Obradović, Dositej - BASNE
Kad vile dođu k očima, teško onom ko ne ume ševrdnuti. Malo je S o k r a t a i K a t o n a na svetu koji, u ovako kritičeskim
Eto kako su postala sva prividjenija i strašilišta, letući zmajevi, vile i aždaje. jednu noć na mesečini, naša stara sluškinja Ugrinka uplaši se od svoje seni; jao njoj kukavici, vikne, pak
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
je; i ona je viđala mnogo i mnogo čuda, zapamtila je i kad su kuge kroz Kosmaj prolazile, a pamti a kad su se kupale vile u onim koritima navrh Malovana, što se i sad vide, ali se ni ona ne seća da je bilo kadgod divljeg čoveka u Kosmaju.
Dučić, Jovan - PESME
Mi smo bili sami. Hujaše negde vetar oko vile Pesmu o tuzi. I ja gledah tako Na njenom čelu i licu od svile, Gde mutno veče umire, polako.
NOĆ Već sja Kumovska Slama... Jejina, sva od svile, I s vatrom u zenicama, Diže se letom vile. S celoga nebosklona Blisnu u jednom trenu, Da bi po zemlji ona Bacila svoju senu...
Glas mu teče kao svilen nit, polako, Pevanje je dete učilo od vile; No niko ne vlada zlatnim nožem tako, U oblaku strelja utve zlatokrile.
MAĆEDONIJA U svakoj planini imaš svoga zmaja, I vile brodarke pokraj sviju reka, Na svakom raskršću po jedan kralj čeka, I starinski napev poljima bez kraja.
Dokle još u svome prsluku od svile Po koje pisamce opazi da ima, I malu maramu, ko zna koje vile, Punu poljubaca i punu parfima. Htede da se snuždi i da suze raspe, No beše u žurbi.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ta nije da se zgranuo táta kad je dočepao pismo i video šta je pisala, pa dočepao vile (srećom one drvene) pa za njom, a ona bež’ u komšiluk!
»Gledaj samo obešenjaka jednog kako se pravi svetac! Pa još zeva, lopov preispodnji! Hu, vile ga odnele!« — pa ga gađa metlom ili portfišem, a metla joj pade na glavu, a mačak se i ne miče s mesta nego i dalje
jako raširenu i poznatu pesmu: Sad pulgeri postali švaleri, Al’ ne smedu noćom da idedu, Od vašaka pavorski’ momaka: Vile vuku, a pulgere tuku, Vile zveče, a pulgeri dreče!
Sad pulgeri postali švaleri, Al’ ne smedu noćom da idedu, Od vašaka pavorski’ momaka: Vile vuku, a pulgere tuku, Vile zveče, a pulgeri dreče!
Tražite đavola noćom, — nastavlja Nića, pošto se dobro namestio na klupi — a posle vam ča-Nića kriv kad stanu vile da igraju po leći; kriv vam ča-Nića, što ne čuva varoš, k’o da ja imam solginu pláću!
Još od one pesme, ako je se sećaju čitaoci, u kojoj se spominju neki pulgeri i paorski momci, i neke vile i neko drekanje, a za koju se (pesmu) držalo da ju je spevao i poslao u kalendar (veliko-bečkerečki) Šaca brica, a da
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Konjušar, koji je držao vile u ruci, prepade se, kod jednog, ogromnog đubrenjaka, kad kraj njega protrča, kao luda, ćerka senatora Stritceskog, ali
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ima duhova u vodi, u zemlji, u drveću. Po prostranim i nedirnutim šumama i planinama su razne vile, koje vode interesantan život i često određuju ljudsku sudbinu. U oblacima su vetrogonje i zduhači.
Veruju da se ne može biti veliki čovek bez sposobnosti koje daju tajanstvene sile, naročito vile i dobri duhovi. Dinarski ljudi obavijaju svoje najdublje narodne ideale, kao velom, nekom sjajnom mistikom.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Živećemo, samo ona i ja, u šumskoj kući, a jeleni će u suton trčati kraj nje. U svim bajkama koje sam čitao šumske vile imale su lik moje majke. Odavno sam prestao da čitam bajke i da obećavam bilo šta.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
kobna su za trudnicu jer se na njima sabiraju zli duhovi, veštice, vile, prikojase, vampiri i druga demonska bića, pa ako ona dođe u dodir s njima, to će imati štetne posledice po dete koje
avaj! Veštice, vile i vetrovi! Došli ste da Milanu (ili već kako mu je ime) pojedete srde i glavu; ali je kod njega Dona bajalica, koja vas
U legendama o junacima takođe je opšte mesto da su njih vile zadojile. Neobično junaštvo Banović Strahinje, Miloša Obilića, Alije Đerzeleza i drugih junaka narod objašnjava time što
junaštvo Banović Strahinje, Miloša Obilića, Alije Đerzeleza i drugih junaka narod objašnjava time što su ih kao decu vile zadojile i tako im ulile natprirodnu snagu.
“² U Hercegovini: „Kad djete prvi zub izvadi, treba da ga baci preko kakva drveta i reče: ’daj mi vile gvozden zub, evo tebi koštan zub. Zub kolik zub, a ja kolik dub’.
187; Banović, S., isto, s. 194. ¹⁴⁶ Bratić, T. A., isto, s. 289. ¹⁴⁷ Ardalić, V., „Vile i vještice, ZNŽOJS, 22, Zagreb 1917, s. 311; Lilek, E., isto, s. 369; Čukić, Z. D.
Ardalić, V., „Uris i Upis“, ZNŽOJS, 19, JAZU, Zagreb 1914. Ardalić, V., „Vile i vještice“, ZNŽOJS, 22, JAZU, Zagreb 1917. Ardalić, J.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
A onda se igranke lagano povukoše sa ulica i trgova u napuštene vile i gimnastičke dvorane. I kada smo mi, deca hladnog rata, zaigrali svoj prvi argentinski tango »Ljubomoru«, još su se
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Tajnu života Plišanog Kunića čuva Dečak koji ga voli. Posle niza pustolovina njegova igračka se, uz pomoć dobre vile, pretvori u živog kunića. Ljubav je pogonska sila života, ona likuje nad svim njegovim ograničenjima. Tokom 1992.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
prvog ustanka Serbianka (Lajpcig, 1826), Troєsestarstvo ili Serbske trы miline (Lajpcig, 1837), prvobitan naslov Tri vile ili gracije, apologija kneza Miloša i drugog ustanka, i Troєebratstvo to єstь rodъ, putъ i narodъ muža (Beograd, 1844).
pesnika intelektualnog lirizma, kao što je himna Crnogorac k svemogućemu Bogu i poetska vizija Zarobljen Crnogorac od Vile. U tome delu Njegoš iz narodne poezije prelazi u umetničku poeziju, pod očevidnim uticajem Sime Milutinovića.
do 1881. Glavni književni časopis toga vremena je Otadžbina. Prestankom Vile Stojana Novakovića osećala se u Beogradu potreba za jednim čisto književnim časopisom.
Hrvatske knjige preštampavaju se ćirilicom, a srpske latinicom. Rad Savremenika, Srpskog književnog glasnika i Bosanske vile u tome pravcu bio je naročito značajan i plodan. Matica hrvatska i Srpska književna zadruga od 1909.
Radičević, Branko - PESME
staja srca veseloga, Al' eto ti čuda još jednoga: Preko luke pravo ka meneka Jedna krasna uputila s' seka, Ao vile, vi, prebele vile, Vi joj bogme ne bi druge bile, Ao Bože, čuj što zborim sada, Ja t' anđela ne vide nikada, Al'
Al' eto ti čuda još jednoga: Preko luke pravo ka meneka Jedna krasna uputila s' seka, Ao vile, vi, prebele vile, Vi joj bogme ne bi druge bile, Ao Bože, čuj što zborim sada, Ja t' anđela ne vide nikada, Al' ako je na nebu
25. De si, Stevo, de si, oče? Kakve t' vile savladaše? Da poglediš to siroče, To Vojvodstvo, Da mu gleneš grdne rane, Da mu opet snova svane. 26.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Pa se onda, katkad, žalovito upitam, kao da sam nagazio na one stričeve vile iz djetinjstva: — Je li pametnije biti mjesečar ili s mirom sjediti kod svoje kuće, pa kad zagusti, tješiti se rakijom
Jedan domaćin uvijek naleti na svađalicu, pa se tu povazdan ronda, bogara i vile se potežu. Drugi nađe kradljivca, zdipi taj i kućevno i komšijsko, sve što nije za nebo prikovano.
budalaštine da je djed samo uzdahnuo i sjetio se svojih spasonosnih vila: — Čuješ ti, brat-Sava, još su one moje vile u životu.
— Eh, svete vile! — grozi se djed i puše obrvan brigama i staračkom nesanicom. Tih dana, djedu za utjehu, a nama, djeci, na radost,
— Rana! Kakva sad rana, ko se bogu moli?! — vrišti djed u sebi, a već vidi svoje presvete vile kako sijevaju kao bič svetog Ilije. — Zar Nidžina budalaština da se ranom naziva?
— Ih, presvete moje vile! Sreća njegova što je otišao. Kud ga, ovako živ, teglim na leđima po ovoj grešnoj zemlji, tud mi je već i kao svecu
koji je sve ovo zakuvao pa odmaglio, ili, na kraju, ja glavom, koji sveca izigravam i slušam taku benu, a ne tražim vile da te valjano izmjerim preko leđa zbog tvog trtljanja, lopovije i tvoje magareće vjere?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
kraju vinograda, do međe, bilo je nekoliko već suvih višanja, a oko njih se uvile loze sa sočnim lišćem, debelim prućem. Vile su se uza stabla, granje, te činile zaklon, kao kolibu. Bile su to „gavranice“ i „drenovke“. Tu je bila zemlja uvek suha.
Kostić, Laza - PESME
»Ne daj se od vile smesti, »veštica je, zle je svesti, »Bog bi znao, kuda. jezdi!!« Kao smeli moreplovac drevnih priča i vremena, što je,
— — Šilep — Geta i Tenjira — Danta — Tasa — — Kalidasa — — Tako mene zvuci gone, a za svakim reči zvone: »Ne daj se od vile smesti, »veštica je, zle je svesti, »Bog bi znao, kuda jezdi!
Bunovno se slamkom titra o tamburu, o žice, mesečevo kolo igra — silne, svetle nožice. Same vile i junaci arhanđeli nebesni, ponositi, bledi zraci, svetle senke, živi sni.
a doma je već otputovô sam. NA PARASTOSU VUKA ST. KARADžIĆA Parastos opet: vera, ljubav, smrt Od neko doba vile srpske glas parastosa se ne naparasi. Parastos Vuku, umro nam je Vuk. Pa šta? pa ko je samrtnik nam taj!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
DJEVOJKA BRŽA OD KONjA Bila je nekaka đevojka koja nije rođena od oca i majke, nego je načinnle vile od snijega izvađena iz jame bezdanje prema suncu ilijnskome, vjetar je oživio, rosa je podojila, a gora lišćem obukla i
Povrati mu se srce od straha, a vile se zgledaše pa udariše u kikot, dok se ne uhvatiše u kolo i stadoše kao pomamljene igrati.
Onđe on jadan stojeći ču u neko doba noći će dođoše vile na izvor, i kupajući se poče jedna drugima govoriti: — Znate li druge, da se ogubala u kralja đevojka; kralj je sazvao
u tom zapjevaše kokoti, i vile pođoše. Onda nevoljnik ispod jele dobata na nogama i rukama do vode, pak najprije umije oči i odmah progleda; poTom
Kad bi u neko doba noći, dođoše vile da se kuplju, i stadoše govoriti kako se izliječi kraljeva šći: — Valjada nas je — rekoše — neko slušao kad smo govorile
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
glasom, kao žena): „Ta ubio te bog s nesrećom, ta ti si nesreća bio, nesreća ćeš i ostati; sad ću te oklagijom, vile ti kožu derale!“ (Peva): „Pjenije mile moje i ljubezna pisma“.
STANIJA: Kako ću da jem, dala si mi neku čorbu, nit je slatka ni kisela; prepeste me gore, dadoste mi neke vile da se ubodem. Ako uzmem sas prsti, ti vikaš „ne valja“; a Velimir, kuku majci, ne jede ka čovek, nego sas levu ruku.
I muž kukavac nije od nje miran, prebija ga jadnog i preko i uzduž, pa misli tako i s drugima raditi, ali vile mi je! pašće ona meni šaka. ADVOKAT (ustane): Ho! ho! ho! protervіtaѕ e dono orta! Ja molim, šta želite od mene?
Njeno je dete reklo mojoj devojki, da oprosti vaše lice, kopile. Ja na to razljućena, vile ga odnele, dočepam ga za kose, nek dokaže da je moje dete kopile; na koje njegova mati dotrči kao strela, da me ugnjavi.
Vi ste lepi, a i ja nisam ružan. Kako bi dobro bilo kad bi bili udovica, razumete li me? ANICA: A, vile mi te s fiškalom! FEMA: Gospodine, samo mi kažite najpre kako ste uredili, da znam.
Anіmuѕ іnter amorem et iram vacіllat. Nequaquam (Gura je štapom). FEMA (na Anicu); Oćeš jošt, vile ušle u tebe, a? Oćeš jošt, ale te rastrgle! ADVOKAT (opet je gura); Femo! A-ja, ne čuju. (Diže je). Dosta, šta je to?
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
More, da znam da si kao ona, sad bi te kao pečurku smoždio. More, ono nije gospođa, onu su vile i aždaje izlegle! SULTANA: Orjatine, meni tako u oči reći? Sad će ti pući glava na četvoro!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Izvinite, kod nas je ovde skromno, obično ... — kaže mi vlasnik vile. — Živimo onako, po seljački... Raskomoti se, curo... Proveo me je kroz desetak soba. Ovo je living-rum!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Okolo njega, kroz veo fini, igraju vile na mjesečini. Kad goru oblak pokrije noćni i klanac teška osvoji tmina, dolaze kradom divovi moćni, biju u vrata
Ovo je vile vodene kraj. Obali drugoj nad samom vodom jabuka raste sa zlatnim plodom, žari se, blista, dragulji sami, putnika
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Razležu se pesme mile, Od miline gori grud — Beračice kao vile Neumorno lete svud! A stari babajko nadgleda i pazi, Obilazi burad, gde se grožđe gazi, Pa veseo starac usred ove
Zaludu mu poje brodarice vile Čudnovate bajke i pesmice mile, Zaludu ga dvori sav čarobni svet — Mutno mu je oko, srce puno studi, A bledu je glavu
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Duge sam noćne časove čitao kraj žiška. Vedro spuštam u rujnu reku. Nada mnom stražar motri da l će promaći vile. Na gradski je ulaz stao vetar sa svitkom vesti za ovaj dan.
Mesečina. Odzivlju se vile u lesu, kažu Az, i glagole broje, svetlosni meandri idu preko granja i prate arhisatrape znanja kako seju znake za
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 39. Oj višnjo, višnjice, Digni gore grane! Ispod tebe vile Divno kolo vode. Pred njima Radiša Bičem rosu trese; Do dve vile vodi, A trećoj besedi: “Pođ’ za mene, vilo!
Ispod tebe vile Divno kolo vode. Pred njima Radiša Bičem rosu trese; Do dve vile vodi, A trećoj besedi: “Pođ’ za mene, vilo!
Gosti su mi došli Braća materina, Braća materina, A moji ujaci. Konji su im besni Kao gorske vile: Kad po prahu idu, Praha ne dižedu; Kad po vodi gaze, Kopita ne kvase!“ 41.
zubune, Nit’ joj gledaj vezene rukave; Zubune su terzije šarale, Rukave su vezilje navezle, A vence su kujundžije vile; Već joj gledaj stasa i obraza, S kim ćeš, brale, veka vekovati. 51.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pred odlazak iz Temišvara, u leto 1912, bio sam napravio jednu zbirku od tih pesama i poslao sam je uredniku Bosanske vile, Kašikoviću. On ih je u pismu mnogo hvalio, ali se i ljutio što su sentimentalne.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Privezuju dobre đogate za stožer i počinje se vršaj... Puca i pršće suva slama, trepere i frkću dobri konji, sevaju vile u snažnim i jedrim rukama, diže se slama i pra' pod oblak, a iz snažnih grudi radnika razležu se jednačiti zvuci, koji
aj... aj!... Sunce visoko odskočilo, pa prižiže, konji izvedeni iz vršaja, a svako čeljade, koje je kadro, dohvatilo vile, te pretura slamu.
Šušti izgažena slama, kroz koju propadaju teška, jedra zrna, pa, čegrljajući kroz paroške, padaju na gumno. Tresu se vile u hitrim rukama, srce sve brže kuca, a sa čela padaju krupne graške znoja...
stadoše se kikotati svi. — Vala, brate moj, da one dođu da im ja komendiram vođe dva, tri mjeseca, da im dam u šake vile i motiku, pa, brate moj, ako bi im to poslije trebalo, nek me posijeku đe sam najtanji...
Tada ti se izvlače mršavi vampiri iz groblja, vukodlaci iz jazbina, vile iz gore, veštice iz odžaka, drekavci iz potoka i svaka prokleta utvar, što radi o glavi čovečijoj.
Rakić, Milan - PESME
noć je požudnu i strasnu, Noseći sobom lestvice od svile, Starinski vitez, pun vere i nade, Hitao zamku svoje verne Vile, I pevao joj strasne serenade. Starinski vitez, pun vere i nade! Šumi, o noći prohujalog doba!
Sve je tako mrtvo, i ljudi i stvari. Sve poleglo pod pritiskom neke sile, Obelisci i stubovi, carske vile, Tužni kiparisi i palaci stari, I forumi pusti gde narod ne veća... Sve klonulo, svako biće, svaka zgrada.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
O Stambole, zemaljsko veselje, kupo meda, goro od šećera, banjo slatka ljudskoga života, đe se vile u šerbet kupaju; o Stambole, svečeva palato, istočniče sile i svetinje, — Bog iz tebe samo begeniše črez proroka sa
KNEZ JANKO A što je to, kaži mi natajno! VUK MANDUŠIĆ Ljepša mu je od vile bijele! Nema puno osamnaest ljetah, živo mi je srce ponijela! KNEZ JANKO Rašta ti je srce ponijela?
Ime česno zasluži li na njoj, on je ima rašta polaziti; a bez njega — u što tada spada? Pokolenje za pjesnu stvoreno, vile će se grabit u vjekove da vam v'jence dostojne sapletu; vaš će primjer učiti pjevača kako treba s besmrtnošću zborit!
sunce uhvatio, bješe goru tama pritisnula, pred oltarom plakaše kanđelo, na gusle se strune pokidale, sakrile se vile u peštere — bojahu se sunca i mjeseca; bjehu muška prsa ohladnjela, a u njima umrla svoboda, kâ kad zrake umru na
Pandurović, Sima - PESME
Pratile ga mržnje i zavisti hajke; Na grlu su mu zavidele vile Kad mu pesmu čuju sred mračne planine S proleća cvetna i u leta žarka, Da se hori zvonka, srebrna, od svile.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ja, bogme, bjeh u najvećem poslu, kao što znaš. Došla pa sjela, pa otud, odovud, na kule, na vile, na medene kolačiće, svaku zavija u med...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Tako me iskonska rđa ne ubila! 3) KLETVE 1) OZBILjNE A) NEPOSREDNE Ale te pojele! Bolest ti kuću razorila! Vile te odnele! (ženska kletva u Vojvodini). Vilice ti se skamenile! Vragovi te na rogovima rastezali!
3. NATPRIRODNI STVOROVI VILA 1 Naš narod drži da je vila nekakvo nadzemaljsko stvorenje. Vile se legu u vilinskim planinama, gdje čovječija noga ne more doći...
2 Vila je svaka mlada, lepa, u belu tanku haljinu obučena. Vile su neke oblakinje, što vode oblake, a neke su brodarice, koje borave kraj voda.
Vile su neke oblakinje, što vode oblake, a neke su brodarice, koje borave kraj voda. Vile nikom ne čine zla dokle im ko ne učini što na žao. Na visokim planinama one vode kolo.
nekakav čovjek gledao iz prikrajka gdje je drugi novce zakopao u zemlju, pa kad ih zakopa, a on preko onoga mjesta baci vile, rekavši: „Čuvajte kako sad tako do suda božjega, već ako ja da bih došao po njih.
je, bog bi ga znao), i ondje nekakvu osobitu knjigu čateći, nestane jednoga između njih dvanaest (odnesu ga đavoli ili vile), ali oni ne mogu poznati koga je nestalo.
su mi da pod Velebitom ima selo Vrzići, i više njega navrh Velebita mjesto koje se zove Vrzino Kolo, na kome vile igraju.
“ Petar dođe Doni bajalici, a ona se ovako zamoli: „Nemitnici, nedojenici, nevenčanici, vile, vetrovi, i nekama—bolesti (padajuća bolest), vama se molim ja Dona bajalica, izidite iz Petrove glave, iz mozga, iz
(Uši) 29 — Dva niza bisera pozobaše sav rod iz sela? (Zubi) 30 — Dva puta do neba sižu? (Oči) 31 — Dve vile iz pećine vire? (Oči) 32 — Dvije grede pune bijelih golubova? (Zubi) 33 — Živa zemlja mrtvom gospodari?
(Zmija) 154 — Ni ranar, ni vidar, a svakome krv pusti? (Komarac) 155 — Ozgo jare, ozdo janje, sprijed šilo, ostrag vile? (Lastavica) 156 — Ore kao orač, crno kao kovač?
suđaje suđaje — vile koje određuju sudbinu novorođenčetu, — naročito sedmog dana po rođenju supružnina — batina, tojaga surgum —
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
72. Odleti pata i doleti pata, i donese dva ivera zlatna. 73. o klinu visi, o zlu misli. 74. Naprijed vile, u srijedi bure, ostrag slinac. 75. Naš mrkonja u košaru uđe, a rogovi mu ne mogoše. 76.
Onđe on jadan stojeći ču u neko doba noći đe dođoše | vile na izvor, i kupajući se poče jedna drugima govoriti: „Znate li, druge, da se ogubala u kralja đevojka; kralj je sazvao
” U tom zapjevaše kokoti, i vile pođoše. Onda nevoljnik ispod jele dobata na nogama i rukama do vode, pak najprije umije oči i odmah progleda; po tom
Kad bi u neko doba noći, dođoše vile da | se kuplju, i stadoše govoriti kako se izliječi kraljeva šći, „valja da nas je” rekoše, „neko slušao kad smo govorile
24. DJEVOJKA BRŽA OD KONjA. Bila je nekaka đevojka koja nije rođena od oca i majke, nego je načinile vile od snijega izvađena iz jame bezdanje prema suncu Ilijnskome, vjetar je oživio, rosa je podojila, a gora lišćem obukla i
Ćosić, Dobrica - KORENI
Neću da čujem. Ja znam šta radim. A kad bude otišao, ti mi za znak na stog pobodi vile sa snopom trske, da mogu da vidim iz livade. Ne zaboravi šta sam ti rekao. Aćim polako izjaha na put.
Ujutru će doći otac i videti da je... Može otac i na slami, na prostirci, vide ti njegovu krv. Uzeo je vile. Ne može da ih drži. Propipao se i video daje suv.
Može se i na đubrištu videti. Ujutru, rano ujutru, uzeće vile i nabacati đubre. Seo je na jasle i razmišljao kako da ubije strinu a da se nikad ne sazna da je on ubio.
Možda je i Đorđe posumnjao? Možda se on pretvara da je pijan i da spava? U Tolu odavno sumnja. Skoči, ostavi vile i jurnu natrag. Pa odjednom zastade: neće ona da živi s njim, samo dok dete rodi, samo Dok zatrudni, jedanput, jedanput.
„Ako, gazdarice, ako!“ nasmejao se. Zabolele su je i reči i smeh, pa je zagnjurila vile u naviljak deteline, u „gazdarice“, u smeh, i, da bi se odmorila, dugo je ostala nepomična.
Tola se smejao ženama. „Predskazuju vreme.“ Ona je ćutala, vile joj se okretale u rukama, pa je naviljke često ispuštala i rasturala.
On joj je dobacivao, opet uz prazan i lak smeh, da vile ne poznaju gazdaričine ruke pa se same otimaju. I vile su muško. I vile su on. Senke su rasle i ulazile jedna u drugu.
On joj je dobacivao, opet uz prazan i lak smeh, da vile ne poznaju gazdaričine ruke pa se same otimaju. I vile su muško. I vile su on. Senke su rasle i ulazile jedna u drugu.
I vile su muško. I vile su on. Senke su rasle i ulazile jedna u drugu. Bojeći se da neko ne naiđe, zverala je po kukuruzima što su opkoljavali
Nije izdržala, ustala je da nastave posao. Naslonila se na vile i pogledala niza se. Žena mu je mršava i ružna. Noge su joj kao tršljike i uvek prljave. Obrazi joj buknuše od stida.
On bi odjurio u staju po vile, pretraživao senjak, nabadajući svaku gomilicu mraka i slame. Sveta slavo, kazni samo mene, samo mene.
On ih je zatekao na tavanu, zavržene kao crvene bube, seća se, uzeo je vile i tukao je, ona nije smela da zaplače, a Đorđe je pobegao.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
« — pitao se posmatrajući dečakov lagani hod. Ali otkuda mu u očima pogled vile? Otac zadrhta opazivši na dečakovom licu sjaj koji je vila imala na svome, no ubrzo odbaci svoju zebnju.
Dokle će ga pratiti? Drhteći, on privi sina uza se i ugleda kako se u talasima belasa telo morske vile. »Otkuda ona?« — pomisli. U istom trenu brod se raspade kao da ga je neko nožem presekao.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
noć je požudnu i strasnu, Noseći sobom lestvice od svile, Starinski vitez, pun vere i nade, Hitao zamku svoje verne Vile, I pevao joj strasne serenade; Starinski vitez pun vere i nade! Šumi, o noći prohujalog doba!
Rakić CXVIII BOKA Naša mila Boko, nevjesto Jadrana, Pokrivena nebom k'o od plave svile, Ljepša si od tvoje primorkinje vile, I svjetlija si od njenog đerdana! Nikada se tebe nagledao ne bi'!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
” Došlo je i to. Sasvim neočekivano, Dolores je naslijedila malu vilu i destileriju u primorskom gradiću. Oko vile je bio prostran i zapušten park, pozadi destilerija, sve to izdvojeno visokim ogradnim zidom.
Posao nam nije zadavao brige: vodili su ga stari namještenici, i sve je teklo kao i ranije. Iza vile dizao se red tmastih čempresa. U noćima južine prekidao sam čitanje: s rukama pod glavom, slušao sam njihov jedri šumor.
Kosturi zgrada zjapili su svojim šupljim prozorima. Red spaljenih čempresa iza vile stršao je poput crnih direka pogorjelog cirkusa.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Pošto su večerali, carev sin leže spavati, a Oštar Dan ostane sjedeći. Kad ali eto ti dođu vile unutra, pa se stanu razgovarati. Onda reče najstarija vila: — Mama, ovđe krst miriše.
Pošto je svanulo, reče carev sin da idu. Ali Oštar Dan još ne da, nego reče da još ostanu. Uveče opet dođu vile, kao i prije. Onda reče srednja vila: — Mama, ovđe miriše krst.
Uveče opet dođu vile, kao i prije. Tad reče najmlađa vila: — Mama, ovđe miriše krst. Mati joj odgovori: — Da, kćeri, carev sin i Oštar
Poslije večere reče carev sin da idu spavati; a Oštar Dan reče da će on sjediti. Istom što je carev sin zaspao, dođu vile opet, pa reče jedna između njih: — Mama, ovđe miriše krst.
Onđe on jadan stojeći ču u neko doba noći đe dođoše vile na izvor, i kupajući se poče jedna drugima govoriti: — Znate li, druge, da se ogubala u kralja đevojka?
U tom zapjevaše kokoti, i vile pođoše. Onda nevoljnik ispod jele dobata na nogama i rukama do vode, pak najprije umije oči i odmah progleda; potom
Kad bi u neko doba noći, dođoše vile da se kuplju, i stadoše govoriti kako se izliječi kraljeva šći. — Valjda nas je — rekoše — neko slušao kad smo govorile
Jesi li ti nas pobratio? — Jesam, — reče on — a da li ste vi moje posestrime? — Jesmo, — reku one (a to su bile vile).
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Junaka, koji stekne prijateljstvo vile, nikakva zla kob neće zadesiti. Svojom nadprirodnom inteligencijom i veštinama vila bi uvek nalazila izlaz iz teškoća.
Tu i tamo iza zida od lepo složenih drva vidao sam, s vremena na vreme, zlatne uvojke moje američke “Vile”. Puna opreza, ona me je posmatrala sa ivice šume kao prava srpska ”vila”.
- Ovako ružan kakav sam, ne mogu igrati ulogu tvoje ”vile” dodade on, misleći na svoje obogaljene prste i teturav hod, - ali ću rado biti tvoj satir i učiti te kako ćeš
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Vidiš, brate, ja zamišljah, kad onoga jutra odozgo ugledah ovaj grad, da su u njem vile odnjihane, a ono, brate, pakao je ovo! — govori Lazo, ležeći nauznačice. —Znao sam ja otprije kako je...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
U gorici lišće kô da drukče šušti — Razumete l’, Srbi, jezik taj nemušti? To su srpske vile, to j’ blizina njina, Podigle se žile iz svojih pećina; Nad glavom nam leću letom nevidovnim, I rukama kreću krstom
Haj, naše se vile k nama retko kreću, Retko nas obleću, Jer su retki dani koji srpske sine Ovako jedine. Zato, braćo mila, ne
Zato, braćo mila, ne kidajmo kola Što se danas hvata na grobu sokola. Zasadimo ovde sloge naše cveće, I vile nas srpske ostaviti neće: Na potoku dole umivaće lice, Na Brankovu grobu paliće kandilce, A to će kandilce kao
Pokušaj jedared to u svome veku, U svetinji badnjoj zapaliti jelku; Taj običaj lepi, kô san neke vile, U tvome će domu opružiti žile, Primiće se taki, bez ikake sile, Na najveću radost dece tvoje mile.
Krakov, Stanislav - KRILA
Varoš je u tami. Sve spava. Na molu generali daju ruke sestrama milosrđa. Nestrpljivi automobili nose sve ove u vile kraj mora. Budni stražari čuvaju ulaze. Grad se sav spaja, pari, sav je u ljubavnom grču.
Budni stražari čuvaju ulaze. Grad se sav spaja, pari, sav je u ljubavnom grču. Sve vile, kuće, brodovi, šatori i barake. Čak i muhamedanska groblja. Zraci reflektora presecaju nebo.
iz depoa, prostitutke, grčki dečaci, — mornari se kupali goli oko svojih brodova, — samo Jevreji nisu ulazili u vodu. Vile kraj mora imale su svoja kupatila.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ruža mi je mirisala Kao sloboda, Il’ kâ suza, kâ molitva Tužnog naroda. A kraj mene iz oblaka Vile padoše, Bele vile govorile: Spavaj, Miloše!
A kraj mene iz oblaka Vile padoše, Bele vile govorile: Spavaj, Miloše! Kad s’ probudiš, Vidov-dan će U velike proć’, Vedriće se ona duga, Ona srpska noć.
XI Bežeć’ nekud — dođoh, stigoh U tišinu gore svete, Pa dozivah bele vile, Što ih snivah kao dete. Zaćutaše gorske ptice, Samo drva lišćem tresu, A taj šapat kâ da veli: „Ne traži ih, —
LII Tetka Miko, uđi i ti U moj okvir crni, Odatle mi najdavnije Spomene razgrni! Sećam te se kao vile Koja stoji sama Na izvoru najbistrijem Srpskih nam pesama.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Skaži šta su sprva bile srpskih gora vile, Poj što voliš, samo nam poj, — ta hoćeš li, Mile! Miloje Ja milujem vsegda pjesne, ja milujem mladež, No ljubov je
Sve bih rek’o da oblaci Divna čuda kriju, Da s’ u njima bele vile Sigraju i smiju. Čisto vidim devojčice Sa krioci mali Kako s’ tamo lepršaju U pesmi i šali.
„Radomire, dragi brate,” — Mlad Radivoj bratu zbori —, „Sad u kamen srce stvori, Nemoj brate, vile da te Sa našega puta svrate!
Izlećeše vila jata. Otvorena sva je tajna: Čarolija silom baju, Udesile grla bajna, Plena pesme izvijaju Krasne vile zlatokose.
Od nas bežiš! Kuda težiš? Meti tavnoj, Nikom javnoj, Koju smatra Misli vatra, Koja laže, Ne pomaže. Sestre vile Tam’ su bile, I teb’ kažu A ne lažu: Kod nas išta, Tamo ništa — Gole stene Bez promene; A šećera I bisera,
Ljubi lice Od kraljice Vila sviju! A voliju Vile tebe Nego sebe. Oj, ta stani, Tu ostani, Vidi lice U kraljice Kak’ se smeje! Gle je, gle je!
Gle je, gle je! Oj, putniče, Samrtniče! Mlad Radomir zanese se i na vile obazre se, Kraljica se na njeg’ smeši Kano sunce svet kad krepi. On ne vidi, on oslepi, Na bele joj grudi speši.
” I spadoše dvorska vrata, Pokuljaše iz njih vile, One poju pesme gnjile, One nose mladog brata U hlad mlade trešnje rane, Da ga pod njom — ah! — sahrane.
U grob njega položiše, Na grob ruže presadiše, I kraljica suze triše: Nije njega, nije više!... Oko groba vile staše, Smrtnu pesmu zapevaše, A kraljica nad svim’ viče. STRAŽNjA PESMA VILA Oj, putniče, Samrtniče!
Ima više Tu grobova Od robova Ljubve naše, Kojim’ daše Slatke čaše Vile bele, Da s’ vesele! Duše loše Ne mogoše Slast podneti, Pa umreti Moradoše.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U Bosni i Hercegovini veruju da bi seme od b. l. moglo čoveka učiniti besmrtnim, ali da ga je nemoguće naći, jer ga vile pokupe: zato one i žive dok im se život ne dosadi, i onda ga od sebe odbace, pa bez bola umru (ZNŽOJS, 6, 130).
koji pliva Drinom i ometa podizane višegradske ćuprije (SEZ, 17, 155); b. može biti i sedište vile, koja se nalazi pod korom (Bog da momčetu zlatne roge, i ono »probode koru, Al̓ u boru mlada moma, Pak zasija kao
BREBERINA Windröѕchen (anemone nemoroѕa). Breberina (ranilica; ovčje runo, Šulek). Njome se hrane vile (SEZ, 32, 1925, 378). BREZA Bіrke (betula). Breza. 1. Breza ima apotropajsku moć.
»Novokupljenim i čistim brezinim metlama... prizivaju se vile na posestrimljenje« (Sofrić, 48). Od brezove kore prave se »lile« (buktinje) kojima se, uoči Ivanjdana ili Petrovdana,
Brest. Reč je zajednička slovenska. B. je poznato demonsko drvo. Na njegovim granama naročito rado sede vile, »jer na to drveće vragovi ne smeju« (ZNŽOJS, 7, 1902, 116). Kod Šida (u Sremu) spominje se jedan izvestan b.
Srbi veruju da se vile rađaju na b. grančicama: tu je mati rodi, i povije u zeleno lišće (Begović, 198). U narodnoj pripovetki »Đavo i momak«
M. Meyer, Altgermanіѕche Relіgіonѕgeѕchіchte, 112 idd: Traumgeіѕter>). U jednoj narodnoj pesmi spominje se da ispod v. vile vode kolo (Sofrić, 69). Vodom u kojoj je skuvano lišće od v.
Ali je v. ipak imala izvesno svoje ugledno mesto u religiji. Na njoj vole da sede vile (»jer na to drveće vragovi ne smeju«, ZNŽOJS, 7, 1902, 116). Ima i pojedinih svetih primeraka.
Na njemu borave vile, i ko ga poseče, ili ošteti, ili opogani, dolazi sankcija (oduzetost, ili smrt); naprotiv, ko ga čuva, tome će sve
Jasen je drvo za koje se vezuje veliko poštovanje. On u sebi ima veliku spasonosnu snagu. Na j. grane vole vile sedati, »jer na to drveće vragovi ne smiju« (ZNŽOJS, 7, 1902, 116). Vila na j. spominje se u pesmi (Vuk, 1, 225).
U srpskom narodu ima ova biljka izvanredan ugled. Vuk kaže da uoči Spasova dne noću vile otkinu vrh jasenku; zato alosanu čeljad nose te ostave onu noć pod jasenkom, metnuvši kod bolesnika kolač hleba i jednu
). Jedan je bio zapalio tu gomilu, pa je odbolovao pola godine (SEZ, 32, 1925, 377). J. je stan, i elemenat, gorske vile; sa svoje jele vila doziva drugu vilu (u narodnoj pesmi, Sofrić, 131).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Jevđenije se nije dao zbuniti. Vile postoje, rekao je. On, Lauš, video ih je u ponoć dok igraju umotane u prozirne velove, dugih kosa koje lepršaju kao
Nigde je ne nađoše. Popila ju je žedna zemlja, istopila je mesečina, sklonile je od nas vile nebeske. Danima smo uz vino prepričavali svoje zgode.
Na desnoj obali Belog potoka, na utrini gde trava nikad ne poraste duža od pedi, leži Vilinsko gumno. Tu vile za noći punog meseca, nage i raspuštenih kosa, igraju kolo oko nagog mladića što još nije takao ženske puti.
Neće vile morati više da brbaju oko Saborišta, prozračne za danjeg svetla, vidljive za noći punoga meseca, primetne za čoveka kojeg
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Prilikom te moje prve posete, zatekoh Kepena i Vegenera u bašti vile, za stolom, sa knjigom u ruci. Oni se obradovaše kad me videše, digoše se i pođoše mi u susret.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
slikama raskošne kolevke, darova ili haljina koje detetu daruju, odnosno sakivaju mitska bića (kujundžije, odnosno vile). I u Subotićevoj uspavanki „Kolevka“ ovi motivi se primenjuju uz istu, mitsku simboliku (boje nebeskih tela).
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Uskoro se podigao čitav kvart čudnih kuća i lepih bašta. Opština je novom naselju dala ime Vile, a Gornjovarošani su prozvali naselje Ludi sokak.
Bunili su se protiv tako uvredljivog naziva i policija i prota, ali volja naroda volja Božja, ostade Ludi sokak. Vile su se ređale dokle je trajao kaldrmisani gornjovaroški drum.
U opštini je iscrtan nov plan gornjega dela varošice: Vile; Gornja Varoš; Kašikara; Kereće groblje. Šta je bila Kašikara?
Otuda vodenica-kašikara, a posle Kašikara nad poronom. Vile su postale moda, i u kvartu vila cena zemljišta je stalno skakala.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ja ću potom potpisati, dok popijem kafu.« Sad, ljubezni čitatelji, i vi koje ste mi često vile i ale na vrat šiljale, mile čitatelnice, vi ništa pravednije ne možete zaktevati nego da vam ja spasenije ove naše
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nigde drveta, nigde zaklona. Išli smo ulicama Soluna gledajući zadivljeno u vile sa spuštenim kapcima, koje su skrivale pritajeni hlad. Tramvaji su zastajali.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
zlatnih krila, o prozračnim ledenim bregovima u čijim nedrima, kao u dvorcima od kristala, spavaju beli medvedi i vile srebrnih kosa, čekajući polarnu svetlost da ih probudi.
Još uvek mu je u glavi kako je, odjednom, nestala, kao da su je odnele vodene vile. Odakle li sada dolazi? Ispruži bostandžija ruku da joj bar sada dodirne lice, ali se devojče izmače i laganije i
Šantić, Aleksa - PESME
1905. BOKA Naša mila Boko, nevjesto Jadrana, Pokrivena nebom kô od plave svile, Ljepša si od tvoje primorkinje vile I svjetlija si od njenog đerdana. Nikada se tebe nagledao ne bi'!
Pogledaj! Ko je muško nosi kosu Preko ramena, a struka mu bedra Resama bije. Ženske, s njima što su, Grablje i vile drže; neke vedra I nejač malu. Već čujem đerdana Zveket i vidim treskaju se njedra... Evo sve družbe!
Već grablje grabe i dižu se vile — Sa naviljcima zlata iznad čela Stupaju cure. Radosne i mile, Plodove žetve, slatku hranu sela, U stoge slažu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
su zajedno s Brankovićima vojevali protiv Turaka, i predstavljaju ih nežno kao idealnu braću čiju ljubav njihove žene ili vile kvare; „istorijskog karaktera ove su pesme potpuno lišene“.
u onim pesmama u kojima su opevane Markove pobede nad zlim vilama i nad drugim strašilima ili u kojima se peva kako vile pomažu Marku.
To što Marko nateruje na poslušnost opake vile i što je pomagan od vila posestrima, to je — u stvari — vera u beskrajnu moć čovekovu, u njegovu sposobnost da ovlada
Jali grmi, jal' se zemlja trese? Ja se bije more o mramorje? Ja se biju na Popina vile? Niti grmi, nit' se zemlja trese, ni se bije more o mramorje, ni se biju na Popina vile; već pucaju na Zadru
Ja se biju na Popina vile? Niti grmi, nit' se zemlja trese, ni se bije more o mramorje, ni se biju na Popina vile; već pucaju na Zadru topovi: šenluk čini aga Bećir-aga... (Mali Radojica) Što procvilje u Banjane Gornje?
zlata prstenje sa biserom i dragim kamenjem: razasja se soba od kamenja, — taka mu se učini đevojka da je ljepša od bijele vile; prstenova Roksandu đevojku i dade joj hiljadu dukata, i đevojku braća odvedoše.
Al' besedi Kraljeviću Marko: „Pevaj, brate, ti se ne boj vile dok je mene, Kraljevića Marka, i mojega vidovita Šarca, i moj ega šestopera zlatna Onda Miloš poče da popeva, a krasnu
Ravijojla, pa Milošu poče da otpeva: Miloš peva, vila mu otpeva, lepše grlo u Miloša carsko, jeste lepše nego je u vile.
Ako li mi ne dostigneš vile, oba ću ti oka izvaditi, sve četiri noge podlomiti, pa ću t' ovde tako ostaviti, te se tuci od jele do jele, kô ja,
Vila leti po vr'u planine, Šarac jezdi po sredi planine: nigde vile čuti ni videti. Kad je Šarac sagledao vilu, po s tri koplja u visinu skače, po s četiri dobre unapredak; brzo Šarac
Timok su vodu prebrodili na Bregovu, selu velikome, pa odoše krajini Vidinskoj; ali vila međ' vilama kaže: „O, čujete, vile drugarice!
To je Marko poslušao vile: kad je bio visu na planinu, pogledao zdesna nalijevo, opazio dvije tanke jele, — svu su goru vrhom
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kletvi se svedočba traži, niti ima ta kletva u kojoj lažljiva priseva nejma. Razmetni na vile, na kule svoje blago... Lepše mu je s mirom negoli s čirom. Psi ga derali! Što veštije znamo O tom i besedu imamo.