Upotreba reči vina u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Smejaćete mi se vi koji znate da radije pijem vina; ali kod onoga umora i onake vode, ne bih se nikad setio malvasije.

Ali kad su momci stali igrati, a starci pored čaše vina zaboraviše na svoje domaće brige, kaluđer se nekako iskrade iz društva i nestade ga u gustom šljivaru koji je oko kuće

Popa doveo svoga nećaka čak iz Stare Srbije. Njih dvojica udesili, pa pored čaše vina jednako pevaju neke stihire, a ljudi slušaju, pa se čude otkuda tolika nauka!

A ocu Pahomiju piši da mi pošalje jedno nazime i neku mešinu vina... Valjda nisam pao na teme da se za jedno prase toliko mučim!...

Obradović, Dositej - BASNE

Ne spominju nimalo ono što su uživali, no žale i tuže|za onim što ostavljaju. Kad pomisle šta ga im je vina u podrumu, pune klete meda i masla i suve krmetine, toliki teoci i jaganjci što jošt neizedeni ostaju!

Viču ljudi spolja: „Vodu, vodu!” A onoga iznutra stane vika: „Ne idite mi s vodom na oči, da vam Božić na zlo ne dođe! Vina meni!

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Ode i zvonar u podzemno selo. Ode i vrač, i vinar žedan vina. Ode i kotlokrp, zabacivši čelo sa ostacima krune od inja.

i dubine, svojim tasom dotakavši dno, tim silaskom u ponor i ad, podiže gore, u onu visinu, visoko iznad šarana i vina, tas na kome svetli Gornji grad? 10.

GROB U STUDENICI Na grob Svetog Prvovenčanog Kralja žene donose stakla zejtina, flaše vina, prosiplju orase, jabuke, kruške i dunje, crnē i belē, kroz stenje i borje, vetrovi s brda donose kudelje vune.

3. Brate, koji si izmirio braću, sine, koji si podigao oca, oče, čiji pepeo sinovi rasuše! Doneo si nam seme vina, seme žita, al nema ko u zemlju da ga baci! Napisao si, al nema ko da čita, znak u kome se sabiraju svi znaci!

4. Lađo s koje se vidi Jerusalim! Pute kojim se vraća bludni sin, ratnik iz rata, s robije robijaš! Čašo vina, hlebe, sveto slovo! Šljivo kraj izvora! Ulje maslinovo, koje nas hraniš, i koje nam sijaš!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

” Potom uzme moj otac jednu veliku čašu punu vina, i pošto otpije za jedno dva prsta, rekne mi: „Prve godine, kad ideš po nuriji, samo ovoliko pij od svake čaše kojom

kad ideš po nuriji, samo ovoliko pij od svake čaše kojom te ponude, druge godine ovoliko” i potom opet srkne malo vina. „Treće godine možeš do pola čaše piti.

Vezir dade vojsci rakije i vina na naš Božić, i naša vojska, igrajući i pevajući, zapali one kolebe od trske pored kasarne, i iz te vatre pukne jedna

malo dok Živković poče kao sam da ruča, pak onda reče: „Dajte čamac do čamca, pa zajedno da ručamo; ja imam dobra vina, kad vi imate ribe; a slađe se u društvu i ruča”.

Luka: „Haj, haj, da sam ja sad u Srbiji, ja bi̓ večeras kod moga pašanca Molera bio i u zdravlje, ako hoćeš i okama, vina izobila pio; i znam da će oni u naše zdravlje piti, no dajte ̓vako ozebli po jedan satljik i mi da popijemo u zdravlje i

Veli Čardaklija: „Prođi se, čoveče, vina. Vidiš da kažeš da je novaca gotovo nestalo: a znaš kud si se zaneo i gde si”.

) Donesu nam po sajtlik vina, te ti mi sve u zdravlje verhovnog vožda komendanta i sviju Srbalja, a sve svaki iz svoga sajtlika!

Pošlje dva momka u Brankovinu mome stricu Jakovu i kmetu Gliši Paviću, da mu priprave jedno goveče, vina i rakije i na 50 druga ̓lebac za ručak, inače preti, da neće selo na miru ostati, „a ja ću, veli, sve platiti u novcu”.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Što zapovedate? — Daj vina!... Sedi, učitelju, kad si i ti tu, da posedimo — reče jedan od njih nekako važno i rastegnuto.

pored onih što igraju karata, pa Spasoje, kao jedva prevrću ći jezikom, viknu i lupi rukom O klupu: — Mehandžija!... Vina ovamo! Maksim, Marko i učitelj zgledaše se, a mehandžija pritrča. — Molim, brat-Spasoje, ne pravi larma!

Poustajaše svi, mahnuše se igre, i svi zasedoše zajedno s Radanom. Naruči Radan sebi vina i ostali šta je koji hteo... — A šta si to ćario u čaršiji? — upita onaj što je na kaišu izgubio.

Neću pominjati ni pop-Peru, onog što u najvećem trku na konju može da nosi punu okanicu vina na glavi a da ne upusti, i što uvek vodi sa sobom jednu crnu kerinu, pa jedanput zaključa je posle večernje u crkvu: svu

— Ama, okani se ti sprdnje, Dašo! Ražanj je — ražanj, zec je — zec; a nama sad, kod ovako lepa pečenja i vina, nije stalo ni do zeca ni do ražnja, nego do doboša i do toga kako ćemo dobiti — ti onu livadu, a ja onaj vinograd!...

U mene, Dašo, nema šale! — Tu se kapetan maši rukom za čašu u kojoj beše dopola vina. — A, molim, molim — ubrza Uzlović i dokopa flašu da posluži. — Nećete vi na mojoj slavi po pola čaše!

Ono samo ukokoti očima. Svatovi digoše graju oko njega. Dok ti đavo nanese jednog s loncem vina — pa pljus njemu na glavu! Osta i ono i bubanj kao u uvaljano. Utom Sreji pukoše obe žice.

— Gazda Nikola, opet, odvojio se u pobočnu sobu sa svojim ljudima pa uz čašu lepa vina bistre politiku, oglašujući da je svaki »buntovnik, izdajica, izrod« itd...

Diže se među decom kikot: otkud sad popova čita u potoku! Šta će s njom — hajde da igraju »vina« (ili, kako to varoška deda zovu, »šorkape«).

Čitav denjak akata, zajedno s jeinom i po povom čitom — onom što su se đaci njom igrali »vina«, sprovede se ministarstvu. Razmotriše tamo stvar dobro.

Spremila ti i čuturicu vina. Matorka moja! Zna ona šta valja umornu čoveku... Ustavi ralo, sine! Dosta si mi radio! I suze joj grunuše.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Nego, da reknem koju i o tome kako su pili naši dedovi. Mačva nije bogata vinogradima. Vina si mogao naći vrlo retko, a retko se i tražilo: samo u pričest i kad ko umre što ga preliju.

Poiska malo vina i doneše mu. — Možeš li se pridići? — Mogu, popo, mogu! — reče Aleksa i diže se s postelje. Popa skide kapu, uze

Dučić, Jovan - PESME

Sva koplja jutra duž neba, Sva platna dana po dolu... A obed od vina i hleba, I lampa, još na mom stolu... Da li je mogao proći Moj prag u zamrkloj cesti?

Moj se duh božjeg vina napije, Srce se svetoj reči otvori, A bdim pred strašnom bravom kapije, Kao pred gradom gde su zlotvori.

U kasnu ponoć krenu kući, Kad uštap zasja iz planina; I ode teško posrćući, Od sunca i od novog vina. DUŠA I NOĆ DUŠA Zašto plačeš, draga, svu noć i dan ceo: Izgubljena sreća još je uvek sreća!

Sve mu mirne zvezde svetle kad se smrkne, I puno je sunca, kao čaša vina; Zmija na po puta zastane da crkne, Držeć mrtvi pogled put naših visina.

Iz Srema fazani, divljač iz Pirina, Grožđe iz Preveze; red zlatnih amfora Svih pića iz Stona i trebinjskih vina. S društvom svojim glumac Dobrosav iz Huma Dade tri predstave: sedam dana šuma Prođoše u gozbi svetlijoj od išta.

Zatim društvo celo Javi se u vrtu; sva su lica njina Bila razdragana; sve beše veselo Posle dobrog ručka i perfidnog vina.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Malo pre okupan, kraj čaše vina, kroz dim od duvana, ljuškan njezinim slatkim pričanjem — gledao sam je i mislio. Mnogo sam mislio, mnogo.

Ali kad sam video mamu s hlebom pod miškom i s bocom vina, i moja se „savest” umiri, i, čim je poljubih u ruku i rekoh „zbogom!”, ja opet zaspah.

Ni vina da natoči! I ubio ga bog koji je i za šta ne posluša, ili je i najmanje u čem uvredi! On skoči. Siromah starac!

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Kome treba, taj se samo potrudi i nađe ga, dozove ga kući, pa hartiju i bokal vina pred njega, a već pero i mastilo nosio je uvek on sam sa sobom.

Donesu pred goste satljik vina i holbu vode, pa onaj meša vino s vodom, frtalj čaše vina a tri frtalja vode, pa malo pijucne a malo čita novine,

Donesu pred goste satljik vina i holbu vode, pa onaj meša vino s vodom, frtalj čaše vina a tri frtalja vode, pa malo pijucne a malo čita novine, pijucne opet pa opet čita dalje novine.

Dok pročita novine i popije tako satljik vina i holbu vode, prođe po dva sahata, a zatim se digne, plati i pokloni se kafedžiji i ovaj njemu, i iziđe iz kafane trezan

— Kod mene je to pravilo — govori pop Spira — da je čovek veseo. A kako će, vraga, i biti veseo brez vina; jer »vino veselit serdce čelovjeka«, što rek’o car David u jednom psalmu. A ovoga vina nećete nadaleko naći.

A ovoga vina nećete nadaleko naći. Eto, gospodin notaroš baš zna šta je vino, pa kad god oće dobra vina da pije, a on eto ti ga pa

A ovoga vina nećete nadaleko naći. Eto, gospodin notaroš baš zna šta je vino, pa kad god oće dobra vina da pije, a on eto ti ga pa k meni. »Srdili se vi ili ne srdili, ja dođo’, kaže, na jednu čašicu«.

Pored njega stoji pun bokal vina, a on, bezobraznik jedan, pušta guste dimove iz pop-Spirine skupocene stive lule sa dugim kamišem.

— Perso, dede malo vina — veli pop Ćira. — Gospodin-Pero, ta dete, nemojte se tu snebivati i ženirati zbog promene, moja kuća i gospodin

»vode«, pade mi na pamet, što kažu, opiju se ljudi pa se potučedu; e al’ kad je nekima suđeno, a oni se potučedu i brez vina i brez vode. K’o sad s pop-Ćirom što se... — Ju, ja i zaboravila da vas pitam. A ko ga je napastvovao?...

— Ama ne volem ti ništa što je falično; a ti bi mi, znam, dao! Nego dad’ ti menikana malo onog tvog vina, jerbo to sam ciguran da ti nije falično, Ha, ha! Aj, šta veliš: je l’ dobro divanim?!

— Aj, je l’ dobro divanim, tane mu gosino! Vina ti menikana dâj, da ča-Nića ogreje malo svoju beamtersku dušicu, kad je ovako pasja noć napolju. — ’Oću, ’oću, Nićo!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Prosjaci, zasićeni, daju mu tad od svog preostalog vina, rakije, da bi ga posle mrtva pijana ostavili te da tu, na ulazu, ničke leži i valja se do gluho doba noći...

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Baš vam hvala. Hoćete li me primiti otsada za vašeg druga, pa to drugarstvo još danas pored čaše vina sa „per tu” da instaliramo? — Meni će milo biti, ma odma’. Sad se pomešaju i drugi.

Afrika

Pristanište, kao i sva svetska, sa bezbrojnim magazinima, vagonima, stovarištima, naslagama: vate, kafe, drva, vina i kože; dokovima; gvozdenim konstrukcijama za utovar i istovar; brodovima iz svih krajeva sveta i sa tmom crnaca

Celoga dana ova mešavina vode i vina bila je moj san i moja uteha; sada, vidim da ni njom neću ugasiti žeđ, sedam na prag, na granici da zažalim što sam i

Crnci, kad ih Evropejci nauče, postaju jedinstveni kuvari. Vina svih vrsta, voće sveže i sočno, o kakvom se u Evropi i ne sanja.

Da ne bih sasvim izgoreo, birajući između palminog vina i vode, ja prvi put otkako sam u Africi pijem vodu onakvu kakvu je dala priroda i kakvu piju urođenici.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Otkad sam ja ovde u kući, jošt se nije vina na astal iznelo. A u podrumu ima devet stotina akova. MIŠIĆ: Tako su ponajviše stari ljudi, sve se boje da neće im

JANjA: Šta ima kod kuća? Prazno duvar, tri drvi, dva stolica. MIŠIĆ: I oni devet stotina akova vina s jednim okovanim sandukom. JANjA: (Prokleto Evo!) Lako je da si posmejavate sos starom čovekom.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

„Danas ću deliti dupli profunt, i, za svaki švadron, bure vina.“ A kad se zadovoljstvo razli po vojničkim redovima, ispod paviljona, kao što se žito zatalasa preko bulki, starac

međutim, nastalo je, među husarima, i kirasirima, kad su počeli da im dele dupli profunt i kad su dogurali pet buradi vina. Tada je u kasarni nastala takva dreka, da se nije čuo glas zvona.

kocka, kad časti, kad pijanči, svi mu kažu da su njegovi rođaci, svi bi da se pobratime, svi ga ljube, a brci su im od vina vlažni. Svi pevaju, svi se deru, oko njega.

Može da legne i da se ispava, a dobiće i da večera, pa i vina. Može čak da napiše i pisma, a vratiće mu i mundir, ali mu neće biti vraćena sablja.

Dadoše mu i priznanicu na novac, koji mu je bio oduzet. Profoz mu je doneo i večeru, i vina, a žena profozova mu se ponudi da ga opere, da mu spremi presvlaku, da mu dovede i perikmahera, koji će da ga obrije i

Zagledao je poklone za Pavla na dnu kola i počeo da nakusa vina. „Kažite kapetanu da se mahne žena!“ dovikivao je slugama.

Iznuren od duge vožnje, od zastanaka po krčmama na drumu, od vrućine, od vina na putu, Isakovič je, i u Rabu, teško zaspao.

Posle turskih ratova, Vijena je bila postala varoš bašta, jasmina, jorgovana, lipa, igranki, pesama, vina. Bilo je, kao i drugde u Evropi, i u njoj, lopova, kesaroša, prostitutki, dosta, ali su ubistva, zasede, zločin, bili

Imao je tog dana na glavi novu, tek napudrovanu periku, a bio je u novom, versajskom, fraku, od velura, boje vina. Imao je crne svilene kilote tog dana, na svojim debelim nogama, koje su se činile, za trenut, tanje nego inače.

Te bačvice je Višnjevski bio poručio za transport nekog naročitog, tokajskog, vina, koje je bio kupio, za Dvor u Petersburgu.

Prolaze i tolike gospožice, uz matere. Kažu da su nevinašca, ali nisu. Sa malo laskanja, sa malo vina, i one padaju. Kao tica na lepak. Ovde, na prenoćištu. Nikad tolike žene nije imao.

Pred Isakovičem se, uskoro, pojaviše stakleni bokali, u kojima su se razna, tokajska, vina rumenela, i žutela, kao staro zlato.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

preko odela stavio „bugar-kabanicu a na glavu bugarsku šubaru“ i „načinio se crni bugarine“ mehandžija nije hteo dati vina. Drveni, vrlo prost sud iz koga se pije vino zove se bugarska kopanja.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Iznad Tise, u jatima, kružili su vodeni cvetovi, a tela su im bila prozračna i lomna. Reka je imala boju mladog vina, a po površini su kao isušene ljušturice plovili leševi insekata.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

U bokalu vina do polovine. Izvadi iz džepa kredu pa povuče tanku liniju — belešku dokle je vino, pa opet u dućan. — Milane, u bokalu

— Milane, u bokalu ima još dosta vina, al’ teško da će ko tražiti, no opet da ga imaš. Tako Čamča i gospodar Sofra odu, i maločas pa su kod Čamče.

Gospodar Sofra sedne sam za jedan sto, pa ište vina. Čamča mu donese, i sede do njega, gospođa Sara ostale goste služi. Čamči u glavi vrze se neki plan.

— Je l’ bio kogod, Milane? — U dućanu sam prodao neke sitnarije, igle i konce, drugo ništ’. — A vina? — Nije niko tražio.

— Ne znaš ništa, ja ću pripovedati kako je to bilo. — Čekaj dok dam doneti vina, i onako je posle podne, pa da mi natenane pripovedaš.

— Na zdravlje ručak, Sofro! Eto nas kod tebe, — reče Krečar. — Na zdravlje! Sedite. Soko, idi malo onog boljeg vina pošalji, pa i kafe. Gospođa Soka iziđe; ona je njega razumela.

— No, da se putni trošak isplati, to će ovako biti. u Poljskoj je vino skupo, pa da ponesemo jednu petorku fina vina, ne vina, nego „auspruha”, i to starog.

u Poljskoj je vino skupo, pa da ponesemo jednu petorku fina vina, ne vina, nego „auspruha”, i to starog. Kod nas možemo dobar stari „auspruh” dobiti, akov po sto forinti, a takovi plaćaju

Tako, bilo je koji su mu u kuću dolazili, pa pri čaši vina zbijaše s domaćinom šalu, koji je šalu rado primao, ali ne da se njegova važnost kao domaćina vređa.

Gospodar Sofra upotrebljavao je Peru najpre kao šegrta, pa onda u mehani, u podrumu za otakanje vina, kao nadzornika u gazdovanju, u štalama.

Kad uđu u sobu, zaključaju se. Četiri kočijaša valjda će kadri biti konje i kola čuvati. Gospodar Sofra ište vina. Čamča izvadi. — Hajde da pijemo, tu se spavati ne može.

Kucnu, društvo ih lepo primi. Sad i ovi sednu. Gospodar Sofra dâ doneti još polovače dobra vina iz prvih kola pa počne obojicu častiti, a momcima dade u birtiji doneti koliko su hteli.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Pri primanju šatora, kraj vatre, već su se opet razlikovali pojedini delovi puka, a, pri deljenju slame i vina, već su odgovarali glasno rotmajstorima.

Vikao je dosta ceo dan i mislio je da je vreme da to prepusti biskupu. Umoran od vina i teške perike, bio je opustio donju usnu, izbledeo, kao neka baba kojoj se smučilo.

Opkoljeni sa tri žuta zida, nagnuti nad stolom, punim jela i vina, umorni i otežali, padali su sve dublje sa svojim rečima, šapatom, uzvicima, u noć, kroz bela vrata, kroz koja se

I – jer je Isusova. J – jer je Jedinosušna. A – jer je... Ne završi, jer mada beše otežao kao bure, od vina, pomisli da govori što ne treba govoriti.

od nje, on je bežao kao što se beži od napasti, mrmljajući u ljutini: idi, bedo, Kao što se klonio besnih konja, teških vina, kao što je jednom krišom pobegao iz jednog hana, u Brusi, uplašivši se, tako je napustio i bratovljev dom.

patnje i veselja tuđeg, kad ih po selima dočekaše gozbe, pečeni jarići, udaranje u zvona crkvena i čitavi kotlovi vina.

Vozeći se za pukom, kao neki ogromni meh, pun vina, Vuk Isakovič je propuštao kraj kola svet, kao neki san. Ratujući godinama, on je bio davno navikao da se vozi u

zlovolje, puk je opet počinjao da peva, naročito otkad poče da prolazi kroz varošice u kojima je bilo, u izobilju, dobrog vina. Vratiše se mnogi bolesnici što se behu dali natovariti na kola.

pakosti, reče da će mu poslati nekoliko ovnova i goveda i nekoliko buradi piva za vojnike, a za oficire piletine, vina i zelja, pružajući mu još jednom, pod nos, na poljubac, svoju žilavu ruku.

toplotu hata, udar kopita i tupi ukus gvožđa na sebi, za jedan jedini trenut strese sa sebe noćašnju vrućinu, zaparu od vina, očaja, misli tužnih, pa povika koliko ga grlo donosi vojnicima, zavitlavši konja u krug, pred njima, tako da ustuknuše.

Tamo će, najposle, biti zadovoljan, ležeći poleđuške i pevajući do mile volje. Ustreba li mu vina, imaće i vina, a kad koja okrugla seljanka prođe, podmetnuće joj svoju monašku toljagu, tako da se zabatrga, pa da

Tamo će, najposle, biti zadovoljan, ležeći poleđuške i pevajući do mile volje. Ustreba li mu vina, imaće i vina, a kad koja okrugla seljanka prođe, podmetnuće joj svoju monašku toljagu, tako da se zabatrga, pa da svrati.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

još i srebrna para (da bi dete bilo čisto kao srebro), trava treseča, malo soli i pepela (da se dete ne bi ojedalo) i vina (da bi dete bilo zdravo i jako). Posle kupanja detetu se mažu tabani guščijom mašću da mu ne zebu noge.

Na Kosovu kum se poziva pogačom na koju se stave šećer i kita bosiljka, a pored toga daruje mu se i boca rakije ili vina.⁶¹ Majka ne učestvuje u samom obredu krštenja koji se obavlja u crkvi.

“ Neke porodilje dete zapoje vinom i izgovore tri puta ove reči: „Kad u svetu nestane hleba, vina, kvasca i petlova glasa, onda se ovom detetu život oduzeo!

sa devet međa, zatim da od svake travke pomalo odseku, pa se tome doda semena od salate, leskove crvotočine i crnog vina. Ova smeša valja da se pije tri jutra uzastopce, pa će mleko obilato pristizati u dojke.

(iz paštrovićke „dobre molitve“) (Knežević, V. M., s. 241) — Domaćine, donesi nam vina, domaćica da ti rodi sina. (Vidanović, Božica, s.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

sam sedi od zore rane, za stolove tišinom zavejane, za bokale i za kupe gde vetre u ocat pretvorena stara vina, za slanike netaknute kao celac januarski, za čoveka koji zalud očekuje da se prijatelji kraj njega skupe, za onoga

Sve mleko u sva vremena niz pašnjake, niz otave, niz vimena, da se u carske bakrače i muzlice utače. Sva vina bela i rumena iz vinogradnih sela, sa sebrovih čardaka, iz natega i bardaka, sva šira vinograda mladih, da do carske

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

U jednom trenutku videh led u čaši belog vina i micanje kelnerovih usana, pramen nečije kose nervozno sklonjen sa čela, otvaranje nedeljnih novina: videh prijatelje i

Naš heroj je bio izvanredno vešt vodič kroz jelovnik i kartu vina. Došao je da sluša njene nevolje, a ispostavilo se da je ispričao sve o sebi. Slušala ga je pažljivo.

— Svi ste isti! Poluugojeni, dobro stojeći, solidni. lojalni, učtivi sredovečni građani, koji posle večere i uz malo vina dozvoljavaju sebi hrabrost da dodirnu tuđu ženu kolenom ispod stola, strahujući da im ne napravi skandal i ne sruči im

Ali, evo ukratko: naša pića su oččččajna! – Opa! — reče žena, — Gospodin sad više voli frrrrrrancuska vina! Borrrrrrrdo! Muškat! Sovinjon! Šatonedipap! – Nisi daleko od istine! – Hoćeš li da ti ja kažem zašto više ne piješ?

raspoređuju; žene postavljaju sto, deca nose tanjire, jedan rođak čereči meso na panju, a devojčice posrću pod bokalima vina i vode. Pred njima su brda gotovo sirovog, nedopečenog mesa (jagnjetina, prasetina i piletina), topla pogača i mladi luk.

Matavulj, Simo - USKOK

Kneževa mazga bješe pretovarena. Nosila je: dva velika mijeha dalmatinskog vina, mješčić bokeljske rakije, u antrešelju pirinča, soli, suhe ribe, kave, limunova, nerandža, suhih smokava, kolača, svite,

Oni hitro uniješe još pet badnjarica. Tada Krstinja pruži domaćinu čašu vina, a on se prekrsti i nazdravi ognjištu: — Zdrav, badnjače veseljače! Mi tebi hljeba i vina, a ti nama dobra i mira!

Mi tebi hljeba i vina, a ti nama dobra i mira! — Daj, bože! Amin, bože! — povikaše domaći, krsteći se. Knez preli unakrst badnjak, pa srknu

Momak donese pokoljenak, veliku bocu kantunaču vina i stolovatu čašu. Knez ustade i za njim svi. On se prekrsti i izgovori: — Da se sa strahom pomolimo i poklonimo

Oli da ti donesem čašu vina? Janko se nasmija i reče mu: — Donesi metlu i krpu kakvu. Kad se dijete vrati, zapita ga odakle je.

Mene dopadoše tri-četiri. Neka što ostadoh gladan, no mi se zamuti u drobu, ali, srećom, dadoše mi malo vina. Sutradan gladan i ozebao pobjegoh zorom! — Čuješ đavola! — reče Crmničanin.

Obradovaćeš ih svijeh!... Ali dobro bi bilo da se obojica založite i da ponesete mješčić vina! — Obrade! — viknu đaka. Đak skoči iz mađupnice.

— Obrade! — viknu đaka. Đak skoči iz mađupnice. — Idi kod Laza i donesi ovijem putnicima po zalogaj jela i malo vina. Spremi im vina i za put!... A ti, Janko, svrati k meni prije polaska!

Đak skoči iz mađupnice. — Idi kod Laza i donesi ovijem putnicima po zalogaj jela i malo vina. Spremi im vina i za put!... A ti, Janko, svrati k meni prije polaska! Vladika otide u svoju ćeliju, a mladići u trpezariju.

osam dana naprijed kad će biti svadba; svaki treba da donese po pecivo, a njihove žene po pogaču i bocu rakije ili vina. Brastvenici djevojčini takođe donose u njenu kuću po pecivo, po pogaču, pića i marama, da pomognu darivanje svatova...

Podaj joj cekin, a za drugi kupi joj svilenu maramu, a za ono što preteče uzmi vina... Ići će njeko od naše momčadi sutra u grad, pa ćemo sve to urediti. Na tome prekidoše i pođoše dalje kroz mrak.

Nadah ti se sjutra u ručano doba. A što reče za vladiku, hoću rado njegov blagoslov i gutljaj njegova vina, a sve ostalo neka ostane kome dolikuje. Je li tako, Janko?

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MLADOŽENjA: Pa izvolte. PROVODADžIJA: Ajde de! Samo prepravi dobra vina i dosta kisele vode. MLADOŽENjA: Nemajte brige. (Odlazi.) PROVODADžIJA (sam): I ti ćeš se usrećiti!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Kao i put u kosmos, i putovanje u prirodu još je na početku. Isto je obići svet, i cvet: I kanu kap vina u cvet i pijan bumbar oblete svet.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

SMRDIĆ: No, treba da i lepo dočekamo. ŽUTILOV: Ja ću im pokloniti jednu kravu. ŠERBULIĆ: Ja tri akova vina. SMRDIĆ: Ja dva. NAĐ: To je lepo. ŠERBULIĆ: A šta vi dajete, gospodine Lepršiću?

ŠERBULIĆ: Vama se uvek dopada što Madžari kažu. GAVRILOVIĆ: No nisam im obećao ni kravu ni vina. ŠERBULIĆ: To je ništa. SMRDIĆ: Da nije za protokole, vidili bi šta bi dobili. GAVRILOVIĆ: Niko nije ništa iskao.

Ako ustraje ovako, ostaćemo prosjaci. SMRDIĆ: Ja nisam mislio, da su Servijanci takvi ljudi. Ama čašu vina da mi je ko pružio. ŠERBULIĆ: Ko je to vidio?

ŠERBULIĆ: Platila je kasa odborska. Ali ja ni službe, ni vraga, pa da mi odnesu dvesta merova žita i sto akova vina. SMRDIĆ: Čujem da je zato što su vas tužili oni koje ste opljačkali. ŠERBULIĆ: Šta sam pljačkao? Lažu.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

izvestan broj prerađenih, mahom šaljivih igara: Milo za drago, 1870; Mila, Ni brigeša, 1872; Tera opoziciju i Pola vina pola vode. I te prerade, mahom sa nemačkog, sem Milo za drago i Ni brigeša, izišle su u Zborniku pozorišnih dela.

Milićević, Vuk - Bespuće

Igralo se u novac. Inžinjer, crven i zadovoljan, nateže i iskapljuje, svakih pet minuta, oveliku čašu crnog vina i opet je sam nalijeva.

Gavre Đaković, na svoju nesreću, bio je kupio jedno burence dobrog vina koje je Panek odmah proglasio kao lijek od kostobolje koja se u njega redovno javlja svake jeseni.

Kunjaše čitavog dana. Pred veče napi se vina i ugrija, nasmija se prezrivo na sve budalaštine i crne misli s kojima se gonio nekoliko mjeseci, i izvuče iz džepa

Sremac, Stevan - PROZA

— Izvol’te vina, gospo’n-Pajo. I domaćica zvrcnu blago po nosu g. Paju i dosu mu u čašu, a to je valjda bila već petnaesta.

— brani se gospoja Kaja. — Nisi, kad ti kažem — dreknu Jova — eto su od zejtina. Gledaj, i ne poznaje se da je bilo vina u njima! Gledaj! — E, tebi je sve do šale! — Hehehe! — smeje se Jova zadovoljno. — Šalim se, ženo, šalim.

Radičević, Branko - PESME

Amo vina i u toga ćupa, Pa ondaka zapevajmo skupa, Pa još pesmu deno Arapinu Marko vojske pobi polovinu, Te zadobi tog krvav

“ Sinu dukat kâno sunce jarko, Planu Marko, pa dukate vata: „Vina amo, krčmarice draga!“ Pa zamalo od rana ni traga.

“ Pa zamalo od rana ni traga. Brže, braćo, čaše napunimo, Napunimo onog vina žarka, Kucnimo se pa onda papimo Ta desnici Kraljevića Marka, Što udari silnom Madžarinu, Od bedra mu otrže mačinu,

U ustima pesmicu, Vama, braćo, zdravicu, Po vinskima kapljicama Igram vesô među vama, Braćo mila, zdravo, zdravo! Vina dosta, to je pravo, I momicu belu, jedru, I plameni mač o bedru.

bija malko trudan, Malko gladan, a malko i žudan, Pa se setim krasni pečenica, Namastirski krasni poslastica, Vina rujna i prebela leba, I ostala što gr'ocu treba, Pa namislim u namastir, pobro, Te se onde proveselit dobro,

žar; 3emljedela(c) besposlen nije seo, Pod srpom pada klasa žuti šar; I vinograd je veće bio zreo, U sude skuplja s' vina plamen dar; — Na stanje moje bija s' navikao I jedva mi je drage bilo žao. 36.

Ona staklo to uzima, Još sa stola konder prima, Puno vina u konderu Dragu njenu za večeru. U nj već soka sunut ćaše, Ali ruka njoj drktaše.

I boga mi nije šala, Često s' četa podizala, Uvek beše od te veća, Ma im uvek loša sreća, Pa sad oni — „Brže vina!“ Viknu jedna junačina. Posedaše za stolove; „Naša braća jošte love, Njima sreća, mi veselo, Al' i vredi tako delo!

“ I vesele se Milanove sluge, Jer gospodara veseloga vide; Crvena vina tu na stolu boca, Pred svakim stoji čaša napunjena. Premda se ona baš prečesto prazni, Namirena to opet nisu srca.

Za njega bud' vam život vas, Za mene samo dikoj' čas; Maleni časak opomene U grudi vašoj nek se dene, — O kada vina punu čašu U ruku dragu primte vašu O kaž'te samo bar u duši: „On diku s nama tako suši.

Samo nečeg nema za Srbina, Ta onoga crvenoga vina. Sred okola gle pusta čadora, Ta srpskoga najveća zlotvora, Serašćera Arslan-Sulejmana; Povrviše Srbi sa svi

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

I valjda zato strina ga je pazila. Svako veče, uz jelo, davala mu je po jednu veliku čašu vina. A uvek stara odela i zimi ponjave, da ima čime da se uvija noću. Jednom se strina razbole.

Na sanduku, u starom poslužavniku stoje poređane čaše, do njih velika čeprnja vina, a u kujni testija takođe puna vina, u koju smo izručili iz svih sudova što su nam bile poslale bogatije komšije.

Na sanduku, u starom poslužavniku stoje poređane čaše, do njih velika čeprnja vina, a u kujni testija takođe puna vina, u koju smo izručili iz svih sudova što su nam bile poslale bogatije komšije.

A sofra zastrta čaršafom, u čelu veliki kolač, na njemu tri kao na krst voštane sveće, čaša vina, a niže njega po sofri, na niže, poređani celi hlebovi, oko njih čanci jabuka, krušaka, oraja i grožđa iz „turšije“...

Dođe i ona. Večeramo. Čuje se kako kašike zveče i pucaju vilice. Pred svakim „satlik“ vina. Čim se načne, odmah se dopunjuje. Svi ućute.

Večera je pri kraju. Počeše opet zdravice. Sofra već mokra od vina, umrljana od jela i puna kostiju. Razgovori življi, brži, isprekidani. A kako da ne?

Sofra već mokra od vina, umrljana od jela i puna kostiju. Razgovori življi, brži, isprekidani. A kako da ne? Kad ti od vina, i da ga ne piješ, od mirisa njegova, drukčije. Čiča Mase ne može da sedi.

Gleda je, gleda, a poče brada da mu igra. Da bi se kao otrgao od nje, on ponese rukom po sofri, dohvati kotliče vina i poče piti. Pio je dugo, mnogo. Ne toliko da je pio, koliko je držao zagnjureno i sakriveno svoje lice u kotlu.

Na pregradama od prozora i rafovima bilo je puno staklića, čaša, lekova, rakije, ustajalih vina. Istina sve čisto, pokriveno, ali ipak mnogo, jedNo uz drugo, pretrpano, te se osećala ona vlaga i ustajalost sobe

Kostić, Laza - PESME

Na zatvoren se prozor kô na krst naslanjaš, kô kanda bi na krstu da grehe odsanjaš. da imam sveta vina, pričestio bih te, al' putir mi je srce, pun krvi nesite; po njemu ti je, dušo, sva duša razneta, a u njoj sveta

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Ona ga onda odvede u drugu sobu, kad tamo, a to dva vola pečena, dve pećke hleba i dva akova vina, „eto to mu je obrok“ reče sestra Stojši, a on kad to vidi, prekrsti noge pa sve opucka do mrve, pa onda skoči na noge

Ona ga onda odvede u drugu sobu; kad tamo, a to tri vola pečena, tri pećke hleba i tri akova vina, „eto to mu je obrok“, reče sestra Stojši, a on kad to vidi, prekrsti noge pa sve opucka do mrve, pa onda skoči na

I tako nauči cara te dozove momče i reče mu da posadi vinograd i da za sedam dana donese s njega nova vina. Momče kad to čuje stane plakati i moliti se da on to ne može učiniti, niti to može biti; a car mu opet reče: — Ako

A to je bilo vreme kad nigde nema grožđa. On nabere grožđa, izmulja i odnese caru slatka vina i u marami grožđa. Kad car to vidi vrlo se začudi i svi u dvoru.

Ona kad ga sasluša, reče mu: — Lako će biti i to; nego idi k caru i išti lađu i u njoj trista akova vina i trista akova rakije, i uz to još dvadeset dunđera, pa kad dođeš na lađi tu i tu između dve planine, zagradi vodu što

Jednom, licem na Božić, reče on svojoj ženi: — Spremi vina i rakije i svega što treba, pa ćemo sutra ići na salaš da nosimo pastirima neka se i oni provesele.

Dakle, čuj me. Treba ti devet kruhova, devet pečenijeh ovnova, i devet vijedara vina. Kad to spremiš onda mi dođi i ja ću te iznijeti.

ja i kadgod zinem, ti ćeš morati svaki put baciti u moj kljun po jedan kruh, jednog pečenog ovna i uliti jedno vijedro vina. I dok ja sve to potrošim, ti ćeš biti gore.

Kadgod je ona zinula, on joj je bacio u kljun jedan kruh, jednog ovna, n ulio jedno vijedro vina. Ali kad su već bili blizu vrha, bilo je već sve potrošeno što je on bio pripravio, međutim orletica zinu još

Kad anđeo siđe na zemlju, opet se pretvori u prosjaka, pa otide k onome što mu potok teče vinom i zamoli u njega čašu vina, a on ga odbije govoreći: — Da ja dajem svakome po čašu vina, ne bi toga bilo.

k onome što mu potok teče vinom i zamoli u njega čašu vina, a on ga odbije govoreći: — Da ja dajem svakome po čašu vina, ne bi toga bilo.

zato što ne poštuje oca i matere; njima baci iza pećke da jedu, a da ih metne u začelje, pa prvu čašu rakije i prvu čašu vina njima da dâ, oni ne bi ni polak onoga jeli, i duše bi se one oprostile.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Zato mi tako i peva sreća. Od kad je ona u kući, sluga mora da dobije vina kad ruča. SOFIJA: Ja mislim, bolje je tako, nego da krade gdi što dočepa. MAKSIM: Dakako!

Više bi puta pio i ja malo vina, ali ona: „Kako ja pijem vodu, pa nisam umrla“. Kad pođem u podrum, a ona mi preko usta načini kredom belegu, da ne

šta je pikljenica, može vaša knjiga kazati) i rekne da će s jednim drugom iz marvelekarnog učilišta kupe, ali ne kupe od vina, nego kupe na kuli skinuti i doktorov razum spasti. DOKTOR: Može li što podlije biti od ovog čauša?

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Sad taki kući! SULTANA: Ja sam ti pet stotina puti kazala da je ovo moja kuća. SRETA: Tvoja kuća, jel, što ima vina i rakije; čekaj, svinjeća mati, naučiću ja tebe. (Zamane.) Kući! SULTANA: Jao, ne dajte me, ne dajte me!

SULTANA: Ja nisam tvoja Pela, dragi Sreto, ja sam Sultana. SRETA: E, molim te, verujem, zašto kod Srete nema vina. (Preti joj.) Bre ću te muštom, te ćeš se okrećati. TRIFIĆ: I ti možeš po duši kazati da je ovo tvoja žena?

Lalić, Ivan V. - PISMO

Kad kucneš, glasi se praznina, Onako kako oblik kaže, Najčešće muklo. A duh vina S duhom se ulja teško slaže. Rub police je rub rizika: Jer pad bi značio nepovrat.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

—Duni mi u lice! — vrišti maman. —Zar čovek čak ni nedeljom ne može da popije čašicu vina ako sretne drugara iz detinjstva? — odgovara on.

Ne skidamo po čitav dan kostime. Sve čisto i vrlo jeftino. Bogami! Moj muž svako veče popije celu čašu vina. Uračunato je u cenu pansiona…“ Posle ovog monologa, čuje se tup pad u susednoj sobi, gde moj matori izdržava „najduži

Mogu da zamislim kako mu je siromahu! Sigurno se ugrizao za ruku da ne eksplodira od smeha zbog one „cele čaše vina uračunate u pansion!“ Ali vatromet svežih misli još nije završen. Moja zbirka uvećava se za još jedan eksponat.

dubeći na glavi, ne prestaje da veze, onako odozdo prema gore: — A uveče, uveče tatica popije celu celcatu čašicu vina i onda buji-baji! Bakuta oseća da je opasnost na pomolu i izvlači se iz kuće na prstima.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MITA: Ao, kuku! Toliko čaša vina moglo bi i podneti, ali vode... ALEKSA: Kad me i odatle proteraju, postanem učitelj slavenske gramatike.

Traži čovek ljubov, a ne gleda da smo siti i odeveni! ALEKSA: Pst! Promeni farbu. 10. JELICA (nosi na služavniku vina i na tanjiru pite), PREĐAŠNjI MITA: (Ah, kanda te je bog naučio!

ALEKSA: Vaš je trud pun ružična cveća za mene. JELICA (natoči vina u čašu): Ako smem služiti... ALEKSA: Ljubim ruku. Vina nikada ne pijem. JELICA: Ovo je auspruh.

JELICA (natoči vina u čašu): Ako smem služiti... ALEKSA: Ljubim ruku. Vina nikada ne pijem. JELICA: Ovo je auspruh. ALEKSA: I za to nisam raspoložen.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ U podne u vis magla se diže, odnese guske mesecu bliže. Pijan od magle kao od vina voz, mali Ćira, skrenu sa šina, pusti se šorom, pa ravno ide pred kuću trošnu starice Vide, do samog praga sporo

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— To bi se već osušilo. Ja mislim da, pošto je opasno za povratak, vi možete piti vina večeras i na ostrvu, a ujutru se vratiti. Ima li dobrog vina tamo? — Da, ali bismo ga morali piti u mraku.

Ima li dobrog vina tamo? — Da, ali bismo ga morali piti u mraku. Idem da pitam sina.. Ako on pristaje, dovešćemo čamac do vas i poći.

— Svejedno, Lonja, poslaćemo vam za jelo ja i moja stara. — Šta to sipate, gospođo? — Malo crnoga vina. Da nazdravimo svi. — U tvoje zdravlje, Pipo. — Hvala, mladi gospodine. — Jesi li umoran, Pipo? — Prilično.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

je izveden iz neba i plamen je sišao mislen Taj plamen hvaljen i vaseljen Raspodela (u Bogorodici Ljeviškoj) Jedan kabao vina i kabao pun soli razdeli kad je mesečina i kabao mleka svakoga jutra podaj nahodima i spremi po kabao svakojake

stida okreću glavu kad vide vime i sunce koje proliva nešto rujno da ugasi žeđ mrtvacima sunce je urna puna žutog vina glava puna snage lik koji se obraća živima petao na njemu vidi krestu jagnje — čelo bojno orao zna daje to kljun

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Dosadiše mi oni miševi, te sam jedva izmislio način da ih potamanim. A i vreme mi tako prolazi. Ja izvukoh flašu vina i neko meso. Aleksa protrlja veselo ruke i viknu posilnog da zovne i potporučnika Radojka.

Priča mi baba da su joj sinovi i unuci u ratu. Čuvala je ona burence vina za svoju decu, pa bi želela da ga zakopa, kako joj dušmani ne bi uzeli.

Na izlazu sretosmo baku, koja držaše jednu veliku flašu punu vina. Onako s nogu, a na prazan stomak, nategosmo flašu, te je ispismo do dna.

Onda, za srećna viđenja, kucaju se čašama, nazdravljaju i nakreću naiskap. Zadah vina i rakije izmešan sa dimom duvana prosto guši...

A mi smo se zadovoljavali skromnim pesmicama, uz čašu vina. Svi su pevali unisono: zumba, zumba, zumba... a jedan upadao: „Bajonet... fišeklija... šajkača... opanak... pešak...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— To je za one iz prvog razreda, a mi ’vako... krpiguza, jarca, vina i tako... — Je li vas učio pređašnji gospodin koju igru? — Jok, on samo u školi...

nekakav strašan mrak, crn, neprovidan... Najpre se samo zanese, kao kad se dobro napije vina, pa posle sve više i više.. navlači se crn zastor oko njega, on se gubi, propada nekud i ne vidi ništa...

A revolver kratak, mali kao kakva igračka... Vidiš, stoji velika mrlja na zastiraču od ormana... izvesno je od vina... Ali brže !... Ona zinu, podiže ruku i oseti hladan čelik na vrelim usnama...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

dobre ovne na ražnjevima, Sijecite suvo meso, a ne mjerite, A ložite krupna drva, ne cijepajte, Priprav’te mi dosta vina, rujna, crvena, I rakije lozovače, prve bokare; Vi nevjeste i đevojke, kolo vatajte, Vi jnaci, iz pušaka često

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Dojke sa pupom kao kap vina na beloj ruži punoj mesečina, sete me smrti. Tada, zalud širim grane na tebe golu. Sve mi se čini zbog tebe je

bio tek okrečen, beo kao ovaj čaršav, po kome su prsnule rumene mrlje njegovog mozga i krvi, rumene kao ove mrlje pijanog vina mog. Gospodo, prvu čašu u slavu druga mog.

Luvr ima lepu zbirku grčkih ćupa. Na tim kraterima, kao trag vina, još se rumeni sve pijanstvo bogova, žena, i golih mladića.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

srećno prebrodiše sve prepone, i zadovoljni punim narodnim poverenjem, prirediše svečanu drugarsku večeru da se uz čašu vina, u veselju, I sami odmore od teških briga oko uređenja zemlje.

Jedan predloži da se zbor završi i da svi zajedno odu u mehanu na čašu vina. Tu se mišljenja podeliše i morade doći do burne debate. Niko više nije dremao. Dođe glasanje u načelu.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

U samu noć vratio se. Došao je na večeru, ali nije gotovo ništa okusio. Pio je vina i otišao u svoj stan. Usput je uzeo duvana... Osvetlio je sobu, zapalio cigaru, otvorio prozor i seo uz njega.

Opet vrisak, smeh i neko potmulo gunđanje. To se, bez sumnje, javlja iguman nemilim gostima. — Hej, vina ovamo! — Kaluđeru, kolji jaganjce! — Svirajte, cigani! — Zdravo, družino! — Ura!!...

— Zdravo, družino! — Ura!!... I odjednom grunu orkestar, zahori se pesma, uzvici, vrisak... — Vina!... Kamo vina, kaluđeru ! — Hej, da se pije !

— Zdravo, družino! — Ura!!... I odjednom grunu orkestar, zahori se pesma, uzvici, vrisak... — Vina!... Kamo vina, kaluđeru ! — Hej, da se pije !

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

) Braćo! Četrdeset i dva litra vina... (Prekine.) Ko mi sad dade ovaj račun? (Zgužva ljutito i baci na zemlju pa izvadi Ivkovićev govor i čita.) Braćo!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

poznaju po ivicama tragovi od nekih zuba; često ih diže Mića, nazvan »Oficir«, u zubima, kad se tako opkladi u okanicu vina.

Nek dođe koji god može, i nek ponese čkart katranice drvene! A biće mesa k’i drva i vina k’i vode; a sve džabe i bez jednog parića zaista! Ide sve kao namazano.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Više volim sirotinjsku terapiju: Siromašni, kad se najedu i napiju Mesa i vina i ribe (bez raznih sosova!) Sve im postane ravno od Niša pa do Kosova!

je vrelo sunce u levi obraz kucka, Opipava joj puls, obilazi je polako, Visi joj nad glavom, o grani, kao mešina vina. Predveče, odlazeći niz put, ono joj šapuće: „Bako, Budi bez brige, živećeš najmanje sto godina.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Sa ostrva je jak izvoz vina, duvana, čaja i ananasa, koga se izveze godišnje na milion i po komada, najviše za Englesku i Nemačku.

Rakić, Milan - PESME

III Sinoć sam, Gospo, pio razna vina, A sve u čast i slatko ime vaše. No svuda beše takva mesečina Da mišljah: pijem nju iz svake čaše.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

IGUMAN STEFAN Sad mi dajte jednu čašu vina, ma dobroga, i čašu od oke, da nazdravim starac badnjacima. DAJU MU ČAŠU VINA; ON NAZDRAVI BADNjACIMA I POPI JE.

DAJU MU ČAŠU VINA; ON NAZDRAVI BADNjACIMA I POPI JE. IGUMAN STEFAN (čisteći brke) Bog da presti vesela praznika! Donesite, đeco, one

STEFAN Mladi sinko, lijepi vladiko, samo sobom noćas je veselo, a dušu sam natopio kapljom, pa se stara igra povrh vina kâ blijedi plamen po rakiji. To mi katkad starcu budi kosti, spomene ih na mlade godine.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

on, deda, naredio da i ispred nje na sofri, kao i pred njim i pred ostalim članovima porodice, stoji napunjen satljik vina. Samo ga po tom pamti, a više ništa.

Isprva bi dolazile u prostim kolima, sa ocem i materom, sa puno korpi jela i buklija vina, da tamo celog dana presede.

— Pa snaške — poče se on nećkati — to bi dobro bilo! Dobro bi bilo da ja to... Imam ja nešto vina, pa kad bi mene htela pustiti... — Baš dobro. Bolje ti nego tuđin — odahnu mati. — E dobro. Hvala ti!

Navukao otuda sa sela sve ono bogastvo, istina sirovo ali veliko: grdne denjkove ćilimova i ponjava, brašna, vune, vina, a od stoke samo kućne krave, kućne konje, sa kojima su se bili, naročito žena mu i sin, kao srodili.

čak donele od svoje kuće brašna i masla, jer zna da njen najradije od toga brašna voli; neke opet u testijama od svojih vina, jer boji se da će, ako drugo vino, jače piće pije, kao što je lud, | trista čuda načiniti, a ovamo od tog, njegovog

jer boji se da će, ako drugo vino, jače piće pije, kao što je lud, | trista čuda načiniti, a ovamo od tog, njegovog vina, na koje se navikao, ništa mu neće biti. I tako svaka. Svaka će gledati sebe, da što više ugrabi od veselja, sreće.

I ode natrag, ali setno, zamišljeno, jer po tom Sofkinom odbijanju jela značilo je da hoće da pije ne vina nego rakiju.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

„Pejo! podaj čovjeku čašu vina, napio si mu!“ reče tiho Ivana, serdareva žena. Pejo ne ču, niti okom trenu. Starica poduhvati dlanom lakat, pa

„Da rečemo, nije ti vele glavu lomiti, jer ljeba i mesa u kući je dosta, a vina i rakije i ostalijeh potrkušica, donijeće se iz Primorja, ako je što u ćesi; ako si obespario, zajmiće ti naši, pa da

Rana se počela zatvarati a iznemogao je jako... Neka još malo počine pa ćemo... Uspi djevojko, čašu vina u kakav čist sudić pa primakni k ognju neka se ugrije... A đe će biti ona moja torba?

Zatijem diže iz ugla i ispravi nisku, okruglu trpezu, na koju postavi pogaču, soli, ožice; natoči iz neke dižvice malo vina u lončić, koji pristavi. „Hoćete li sad večerati?“ zapita ona. Serdar pogleda vidara.

Vidar mu zabode onaj pisak u ranu, (zrno ga bješe probilo s boka na bok, ako se sjećate) pak iz usta mlaznu mlaz vina kroza cijev. Ranjenik zadrhta i jauknu. Vidar to učini nekoliko puta zasopke. Svakoga puta ranjenik je glasno jeknuo.

Marko se pomoli na avlijska vrata i naredi da se momčadiji vina iznese. „Tako, tako, sokolovi!“ on će. „Ama kamo đevojke? kamo nevjeste?... potrčite koji od vas i okupite ženskadiju!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

U podrumu tri akova vina: U jednome samo paučina, U drugome samo kiselina, U trećemu niđe ništa nema! 2 Izgorila didina koliba; Silna joj

ne ide na decu): Tamo, dime, saka — dime, Tamo su ti vrata I šarena jajca, I strugača pogača — I buklija vina! KOKICAMA (kad se kokaju): Pucajte mi, kokice, Kao moje pesnice, Od budžaka do budžaka I uvrh odžaka! 4.

Žedna napojio, gladna na’ranio, gola preodio, nevještu put pokazao. Ko god mu polio mujaliku vina, a izio krupicu hljeba, po jedan berićet u srcu nosio, a po pet i devet u njegovu domu osvajalo; među svojom ga braćom

Daj, Bože, našemu bratu domaćinu svega do volje a brez nevolje: kruha, vina, meda, mlijeka, srebra, zlata i svakoga dobra od tebe, Gospodine, poslata; ponajviše zdravlja junačkoga su čijem bi se

Braća ga milovala, čaršija ga vjerovala. Najviše mu misao bila od pšenice prosuru mi praviti, a od vina pune čaše točiti, crkvi hoditi, bogu liturgiju služiti, svoje krsno ime slaviti, svoje pređe spominjati, da ga bog

da pođu, onda opet na kućnome pragu prostru struke, i djevojka kleknuvši na njih, otac joj, držeći u rukama bukaru vina, ovako daje „dobru molitvu“): Pomozi, Bože, — i namjeri se veliki dobri čas! Ajde s bogom, moja kćerce!

pevati: Id’te, id’te, dva ulaka, Dva ulaka, dva junaka, Dovedite lepu Micu (ili kako bilo ime) I uz Micu kondir vina, I ogledalo, i ogledalo!

se približe poklone se i počnu pevati istim glasom: Poslao nas naš vojvoda, Da nam date lepu Micu, I uz Micu kondir vina, I ogledalo, i ogledalo! Iz reda dece izađe krajnje dete i priđe ulacima.

Red dece peva istim glasom: Id’te, id’te, dva ulaka, Dva ulaka, dva junaka, Odvedite lepu Micu I uz Micu kondir vina, I ogledalo, i ogledalo!

okrenu se, i pođu s Micom vojvodi, pevajući: Raduj nam se, naš vojvoda, Vodimo ti lepu Micu, I uz Micu kondir vina I ogledalo, i ogledalo! Kad stignu vojvodi, poklone mu se, i predadu mu igrača kojeg su doveli.

, pa jaja prodadu te kupe vina, a od ostaloga zgotove jelo, te se časte, donesavši od kuće svaki sebi ožicu i hljeb. Gdje im se ništa ne bi dalo,

). Evo, kuma donela i ardov vina i lagvu cojke (rakije). — Bogu na glas, nama na čast! Potrudila se i starosvatica, te dovukla i na konji i na volovi,

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

204 9. ZET U PUNICAMA. 205 10. SELjANIN I GOSPODAR. 206 11. SELjANI KUPUJU PAMET. 207 12. KREPAO KOTAO. 208 13. VINA MIJEH I NjEGOVA PJESMA. 209 14. CIGANIN I VLASTELIN. 210 15. KAFA I NjEZINO CRNILO. 211 16. KUDROV I KUSOV. 212 17.

Jednom licem na Božić reče on svojoj ženi: „Spremi vina i rakije i svega što treba, pa ćemo sutra ići na salaš da nosimo pastirima neka se i oni provesele.

” Onda ga sestra odvede u drugu sobu, kad tamo, ali vo pečen, pećka hleba i akov vina, „eto to mu je obrok” reče sestra, a Stojša kad to vidi, prekrsti noge pa sve opucka do mrve, pa onda skoči na noge i

” Ona ga onda odvede u drugu sobu, kad tamo, a to dva vola pečena, dve pećke hleba i dva akova vina, „eto to mu je obrok” reče sestra Stojši, a on kad to vidi, prekrsti noge pa sve opucka do mrve, | pa onda skoči na

” Ona ga onda odvede u drugu sobu; kad tamo, a to tri vola pečena, tri pećke hleba i tri akova vina, „eto to mu je obrok” reče sestra Stojši, a on kad to vidi, prekrsti noge pa sve opucka do mrve, pa onda skoči na noge

” I tako nauči cara te dozove momče i reče mu da posadi vinograd i da za sedam dana donese s njega nova vina. Momče kad to čuje, stane plakati i moliti se da on to ne može učiniti, niti to može biti; a car mu opet reče: „Ako za

On nabere grožđa, izmulja i odnese caru slatka vina i u marami grožđa. Kad car to vidi vrlo se začudi i svi u dvoru. Onda stric onoga momka reče caru: „Sad ćemo mu

Ona kad ga sasluša, reče mu: „Lako će biti i to; nego idi k caru i išti lađu i u njoj trista akova vina i trista akova rakije, i uz to još dvadeset dunđera, pa kad dođeš na lađi tu i tu između dve planine, zagradi vodu što

to što ne poštuje oca i matere; njima baci iza pećke da jedu, a da ih metne u začelje, pa prvu čašu rakije i prvu čašu vina njima da da, oni ne bi ni polak onoga jeli, i duše bi se one oprostile.

oca i matere ne poštuješ, nego im bacaš za pećku da jedu; a da ih metneš u začelje, pa prvu čašu rakije i prvu čašu vina njima da daš, ne bi ti čeljad ni pola toliko jela, a otac i mati bi ti se upokojili.

svekra i svekrvu, pa ih lepo preobuče, a kad dođe veče, domaćin ih posadi u začelje i prvu čašu rakije i prvu čašu vina njima da. Od toga časa ne mogoše čeljad ni polak jesti koliko su donde jela, a sutradan i otac i mati prestave se.

” Kad anđeo siđe na zemlju, opet se pretvori u prosjaka, pa otide k onome što mu potok teče vinom i zamoli u njega čašu vina, a on ga odbije govoreći: „Da ja dajem svakome po čašu vina, ne bi toga bilo.

Sveti Sava - SABRANA DELA

Ponedeljkom, i sredom i petkom — niti ulja jedi, niti vina pij, a u utorak i u četvrtak ulje jedi i vino pij. A u svih ovih pet dana jedamput dnevno da jedeš.

Po učinjenom dijaklizmu u priprati, to jest kada se uzelo malo anafore i popilo [vina], a po okončanju božastvene liturgije, treba svi koji tamo sakupljeni sede da sačekaju poziv za trpezu, koji biva udarom

Ovako je do petka, a u petak jesti varivo i vina po čašu, zbog praznika Svetog i velikog mučenika Teodora. Prvu ovu svetu nedelju svetih velikih postova tako da

To da vam biva. A u utorak i u četvrtak i druga jela da vam se iznose, ali ne oba sa uljem, nego samo jedno. A vina mali krasovolj, mereno upola od velikog.

A u druge dane, to jest u ponedeljak, i u sredu i petak ne treba nikako jesti variva niti piti vina, nego samo sočivo kvašeno i nešto malo voća, i ukrop vodeni sa kiminom.

Tada da jedete dva jela, osim srede i petka, jer u te dane nikako ne okušamo ulje, niti vina pijemo. A u utorak i u četvrtak i hobotnice jedemo, a u subotu i nedelju i ribu jedemo i piće velikim krasovoljem da

A za večeru hleb da se postavlja po malo, a vina takođe velikim krasovoljem, jer je žarko i suvo vreme. A u post Hristovog Rođenja neka vam za jelo i piće bude isto kao

Oni koji hoće štogod da okuse, dati im hleba i sočiva kvašenog ili voća varenog, a vina da ne uzimaju nikako. Ovako do petka, a u petak uobičajena čaša vina da vam se da; i koljivo zobljemo radi praznika

Ovako do petka, a u petak uobičajena čaša vina da vam se da; i koljivo zobljemo radi praznika svetog i velikog mučenika Teodora.

Ako li dođe Veliki petak, ne jedemo ni ulja, niti vina pijemo. A u Svetu i Veliku subotu da odstupi svaka briga i okupljanje na jelo, već samo po liturgiji pred crkvom da se

i Veliku subotu da odstupi svaka briga i okupljanje na jelo, već samo po liturgiji pred crkvom da se da po malo hleba i vina po čašu.

Stanković, Borisav - JOVČA

(Zažmuri.) Pauza. MLADEN (unosi sofru sa sahanima jela, tanjirem voća, grožđa, bresaka i dr., bocom vina i čašom, namešta je do Vaske, da joj je što bliže ustima, da se ne mora ni podizati nego da se ležeći može služiti;

) SOFIJA (povlači se, odlazi u kujnu). SVIRAČI (dole, kad je smotre, obradovani): Snaške, gazdarice, vina, rakije! SOFIJA (odmahne im samo rukom, zamakne u kujnu). Pauza.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

a što je jošt najsmešnije bilo, Janja Grk, sedeći baš do Malenice, u isto vreme počeo bio piti; imajući puna | usta vina i ne mogući od smeja uzdržati se, okrene se u itošti da ne poprska astal, pak ti prsne s[a] svim vinom iz usta na

biskota, izbrani[h] maslina i popržene ribe; predadu korablja kapetanu 15 butelja škopulskoga i korfiotskoga vina. Doprate me oko desetorica nji[h] u korabal, gdi su jošt zarana dali spremiti gospodski ručak.

Trapezu smo smo svi imali zajedno s učiteljem; i svaki od učenika, koji je vina hoteo piti, imao je na obedu i večeri po dve čaše prijatnejšega vkusa vina.

s učiteljem; i svaki od učenika, koji je vina hoteo piti, imao je na obedu i večeri po dve čaše prijatnejšega vkusa vina.

U jelu i piću nikakvo drugo razanstvije nije bilo, razve ako bi blagodatni naš učitelj čašu ili dve vina više nego proči popio.

” Dan je veliki ftornik, no svi smo imali različni[h] morski[h] posni[h] pripasa, poprženih sipa, ohtapoda, ostrija i vina dovoljno.

on zakolje iz svoga stada ovna, polak ispeče, a | od druge polovine načini dve-tri pite s[a] skorupom i s mladim sirom; vina svak ima u podrumu, jer ga nema kome prodavati.

10 dana bilo: jedan velikačak pod lokotom sanduk pun samo biskota, dva velika sepeta s različnim vešt’ma i 20 butelja vina. Dođe dan rastanka.

Eh, kamo pusta mladost! Gdi su vina, paštete i pečenja! Ala je jadan čovek, ništa na svetu, nego | magla, sen i sujeta!

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

dobra konja, voditi uza se sejiza, nositi čisto rublje, spavati na meku, u suvoti i toplini, jesti mesa i ribe, piti vina i kafe svakog bogovetnog dana! Kako li je lijepo da te svuda narod pozdravlja!

— Tako! — veli fra-Brne dignuvši čašu vina prema oku. — Je li ovo staro vino, ili je novo, a, Jerolime? — Jest, staro... nije, nego novo...

iznenadi kad mu, poslije dobra komada goveđine, šjorGrgo podnese pečenje i salate, pa onda jednu krušku, pa punu čašu vina.

Controna zapoji Čmanjka tri puta onom vodom u kojoj bješe gašeno ugljevlje i otide odnijevši za svoj trud vrč vina. Jetrva pljunu za njom tri puta, gazeći pljuvačku i mrmoljeći nješto, pa nastade oko djeteta.

Sutradan rano, Čmanjak izjede dva popržena jaja i popi čašicu vina. Strina mu Controna, obišavši ga još jednom, podjemči svojom dušom da će ozdraviti.

Iz crkve sluge pođoše u staru mađupnicu, gdje im Balegan bješe spremio masnu večeru i vina izobila. — Tako je bivalo tri ili četiri puta u godini.

“ Vidiš da su to lipe riči! Pa onda još kaže: „Ne pij vina puno; malo večeraj; ustani poslin ića; ne spavaj poslin podne...

Balegan sta jednoga dana s velikom bukom iskati od Tetke da mu poveća obroke vina, što Tetka i učini. Srdar posta nemiran što nije mogao odlaziti preko vode, te je češće odlazio u novu mađupnicu.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Tvrđi od bresta. A lep. Njemu bi priličilo i kralj da bude. Glasan klokot: Đorđe nadušak ispija duboku i šarenu čašu vina. Za mene nikad nije naredio da se upregnu sanke. A da su mi raspolutili glavu na putu?

On... U kući tiranin, a preko plota mazan i sladak. Samo dokle? Aćim se nakašlja. Sraman mu je glasan klokot vina, i veruje: Đorđe iz inata tako pije. Pruža Vukašinu cigaru da pripali. Ovaj pali na sveću. Kosa mu zapucketa.

I ja... kamen, suv, ništa... Ona miče usnama, ne, one to same čine, ona ne može ništa da kaže od vike, od mirisa vina iz nečega razbijenog, škrbavog. — Sve ću Vukašinu da dam, sve! Tebi u inat. Neka gospoda proćerdaju moju muku.

Više nikad da ne čuje to odvratno hrkanje, teška, nadnese se nad njega, mora, a ne može od zadaha vina, od bola u očima, od krvi što je odjednom stala, i ruke se s gađenjem trgoše i klonulo padoše niz bedra.

A on, Đorđe, rekao mu je: „U drugu nedelju biće Vukašinova svadba.“ Aćim ga je namršteno pogledao i ispio čašu vina. Simka i Milunka jednovremeno su ustale od stola, skupljajući posuđe. „Da nisu to vladine novine javile?

Vazduhom struji ljut miris crnkaste sluzi što od noža ostane na tocilu, od trenja vina i varnica, jer mu je mati pričala: njen prvi domaćin Vasilije, kad oštri noževe, zavrne rukave i nogavice, umoči nož u

jer mu je mati pričala: njen prvi domaćin Vasilije, kad oštri noževe, zavrne rukave i nogavice, umoči nož u ćup vina, raskorači se, „junici može da mu prođe ispod ćuprije“, položi nož na tocilo i on ciči u vencu varnica.

— Aja ću ostati s narodom. — Ljudi pričaju da je vojska popila u Grabovici nekoliko čabrova vina. Sve je pijano. — Čađević ničim ne pokazuje Aćimu da ga vređaju njegove reči. — Mi ćemo da ih otreznimo.

U tišini i mraku, za stolom punim kostiju, razbijenih čaša i bokala, i mokrim od vina, sedi sam Đorđe; stavio pesnice na sto a čelo na pesnice, toliko umoran da mu ni san ne prilazi, tužan od radosti što

Petog sina još nije video. Uozbilji se. Bio se zarekao da će noćas popiti onoliko čaša vina koliko zvezda može da izbroji. Zašto sedim ovde? Baš kraj ove jabuke. Mogao je on još u livadi, kad su plastili seno.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

U Peletini postoje rudnici belog mermera, pa blistavog plavog kamena, čak i kamena rumenijeg od mladog vina, ali zelenog nema, pa nema! Čak se ni najstariji podanici ne sećaju da ga je ikada bilo.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Đ. Jakšić XIII KAD SE SETIM Kad se setim, mila dušo, Rumenila lica tvoga, Tad ne pijem druga vina, Nego samo crvenoga. Al' kada mi na um dođu, Dođu tvoje crne oči, Onda krčmar ništ' ne radi, Samo crno vino toči.

A ja pijem, pevam, plačem, Od žalosti, od milina, Pa kad pođem, ja posrnem, Od ljubavi - i od vina. Al' s prozora tvoja majka Gleda, pa se osmehiva, - „Ne smejte se, draga gospo, Tom je vaša ćerka kriva!“ J.

Savu, Mlavu, i Moravu Prelazeći ja, Tebe sam se zaželeo, i lakoga sna. Natoči mi čašu vina Iz podruma svog, Poljubi me, zagrli me, Pomog'o ti Bog! Đ. Jakšić XV MILA „Vina, Milo“!

Natoči mi čašu vina Iz podruma svog, Poljubi me, zagrli me, Pomog'o ti Bog! Đ. Jakšić XV MILA „Vina, Milo“! orilo se Dok je Mila ovde bila.

Zatim društvo celo Javi se u vrtu; sva su lida njina Bila razdragana; sve beše veselo Posle dobrog ručka i perfidnog vina.

Njen smis'o mi biva jasan čisto oku: I dok, stojeć' usred zrelog vinograda, Iz napuklog grožđa struji miris vina, Razumem tu pesmu neželjnu visina, Suvu kao zemlja ta po kojoj pada, I k'o život zdravu, nisku, i široku. Sv.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Aristoteles slušaše pažljivo što mu stric pričaše. Domaćin im donese pržene ribe, hleba, maslinki i dva bokalčeta vina. Oni ućutaše i dadoše se na posao.

- Hej, domaćine, još dva bokalčeta vina!“ Više od dve godine čekaše Aristoteles u Ateni Platonov povratak. Za to vreme uživaše u svemu što mu je ondašnja

opat Bonifacije, bila je spremljena kao što treba, a isto tako i pojedena: od riba i petla ostadoše samo kosti, a od vina praznina u krčagu, no opat je dade ispuniti.

“ Njegov sin zapljesnu radosno rukama, a ja zovnuh gostioničara: „Hej, domaćine! Brzo još flašu vina, najboljeg što ga imate u podrumu“.

„Šta je to, milostiva gospođo?“ „Sabiranje indirektnih poreza, tj. takvih koji opterećavaju prodaju duvana, soli i vina, a i uvoz robe preko carinske granice, povereno je, u vidu zakupa, naročitom finansiskom društvu.

Zbog toga će bordoska vina biti isto toliko vatrena kao što su vina iz Oporta“. „Ala je to interesantno!“ uzviknu oduševljeno gospođa Lavoazije.

Zbog toga će bordoska vina biti isto toliko vatrena kao što su vina iz Oporta“. „Ala je to interesantno!“ uzviknu oduševljeno gospođa Lavoazije.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Ti znaš da na frontu nikad ništa nisam pio. A sad, da me vidiš, ne bi me poznao. Oblesavio sam od zdravica i vina. Po Sentomašu (oh, najpijanijem Sentomašu!), po Bečeju i Kanjiži pogubio sam redom sve svoje bolove prošlosti.

Propadnu li saveznici propali smo i mi.“ I obuze me užas. „Zar da se nikad ne povratim kući?“ Naručim čašu vina i opet čitam novine, i opet čitam novine i opet naručim čašu vina.

„Zar da se nikad ne povratim kući?“ Naručim čašu vina i opet čitam novine, i opet čitam novine i opet naručim čašu vina. Ali posle šeste ne vidim šta čitam, ali stvar mi ne izgleda baš tako opasna.

Pravda je na našoj strani“, i opet naručim čašu vina. Ali se setim Berte i sneveselim se, pa se setim i Amerike i njenog bogatstva i opet naručim čašu vina.

Ali se setim Berte i sneveselim se, pa se setim i Amerike i njenog bogatstva i opet naručim čašu vina. I sve tako i sve tako dok ne obnevideh. Posle nekog vremena gledam svu onu gužvu oko sebe, sedim i mislim gde sam ja.

iz početka, dođem na drugi i znam da treba da kažem drugi, ali ja kažem quinzième, jer sam imao toliko velikih čaša vina, a tek treći put dođem do trećeg sprata i kažem troisième.

kao i njihove cipele, jer se istom četkom doteruju, izlaze sa ženom do Kalimegdana, pa posle obično svrate na koje deci vina sa ražnjićima i crnim lukom sitno iseckanim.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

vrzli su se po suncu, zavirili na misu, pa se razmiljeli u spletu kamenih uličica svraćajući u hladovite konobe na čašu vina i ispadajući iz njih raspoloženiji i bučniji.

I kao što je takva jedna primisao na arsen podobna da nam zatruje čitavo bure vina, ovakva jedna sumnjica može da mi baci sjenu podozrenja na čitavu knjigu, pa i na one stranice koje možda donose žežene

I tad su opet redovi osmaglih ljudi gonili mazge natovarene kozjim mješinama, sad već staloženog, sazrelog vina, i silazili prečacima i nogostupima dolje prema moru, gdje je u malom zaljevu čekala lađa koja je čitavu sedmicu punila

s malim izrazom lukavstva, odnekud iznese čitavo tuce zaprašenih flaša nekog starog vina, koje je čuvao za izuzetne prigode. — Ovo se, sinko, ne pije svaki dan! — reče odčepljujući među koljenima prvu flašu.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Ljudi poskidaše kape i svaki u svojoj sovri stade se moliti Bogu. Utom popa otpeva tropar, ispi čašu vina i sede. Poče ručak. Svirala odjeknu...

Čiču pitaj... Posle takva dočeka Vujo bi uveo svoga prijatelja u sobu, gde ih je čekala spremljena čutura vina, pečena jagnjetina i dobra kajgana na kajmaku.

— Pa dobro, de kladi se ti — odgovori mu gazda Mita. — A ja, naposletku, pristajem za oku vina. — Pristajem! — viknu Marko i pruži ruku.

Posle ručka donese Stanka čuturu vina, koju je Đurica sobom doneo. Pantovac zasvetle očima i maši se čuture. — Oh, sejo rođena i majko miljena, ti si mi još

Dok treneš... — odgovori Mitar. Jedan pandur unese celu tepsiju bureka, a drugi za njim čuturu vina i staklo rakije. — Poslao ti Mitko i pozdravio te. Veli: dogonio si mu dobra drva, pa te časti.

Ulazeći u sobu, svaki se iznenadi, videvši vesela čoveka kome i ne padaše na pamet smrt. Donošahu mu lepa duvana, vina, gledahu ga i odlažahu, pričajući usput kako se junački drži. »Kao da mu je srce od kamena !« — veli jedan.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Jednom, licem na Božić, reče on svojoj ženi: — Spremi vina i rakije i svega što treba, pa ćemo sutra ići na salaš da nosimo pastirima neka se i oni provesele.

Ti znaš da je pred mojom kućom bio veliki trs, sa koga sam, bogac, dobivao svake godine po sedam akova vina, a eto, neku noć, bog ga satro, dođe neki vrag, ukrade mi ga i ja ostadoh bez njega.

Ovako sam jadan prejadan, tužan pretužan. Doći će veliki sveci, a ja ni božje kapce vina u svome domu. Kad to ču najmlađi sin, ode braći i kaza im sve po redu što je od oca čuo.

I tako nauči cara te dozove momče i reče mu da posadi vinograd i da za sedam dana donese s njega nova vina. Momče, kad to čuje, stane plakati i moliti se da on to ne može učiniti, niti to može biti; a car mu opet reče: — Ako

A to je bilo vreme kad nigde nema grožđa. On nabere grožđa, izmulja i odnese caru slatka vina i u marami grožđa. Kad car to vidi, vrlo se začudi, i svi u dvoru.

Ona, kad ga sasluša, reče mu: — Lako će biti i to; nego idi k caru i išti lađu i u njoj trista akova vina i trista akova rakije i uz to još dvadeset dunđera, pa kad dođeš na lađi tu i tu između dve planine, zagradi vodu što

Sada kad oni dođu niže dvora, srešće ih maćija na mostu i daće svakom po jednu čašu vina neka popiju. Čim to vino ispiju, postaće od njih dva slana kamena. Oštar Dan to odmah zapiše.

Ujutru, čim svane, dignu se na put. Kako dođu na most više dvora, srete ih maćija i dade svakom po jednu čašu vina da popiju.

Dakle, čuj me. Treba ti devet kruhova, devet pečenijeh ovnova, i devet vijedara vina. Kad to spremiš, onda mi dođi i ja ću te iznijeti.

ja i kad god zinem, ti ćeš morati svaki put baciti u moj kljun po jedan kruh, jednog pečenog ovna i uliti jedno vijedro vina. I dok ja sve to potrošim, ti ćeš biti gore.

Kad god je ona zinula, on joj je bacio u kljun jedan kruh, jednog ovna, i ulio jedno vijedro vina. Ali kad su već bili blizu vrha, bilo je već sve potrošeno što je on bio pripravio, međutim orletica zinu još

zato što ne poštuje oca i matere; njima baci iza pećke da jedu, a da ih metne u začelje, pa prvu čašu rakije i prvu čašu vina njima da dâ, oni ne bi ni polak onoga jeli, i duše bi se one oprostile.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Fridrihovi generali su se tu zaustavjljali da bi popili čašu vina, posle posete kralju. Običaj se održao i do mojih studentskih dana u Berlinu.

smo posmatrali generale i maršale nemačke carevine koji su sedeli za odvojenim dugačkim stolom i ispijali svoje čaše vina po povratku 12 carske palate, gde su odlazili svaki dan u posetu starom caru Viljemu. Imalo se šta i videti!

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Pre nego će izići Cveta upita: —Što ću mu predati za ručak? —Razumi se, juhe i dobra crna vina... —E, da ga je! — opazi župan. .

Diže glavu: — Šta brbljaš? Sve je u redu. Za šesnaest novčića uzela si litru vina za bolesnog sina. Zar se ne sećaš? —Pa, zdravi bili, i to mi naplaćujete? —Dakako! Ali meni mukte dohodi?

Radnici, pošto se založiše, rastrkaše se da se vina napiju, da bolje odole poslu. Mlađi brat pokupi zaostatke i stavi ih u torbu.

On je izbije i, onako ljut, vuče je za sobom. Povede je u jednu krčmu, gdje ispi po litre vina, pa krišom izmače se. Dijete ga čeka i čeka i sada, kao djevojka, kad se one noći sjeti, protrne. Dugo je čekala.

Onako slaboj, smeta joj njegov zadah od vina, i čisto se plaši njegova mucanja i pogleda malih mu mutnih očiju. Mirno ga sluša, no ne odgovara, a i ostala bi tu

Razgovarajući, došli bi do njene kolibe: djevojka bi ga ponudila čašu vina, nudeći ga talijanskim jezikom, a on bi se nasmijao, popio i zahvalio.

Kupuje te večeri potrebito za sutra: turicu duvana, šibica, komad kruha i dobru sklenicu vina. Priredi trščicu, izmjeni sagnjile strune, očisti udice, pa, dok dan osvoji, spusti se k moru u dražicu.

— i pruži joj sklenicu vina. — Nazdravi, stara! —Fala ti, sine, valjaće ti za dušu! — i drhtećom rukom prinese sklenicu k ustima.

Naručio pečene ovnovine s ražnja i sklenicu vina — vina što kad ga okusi, pomisli: „Gorilo bi da ga se u vatru baci”. Časom i dubrava zaigra u obilju i veselju.

Naručio pečene ovnovine s ražnja i sklenicu vina — vina što kad ga okusi, pomisli: „Gorilo bi da ga se u vatru baci”. Časom i dubrava zaigra u obilju i veselju.

Ali se Marko zaželi pesme, kao i cure i vina, pa povede žene podalje od vrela, u okrajak dubrave, na čistinu, na sunce.

Kupi još sklenicu vina i, zagrlivši Božicu, zaojka u sav glas. Odeljen od sveta, oseti se slobodnijim, veselijim, i časom zaželi da ovde

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Sem toga, ako se u stihu običan poredak „punu rujna vina natočila” (kontaktna veza između podvučenog prideva i imenice) slobodno menja u neobičan „punu rujna natočila vйna”

propuštaju kroz jednu vrstu sna, to nam dosta jasno saopštava i autor: „Vozeći se za pukom, kao neki ogromni meh, pun vina, Vuk Isakovič je propuštao kraj kola svet, kao neki san“.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Ne vole oni da jure po saboru, no svaki pokupio svoju čeljad i svojtu, izneo pecivo i kolače, vina i rakije, pa zaseo kao svaki naoposleni krštenik.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Gde se bol utaji, Prilike su druge, Drugi običaji; Serafimi nose Pehariće krina (Al’ u njima, kanda, Neće biti vina). Onde, hoćeš-nećeš, Moraš svetac biti — Ja tom nisam vičan (Možda nisi ni ti). Kako ćemo onde To Savaot znade.

Pa kako je lepo pio, Lepo plati, Pošô j’, al’ je preumio, Pa se vrati. „Daj, krčmaru, bokal vina O ponoći! Da ne moram, veli, sutra Opet doći.

Što god ima Fruška Gora namastirska vina U jednoj bih danas čaši digô od milina; Digô bih je da je vidi ceo srpski svet, Sve bih tebi nazdravio: kol’ko

let’, Sve u zdravlje našem milom, vragolastom čiki, Neumornoj al’ humornoj „Starmalovoj“ diki; A ta bi mi čaša vina tako slatko pala, Kâ što pada nama svima tvoja lepa šala; A čašicu razbio bih na toliko česti, Na kol’ko nam ti

Što sam ti rekô nije nategom: Pesnik se eto zagrejô snegom. Pesniku j’ lako, ima i drva, Po malo vina i hlebnih mrva.

Pesniku j’ lako, ima i drva, Po malo vina i hlebnih mrva. Dovoljno hleba, drva i vina Moglo bi biti svima nam’, svima, Samo da j’ svako na zemlji delo Kao sneg belo. Bar kad bi sama...

Krakov, Stanislav - KRILA

Potom je odjednom zažmureo i zahrkao. Toga večera je pio mnogo vina. u obližnjoj kući blagajnik je srdito šikao, jer mu se cifre nisu poklapale.

Reči se otegle kao i telo. Pokušao je da se digne i nazdravi metalnom čašom punom penušavog vina. Posrnuo je na malu klupu, i šampanjac se prolio po neotesanoj dasci stola.

Njeni plavi pramenovi bili su pijani od vina i ludovali su. U graji je neko pričao o neverovatnim podvizima. Novinar je pisao nešto u beležnicu, a dva Engleza su

U Šampanji je desetkovana brigada pobunjena zbog neprimljenog vina. u Austriji su vešali Slovene. Gladna su deca umirala. Svuda su vojnici bacali oružje i predavali se.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Pristanište, kao i sva svetska, sa bezbrojnim magazinima, vagonima, stovarištima, naslagama: vate, kafe, drva, vina i kože; dokovima; gvozdenim konstrukcijama za utovar i istovar; brodovima iz svih krajeva sveta i sa tmom crnaca

Celoga dana ova mešavina vode i vina bila je moj san i moja uteha; sada, vidim da ni njom neću ugasiti žeđ, sedam na prag, na granici da zažalim što sam i

Crnci, kad ih Evropejci nauče, postaju jedinstveni kuvari. Vina svih vrsta, voće sveže i sočno, o kakvom se u Evropi i ne sanja.

Da ne bih sasvim izgoreo, birajući između palminog vina i vode, ja prvi put otkako sam u Africi pijem vodu onakvu kakvu je dala priroda i kakvu piju urođenici.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Hajd’ idi, Vuče!... A kad mu vina Kapljica žarka grudi razgreje, Te već u srcu život zakuca, Potražite me... VUK: Zbogom, Stanoje! ISAK: Zbogom!

Onda će reći momče nekakvo: „Danas se ženi Đukić vojvoda!...“ A ja, da starcu poštu učinim I da se četa vina prihvati, U svatove sam vaše došao... Sećaš se sad? STANA: Ah, propala sam! (Glasno.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

šume i pustare naiđoh kod jedne grupe štapskih oficira po dva puna bureta lepa, uhlađena piva i poveliko bure dobra vina.

— da nam ne presedne i banica i pečeno pile. (Otac M. beše nam doneo u logor dobru čact, potkrepljenu velikom buklijom vina). Dočepamo po jedan snop pšenice (to su nam bili fotelji), pa bež' za brdo. Otac M.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Dobra volja, Dobra braća — Ti doneseš vina; Samo, samo, nepravo ti Kad probudim sina. Bre muku mu, Nek ustane Moje čedo jarko, Sad mu babo Misli da je

Kakvo carstvo!? Jok! — na bolje Čuvam ja svog sina: Neka bude ’Vake volje Uvek, i bez vina. Neka i on, Kô babo mu, Samo Srpstvo ljubi, A kad vidi Dušmanina Neka škripne zubi.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Ispod opuštenih očnih kapaka pogleda ga, štucnu i tek će reći: — Gos-gospodine p-pukovniče... dajem dva litra vina, ako pogodite. — Vaše visokorodije! — skoči Sergije. — Mi Ruskije... vi Sjerbi... rožđonija bratja.

— u pešadiju, na najistaknutije mesto. — Ježu na leđa — dodaje poručnik Rajko, i sruči čašu vina u usta. Potom lupi čašom o sto i uzviknu: — Ho-ho-ho! Čudim se, grofe, kako te ne uhapsiše?

— Sutra do podne... — Znaš šta?... Izveštava me moj narednik da je kapetan Radoslav dovezao danas jedno bure vina od pedeset litara. Hoćeš li da svratimo kod njega na večeru, pa ćemo pred zoru zajedno naviše. — Ha!... Bože pravde!...

— Džamiću! — gledao je strogo posilnoga kapetana Radoslava. — Naredio ti je kapetan da doneseš dva litra vina! Vojnik pogleda unezvereno kapetana Radoslava, onda u veterinara, kao da ih očima pita: je li to istina.

Vojnik pogleda unezvereno kapetana Radoslava, onda u veterinara, kao da ih očima pita: je li to istina. — Nemamo vina, nemamo! Ala ste čudni ljudi! — pre-duhitri vojnika Radoslav. — Nema, gospodine kapetane — oslobodi se posilni.

Veterinar je ćutao, ali mu se na licu ogledalo neraspoložene. Naskoro se vratio Radoslav sa dve flaše crnog vina i stavi ih na sto. — Pozajmio sam ovde. Daj one vinske čaše. — Ne treba, ne treba!

Jedan litar su ispraznili i Kosta je nalivao iz drugog. — Eto, vidiš... Da si nam doneo bure vina, meni se ne bi pilo. Ali kad znam da imam još ovolicno, meni se baš sad pije — govorio je Bora.

Posilni donese kave. — E, hajde, da ispijemo i ovu poslednju čašu... Sad smo gotovi. Zbilja nema više vina? — pita Bora. — Nema, nema! — povikaše uglas Radoslav i Sveta veterinar. — Dobro, kad je takva i takva stvar!

— A?... Pitam ja vas, jeste li vi danas dobili bure od pedeset litara ovoga crnoga vina? — Bože sačuvaj! — Kakvo vino! Oni se zgledaše kao da se čude. — A, najzad, i da smo ga dobili!...

— Ne! Ako boga znaš — zavapio je Radoslav. — Boro, molim te, ne pravi komendiju. Ako ti je stalo do vina, naći ćemo. O, ljudi, šta nas snađe! — Ostav’! — reče Bora vojnicima, koji spustiše puške pored sebe. On se podboči.

— Ostav’! — reče Bora vojnicima, koji spustiše puške pored sebe. On se podboči. — Čekam? — Doneću ti vina, pričekaj. — A, ne, ne! Ti ostaješ ovde — on se okrete jednom od svojih vojnika: — Zovi posilnoga gospodina kapetana.

— Gospodin kapetan ima nešto da ti naredi! — obrati mu se nemarno Bora. — Donesi još dva litra vina... — Šta!... Za nas ovoliko samo dva litra vina. Pet! — grmnu Bora. Vojnik istrča. — Huuuj!

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Ne glede lepotu, ni što je prilika, Već koliko ima vinograd motika, Kaca i kazana, rakije i vina, Koliko akova u podrumu ima.

Na radost je čoveka Stvorila sudbina, Zato mu je sladosti Poklonila vina; Zato mu je vesele Pesme dala glase, Da razvedri oblačne Ovog sveta čase.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Naredio sam bio da se i ručak spremi, ama kesedžijski ručak: pogača na kopren, pečen krmak i deset oka vina. Kad se vrati' — a ono sve stoji gotovo na 'noj ravni pred džamijom.

Bojić, Milutin - PESME

Bleštala je svetlost i bila je jara, I gust zadah vina i znojavih uda Bio je uz ludu igru pjanog cara: Zvonio je bakar i muzika luda.

jatom; Velikom i strašnom kletvom iz dubina Mrtvu bih te kleo lud od očajanja, Pio bih u bolu i, pijan od vina, Jecao u ponoć pesmu pokajanja; Luče nove vere hteo bih da dižem Za vekove nove kô znak vaskrsenja, Ja, što kô kraj

tu večer strasti Mrka je i hladna kô nedra dubina, Vrh nas zaman loza prosula je cvasti: Nedirnut je gitar i pehari vina.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Al' ume, brate! Eto, onaj drugi, gospodin Žika, celog će života ostati siromah. Njemu dosta kad mu ponudiš litar-dva vina. Al' ovaj jok!

SPASA: Pa nabralo se. Od dana na dan pa se nabralo. Dođe mušterija, traži oku vina... ŽIKA: A ti njemu oku rđavog vina, a on tebi rđav dinar. SPASA: Jes', gospodin-Žiko, tako je kako ti kažeš.

SPASA: Pa nabralo se. Od dana na dan pa se nabralo. Dođe mušterija, traži oku vina... ŽIKA: A ti njemu oku rđavog vina, a on tebi rđav dinar. SPASA: Jes', gospodin-Žiko, tako je kako ti kažeš.

KAPETAN: Pa ne moraš, brate, ministru da kažeš, možeš i meni. VINA: Dovde mi je već došlo. Ja se mučim i hvatam razbojnika, a vi telegrafirate „s opasnošću života uhvatio sam ta”.

Jakšić, Đura - PESME

1856. MILA „Vina, Milo!“ — orilo se Dok je Mila ovde bila. Sad se Mila izgubila: Tuđe ruke vino nose. Ana toči, Ana služi, Al’ za

Savu, Mlavu i Moravu Prelazeći ja, Tebe sam se zaželeo I lakoga sna. Natoči mi čašu vina Iz podruma svog; Poljubi me, zagrli me, Pomogô ti bog! Sumrakovac 1857.

Nastasijević, Momčilo - PESME

Ni smokva slađi ne cedi sok, ni grozd iz prisoja. Da l’ napiti se vina? Ili od zračna nedira u zlatnu maglu da presahnemo za nove zlatne oblake?

XII Nisko i niže, Boga dnom, naličje gde izvrne se u lik. Starog modrokrvi naruči starac vina i devojku. O, trikrat suva bi listala grana, trikrat bi oko trulog panja namotalo leta, koliko vinu i njoj.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

mu je pričati: kako su i šta za svadbu od njih uzeli; koliko čaša, koliko stolica, sahana, sudova; koliko iz koje bačve vina im je dato, koliko rakije. Mladen, u poslu, otide čak u magazu, slušao je. Naređivao slugama da što pre požure, svrše.

Zna da majka mu, slobodna tamo, kod nove snahe, mlađeg sina, možda donosi vina da svi zajedno, u novom stanu, piju više nego što im je za vreme obroka zajedničke večere bilo dovoljno...

A kako bi voleo da se oni njega ne stide, da je on tamo s njima, piju, vesele se! I od gorka jada, derta, puni čašu vina iz čuture, nalivenu diže da je pije, onako gorak, žedan, da je svu, naiskap...

Ali, dižući je, u isto vreme oseti da će mu to još malo vina, više od pola ako je ispije, kao uhvatiti ga i, možda, sutra biće mu teško.

nova košulja, ukrašena čipkama, sa natrag zabačenom i vezanom kolijom, da mu ne smeta u hodu, iznosio je kotlove pune vina. Nudio. Nije morao da nudi. Čim iznese, čuje gde mu vojnici, grabeći da piju, viču: — Hvala, čiča! On se zagrcne.

On se zagrcne. Suza radosnica kane mu u kotao. On je vidi kako padne i odskoči od kristalne površine vina u kotlu. Zastidi se. Nabije čak do očiju šubaru, da mu se suze ne vide, i vraća se da još donosi.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Uoči mladog utornika vračara odnese pod kakav g. u polju malu pogačicu, vina, vode, soli, cveća, konjsku potkovicu i klinac, i zaklinje demone na g.

Kad demon bolesti nekog napadne, vračara, »s večeri uoči Mladog Utornika«, odnese pod klen malu pogaču, čašu vina, malo vode, i trudi se da pokrene demona bolesti da napusti oboleloga (SEZ, 13, 294).

zato alosanu čeljad nose te ostave onu noć pod jasenkom, metnuvši kod bolesnika kolač hleba i jednu čašu vode a drugu vina (kao večeru vili), pa sutra ujutru kopaju pod jasenkom i šta nađu (npr.

mu se postelja, i to tako da mu glava dođe pod jasenak; s druge strane jasenka metne se sud s medom i pogačom, čaša vina i čaša vode (»večera vili«), i upali se voštanica.

, № 68); prekrsti njome i odvoji vodu od vina (ib., № 166); njome se pravi magički krug preko koga ne može đavo (ZNŽOJS, 19, 148); tri l.

(SEZ, 14, 115). Onaj koji poziva u svatove nosi čuturu vina i zakićen je vencem od p. (Beograd). »Vojvoda« o svadbi nosi oko vrata venac p., a za kapom poznata apotropaja, (opor.

i čaša vina; pa ako se ujutru to sve nađe netaknuto, mesto je srećno i može se zidati (ŽSS, 11). Devojke metnu na Ivanjdan u lonac

Trska. Kojoj se ženi ne drže deca, kada zatrudni, treba da odseče trsku, nalije u nju vina, umesi devet kolačića i uzme jedan stari nož, pa da to sve zašije u platnenu kesu i (uz druga vračanja) pusti u tekuću

meću se na mlade voćke, a ugljen od b. meće se na svaku voćku i posipa se po korenu gubave smokve; svi ukućani piju od vina kojim je b. preliven. Međutim, veoma složen obred oko badnjaka sadrži u raznim krajevima različite pojedinosti. B.

Dobar berićet se priziva i u pesmi koju devojke i momci pevaju u litiji: »Od dva klasa šinik žita, Od dve gidže čabar vina« (GEM, 31—32, 385; 36, 55). Osim toga, pod z.

sleva nadesno (uz molitvu), pa ga prelome i na obe polovine naspu pomalo vina. »To vino srče domaćin i gost, i to tako da domaćin srče sa polovine kolača koja je u njihovim rukama do gosta, a gost

Ćipiko, Ivo - Pauci

— veli momku. Pa okrenuvši se k Radi, potapšavši ga po ramenu, nasmija se: — Idi, bolan, u konobu, popij čašu vina ... Vaso odvedi ga! — Čekajte, gospodaru!

Iz jedne bačvice na toku nalije mu čašu, pa kad je Rade ispi, veli mu: — Ne daje takova vina gospodar svakome; nije to na prodaju, — i povrati se u dućan. Rade izbi u dvorište. Kiša sipi.

Otac gasi božićnu svijeću pšeničnim kruhom i kapljama toga primorskoga pitomoga vina, a Rada um nosi u božićno kolo gdje uza zveku srebrnog đerdana caruje curska ljepota; nosi ga među momčad gdje se u

Kad ne mogaše s trgovcima se pomoći, ulazi iz krčme u krčmu, naruči po litre vina i piju— pazari. Neki od seljaka i uzeo bi kukuruz jevtinije, ali nema gotovih novaca, a Vojkan ne može čekati.

Naruči uz litru vina i komadić pršuta, da slađe napije, i ponudi njime nekog varošanina što je do njega naročito radi toga sio.

vrijeme gledao dobrim okom i govorio da ne luči njega od svojih sinova i, pogdjekad, iz varoši nosio mu sklenicu vina da se u bolesti okrijepi. Ali i brat Ilija imao je iste namjere i jače ih je od brata Petra u sebi osjećao.

— veli Krilo, i nazdravi Iliji. Zalažu se i piju, i nude čašom vina Ilijinu ženu Smiljanu, no ona neće da čaše prihvati; nudili bi i curu i nevjestu, ali one su pošle za stokom u pašu.

A jelo se i pilo do mile volje. Kod poslednjih čaša vina čisto se zaboravilo, pijući ih, ispiti ih za pokoj duše Nikine.

Neće, boga mi! Ta za inat Kraljević se Marko poturčio! Svrnuše u krčmu. Petar od krčmara naruči mesa i vina. O nečem preko zalogaja premišljajući, zalažu se polagano. Petar je jutros sve uredio. Uzeo novac kod gospodara.

„Besposlice!” pomisli i svrne u krčmu da se založi. Poslije, napivši se zdrava, primorskoga vina, skita se po gradu, jer je prerano poći na željezničku staciju.

—Čekaj, čovječe, — odgovori odvjetnik platiće... —Znam ja njega, s prvom čašom vina zaboraviće... Činite vi, nećete se prevariti! Vojkan se vrati iz varoši kući po navadi pijan.

Jednaki smo, brate! ... Ilija, zadovoljan, preko običaja svrne u krčmu i naruči po litra vina, ponudi punom čašom brata Petra, koji onoga časa uđe, ali Petar veli: —Ne mogu! — i ne htjede uzeti.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Za večerom je bio toliko razdragan da je pola molitve preskočio, popio duplo više vina nego što tipik dozvoljava i uopšte se ponašao detinjasto.

Sada je stajala lako oslonjena na kameni zid, u tankoj haljini boje ružičastog vina, mlada i bujna, lepa kao greh. Gledala je u Doroteja. Ušli smo kod Lauša. On stoji kraj uskog prozora.

mu je zamršena, na njoj se jasno vide ostaci od jela i pića: mrvice hleba, gromuljice loja na vrškovima dlaka, kapljice vina. Pio je neposredno pred naš ulazak.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Do vraga s njome! Zanos taj Studenim zrakom sjaje O, Hebo moja, vina daj! Zaborav ono daje. Kroz ovaj mili poljski svet Lahora bledo krilo, Šireći nemi, blagi let, Leluja cveće milo.

Ja dižem zlatni pehar svoj, Poklonik mile vlasti, I sve u slavu pijem njoj, U slavu prve slasti! Al' šta ste stali? S vina tog Vrte se do i luzi Na tirs naslonjen drema bog, Kraj njega moji druzi; I svud se širi pokoj blag, Dubrava mirno

Zorice moja mila! Srpkinja uvek mi budi, Ljubi ta ravna pola, želja je moja sva, I ljubi... ah, ljubi mene, i manje vina mi nudi. I biću srećan ja. 1888. NA ČARDI Snažni Arpadov sine, stasiti i viteški!

I ja, kô mirni, dobri đak Žukovskog i Puškina, Čim tihi, tajni padne mrak, Spremiću dosta vina. I s mudrim zborom, dragi moj, Običaj to je stari Izmenićemo pogled svoj Na mnoge važne stvari.

Ti se možda sećaš sada, Kamenice, Novog Sada? I sremskoga rujna vina, I tvrdoga Varadina? Pa i mene, pa i oče, Pa i one gostione..... 1888. IZ BELEŽNIKA 1.

“ I Katon održa kletvu. Na gozbi kod svoga sina, On prizva Korvusa hrabrog na pehar samoskog vina, I kad je Utiku malu pokrilo sumorno veče, On mač zagrli tada i mračno, s uzdahom, reče: „Budi mi još jednom veran, o

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Jer, znate, na kršnom našem primorju nema dobre vode, ali ima odlična vina do kojeg se lakše dolazi nego do pijaće vode. Zato njime gasimo uvek svoju žeđ.

karfiola i špargla, voćnjak, najlepše voće, kokošarnik svu perad, kravara sve mlečne proizvode, a podrum fina daljska vina. Ribe, ulovljene u Dunavu, dolazile su, neposredno odande, pravo na vatru.

Za hlađenje vode i vina postaralo se zimi, smeštajući tridesetak kola dunavskog leda u ledenjak, duboku jamu prekrivenu kolibom, a podignut u

Kada stigosmo onamo, berači su već ispunili dvorište, a iz podruma je izvaljano bure vina da se isprazni do dna. Gajdaš je zasvirao, a kolo povedeno.

Već pri prvoj butelji vina, osetiše naša dva prijatelja divno čuvstvo: kao da ih laka krila nose u visinu, a horizont im se širi sve dalje i dalje.

I mi moramo bez oklevanja pristupiti gradnji naših drednota.“ Uz četvrtu butelju vina, donesena je jednoglasna odluka da naučnik napiše jedno epohalno delo, a pesnik veliki roman u tri sveske.

draga prijateljice, da sam ja bio jedan od one dvojice, ali je potrebno da dodam da sam onu odluku, donesenu pri čaši vina, shvatio vrlo ozbiljno. Bar utoliko, da me nije više ostavljala odvratnost prema sitnijim, pojedinačnim problemima nauke.

Nove marke vina „pomeransko“, „meklenburško“ i „holštajnsko“ pojaviće se na pijaci, ako se dotle ne uvede u Nemačkoj suvi režim, u što

Gostioničar mi donese čašu vina, ja zapalim svoju lulu i, uz njen snažni dim, udišem sveži vazduh koji struji kao hladna reka iz gornjega dela

Stanković, Borisav - TAŠANA

SVI (piju). HADžI RISTA (Stani): Stano, za večeras da mi spremiš... Ali, da li ima još onog, moga vina, što smo ga ja i pobratim pili? STANA Ima, ima. Čuva se.

Ulazi Stana sa manjom sofrom, tanjirićima, bokalom vina i čašom. STANA (noseći ispred sebe sofru, tobož sebi samoj): I baš ne može da se živi od ovog hadži-Riste.

U veče, u mojoj ćeliji, sâm ja, preda mnom tvoje jelo, čaša tvoga najboljeg vina. Moj sluga, klisar, pred vratima, uzdisao bi željno i zavidno, što on nema toliko jelo i piće, dok ja ovamo od svega

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

” A kad sud i zvanično prođe, svi dobijemo po čašicu vina, jednu i ne veliku. Gospa Nola zaista nije cicijašila, ali nije odobravala piće. — To je tačno.

Miša bokter ne može od rakije, mladići ne mogu od vina. Svi polegaše; a u mene ušla i neka radost i neka tuga, pa samo suze gutam.

Nikada se više nije sastalo to društvo. Bokter je udao kćer u Dalmaciju, i čuvao zetov vinograd dok nije umro od vina dalmatinskog. Još iste zime umro je jedan od onih maturanata koji se bio upisao u bogosloviju.

badema i smokava, preko suve ribe, do one fine trave iz Indije koju Englezi meću u kolače, a Francuzi u jednu vrstu vina. — Kod nas u avliji uvek je Božić i kristkindl — kaže Soka.

Samo ručaju, u zasebnoj trpezariji, i, priča se, vanredno su hranjeni, premda vina dobijaju samo četvrtkom i subotom.

— Srčem malo vina na dugačku trsku! — šali se Spida pola šalom pola istinom. — Zdrava stvar! — namiguje stari. Toga dana, Spida je

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

sebe za pisanje spravljali, nego l’ nemarljivo na druge oslanjali se; no kad se mora sila prizivati, kud će veće sile od vina, kad od jednog predmeta načini tri, i obori najjačeg čoveka.

istorikom praviš, i činiš da tvoju silu poznavši niko ne misli da štogod ne zna; ljubima tečnosti, polovače majdanskog vina — ti me tvojom blagom velikomožnom silom ukrepi, daruj mi snagu da, srkutajući tebe, srećno moje delo radim i dovršim.

« ili: »Taj čovek dobro radi!« — Šta osećam, ili snivam, napio sam se vina, počeo sam letiti? Vinka Lozića po bokalu braćo, vi znate kako je kad se počne kuća okrećati, mora čovek da ide na

»Je l’ poneo Roman što novaca na put? Ima li u torbi leba, sira, pečenja i malo vina?« — Ovo pitanje voprositelju ni najmanje čest ne čini, ono pokazuje njegovo nevježestvo i nepoznavanje romantičeski knjiga.

da ovu zagonetku u prisustviju ovi počitanija dostojni matrona i lepi frajlica razrešite, dok popušim pri čaši vina jednu lulu duvana? — O, vi ste vesma dobri. Vašu krasotu i ljubov ko knjižestvu u prvoj ću odi spomenuti. Malo je teška?

Muamedovog gdi se sa Sanho Panzinim živinčetom tako strašno u dišput pustili, kako gođ naši jurati pri izobiliju vina kad kakav vopros razmršuju.

Muamedovog gdi se sa Sanho Panzinim živinčetom tako strašno u dišput pustili, kako gođ naši jurati pri izobiliju vina kad kakav vopros razmršuju.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

A okolo neke žene. Na trpezi bilo je pečenja i oglodanih kostiju. U sobi se osećao zadah vina. Neodlučno pogledah, onda zapitah jednoga: — Komandant?

Sedeo je prekrštenih nogu. — Zdravo, brate Srbine! — viknu jedan. — Živeo! i podnese mi čašu vina pod nos. Zahvalim mu se i rekoh da tražim komandanta. — Ma ja sam, zbori, čoče! Ja zauzeh stav „mirno“.

Deder nategni! — govorio je prostosrdačno crnogorski komandant. Opet onaj sa čašom vina. Uzeh čašu i progutah nekoliko gutljaja, pa se obazreh gde da je ostavim.

Popij! — govorio je komandant. I ja nakretoh onaj ostatak vina. Onda se izvinih kako ću sada odmah doći sa komandantom.

Do zime bićemo verovatno kod svojih kuća. Potpukovnik Petar naredi da se otvore flaše vina „kijanti“. Luka iznese svoj vermut. Pilo se do neko doba noći. Sa nestrpljenjem smo očekivali novine.

Petrović, Rastko - PESME

O šumo, goro, napijem li se žedan vina zalutalog oblaka Opet me stid je nekog dvanaestoga veka. Snim: bogumile gone usana žeđju puklih ko raka I nezasitljivih

Ti više nećeš piti vina, ni provoditi bludi: život tvoj mora da se uljudi, zbog nje. Imađah toliko prisnih prijatelja, a sad mi je svejedno što

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

A Varalica? Nasmeja se na sav glas i naruči bure vina. — Ko je gladan neka jede! — reče. — Ko žedan — neka pije! Trgovac časti...

A onda u krčmu uđe jedan slikar i uskliknu: — Gle, lepotana! Nedirnuta ostade čaša vina, ali slikar iz krčme izađe odnoseći oblike sata na platnu.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Ulazi Mitka. MITKA (Marku): Čeprnje! Kotlove vina! Dizaj tej čaše, tuj srču! STOJAN (na vratima; besno, ljubomorno Koštani): Ciganka! Ko da više! (Odlazi).

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

gorki hleb od hrastove kore, sirotinja raja je čeznula za hlebom „beškotom“, za debelim ovnujskim mesom, za čabrovima vina i rakije, za žeženim zlatom.

Kako takvu braću da pomiri Anđelija? Ona je sebičnost i nečoveštvo tukla širokogrudošću i čoveštvom. Nasula je rujna vina u „molitvenu čašu“, pružila je Bogdanu i zaiskala: „Pokloni mi konja i sokola“. Bogdan nije mogao to da joj odbije.

Četrdeset godina čuva „druma kroz planinu“ i otima oteto blago. „Oči su mu dvije kupe vina, trepavice od utine krilo.“ Od siline njegovog glasa otpada lišće s gore.

bogate nove gospodare u novom skerletu) i što ne poštuje oca i majku (ne drži ih za stolom i ne daje im prvu čašu vina), i, ovakva, ova etička ocena (koju je bilo ko bilo kome u različna vremena mogao izreći — ne Marko Kostadinu, nego

tražim; pak sam čuo za svate careve, i pristô sam nezvan za svatovi rad' komada ljeba bijeloga i rad' čaše crvenoga vina“. Čuvaj dobro dizgen od kulaša, jer se kulaš jeste naučio putovati s konjma carevijem“.

ruku, od zobnice jedne te do druge, dok je svoju punu napunio; pa on ode tražit mehandžiju: „Mehandžija, daj da pijem vina!“ Mehandžija njemu odgovara: „Id' odatle, crni Bugarine!

“ Mehandžija njemu odgovara: „Id' odatle, crni Bugarine! Da s' donio bugarsku kopanju, ako bih ti i usuo vina; za te nisu čaše pozlaćene!

Moli mu se mladi mehandžija: „Ne udri me više, Bugarine! Biće tebe vina izobila, ako caru neće ni dostati“. Miloš više ne šće ni iskati, već sam uze pak se napi vina.

Biće tebe vina izobila, ako caru neće ni dostati“. Miloš više ne šće ni iskati, već sam uze pak se napi vina. Dok se Miloš malo ponačini, utom svanu i ogranu sunce; al' povika sa grada Latinče: „Oj, čuješ li, srpski

“ Car mu dade blago nebrojeno: „Idi, sinko, te se napij vina, čestita ću tebe učiniti!“ Tek što Miloš sjede piti vino, al' povika sa grada Latinče: „Eto, care, pod Leđanom

Kad sjedemo za stolove zlatne, ti navali šećer n rakiju, pa donesi crveniku vino. Kad se ladna napijemo vina, o svačem će Juže besjediti, kako koji dobar junak jeste, iznijeće knjige staroslavne — da kazuje pošljednje vrijeme; ti

On navali šećer i rakiju, pa donese crveniku vino. Kad se ladna napojiše vina, o svačemu staše besjediti, kako koji dobar junak jeste; Jug izvade knjige staroslavne, te kazuje pošljednje

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

i divlja svoj će vam porod voćni izdavati i vaše vršenje žitno sustignuće berbu vinogradsku, a istočivanje iz badnjica vina dopreti će pak sejanje žitno.

I zemlja će vam vaša svoj berićet potpuno iznositi da vam se napune gumna svakoga žita i hardovi vina i kace masla, i svake blagote da vam dosta bude i da vam prespeva svake letine od goda do goda.

I dopreti će vaša vršidba do istakanja vašega vina, i točidba vam postignuće pak setvu, i jestićete vaš hlebac do sitosti i oporo u tvrdu preboravićete na vašoj

MOLITVA ZA MIRAN PUT U VEČNI VILAJET Rodaj nam, skrbnim, so te loze vina da pijemo i našu tugu starostljivu da zaboravimo.

I dođe neki vrlo stasit, hubav i odeven čovek pred igumna. Reče mu: — Evo, car poslao vam je hleba i vina i koješto jedžeka.

Dovede i toga. Kaza se da je od carice doneo vina i deset dukata; poslala je — reče — za sutrašnji gostima što će biti trošak. A i ribe dosta donese.

A po zemlji, kud se god hodi i putuje se, — sve je to blizu, sve je to međ ljudma... Svud se nahodi hleba i vode a i vina i svakoga povrća, gdegod u koju varoš dođeš.

ne smiš pred ljudma najesti se i napiti, da koga ne pokaniš na svoju sofru na zalogaj hleba, ili da kom ne pružiš čašu vina, ili novac rakije.

O NEPOTREBNOM KINjENjU TELA Ako li se ko hvali, jer ne jede mesa ni vina i rakije pije, što se o tome ima čim dičiti? Sotim od travoberčad nimalo utekao nije.

Sotim od travoberčad nimalo utekao nije. Svaka to marvija niti mesa jede a ni vina pije. Jošte grozi se i njušiti to. Ni vo ni konj, magare, ovca, koza i kamilja.

« I pak ovako kaže: »Snažna gospoda ljuta su, vina neka ne piju, da ne ovrtoglave i pravo tužnim ne uzmoći će suda dokonavati...

i taj, što se spustili, te se ne naslađujete svoga blaga sito, ni se svake blagote niste kadri nasićivati i lepa se vina napijati iz dovolje, eda se ne sećate tome da je to Bog dao na zemlji i svega je dosta nasporio k našemu naslađivanju

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

— Osem kućice, Mane je imao i nešto zemlje: nekoliko njiva i jedan veći vinograd, radi grožđa i vina, i drugi, mnogo manji, radi teferiča, jer je bio na vanredno lepom mestu, imao hladnu, studenu vodu, u blizini pevali

i u vremenu: pivo je skuplje, a vino jevtinije, i, što je glavnije, ne dangubi, — dobiva u vremenu, jer se od župskog vina mnogo ranije opije nego od onog glupog švapskog piva.

I sada se lepo vide ne njemu obe te periode pića: od piva je sačuvao trbuh, a od župskog vina stekao nos crvene kao bakar boje.

!... Čučuk-Ajša ga pogleda sanjivo svojim strasnim, velikim, bademastim očima, ali Mane i ne primeti to. Iskapi čašu vina, ali je ne pogleda kako je dosad uvek činio.