Jakšić, Đura - PROZA
— Ko kaže da ona mene ne voli? Ona samo na oca mrzi, a mene voli. Oh, majko, majko!... Drugi je vikao na popove, na vlast, na zelenaše: — Samo mi je onog bakračeta žao što mi ga Jova prodade.
Glas mu je nekako trostruko izlazio iz debele guše. — Živa ili mrtva, — vikao je na skupljenu gomilu, — danas ga moramo imati!... Onaka čoveka on da ubije!...
Obradović, Dositej - BASNE
I ni na što preblagosloveni sin i slovo božije nije vikao nego na zlobu, na nepravdu i na pritvorno lukavstvo. A da kad je ovo ovako bivalo kako se iz ovoga što smo rekli
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kažu, da je vikao Karađorđe: „Ne idite dalje, ne idite!” Al̓ ko čuje, ko ne čuje, i tako naši ispadnu na brdo, a Turci na brdu čekaju,
Valjda je ono vikao Maksim knez iz Guberevaca koji ga je svuda vodio. Kučuk-Alija osvane u Šljivovom Selu, u̓vati tri čoveka i poseče, pak
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
U ruci je nosio zapet pištolj... Jurio je pravce kolu... — Lakše!... prikradaj se!... Oni će te drugi smotriti! — vikao je Marinko, hvatajući ga za rukav od košulje. — Eno, vidi, kako se rebri!... Gledaj, gledaj, kako joj nešto šapuće!...
Trice i kučine!... Samo pilji devojkama u zube!... Ne znam kakve su i te devojke! Što im ne kažu: idite, more, kući! — vikao je starac. — Sve se iskvarilo!... Nema tu momka pa da ga svećom tražiš!... Maro!... Je li gotovo? — Jeste, tajo!
Onda se okrete. — Na zdravlje vam molitva! — reče blago i veselo kao da nije maločas vikao. Mlađi priđoše ruci i ocu i materi, i onda zasedoše za večeru. Za večerom se vodio običan, domaći razgovor.
U strahu on ne poznade glasa Marinkova, pa ne smede ni oka otvoriti. Marinko je neprestano vikao... Jedva se Lazar osvesti i poznade glas. Tada otvori oči: – Šta je?... Ko je to?... – Ja sam, Lako brate, ja.
Najpre se ražali, i bi zaplakao da ne beše onog naroda... Ali u srdžbi izumreše suze... — Zar ja lopov? — vikao je glasno. — Zar ja lopov, što tuđe slamčice nisam taknuo?... Zar ja lopov, što tuđe mrvice hleba nisam uzeo?...
Aleksa viknu još jače. Sima se bajagi zakašlja. Ali ga Aleksa ne hte pustiti tako nalijo. Op je neprestance vikao: — Simo!... Simo!... Sima najzad stade. — Ta, majkoviću, odreh gušu vičući te!... — A... nešto ne čuješ!...
Momci istrčaše u pomrčinu. Ali pomrčina kao testo. Obilaziše oko hana — nigde nikog. — Dalje! Dalje! — vikao je Turčin. — Njetko jest! Potraži! Potraži!... Momci su tumarali po pomrčini, ali se ništa ne ču sem vetra.
Istrčaše i panduri. Trčaše, tumaraše, zavirivaše u svaki tukar — nigde nikoga! Turčin je psovao, vikao, pretio svima čudima. Marinko je ćutao oborene glave. Onda se diže. — Kuda ćeš? — upita Turčin. — Kući.
— Braćo! Ljudi! — vikao je Zavrzan oduševljeno. — I ja umem gađati!... I svi mi umemo gađati, ali onako... Govori, Surepe!
On bi voleo da je ne znam šta izgubio nego što je ovo čuo... — Ali, sedi, popo! Sedi, Jovo!... — vikao je Ivan, jer se i pop i kmet behu digli da idu. — Šta ćemo ti?... Mi smo svršili razgovor za koji si nas pozvao!
Najedared puče pištolj. On se trže. — Ustaj! — vikao je Nogić. On skoči i pogleda nada se. — Šta je, što me budiš? — Deva te traži. — Šta će? — Da ti nešto kaže.
Meni je neki merak da ta cura bude tvoja... i biće!... Kad stigoše kući, oni zatekoše lom. Ivan je praskao i vikao. Zar on, Ivan Miraždžić, pa da bude odbijen?... Da mu je to ko juče kazao, on bi mu, kao najvećoj ljudi, u oči pljunuo!...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Naravno, naravno! Sve je u božjoj ruci. Ali opet... — veli pop Spira. — Znate kako ono kažu kad se onaj davio pa vikao: »Pomozi, sveti Nikola!
Pop Spira je vikao da se sva kuća tresla, a popadija ga je jednako utišavala, dok se naposletku nije malo smirio i ostavio joj odrešene
je jedan od obligatnih poštovalaca Dositejevih, iako ga je malo čitao; ali se ipak u tom nije slagao s njim što je ovaj vikao na troškove, svirke, igru, pijanku i veselje, i zamerao mu što je on (Dositej), inače tako učen i pametan čovek — tako
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
smejala se Nataša za sve vreme i htela da ga zagrli. — Ne, ne vredi, ne vredi tako, brani se — vikao je Aleksije koga je njen smeh dražio do besnila. — Od čega, mili? Pa šta to? Mili, polako da ne čuje mama!
Ajd, odgovorite mi! Onaj čovek pobeže užasnut. — Gospodine, vikao je on za njim, gospodine, ja tražim službu. Ja se ubih cele noći tražeći službu. Dajte mi službu, gospodine.
Afrika
N. je išao od jednog do drugog, vikao na njih i udarao blago svojom batinom. Bio je skoro nežan sa njima. Ja sam bio za to da se ostane i prenoći tu, ali N.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
POZORIJE 7. PREĐAŠNjI, KATICA KATICA: Ovaj se s vami razgovara, gospodin Mišić, a ne zna da ga je moj otac vikao. (Petru.) Čiča Pero, idi brže. Traži te gospodar.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Malo je trebalo pa da naredi da se na one, na utrini, puca, iz topa. A vikao je iz sveg glasa. „Pokazaću ja vama da ćete zaboraviti da putujete u Moskvu.
U jednom trenutku staračkog besnila, Stritceski je bio – sa sedim brcima, koji su se tresli – čak i nasrnuo na Petra. Vikao je da je Petar Ciganin. Da mu ćer nije dao za to, da se skita po svetu, nego da bude uteha, u starosti, ocu.
Dabogda, Petar nikad sreće više ne imao! Petar se jadan branio, a škripao je zubima, pa je najzad i on vikao da senator, ako ćerka hoće, može da vodi ćerku! Pa je zalupio vrata, tako da su se prozori tresli na traktiru.
Sve do svoga odlaska. Vikao je, da se njegovim veteranima, koji su ratovali za Mariju Tereziju, čini velika nepravda. Iako ne primaju status
Kad krave crkavaju, ili kad se telad kupuju. Đurđe bi onda ljutito odmahivao rukom i vikao, kad bi oni otišli: „Šta ima da mi dolaze? Nisam se ja otelio!
Polumrtav, polulud, Pavle je, stigavši u Budim, vikao i psovao i škripao zubima, kao njegov Trifun, kad se napije. U to vreme, budimska, rascijanska, Opština, bila je još
Isakovič, inače tvrd na jadu, i bez suza, bio je, za trenut, izgubio prisustvo duha. Ćutao je i vikao, naizmence. A kad mu dadoše hleba, čak je i zasuzio.
„Ta putovaćete kao mitropolit, kad metne na glavu parakamilavku!“ Uzalud je Isakovič vikao, i u predvečerje polaska, da odustaje od puta, da neće ni da vidi, kao saputnika, neku žensku, da će krenuti, iduće,
Da se Božič možda predomislio. Međutim, odmah potom setio se kako je Trandafil, polazeći da kola dovede, vikao: „Ta što bi se čovek predomislio? Ta nemojte uvek biti zloslut, moliću lepo!
A vukla su ih četiri konja. Na prednjem levaku jahao je konjušar. Čovek je glasno vikao. Konji su se bili poplašili da ih, tako rano, teraju, uzbrdo.
Isakovič duhnu u svoj fenjer i podiže prtljag, i sablju. Trandafil je sav sijao. Vikao je da je sve u redu, a dodavao, tiše, da se ženske naročito raduju, saputniku. „Ništa one ne pitaju.
Nametao mu je, i svoju ženu i ćerku, a ta žena je bila vrlo lepa, a ta ćerka je bila uzrela rano. Ded joj je – vikao je Božič – bogati voskar Despot, Despotovič, član tanača, u Budimu, pa će dati miraz, kakav naše fesare, majku im
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Ja sam krčmar, a ti si mlinar! — tvrdio je čiča Trišo. — A možda smo obojica mlinari — vikao je krčmar. — Idemo da pitamo mačka, on će to najbolje znati — predloži čiča Trišo, i oba krenuše prema rijeci, gdje je
IZ TOŠINA DNEVNIKA) „Izgleda da je moj čiča Trišo strašno pijan, jer je uzeo džak zajedno sa mnom, razmahivao njime i vikao: — Hajde, džače, baci me u vodu! Sad sam opet ostavljen na miru. Čujem pored mog džaka pljuskanje talasa i zrikanje popaca.
— Tak, tak, tak-ta-rak! — kuckale su orahove cipele dok se čika Brko previjao od smijeha i vikao: — Hajde, lopove, penji se na slaninu! Izvoli samo! Tako u orahovim cipelama, zatvoren u Brkinoj kući, dočekah i noć.
— upita Šarov čuleći uši. — Jest, jest, o meni i o mome starom neprijatelju Žući — reče mačak, dok je krčmar i dalje vikao: — Žućo laže kao pas, nije on došao glave Toši.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Ti, propalico, ti, propalico! - vikao je. Mama je stajala i gledala me, a onda rekla da se izvinim, jer sam mlađi, i vratim u kuću.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Bio je potpuno bezbrižan i kad su stražari počeli da ga opkoljavaju. Niti je vikao, nit se osvrtao. Lenj, toliko lenj da ga je krmača trzala i vukla, gegao se za njom satima, tepajući joj mile reči, dok
I nikako nije išlo dalje. Pošto je srpski znao samo psovke, on ih je vikao i pred oficirima, dajući naredbe, a raspravljao je noćašnje događaje na nemačkom.
Katarine Sijenske, stigmatizovane i zagledane u nebo, Komesar je najposle prestao da viče. Vikao je dosta ceo dan i mislio je da je vreme da to prepusti biskupu.
Usta su mu, u naslagama zborane kože, bila, kao i zubi, tako neravna, kao neka testera što škripi. Promukao uvek, vikao je ipak jasno i glasno i vojnici, koji su ga zvali „stara baba“, bojali su ga se kao neke veštice.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(Vuk, br. 2257) — Mahni i ti rukama, mahni! (Kazao Sveti Nikola čoeku koji je bio pao u vodu i samo vikao: „Pomozi Sveti Nikola!“ a nije gledao da pliva ili od vode da se otme.) (Vuk, br.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
« Blagosloveno vreme sranja! E, tu je malo falilo pa da ne povratim na nekog tipa ispred sebe, na časnu reč. Lavor, vikao je Miki, lavor, dajte mi lavor! Taj film je potukao sve rekorde u kratkom zadržavanju na repertoaru — totalni čabar!
— vikao je. — Halooo? Ko je to, boga mu? Međugradska? Okačila si slušalicu o klin i izišla da platiš taj trenutak slabosti.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MATI: Mani ga zbogom, ne smem više o tom spominjati. UGLED 7. DEVOJKA, PREĐAŠNjE DEVOJKA: Šta je tata tako vikao? MATI: Od Marića nema ništa. DEVOJKA: Zaboga, mamo, tako lepa prilika!
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Znam ja Hasanagu. SULjO: Plašim se da ne znaš. Vikao jutros. da mu je ženskinje dovde došlo, da zbog žena ni carevina ne valja, da bi nam bolje bilo da ih nema!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
je bio sve kolac do koca, i na svakome kocu po ljudska glava, samo na jednome nije bila, i ovaj je kolac sve jednako vikao: — Daj, baba, glavu!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
KUM: Svakojako sam se mučio i kušao, ne bi li se popravila. Bre ćutao sam, bre vikao, bre pretio — badava, sve zlo, te zlo. Jedanput već obnevidim, pa uvatim za kurjuk. MAKSIM: Tako, tako!
JEVREM (rukom): Stani; kako se Maksa vladao? SOFIJA: Srdio se, vikao, hteo je i da udari, ali je najposle popustio. JEVREM: Pravo, pravo, pobeda!
PUTNIK: Meni je ime kritik. DOKTOR: Kritik, na koga sam ja toliko vikao. PUTNIK: To obično biva kod ljudi (smešeći se) kojima razum kod kuće sedi.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Ja sam, kad su još oni pre počeli protiv otadžbine, vikao; evo ovde sam baš vikao, dole u kafani; ima sveta koji se toga seća.
— Ja sam, kad su još oni pre počeli protiv otadžbine, vikao; evo ovde sam baš vikao, dole u kafani; ima sveta koji se toga seća.
kad su još oni pre počeli protiv otadžbine, vikao; evo ovde sam baš vikao, dole u kafani; ima sveta koji se toga seća. Vikao sam: Videćete da to ne može tako; da vam neko neće dopustiti da ide tako!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Malo dalje jedna grupa nosila je slamu... Jedan je trčao nekuda. Neki podnarednik vikao na vojnika, koji je držao konja na dugačkom konopcu i terao ukrug.
Gore biti ne može. Hteli bi još malo daha, života — makar komandant puka vikao i pretio. Komandir zviznu u pištaljku i komandova: — Kreći! — i poravna se sa vojnicima.
— Muzika, muzika! — vikao je jedan oficir. — Sviraj, sviraj! — govorio je mlatarajući rukama. Neka kola naleteše iza nas na jedno drvo i s
— Četvrti top neka dejstvuje... Da se pokupi i poslednja čaura. Prvi vod galop! — vikao je komandir, kapetan Mirković. I poslednji pucanj...
I prva misao je bila: živ sam, živ... — Brže, dajte ga ovamo — vikao je nekome Trailo. — Puni odmah! Tempirači dovukoše Jankulja, koji je stenjao i škripao zubima od bola.
Krv im podiđe u lice i očima sitno zatreptaše. — Razumem!... Razumem! — mrmljali su stražari. — Šta mislite!? — vikao je narednik. — Hoćete da vam komandant divizije čuva furažna kola!... Dronje! Dabome, to su vojnici!...
Od ljutine razmahnuh korbačem. Vikao je nešto komandant, ali ja nisam slušao, već objahah u širokom luku, pa se zaleteh.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
sali, ispod Sahat kule, upoznao majstora – učitelja mačevanja, koji je bio visok dva metra, imao duge ruke i vikao: „Battuta! Battuta“, kao neko oličenje Nečastivoga.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
U snu je vikao : »E moj Periću, ne ide to tako, neću ja, brate, mito, ja hoću samo pravdu; naposletku daćeš mi pedeset dukata, pa
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A najgore joj bi kada oseti kako u glasu Markovu — a on je tamo oko kuće vikao, psovao, pretio, što su svi otišli, osobito što je otišao stari deda Mitar, Arsa i Steva — u tom njegovom vajkanju,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Pripovijeda se da je kazao Hero kad je jeo sapun koji je kupko mjesto sira. Kuku mene do neba. — Ovako je iz glasa vikao neki Ercegovac, koga je pritislo posečeno drvo.
Mahni i ti rukama, mahni! — Kazao sveti Nikola čovjeku koji je bio pao u vodu pa samo vikao: „Pomozi, sveti Nikola!“ a nije gledao da pliva ili od vode da se otima. Ne bije mene torba, već ono što je u torbi.
(Prozorska) 324 — Koje brdo može da preskoči svaki čovek? (Ono iz razboja za tkanje) 325 — Ko je vikao, da ga je sav svet čuo? (Magarac u Nojevoj barci) 326 — Koji konji ne jedu ni zobi ni sena?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
je bio sve kolac do koca, i na svakome kocu po ljudska glava, samo na jednome nije bila, i ovaj je kolac sve jednako vikao „Daj baba glavu.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
MANOJLO: Čekaj da čuješ do kraja, pa onda vidi kakva je zasluga! Došo divizijar, našo nas zdrave i čitave, vikao saboteri, dezerteri, ostavili ste četvrtu četu na cedilu, položaj izgubljen, ljudi masakrirani!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Skrenuh u mračnu šumu s vidika što se plavi. Vikao sam: lupao je glas o stabla i padao po travi. U pristaništu sam lutao po kafanama punim mornara.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Na motici pored nje raseklo se sunce, i neka krvava gomilica... zvala ga da nešto preseče, a on je bežao i vikao. Odžaci i drveće, i sve što ne vidi, a oseća, gomila se u nelagodnu, žalosnu jezu. — Stani!... Stani malo.
“ „Je li imao krupan glas?“ Šta mu je trebalo da me to pita? „Glas — običan. Samo, vikao je kad govori. Kao i svi vodeničari. Nisam hteo da mu kažem da je siromah ogluveo pored kamena i vitla.
do vrata i, pre no što je stigao da je uhvati, nešto je strašno za njega rekla i sjurila se niza stepenice, a on je vikao za njom: „Zoro!... Ej, vrati se! Donesi mi rakije! Litar...“ Toga dana ona više nije ušla u njegovu sobu.
je da govori „protiv“ zbog Vukašina, što je vladin poslanik, izišao je da govori tako da sin od stida izađe napolje. Vikao je, pretio i lupao pesnicom, od galame se ništa nije čulo, i on se jedva vratio u svoju klupu.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
sa slomljenim svetlostima, sa pucnjevi ma, vojnici su te reči besno odbacivali kao prokletu bolest, Sima terdžuman je vikao, sve jače, a odgovarali su mu pucnjevi, sve češći.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Četni narednik, koji beše izašao u susret transportu, vikao je: — Magarci, tako vam treba kad ste zadocnili! — Komesar je kriv, mi nismo — odgovarao mu je jedan od vojnika,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
je bio sve kolac do koca, i na svakome kocu po ljudska glava, samo na jednome nije bila, i ovaj je kolac sve jednako vikao: — Daj, baba, glavu.
— Bogme, kad sam na vrh brda ižljegao, vrćući se doma, jednom sam rukom načinio roge a drugom njake, pa vikao što sam više mogao: ovo, kadija, tebe, a ovo ti sudu, a ovo ti hodži, a ovo ti duši, a ovo ti imenu.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Ni Arhimed (Archimedes) koji je trčao go kroz Sirakuzu i iz sveg glasa vikao “ Eureka”, nije ostavio veći utisak od mene. Nosili su me na ramenima i bio sam junak dana.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Probudio sam se kada me jedan grubi kondukter povuče sa klupe i naredi mi da izađem. - Beč, poslednja stanica! - vikao je. - Ali ja putujem za Prag - rekao sam.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
vrućinom, dimom i parom; vazduh zaudara mlakom gnjiloćom i jetkom žestinom što omamljuje i zadržava dah tako da, ko nije vikao, teško bi izdržao. Na prvi mah im se smuči, no što dulje buljahu uz vatru beše im ugodnije. Žena je vremešna, pristala.
Krakov, Stanislav - KRILA
Za šatorom je neko naporno povraćao. Kraj stola je još sedeo na uskome sanduku kapetan sa podšišanim brkovima i vikao: — Marseljezu, Milorade, rđo ciganska. Sviraj. Ćemane ću ti o glavu olupati.
— Opkoljeni... raketlu, raketlu... Uzaman je oficir vikao. Vojnici su bežali kao pomamljeni. Jurili su kroz vrbe, i skakali preko reke.
Oni se nepoverljivo okretali, potom sedali, ali su bili sve češći glasovi: — Šta je to? Ko je vikao? — Major, major — šaputali su drugi. A u senci hrasta osvešćeni major je suho jecao: — Poginuću, poginuću...
Major stade u njegovu senku, obrisa znoj sa čela, i izvadi duvan. — Duško, Duško, — vikao je boginjavi kapetan sa grebena, — da vidiš samo, odi! Duško se okrete n pođe gore ka glasu.
— On je, on je... Nije se prvi put ta senka javila kraj njega. Jaukao je noću u snu, vikao i skakao pomamljeno. Uvek je tada ne koga tražio. I uvek je čuo jauk u noći. Pio je žedno mlake vode sa stola.
— Pa mi svi zbog koketerije i umiremo. Izgleda da je to Bora rekao. Neko je vikao: — Pavloviću, Pavloviću, jesi li pisma napisao? — Bora se okrenuo.
Duško se smeškao. Ivona, Iveta... sve se to mešalo po njegovoj glavi. — I njega, i njega, — vikao je Mitford. Mala nije oklevala. Na stepenicama se debela Marija pogađala sa kapetanom iz mesne komande.
U sobi pred komisijom skidali su ih gole, i tu je jedan debeli lekar ljutito vikao, da ih sve treba uputiti na front. — Dok vaša braća ginu na frontu, vi produžavate bolovanja...
Petrović, Rastko - AFRIKA
N. je išao od jednog do drugog, vikao na njih i udarao blago svojom batinom. Bio je skoro nežan sa njima. Ja sam bio za to da se ostane i prenoći tu, ali N.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Černjajev pomanita, stade kao furija koračati uzanom putanjom, oči mu se nališe krvlju, pa je vikao i vikao, posle se okrete meni: — Kažite mu da ću ga dati pod sud, streljaću ga, obesiću ga — nevaljalca, ženu jednu;
Černjajev pomanita, stade kao furija koračati uzanom putanjom, oči mu se nališe krvlju, pa je vikao i vikao, posle se okrete meni: — Kažite mu da ću ga dati pod sud, streljaću ga, obesiću ga — nevaljalca, ženu jednu; jest,
i levo i desno; znam da mi jedan ranjen Rus nešto govoraše; znam da Kirilova, koji je preda mnom trčao i strašno vikao, najedanput nestade; posle se sećam da se iz turskoga šanca, koji je bio pred nama, začu strašna dernjava, da neki
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Odjekuje tresak kundaka, razležu se neljudski glasovi, kao kad se zverovi kolju, jauci... — Stanite! — vikao sam, da bih prikupio ljude. — Ne na mene! — povika jedan četnik. Četnici se prikupiše oko mene.
I desno se naši povlače... Kao senke. Ležu pored žice. — Alo, četvrta, peta, baraž, baraž, baraž! — vikao sam udarajući nogama. Zemlja se oburva poda mnom i ja padoh. Vikao sam i dalje. Baraž, čujete, ljudi!
— Alo, četvrta, peta, baraž, baraž, baraž! — vikao sam udarajući nogama. Zemlja se oburva poda mnom i ja padoh. Vikao sam i dalje. Baraž, čujete, ljudi! Kao orkan, sa takvom snagom i silinom naleteše naši šrapneli.
— Stoke jedne! — vikao je da svi čuju. — Uležali se ovde kao veprovi. Ali propištaće im majčino mleko!... Seiz!... Daj konje!
Kapetan je tada naredio da se ostatak iz balona podeli vojnicima. — Gde smo stali?... Posilni, donesi još! — vikao je Bora. Džamić pogleda u svoga komandira. — Ništa vam ne-ne pomaže — zaplitao je malo Kosta — pronašao sam bure.
Počeo je već i suton da pada. Iako me je ovo stanje mučilo, rešio sam da ne popuštam. Neko se peo uz kosu i vikao još iz daljine: — Ima li koga tu? Nas trojica pojavili smo se najednom da vidimo ko pita. — Da li je ono Dragiša?
— Hajdemo! — Ali da ono dvoje ne bismo zatekli u nezgodnom položaju, vikao sam glasno: — Polet!... Tomo! Na jednoj prikrivenoj klupi sedeli su njih dvoje. Čuli su moj glas.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1843), pisao ovako: „A oda ona Mušickoga postala je ovako: u manastiru Šišatovcu jedanput (1816) za ručkom Mušicki je vikao na naše hajduke govoreći, ne samo da hajdukuju po Turskoj, nego i da prelaze preko Save u Srijem, da sramote narod
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Vujo jauknu i iznemoglo pade. — Ideš li, rode? — vikao je Relja poizdaleka. — Idem, idem — činilo se starcu da čuje djetinji glas. — 'Ajde, rode, 'ajde!
Ćipiko, Ivo - Pauci
A blizu je kraja. Pruža ruke da se čega dohvati... Znoj ga od muke probio, vikao bi, ali ne može usta da otvori... Kad odnekle, u toj muci, na ivici bare, na suvu, obrte se gazda Jovo.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Nikanor je obilazio oko nas, mahao kadionicom i nešto vikao. Ništa nisam razumeo. Stajao sam kraj ove dvojice nag i osramoćen i molio boga da se sve to što pre svrši.
Bio je oduševljen. Odmah je izvadio iz torbe bradvu, prileteo steni, zamahnuo i udario. Sečivo je lako ušlo. „Siga“, vikao je, „ljudi, pa ovo je čista siga.
Niko ga nije mogao ukrotiti. On bi neprekidno − noću i danju − boravio u grobovima gde je vikao i udarao sebe kamenjem.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
On u ovom magnoveniju zaboravi i na Burjama i na volšebnice; ništa drugo radio nije nego »kuda« vikao, i ništa drugo čuo nije nego planinama ječeći odziv: kuda?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Jesi li video, bato? — veli poručnik Branko, vraćajući se. — Dok sam molio, vikao, pretio, niko da mrdne. Ali kada sam prelomio nekoliko štapova i potegao revolver, sve je skočilo na noge junačke.
Vozari razmahnuše bičevima. Ranjeni konj se prope i pade među ostalu zapregu. — Skidaj zatvarače! — vikao je neko. Poslužioci sa delovima topovskih zatvarača razjuriše se na sve strane.
Tek smo tada opazili kako se na padini niz koju smo se suljali, proteže blaga staza, kojom je trčao komandant i vikao na sav glas: — Natrag! Natrag!... Potporučniče, vraćajte ljude i konje. Brzo, brzo!
Brzo, brzo! Nalazio sam se u gomili od preko tri stotine ljudi i toliko konja. Digao sam ruke uvis i vikao što jače mogu. Kroz larmu, prasak, jauk, čuo se glas komandantov: — Neprijatelj odstupa! Spasavajte topove! — Stoj!...
Vozari su već bili sjahali, gotovi da se raspršte na sve strane. — Ima izlaza! Jašite! Za mnom! — vikao sam iz sveg glasa. Preostali vozovi kretoše, naginjući se prilikom prelaza preko kamenja i stenja. Poslužioci su gurali.
Petrović, Rastko - PESME
I veliki filozof naturalizma doneo je istinu o ljubavi: ljubav je polna. No on je vikao: Kako se možete voleti, kad je sva uzvišenost ljubavna bila zabluda!
jedino rad tvoga lika žrtvovah one sne Ceo dan ostah skriven ukočeno motreći ti hod Potom bih noću besneo divlje, vikao zvučne reči I međ onima što me kore ne bih razaznavao rod Jedino bih se trzao naglo čuvši mater da ječi Jer ja sam i
Ceo dan ostah, krišom ukočeno motreći ti hod, Potom bih noću besneo divlje, vikao tajne reči, I međ onima, što me kore, ne bih razaznao rod; Jedino bih se trzao naglo čuvši mater da ječi.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, devojče više ne dođe. — Daću ti najveću lubenicu iz bostana! Zlatnu ću ti lubenicu dati! — vikao je Starac u tamu, ali se devojka niti glasnu, niti ukaza. — Ej, Sofronije, tugo moja, šta da radim?
Kakva radost! Kakva svetlost! Poče dečak da zaboravlja strah od samoće. Postade neoprezan. — Micko, Micko! — vikao je, trčeći za malim drugom, smejao se i zaboravljao da zatvori vrata.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Ehej, donio je! — Ko donio? Šta donio? — Pa donio on! — vikao je Stric. — Koji on? Što galamiš. — Pa zna se koji. On, brate. — Ništa ja tebe ne razumijem. Šta je donio?
Ono dvoje umakoše u Gaj. — Trči brzo s druge strane, dočekaj ih! — vikao je drugi glas. —Opkoliće Gaj — zabrinuto reče Nikoletina — teško ćemo se sakriti. Valja nam nešto izmisliti.
— Nema, kao da je u zemlju propao! — dođe odgovor sa same ivice jaruge. — Na drvetu je. Pazi na drveće! — vikao je neko. — Naći ćeš na drveću pečenog jarca!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
na sebe iznošahu, i devet ih među se prepiraše se, a deseti govoraše im: »Ta znate li vi to, nisam li ja vama mnogo vikao i govorio, podajte vi mira detetu i ništa mu zla ne činite, brat je on naš, od jednoga otca smo svi mi!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Oslanjajući se na familijarnost koja je vladala tu u društvu, on često pri vikanju nije ni vikao i izgovarao cifre, nego nešto drugo, ali svakidašnji i redovni posetioci i igrači znali su šta mu to znači, i svi su
Pa tako i sada, dok je vikao cifre, vikao, a sada poče onako. Viknu Packo: — Madžarska buna... A svi meću zrno kukuruza na broj 48. — Fuzija...
Pa tako i sada, dok je vikao cifre, vikao, a sada poče onako. Viknu Packo: — Madžarska buna... A svi meću zrno kukuruza na broj 48. — Fuzija...