuma da ti dam, a ne ajnprensupe, k’o što si ga i zaslužio!...
I nju uvukoše sa sokaka u avliju u kolo, iako se kao otimala malo i vikala: »Nem tudom«, i »Ne znam ništa!« i tražila da je puste u kujnu da pomaže Žuži.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Međutim, kad je kočijaš ošinuo konje i kad su konji, propevši se, povukli teška kola, gomila je samo vikala za njima, ali ih je propustila. Niko nije potrčao za kolima. Za tili čas stigli su do kapije Evgenija Savojskoga.
Gospoža Božič beše, brzo, zaboravila tu ženu sa zelenim očima, pa se dade Isakoviču, sad još strasnije, još luđe. Vikala je da ga niko kao ona voleti neće!
se iz crkava, pri selidbi, u Rosiju, nose utvare, mošti, ikone, jer pripadaju crkvi, jedna gomila iseljenika u Rosiju vikala je: „Ljudi crkva jesu. A crkva zidine!“ Tu gomilu je vodio neki fenrih Sava Jocič.
Zadrža ga, kao da je neka tičurina poletela na njega, kojoj je spustio ruku u gnezdo. Vikala je, da je ne sramoti pred poslugom i da čuje glas Božičev, na stepeništu. On je lud, kaže, i sve što radi, radi ludo.
Izbezumljeno je ljubila njene grudi, njena usta, a izbezumljeno je i vikala, od uživanja. Sa bestidnošću, koja je za gospožu Evdokiju bilo nešto nečuveno i neshvatljivo, gospoža Montenuovo je
Drhćući od uživanja, međutim, nije dozvoljavala da i on njen pogled uhvati. Vikala je samo njegovo ime, bestidno. Izmučen tim uspomenama, Isakovič je bio, zaista, zadremao i njegova glava klonu.
Briznula je u plač, ali nije vikala. Ne reče ni reči, nego leže opet i zari lice u kosu. Tresla se od plača. Ni sam nije znao zašto, i otkuda mu pade na
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Bila je to sada Vesna s dugim pijanističkim prstima i glavom koja je i na železničkim šinama vikala: „Neću.” Pravoj Vesni nisam smeo da kažem ni reči o tome, jer objašnjavati nekom da si ga ubio zato što nisi znao šta s
Ovaj je hteo da izvrši samoubistvo, ali nije mrtav. Zar nisi čuo da Galci kao i mačke imaju devet života, Simo? - vikala je žena u crvenoj bluzi.
- To si ti uradio. Ti i ova tu! - vikala je na oca sve dok joj Stanika nije rekla da zaveže. Ako je Slobodan Galac takvo zlato, zašto ga ne uzme za ruku i ne
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pred Aranđelom Isakovičem gospoža Dafina nije ni vikala, ni lenjovala, ležeći na ćilimu prostrtom po patosu, niti je pred njim sedela među tim ženama.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Čupkala je muf i vikala: - Uf ! Kakav je to red da tu sedi ded i još ne znam koj a ne sinčić moj! A sinčić je mleo kao žrvanj beo: -
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA: Devojko, ti ćeš meni život prekratiti. Koliko sam te puta vikala? Oćeš da trčim u kujnu za tobom da te molim da dođeš, je li? Lenjiva trago, ne zaslužuješ ni onaj lebac što ga mnjaviš!
Moji roditelji su se smejali kad sam ja praskala i vikala po kući, i što sam većma sluškinje kinjila i tukla, to je njima milije bilo.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Šta vam je? — viknu. — Molim? — vratih se istog časa u kožu mlade dame iz bolje kuće. — Zašto ste vikali? — Ja, vikala? Bože, doktore, šta vam pada na pamet? — Mislim da je za danas dosta... — promuca. — Nastavićemo sutra.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
) TOMANIJA: Ne pamtim kad sam te videla tako besnu! DARA: Kao kad? TOMANIJA: Kao sad, kad si vikala na glumce! DARA: Kako i da ne vičem!
Otkud vam takva mašta? DROBAC: Ovden ti ništa ne bi vredelo vikati. SOFIJA: Ne znam zašto bih vikala! DROBAC: I ko bi te čuo, ne bi smio da dotrči! SOFIJA: Pa valjda biste me vi uzeli u zaštitu! DROBAC: Ja?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
uz crvene, zelene fenjere, uz lokomotive iz kojih je izbijala para, kao iz zmajeva, i, najzad se gorko zaplakala. Vikala je i moje ime. Ja sam, sutradan, pošao u tvrđavu Komoran. Austrijska vojska imala je uoči zime godine 1917.
Sanjala me je skoro svake noći, na žicama, u krvi. Vikala bi u snu i probudila se vičući. Zatim mi gleda u oči, usne joj drhte, miluje mi ruku, pa se smeši.
Kad sam bio odmakao, deca su mi vikala da su me prevarila i da se neću moći vratiti, ali ih ja nisam ni razumeo, ni slušao.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
njih išla i, tobož od radosti, zbog njihova dolaska, glasom malo drhtavim, ali ipak da se ne primeti, jer sramota je, vikala: — Magdo, Magdo! Brzo spremaj! Evo nam gosti! A Magda tamo sva smušena. Ne zna kuda će.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
se da su negda hajduci ondje dočekali i pobili svatove, te ostala samo djevojka Anka, i mati žaleći je vikala: „Moja Anka“ i tako se ono mjesto nazvalo Mojanka.
Ćosić, Dobrica - KORENI
A Tolu još više i glasnije da progoni. Boji se. Možda nije istina? Jeste. Nikad njoj nije toliko zadocnilo. Jeste! Vikala bi. Jeste. U njoj je. Oseća ga. Bele magle nad jabučarom uviru u oči i struje žilama. I damari šapuću: rodićeš.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Uživali smo u mahnitoj igri, i ja preživeh ponovo sva ta uživanja, igrajući sa Darvinovom unučadi koja je cikala i vikala od ushićenja, ubeđena da je ona njihova džugra besni pas Džuki, a onaj koji ju je terao, opasni lopov Alija.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
]. Pred Aranđelom Isakovičem gospoža Dafina nije ni vikala [. . . ]. Za njega nije bio onaj kikot [. . . ]. Za njega je ona imala i drugi glas [. . . ].
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Dobro upamtite od Feme kako je zlo kad prost oće da digne nos navisoko. To baš tako liči kao kad bi krmača vikala: „Molim vas, metnite mi sedlo, meni to lepo stoji. Ja mogu biti kamila.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ona, od poniznosti nije ni odgovarala. Užurbano vikala bi u kujnu: — Sveće! Da iziđu sa svećom, osvetle mu put. Čak ona sama bi uzimala sveću i svetleći mu, iza njega, išla
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Postoji jedan pustinjski Cvet i najlepši je na svetu! — Vikala je i naprezala se Kapljica, ali je niko sem trava i jednog puža nije čuo. — Šta ova bunca? — reče puž.
— vikala je za mladićem, ali on je bio slep za njenu lepotu, nem za njene molbe. Je li kajanje u njoj gorelo, ili je od čežnje postaj