Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Jesam, harambašo. — Sad... svaki na svoje mesto i... tajac!... Hajduci se ponameštaše. — Pazite!... Kad viknem: „Juriš”! — svi noževe iza pasa, pa jurnite pa drum!... — Dobro, harambašo! Nasta mrtva tišina.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— I-ju! Mâ — trže se Jula i htede da vikne mámu. — Probajte samo, sad ću da viknem tatu! Vi’š ti to njega! Odma’ šibajte iz bašće. — Ta šta vi tu mene furt plašite s vašim tátom...
Matavulj, Simo - USKOK
Marko naredi: — Struke i torbe ostavite ovdje! Pošto zapadnemo, da ne mrdne koji! Kad ja viknem: „oganj!“ onda pucajte, a ako viknem „zagon!“ iskačite golijem noževima!
Pošto zapadnemo, da ne mrdne koji! Kad ja viknem: „oganj!“ onda pucajte, a ako viknem „zagon!“ iskačite golijem noževima! Hajde, Pero, preda mnom, svi ostali za mnom, a jedan za drugim!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— urazumljuje ga Boriša. — Jedini komandir ima sat, a on je vrag zna gdje u ovoj noćašnjoj varici. — Pa da viknem one gore na cesti, možda neko od njih zna? — Ma jesi li ti lud, goveče jedno! Šta ćeš ako to budu Nijemci?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad dođem kući, a to žeteoci žanju po polju. Prigrijala vrućina, voljani bože, da pogore žeteoci! Onda ja viknem: „Kamo što ne dovedete ovđe onu našu kobilu što je dva dni duga a do podne široka, a po leđima joj vrbe porasle; neka
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
vidim kad sunce provuče ruku kroz krzno oblaka i na brdu mi se pričini osvetljen dvor ili na kraju padine more te viknem neku ženu, a mislim na luku.
*** Čini ne čini na mesečini sad mogu da viknem sa obale Dunava nekad sam s vrlo umnim licem pitao sebe biti il ne biti danas mogu da govorim glasno i sa stene
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Pa i jesam, Trifune! Znaš li ti šta znači to srez od 52.374 stanovnika? – 52.374 stanovnika, a ja samo viknem: „Mirno!” a svih 52.374 stanovnika stanu u front, gledaju me pravo u oči i samo trepću. – Trepću, nego!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— onda udari konja mamuzom i u galopu odjuri do svoga voda. A kada ga vidim idući put da je zaostao, ja mu izdaleka viknem kako sam zamislio dobro.
!... Zar s konja na magarca!... Iz artiljerije u pešadiju, koliko da promeniš komandu! — viknem ja. „Jaoj, bolan, nemoj da si bezobrazan“ — poče ona — „mene je ova drugarica prevarila.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
da idem kod ujaka, ili u pozorišta, i svuda, a kad bih se u zoru pojavio pred vratima manastira dovoljno bi bilo da viknem „der Neffe“ („nećak“) i vrata bi se otvorila. U Galiciji sam video rat.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Svega me obuze narodni ponos i sujeta da osvetlam obraz svoga roda, i jurnem pred sudnicu, pa viknem: „Šta hvalite vašeg Leara?... Vi još niste ni videli junake! Da vidite šta je srpska, viteška krv!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad dođem kući, a to žeteoci žanju po polju. Prigrijala vrućina, voljani Bože! da pogore žeteoci. Onda ja viknem: Kamo što ne dovedete ovđe onu našu kobilu, što je dva dni duga, a do podne široka, a po leđima joj vrbe porasle; neka
Kad dođem kući, a to žeteoci žanju po polju. Prigrijala vrućina, voljani Bože! da pogore žeteoci. Onda ja viknem: Kamo što ne dovedete ovđe onu našu kobilu što je dva dni duga a do podne široka, a po leđima joj vrbe porasle; neka
Ćosić, Dobrica - KORENI
U čaršiji i uvaženi ljudi njemu skidaju kape. A ovde, kod mene, ja stanem na basamak i viknem: „Andro, metlu u šake i lepo da pokupiš vaše đubre. Ja volim čistoću.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I na moju nesreću, ne mogući da sastavim rečenicu koja bi tu moju misao iskazala, viknem prosto: vіve leѕ bocheѕ! Posle već ne znam šta je bilo.
Ustanem prekrstim se, ponova siđem dole i počnem da brojim. Na prvom spratu lupnem štapom i viknem premіer (računam na francuskom ću pre pogoditi), na drugom pogrešim i opet kažem premier i vratim se — opet počnem iz
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad dođem kući, a to žeteoci žanju po polju. Prigrijala vrućina, voljani bože, da pogore žeteoci! Onda ja viknem: „Kamo, što ne dovedete ovđe onu našu kobilu što je dva dni duga a do podne široka, a po leđima joj vrbe porasle; neka
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
rodu U kakvoj zabuni, U trenutnoj slepoti, U kratkoj trabuni; Pa kad bih oči protro I stresô guje zle, Da viknem: „Praštajte mi! Sagreših, kajem se!“ E, to bi bio primer!
I ja tebe, vrli sine, Kad bih sada u pônoći Po imenu tvome viknô... Da te viknem, vrli tiću, Da te viknem: Petroviću!
I ja tebe, vrli sine, Kad bih sada u pônoći Po imenu tvome viknô... Da te viknem, vrli tiću, Da te viknem: Petroviću! — Ti bi taki, jaoj, pao Ne s visine tvoje prave, Već bi pao u ljubavi, U štovanju — kod Madžara.
— A ja, kad god pođem Pored toga stana, Hteo bih da stanem Kâ straža nezvana, Da od tuda viknem: Ljudi grešna sveta, Ne rušite sreću Koja vam ne smeta! Beč 1882.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: Tako najveće gospode pedinteri nose. Dobro samo pazi kad te viknem Hanc. JOVAN: Ja neću da budem konj, makar me ubili. FEMA: To je najlepše ime, ludo!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ja htedoh da viknem ali se uzdržah. Neki pomućen osećaj neobične gorčine preseče mi reč u grlu; pričekam nekoliko trenutaka da se
ležao u tome ako se mogne zaustaviti i povratiti naša pešadija da zaustavi napredovanje Turaka dok se baterija povuče. Viknem konjanicima da se proderu što god mogu: »ypa!« pa onda upadnemo u onu rasutu masu naših pešaka i počnemo ih vpaćati.
« Dok oni uhvatiše jednu vrzinu i neki jalak, kojim behu ošančene neke njive, te otvoriše vatru na turski lanac. Sad viknem trubačima da sviraju na juriš, a mi konjanici u gomili potečemo napred i povičemo: »ura.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pa šta bude. Čekali smo ponoć. Na frontu se trenutno sve utiša. — Hajd’ sad! — viknem ovim mojim. Jaoj, ljudi kad je grunulo... Možete da zamislite: trideset bombi gotovo u isti mah...
Došlo mi je da jeknem, da upravim pesnice nebu, pa da viknem: dosta je bilo krvi... Aman! Pucnjevi pušaka se razležu. Sigurno su se oni preostali sklonili u naše rovove, i sad se
Onako u mraku i men’ me dohvati jedan od naših za grlo, te ga gurnem u trbuh, i viknem: nemo’, bre, ja sam. Otmu oni Bugarima oružje, i: „iznesemo ih kao stvarke!“ Bugari su bili preplašeni.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Zamisliću Ture i počeću potom Što ću besno Ture da sravnim sa skotom. Potom ću da viknem, nek se nebo stresa: „Krvi, samo krvi, i još više mesa!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Preda me istrča baterijski narednik iskolačenih očiju i gologlav. — Gde ćeš? Nazad, naredniče! — viknem što mogu jače. Bez ijedne reči, on se vrati, uspuza se na jedan obronak, pa se okrete. „Evo ih Bugari kod topova...
Meni pritrčaše nekoliko vojnika. To je bila slika za ono nekoliko sekunada... — Spasavajte se! — viknem, pa potrčimo svi nizbrdo. Naiđosmo i na pobijenu zapregu prednjaka. Vozari su ležali mrtvi između konja.
Za nama pripucaše. Podnarednik Žika dojaha jednoga konja i reče mi da se popnem. Kakvo uzjahivanje! — Beži što pre! — viknem mu ja, jer počeše da pršte kuršumi oko nas. Onda potrčah. Mitraljez sa brega poče da klokoće.
Bilo se sakupilo još nekoliko Arnauta. Nisu hteli ni da čuju. Tražili su zlato. — A meni se nešto smrče pred očima i viknem vojnicima: „Na gotovs!“ Kad škljocnuše zatvarači, Arnauti se razbegoše na sve strane.
— Napred! — viknem ja i pokažem im rukom na vrata. Oni uzmiču sve natraške i tako ih nateram u onaj bife, gde ugledah svoga druga pešaka.