Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
5. LjUBA, STANIJA LjUBA: Šta je, majka? STANIJA: Ništa. LjUBA: Bába veli da me vičeš. STANIJA: Vikam te. Taj te tvoj sluga prosi. LjUBA: Pa šta kaže bába? STANIJA: Oće da te da, da ne šuruješ sa š njim.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Vikam, gospodine, zašto da bega u Srbiju? Srbija ima dosta ljudi, a ova joj zemlja valja, a mi smo, vikam, tapija za nju.
— Vikam, gospodine, zašto da bega u Srbiju? Srbija ima dosta ljudi, a ova joj zemlja valja, a mi smo, vikam, tapija za nju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Luka pogleda Vojina ispod oka. — Naravno... Nemam zmiče u srcu, ne lovim „zajci“, na svako pile „vikam“ dobro jutro. Kipislcauf!... Anđelska dušica. Nja, bato!... A vidite njega... Pogan starčić raste.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Da se istepate vi za toj, vikam; ja, ako sam si žena prosta, ubavo si znajem dek neje zaradi men’ toj“. Pa si zborim u pamet: „Bož’ke, koja će mi sag
A men’ me izede ono moje pcetište!“ — A ti, vikam, zašto ga ispusti? „Drvo se, vikam, savija dok je mlado“, ima selski reč.
A men’ me izede ono moje pcetište!“ — A ti, vikam, zašto ga ispusti? „Drvo se, vikam, savija dok je mlado“, ima selski reč. Ta i sas teb’ i Mitka ti alis ta si je rabota!
Čorbadži-Petrakija sin, pa si ide kako izmećar, belosvecki niki! A zašto, more, ti ne obukuješ nove putine, vikam mu ja, što me reziliš?! On si ćuti; ćuti si, žena, kako kamik!
“ A ja si sal ćutim, — zbori si Petrakija — pa vikam: Može, istin’, da sam čovek pros’ pa se ne razbiram u sagašnje vreme; pa si oćuta’ n otrpe’ niko vreme.
Ima si jedno sopče njegovo i nikoga ne pušta u sopče. Sam ga pometa s metlu. Ho, majka mu stara, i toj treba, vikam, da je niki ugursuzl’k!... I ja se veće zainati’ da vidim što je, majka mu stara, u toj sopče!
Nov adet da vidiš! Sag mladoženje, ete, spremaju boščaluke, a devojke jok!... Kakva je ovo vera, vikam? Ela ovamke da vidiš tvojega jevropejskog „galanterista“! — Lelee, tugoo! — uzviknu Jevda sva preplašena.
Ti si sirotinja. Kad ručaš, ti tag ne večeraš... Ta, vikam... ako iskaš... — i tu podiže Zona glas i nastavi jačim glasom da bi i Mane čuo — vikam...
Ta, vikam... ako iskaš... — i tu podiže Zona glas i nastavi jačim glasom da bi i Mane čuo — vikam... da dođeš, ete, da se ceniš u tatka mi... Vaska ni se udava... ta... da se ceniš, hizmet da ni činiš u kuću!...
Ako je k’smet, pa pobolje za Munalaća nego za Manu; para paru vukuje, a čorbadžijski sin čorbadžijsku kerku, — toj si je, vikam, red u ovaj svet. — „Čorbadžija dušu dava i gubi, a pare ne dava“, reče pa ona. „Za toj pa da nije!
“ — More što će mi i Peć i Prizren i Stambol, — ovde si je Stambol i sve, zborim mu pa ja. Imamo si mi ovden, vikam ja, gospodin načelniče, kujundžiju, ama antiku kujundžiju! Pobolji što će mi, i kude da ga tražimo...
Pobolji što će mi, i kude da ga tražimo... što ni treba drugi, vikam ja, pri, ete, našoga Manču? Naše si je dete... Sam ću gu — ako se, kad minem kroz čaršiju, setim — sam ću gu, vikam,