Obradović, Dositej - BASNE
Kad ja lupam, da se ne samo nakovanj nego i zemlja poda mnom trese, tebi je to taman spavaća muzika! A kako se moje vilice počnu micaši, nama' ti skočiš, kao da ti sto šiljaka pod kožu uljezu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Malo sam se razmazio u dobru, pa se sve na meni razmazilo!... Moram moliti noge da pođu, vilice da žvaću, jer zuba nemam, i oči da gledaju... Pa te pozvah da još koju prozborimo. Hvala i tebi i Jovi!...
Da je bio nasamo, pustio bi zube da cvokoću do mile volje, ali ovako... stegao vilice i naturio osmejak na lice... Sve beše spremno. Ratnici već uzeli svaki po jednog na oko i čekahu zapovest.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
To je bila velika retkost, i eto tako se on smejao kad se desilo štogod gde bi neki drugi razvalio vilice da bi se čulo u Tetrebovu mehanu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A gđa Persa ga nađe pa ga stane grditi: »’Oćeš golubića, lopove jedan matori!« On samo ćuti, zažmiri očima, razglavi vilice, zavrne jezik pa zeva kao kakav blaziran aristokrata koga se taj svet baš ništa ne tiče, a gđa Persa da se izede živa.
« — »Nego?« pita Soka grkinja. — »Pa ići će u Beč da študira hirurgiju i zubni doktorat!... da namešća zube i vilice...
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Lice joj sitno, staro i puno nekih belih, velikih malja. Usta joj i vilice sve obrasle u tim maljama kao u nekoj bradi. Samo joj oči krupne, bele.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Imaju istaknute jagodice, širok donji deo lica, Vrlo razvijene vilice, oči često primaknute i duboko uvučene ispod obrvskih lukova.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
iz patosa Obično mu samo glavu otkinu Teško je izvaditi iz patosa klin Majstori onda kažu Ne valjaju klešta Razvale im vilice polome im ruke I bace ih kroz prozor Neko drugi zatim bude klin Neko drugi klešta Ostali su majstori ŽMURE Neko se
pamet Misli moje obraz da ti izgrebu Iziđi samo preda me Oči da mi zalaju na tebe Samo otvori usta Ćutanje moje da ti vilice razbije Seti me samo na sebe Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa Dotle je meću nama došlo 1 Vrati mi moje
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Ne zovete li se Isail Čamčić?? — Tako se zovem. Sve to zabeleži. Krečar se već okamenio, vilice mu se tresu. Sad priđe gospodaru Sofri. — Molim vas na jednu reč. Gospodar Sofra ustane.
Da ste mi sin, morali bi za kaštigu osam dana suknju nositi. Polaček.” Šamiki se vilice tresu. Sve je raskinuto, nema od ženidbe ništa. Badava, Šamika je „galantom”, ali „dragović” nikad.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
dlaka ili parčence kože od vuka, dlaka ili nokat od mečke, kornjačin oklop; parče zmijine košuljice; kost od jagnjeće vilice; stvrdnuta sukrvica ždrebeta itd.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
na kome je profesor ležao bez svesti, i kad je kuglica bila kao orah, starac rastvori prstima ukočene profesorove vilice i natera ga da proguta trave, pa zatraži cigaru duvana i sede, sve gledajući preda se, sve ćuteći i u miru.
« Čitav prizor počinje da se stapa u svetlosnu vrtešku. Od neprestanog osmeha koče se vilice. Njih dve uranjaju u plavi pliš i diskretno osvetljenje svečane sale »Belvija«.
Sremac, Stevan - PROZA
dimove, i jednako gleda preda se u onu praseću glavu, koja mu licem okrenuta beše i kojoj je Jova uglavio bio među vilice jednu grdnu dunju.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
sa strane svećom viđaše se suva, k’o vosak žuta, s velikim čelom, upijenim obrazima i uvučenim ustima tako da se vilice i nos umalo ne dodirivahu — ljudska glava. To beše ona!
Njegova strulja kosa, snisko nabrano čelo, nos mali, usta debela, ispupčene jagodice, razvijene vilice s gustom i čekinjastom bradom, sve to beše podivljalo, mutno i tužno.
Dođe i ona. Večeramo. Čuje se kako kašike zveče i pucaju vilice. Pred svakim „satlik“ vina. Čim se načne, odmah se dopunjuje. Svi ućute.
Znao sam da je tamo sada vreva, piska. Znam: kako su ga mrtvoga okupali, u novo obukli, ispružili, vilice mu vezali, a na usta mu metnuli zelen list, da mu ne ide pena.
Dolazi mu otac. Na plač i naricanje Marikino, koja istrči preda nj, veli, umirava je: — Ništa, ništa nije... — A vilice mu se tresu, zubi cvokoću.
— Ne, brate... — tresla se ona i mucala; — ali, da idem. Čekaju me... traže... Ita odjednom stao pred nju. Vilice ukočio, stisnuo, kao da ne dâ da mu zubi cvokoću. I svom ukočenom licu silom je davao smejanje.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAGA: Eto psuje, ali ja ćutim, pa ga tako i prođe, eto, ljutina. SOFIJA: To je dobro. MAKSIM: Nije nego da razglavi vilice kao ti. SOFIJA (Magi): Šta ti radi dete? MAGA: Bogami, jošt jednako strada; pišti, pišti po celu noć.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Sad ću ti zube izbiti! STEVAN: Jes’ čula, seka Pelo, ako te zviznem ovom šakom, taki će ti vilice preći kod uveta. SULTANA: Ti ćeš mene zviznuti, orjatine, ne znaš li da ćeš za ovu samo reč u gvožđe doći?
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Izbudio sam neke prijatelje i onda sam tek video da je otpustila vilice, da nije više onako modra. Doktor mi je rekao da joj je hladan vazduh vratio malo života, da je inače već ne bi bilo
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Dah je svima zastao, jer smo pred ustima topovske cevi, pa se pucanj sliva sa eksplozijom zrna. Vilice se tresu, a pogled je iskolačen... Ali, ovom prilikom prebaci.
buba, baterijski narednik, uvukao se u njenu kuću, pa se raspilavio kao da je domaćin — jadao se Aleksandar, stežući vilice pri pomisli na mladu seljanku.
— Jesi li ranjen? Gledao nas je tupo, ne govoreći ništa, a vilice mu se tresle. Jedan ostade da ga opipa, a mi na ivici zaklona ustuknusmo pred mučnim i strašnim prizorom.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
U njoj se porodici strašna, nečuvena mržnja prema ovom jadniku, mržnja osvetnička, strasna, beskrajna... a vilice se tresahu od straha. — Pa... sad?... Šta ćemo?... — Odi da vidiš...
Glas mu zadrhta od uzbuđenja. Gojko mahnu rukom... odjednom zatrepta očima, zatresoše mu se vilice i opet se zaplaka, jecajući kao dete. Velja se namršti i prođe preko sobe. — Jesi li lud?...
uleti žandarm... Zovi mi... hm... koga ću ... a, zovi Velju učitelja iz BreZovca«... I Gojko razvukao usta dužinom cele vilice, smejući se prizoru, kad Velja uđe i vidi ga kao kapetana. Uđe kapetan, ljut.
pa se odmače i stade ga posmatrati... Kao nožem proboden, Gojko odjednom preblede, iskriviše mu se vilice od strašna bola, a oči se široko, začuđeno otvoriše.
Stojan utrča u sobu, i ona ode za njim. Čiči zadrhtaše vilice i pođoše mu suze na oči... On se ubrisa širokim rukavom od košulje, pa brzo dohvati voštanicu, prekrsti se pobožno,
Obrazi se okamenili, oči joj stale, razrogačile se i ne mogu nikako da se odvoje od onoga strašna pogleda... Samo se vilice ponekad zatresu i opet se okamene... A Gojkove oči gledaju...
Pa ću biti tvoja!... Tvoja, razumeš li ? Hoćeš ?... Bogosav, prebledeo od straha, drhće, trzaju mu se vilice, a oči ne može da odvoji od onih sjajnih i sumanutih očiju, koje piju, piju... i uspavljuju.. — Kako ?... A što ?!...
tupim, životinjskim pogledom. Obrazi joj sasvim upali među vilice, jabučice iskočile, oči se uvukle daleko unutra u svoje stanište, pa gledaju otud strašno, besvesno; usne samo ponekad
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Lica su sva u komadima. Nosevi, vilice, čela su četvorouglasti, i crni. A oči mokre na danu, i uvek mutne. Kad zvona zazvone, sve te grdne, teške senke krste
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
pa začuđeno, sva zaduvana, pogledala oko sebe ne razumevajući šta to s njom bi — đavo prsne u grohotan smeh, razglavi vilice tako da više nije mogao da nastavi svirku. Svirka se prekide, prekide se i igra.
Car htede otvoriti usta da nešto rekne, ali mu se vilice stegoše a zubi cvokotahu jer se sećaše kako je došao do tolikog blaga. On nije mogao ništa da kaže.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Obrte se nesvesno i pogleda drugove, ali kad vide njihove začuđene poglede, obori glavu i sede u klupu. Steže vilice, oči mu se pomutiše i on pogleda profesora tako dušmanski, kao da bi ga tim pogledom smoždio, uništio...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SRETA: Pa tako lepo, ustaneš pa govoriš. JEVREM: Jest, ustaneš! A vilice ti se stegle i jezik odebljao, a suze ti naišle na oči... SRETA: More, oslobodiš se, polako!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Svagda će te svetkovat junaci! Mrcino nam krunu ne upušti kad padiši stade pod vilice, kada dinu zagazi u čorbu. Sad te viđu na tvojega Ždrala đe razgoniš kod šatora Turke. Što će biti, ko će ugoditi?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Zavalili se od korpe simita. Džepovi im, naduti marjašima, klate se oko njihovih nogavica. Oni razvalili vilice, | optrčavaju oko seljanki i silom im guraju i nude stare, podgrejane simite. — Tetko, vrući! tri za dvaest para!
Već beše malo uzrastao. Nausnice ga ogaravile, podbradak se zaoblio, vilice mu postajala četvrtaste. Ona njegova detinja, visoka, suva | ramena sada iz mintana počela da se koščato pomaljaju, kao
slugu ili u krađi ili u kakvoj neispravnosti, odmah tada njegove oči zasjale takvim nekim užasnim, nečovečnim sjajem, vilice mu tako odskočile i cvokoćući počele da se tresu.
I zar da ti sad meni... U jedan korak oseti Sofka ovamo kod sebe Tomču. Nije se mogao poznati. Vilice su mu igrale zadržavajući u ustima neke glasove, a ne znajući šta će rukama, štitio je svoje noge, butine. — Daj pare!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Bolest ti kuću razorila! Vile te odnele! (ženska kletva u Vojvodini). Vilice ti se skamenile! Vragovi te na rogovima rastezali! Vrane ti se na veselje kupile! Gavranovi ti oči ispijali!
Ćosić, Dobrica - KORENI
na vrata sve glasniji, razuzdaniji rakijski žagor rabadžija, i krupan smeh zasipa mu glavu, tuče po moždanoj opni; vilice mu jače zacvokotaše od žalosti, a u dubini grudi zakrvari i zacvile nešto malo, goluždravo i živo, jer se smeje Tola,
Da je žensko, zausti Aćim, pa stisnu vilice, istrpeo bi osamnaest godina pa bi ga udajom izjurio iz kuće. Ali, muško je rođeno da zauvek ostane tu, u njegovoj
Aćim poćuta, pa nastavi: — Ja sam živeo samo da ovaj dan dočekam — vilice mu drhte, grlo se zaliva, on viknu: — Mijate, privedi kobilu da idem unuku po vodicu i ime... u manastir!
na izgorelo meso, i vazduh je pun pepela od kose, ponegde neko pseto zareži pod vajatom, pa mu posle uprazno škljocnu vilice; on jedva diše, kroz lesu jasenova vidi, dva prozora svetle, on i ona, on, ona, on, korak je kraći, Đorđe ide sporo
nisu postojala, nedra su samo njena, topla i vlažna, a njemu je zima, brada mu podrhtava, tupo i gnjecavo sudaraju se vilice, prvi put on hvata dna bleda meseca što nikad nisu prestala da se grle, i jurnu rukom u dojke, da zgrne u sebe svu
Sporo i ne otvarajući usta mrvi hranu i, od nelagodnog straha što samo sebe čuje, nesažvakanu je guta. Stegnu vilice, kao da se budi negde gde nije zaspao. Sam. U praznoj ćeliji.
Popa, Vasko - KORA
teci krvi moja GVOZDENA JABUKA Gde mi je mir Neprobojni mir Gvozdena jabuka Teme mi je stablom probila Gloćem ga Vilice sam oglodao Lišćem me okovala Brstim ga Usne sam obrstio Granama me sputala Lomim ih Prste sam polomio Gde mi je
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
simpatična ličnost; star kakvih četrdeset godina, visoka čela, velika nosa i krupnih očiju, jakih obrva i snažne donje vilice, dobroćudnog osmejka. Kada se udaljio, priča mi gospođa Lavoazije.
strašilo. Njegova lobanja bila je duga dva metra, a naročito se isticala oblikom donje vilice. Ova se prvo, kao i kod drugih životinja, proteže ravno napred, no onda savija nadole i svršava se sa dva unatrag
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Dok sam bio na tom divnom ostrvu, povadio mi je sve zube donje vilice; sad sam tražio bolovanje da tamo ostavim i sve zube svoje gornje vilice (hvala Bogu što čovek ima dve vilice!
tom divnom ostrvu, povadio mi je sve zube donje vilice; sad sam tražio bolovanje da tamo ostavim i sve zube svoje gornje vilice (hvala Bogu što čovek ima dve vilice!), a ja sam advokat, i moji zubi to su moji kapitali.
zube donje vilice; sad sam tražio bolovanje da tamo ostavim i sve zube svoje gornje vilice (hvala Bogu što čovek ima dve vilice!), a ja sam advokat, i moji zubi to su moji kapitali. Eto kolika je moja ljubav za Grkinje. Nagradu ne tražim.
su tukli po glavi, grudima, trbuhu i kolenima nečim strašnim, tupim, onda obema pesnicama jednovremeno sa obe strane u vilice i slepe oči, oseti kako mu sva krv jurnu u srce dok se u svesti sve ponovo zamrsilo.
Slomljen, sa kolenima uz vilice, u grozničavom cvokotanju Petronije Svilar, kome se sa svešću povratilo i sećanje, prožive u jednoj sekundi sav užasan
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Mučno da će on što odati. — He — odgovori pisar — imamo mi pouzdan lek za to — i nasmeši se značajno. Kmet razvuče vilice u širok glup osmeh i, kao da je za taj slučaj potrebno i njegovo mnjenje, odgovori: — Ako će, ako će; to baš i ja velim.
razli neka nežna i slatka toplina, a uz grudi mu pođe nešto vrelo i neobično, zastade u grlu mu, pa zagolica mu nos, vilice i oči, i on oseti da mu se oči vlaže, a vilice dršću...
mu pođe nešto vrelo i neobično, zastade u grlu mu, pa zagolica mu nos, vilice i oči, i on oseti da mu se oči vlaže, a vilice dršću...
Glava se Đuričina iskrete, bela kao hartija, a jedno oko prevrte se, strašno, neobično. Žandarmi iskrivili donje vilice, svakome igra usnica. U narodu svačije lice bledo, niko ne diše. Užas i čuđenje ispisano je na tim licima.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Napolje, bitango, vuci mi se ispred očiju!... RAKA (izlazeći): Zar sam ja lud da krham vilice sa tim tvojim engleskim jezikom!? (Ode.) ŽIVKA (učiteljici): Izvinite, gospođice, molim vas. Dođite vi sutra opet.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
što su „kosmatih prsiju" i uopšte jako maljavi svi, pa i Marko; što i Marko i sin mu Tomča imaju „izbačene, jake vilice”, ruke „kratke, maljave”, „zdepast vrat sa niskim čelom” i „sa izvučenim, visokim potiljkom” - sve je to samo
Krakov, Stanislav - KRILA
Već se primakli ogradama. Polegali su na ivici kukuruza. Čekaju znak sa stene. Zemlja je vlažna. Puna rose. Vilice udaraju sve jače jedna o drugu. — Naglo su me probudili... Hladno je... Pravda se sebi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Jedan dohvati šaku zemlje i zatisnu mu ranu. Obuzela me je neka jeza, vilice su mi se tresle kao u groznici... Ali Kamenita Kosa bila je osvojena. — Bio si se sigurno uplašio.
da je on svojom sopstvenom rukom ubio dva čoveka, njega je obuzela drhtavica, i on je bezumno pilio u leš, dok su mu se vilice tresle. — More, ostavi se razmišljanja. Ako počneš tako, onda nikad kraja — dodaje kapetan Milija.
Raketla nanovo sinu. Iz rovova pozadi nas pripucaše puške i onaj se prikloni zemlji... Osećam kako mi se vilice tresu, kao u groznici. Sav sam drhtao. Ubiše čoveka! — Mi smo gotovi — reče Dragan. Išli smo žurno.
Iako sam uviđao da je sve ovo što mislim grubo od moje strane, misli su se nevoljno nametale. Vilice su mi se lako tresle, te sam grizao usne da bih prikrio svoje uzbuđenje.
Kroz isturene zube gornje vilice pusti nekoliko dimova, prebaci nogu preko noge i okrete glavu od mene. — Čujete li šta govorim?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Ideš li, rode? — okrenu se starac i jače povuče privuzu. — Idem, idem — teško mali rastavi vilice. — Je li ti studeno? — Da — jedva čujno i s naprezanjem odgovori Vujo.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
tada se oseti toliko star, suv, bolan, ispečen od bola, da nehotice grčevito podiže ruku, uhvati se njome za usta, vilice, kao da spreči da mu to ne drhti, trese se.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
d. u vrućoj vodi oblaže se na usta onom kome se grče vilice pa ne može da govori (SEZ, 14, 239), ili ko pati od lišaja (SEZ, 19, 226). U latinskom tekstu Luіćeve Ljekaruše m. d.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Tako se to nastavlja, dok nas ne zabole vilice i trbusi. Pomislim da je naše izgnanstvo iz manastira najlepša stvar koja nam se mogla dogoditi, jer smo tu na
Čudni samotni okrajak šume, koji je neka nepoznata sila povukla naviše, čupajući ga kao kutnjak iz vilice, a nije ga iščupala do kraja, već ga je ostavila da se oslanja golim kamenim pandžama o tle.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
“ I Keplerova supruga razveza jezik, razjapi vilice i zasu ga grdnjama. Ali on ne slušaše šta ona govori, nego mišljaše, zaista, na svoje zvezde i brojeve.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
i više krati, ruka sve češće cima ugnute grudi i klimatavu glavu; naposletku, pri kidanju konca, zadrma glavom tako da vilice zveknu i jezik dođe u opasnost.
Ima dva dana po dva sata apsa u gimnaziji... Molio me da ti ne kažem. Već znaš. kako on moli, Julice, vilice, i vilina kosice, nemoj reći Nani, dok ne ozdravi, moja Nána, moja brána.
zuba, odjedared se seti da je čitao u jednoj uporednoj antropologiji, kako Jevreji, krakteristično, imaju vrlo jake vilice a slabe zube, što je, između ostalog, razlog da sve jezike govore s nekom tipičnom jevrejštinom, iako su svoj jezik
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Ne, jer nisam kroz suze mogao ništa poznati i ništa videti. Uze reč i onaj treći, što se smejao: — Razglavio sam vilice smejući se, jer toliko je smešnoga među ljudima i u životu ljudi.
OD PRVOGA ZUBA DO PANTALONA Razume se da nisam ostao samo na prvome zubu, već sam ubrzo iskitio vilice još nekolikim, što mi je dalo mogućnosti da izustim po koju reč.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Otvaram naglo oči. Grr-ru! Vidim neke užasnute prilike. Gr-u! Gr-u! A telefonista se strašno iskreveljio, vilice mu crvene i razjapljene. Gr-ru! Ali zašto su mu oči iskolačene, ukočene? S teškom mukom se pridigoh.
A mi smo izložili i obraz, i trbuh, i leđa I dušu, pa i život... Komandir steže vilice, da mu odskočiše muskuli, i s drhtajima uzdahnu. Onda nastavi tiho.
Između ovih planina zija Rugovska klisura kao razjapljene vilice kroz koju kulja satanskim šumom hladna Bistrica... Sve je divlje, sve je surovo i iskonsko. A zima hladna kao avet...
Ali, evo, vraća se... Šestari kao ptica grabljivica nad nama... Opet huči. Opet stežemo vilice i pesnice... Grrr-u... Grrr-u! Prosipa nemilosrdno bombe... Zar ovolike muke preživeli!... Gospode! Grr-u!
Isajlo stavi pastilu u usta i uze gutljaj vode. Zatim poče da mrda grlom kao da ga priprema, stisnu vilice i zažmure. Onda otvori usta i isplazi jezik, na kojem je i dale stajala pastila. — Nanovo.
Glava mi je klonula na grudi, i u nemoćnome jadu, potekoše mi suze. Ali pogled mi slučajno pade na vojnike. Njihove vilice su stisnute, između očiju duboka bora, pogled oštar i hladan. Stajali su bledi i ukočeni, očekujući našu poslednju reč.
Jedan ordonans ulete zadihan i predade mi neku ceduljicu. Pogledao sam. Vilice mi zadrhtaše. „Ovoga trenutka poginuli su na osmatračnici komandir treće baterije major Stamenković i stariji vodnik,
Onda mi reče da se okrenem potrbuške i zabode mi onaj špric u debelo meso. Stegao sam vilice i zgrčio očne kapke i tada se setih onoga koji pomenu kolac...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Smrzlo mi se srce u njedarca, a umrle ruke do ramena, zamrznuo jezik u vilice. Toke razbi, srce mu raseče. Turski konji noge iskidaše šetajući jutrom i večerom.
Alilu ruku obranio, ruka pade u zelenu travu; drugi put ga udario Janko, udari ga po bijelu licu, ods’ječe mu lice do vilice, sinuše mu zubi do resice; treći put ga udario Janko, pres’ječe ga po svilenu pasu, pa ga turi sa konja đogina.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Opališe i ubiše Nikom nije bilo žao Mislili su da je zao GLAVA MI U TORBI KO DVE PTICE Ko grlice Gladne mi vilice Ko dva kosa Lete ispod nosa Ko dve laste Apetit im raste Ko dve vrane Hoće da se hrane Ko dva čvorka Traže
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Manulać se pustio iz kola, pa se samo lupa rukama po kolenu: previja se i zaboleše ga već slabine, a vilice mu ostaše razjapljene, pa ne može da ih sastavi od silna smeha koji je sve obuhvatio, i avliju, i komšiluk, i sokak.
A od silna smeha razglavile su se vilice i ostale tako razglavljene, pa ne može da ih sastavi, nego mu priteče u pomoć majka, udari ga jednom pesnicom odozgo po