Upotreba reči vino u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Ona suva lubanja samo, iz koje naučnička aristokracija vino pije, to zaboravlja, to ne zna i ne oseća... U nju se vino toči, a ona se ne opija; nju pipaju najnežnije ženske ruke, a

Ona suva lubanja samo, iz koje naučnička aristokracija vino pije, to zaboravlja, to ne zna i ne oseća... U nju se vino toči, a ona se ne opija; nju pipaju najnežnije ženske ruke, a njojzi ne juri krv u mozak; na rubin-usnicama neke odvažne

— Hajd’mo u bolnicu! U bolnicu! — povika gomila. — A moje vino? — uzdahnu mehandžija. — Pomagaj! Haj! zaboga! Ah, moje vino! Moje vino! — Popićemo ga, gazda!

U bolnicu! — povika gomila. — A moje vino? — uzdahnu mehandžija. — Pomagaj! Haj! zaboga! Ah, moje vino! Moje vino! — Popićemo ga, gazda! — porugljivo smejući se, reče gomilica. Reče i ode... . . . . . . . . . . . . . . .

U bolnicu! — povika gomila. — A moje vino? — uzdahnu mehandžija. — Pomagaj! Haj! zaboga! Ah, moje vino! Moje vino! — Popićemo ga, gazda! — porugljivo smejući se, reče gomilica. Reče i ode... . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ja, otkako ga znam, rado ga jedem, a još ga radije našim negotincem zalivam. Ta pomislite: švajcarski sir! negotinsko vino! — Hajduk Veljko i Viljem Tel!... Ima li što u prirodi da bolje harmoniše?...

Obradović, Dositej - BASNE

Evo primer: otrov je zao po sebi, a vino je dobro, no može biti zlo kad se preko mere pije. Primječanije Oni se utvrždavaju i kako sebe tako i druge

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

BLAGOVESTI 193 MRAK NA PRAGU 194 PREKO SINjAJEVINE, BJELASICE I KOMOVA 195 SINjAJEVINA 196 V 198 NA STOLU HLEB I VINO 199 SVETOM JOANIKIJU DEVIČKOM 201 MALI OTAČNIK ZA PUTNIKE 204 POTOMCI SVETOGA SAVE 206 HODOČAŠĆE SVETOME

Pa zar si ovo pio, Stefane Prvovenčani? Zar ovo, despote Uglješa? Ovo, kralju Vukašine? Pa zar je ovo vino za patrijarha? Ovo ambrozija? Ovo zlatno peraje? Pijem, pa razumem Kraljevića Marka što pola pije, a pola Šarcu daje!

Ovo ambrozija? Ovo zlatno peraje? Pijem, pa razumem Kraljevića Marka što pola pije, a pola Šarcu daje! Ovo je vino zaseda u mraku! Žaba u ustima, kandža u stomaku! Nije ti ovo ni radost siromaku, a kamoli caru! a kamoli junaku!

Ne može niko ko naši vinari od boljega grožđa gore vino! KOSCIMA Nijedno vreme, a pogotovu vreme kad osvane sreda u subotu, a pogotovu vreme kad ostane više

b. Tebi, leto zagušljivo puno žita i munja, vama, brezo i šljivo, jeseni puna plotuna, vama, hlebe i vino, vama, mudra iskustva, i tebi, domovino velikih plodnih usta, tebi, sumorno bratstvo mraka i sveće od loja,

POLjA PREMA VALjEVSKIM PLANINAMA Ove su planine bile stepenice uz koje su junaci ujesen u oblake nosili ovnove i vino; nekad su niz ove planine bogovi silazili u sela, da se žene. PREOBRAŽENjE Kako lepo pred jesen mirišu kujne!

V NA STOLU HLEB I VINO Na stolu hleb i vino, i jevanđelje, a pod stolom stružu, gamižu, grebu, rogovi, zubi, kandže, račvasti jezici,

V NA STOLU HLEB I VINO Na stolu hleb i vino, i jevanđelje, a pod stolom stružu, gamižu, grebu, rogovi, zubi, kandže, račvasti jezici, brkovi, repovi, pipci,

nam se rasušila, bačva rastočila, brašno nam se ubuđalo, čorba prokisla; raž nam se zatravila, kosa uvašljivila, vino se usirćetilo, sirće izvetrilo. Našu sveću gase, žetvu pale.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

(Ali kakvo jadno vino! Crveno, istina, ali na dno pala kao neka sreš; i na dnu po 2—3 dramajlije; kad ti hoće da donese, a birtaš uzmućka,

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Dolazi još selaka — po jedan ili po dvojica. Mehandžija trči tamo-amo, dodaje kavu, rakiju, vino, vatru. Pomoli se i učitelj, nazva: »dobar veče!« Seljaci odgovoriše.

— potvrđuje učitelj. — Pa kako li se to vidi? — upita Maksim i pogleda još za jedan korak više. — Evo, gospodine, vino! — reče mehandžija i metvu polokanicu na sto i tri čaše. — Ama što sum go dobio vino — carigradska forma!

— Evo, gospodine, vino! — reče mehandžija i metvu polokanicu na sto i tri čaše. — Ama što sum go dobio vino — carigradska forma! — pohvali vino, pa ode za drugi sto da nešto dodaje. — Imaju ronci pa oni — je li, učitelju?

— reče mehandžija i metvu polokanicu na sto i tri čaše. — Ama što sum go dobio vino — carigradska forma! — pohvali vino, pa ode za drugi sto da nešto dodaje. — Imaju ronci pa oni — je li, učitelju?

— Imaju ronci pa oni — je li, učitelju? — reče Marko okrenuvši se učitelju i točeći vino u čaše. — Jest, jest, ronci! — potvrđuje učitelj. — Oni to valjda zarone, pa vade? — upita Maksim.

— upita Sima. — E, pa... tamo eto... gore!... — reče Đura i poče prelivati preko čaše već doneseno vino. Gazda Raka pogleda tamo i amo po gostima, pa se tek izvuče; niko ga valjda i ne opazi osim Đure i Spasoja.

stići će ponajlak. Bilo je već blizu ponoći. U mehani u Dubravi sedi još nekoliko njih iz obližnjih sela. Neko pije vino, neko rakiju; neko pogađa »popa«, a neko »u kaiš«. Dok stadoše kola pred mehanom. Vrata se otvoriše i uđe Radan.

3atim je nastala dobra čast. Jelo se i pilo skoro do zaranka. Vino vučevičko dobro, pa se malo kapetan i razgrejao i tek sad razdrešio neiscrpljivu torbu zvaničnoga razgovora; torbu, iz

— Nećete vi na mojoj slavi po pola čaše! — Ehe, Dašo, i ovamo i ovamo — graknuše ostali gosti, opazivši da se vino doslužuje. — I mi nismo po pola ljudi... Gle ti njega! Ušuškao se vazdan tamo oko tih sjajnih pulija, pa nas i zaboravio!

— Ama jes ti... — unosi se Uzlović pred pop-Peru posrćući. — Ja, jes ti čuo, kapetane!... Znaš — livada... — Vino... — mrmolji opet kapetan držeći se za svog Đuku da ne padne — vino... Ti, Dašo... Jes — vinograd... Ne brini se...

— Ja, jes ti čuo, kapetane!... Znaš — livada... — Vino... — mrmolji opet kapetan držeći se za svog Đuku da ne padne — vino... Ti, Dašo... Jes — vinograd... Ne brini se... Doboš sam ja, more!... Jest, ja — doboš!

Čim se uhvati suton, a ćir Trpko poče isterivati goste iz mehane: »'A'de, 'a'de, more, kući! Nema vino, nema rakije. 'Oću zatvorim me'ana.« Ljudi se čude šta mu je sad naspelo, pa odlaze jedan po jedan.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

šenicu, a naporedo s njim njegovi stari drugovi, Zeka, Surep, Krajčin, Zavrzan, Nogić, Jovan i Jovica — uzvikuju kao da vino piju i kose kao smrt... Najedared, kao da se nebo prolomi, puče nešto. On se trže i prekrsti...

Dučić, Jovan - PESME

POEME 257 DUBROVAČKI MADRIGAL 259 DUBROVAČKI POKLISAR 260 DUBROVAČKI PASTEL 261 DUBROVAČKO VINO 262 DUBROVAČKI KARNEVAL 263 DUBROVAČKI EPITAF 264 DUBROVAČKI BAROK 265 DUBROVAČKI SENATOR 266 DUBROVAČKI

Nit znade za vino u kupi od zlata, Niti za poljubac u zakletvi; sama, Mučki kao zlotvor, ušla je na vrata, S nožem, ne u ruci, već u

Brzo on je seo: „Gospođo kontesa, noćas... kad sve zaspe, Doći ću. Addіo, cara. Bartoleo.“ DUBROVAČKO VINO More nepomično, mirno kao srma, Ležaše pred vrtom. Samo mlaz fontana Prska.

Znamo vas dobro profitere. I decu niščih, o Gospode; Za svaki polet s puno mere, U svako vino s malo vode. Za svaku svetlost vi ste slepi, Samo u tmini progledate; Od svega su vam duži džepi, Tačni ste svi u

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Oh, bože, ti koji si svemogući; ti koji si vaskrsnuo Lazara i koji si čak od vode načinio vino! Ti! Ti mi odreši jezik! Nećeš? E, hvala ti bar što si mi poslao pomoćnika! Pomoćnik, to jest bolnički pomoćnik uđe.

Peklo je to i njega, vidi se to. Pio je vrlo malo, i to samo vino. Rakiju, i kad ogleda za kupovinu, ispljuje, pa nakiseli lice. Ni za kavu nije bogzna kako mario...

povećati potpuri — muzički komad sastavljen od više popularnih melodija putir — metalna čaša u kojoj se drži vino za Pričešće rapir — dug i tanak mač riterski — na viteški način ѕalto mortale — opasan, smrtonosan skok sans —

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

svakoga da peva pesmu: »A-a-a, dragi brate komšija, ako ’oćeš veseo biti, a ti moraš s nama piti«, pa sipa za vrat vino; a i inače je nesnosan), — onda zlo i naopako, da se ne provede lepo i ne prođe dobro i gospodin popa, koga naročito

A zatim opet sedne. I opet se menjaju tanjiri, donose čiste čaše i hladno, skoro natočeno vino. I to tako traje sve do medljane rakije ujutru, kad se gospodin popa iskrade, da mu ne bi pijani svatovi iz silne

Za to vreme mnogo se štošta promenilo, samo je vrednost njihova supružanska ostala ona ista, ona stara. Kao vino iz podruma pop-Spirina, ili rakija iz podruma pop-Ćirina, što starija sve bolja, — tako i pažnja i ljubav supružanska

pred Njegovim Preosveštenstvom i Ekselencijom Gospodinom Vladikom uz tamburu neke »mirjanske« pesme, kaže da je pevao: »Vino pije Dočjin Petar«, i »Katice prehvalna, svem svetu javna«.

Zatim sedne za sto pa samo promućka malo divit, nategne bokal i pohvali vino, a zatim oproba pero na noktu od levog palca pa zapita: — Šta ’oćete i kome ’oćete da pišete?

Donesu pred goste satljik vina i holbu vode, pa onaj meša vino s vodom, frtalj čaše vina a tri frtalja vode, pa malo pijucne a malo čita novine, pijucne opet pa opet čita dalje novine.

Tu je, dalje, u avliji bio bunar sa divnom hladnom vodom u kojoj je pop Spira hladio vino i lubenice. Uz bunar je stajao nog valov oko koga se neprestano gurkala i džakala živina, a naročito patke i pačići, a

Dotle se jelo i pomalo govorilo, a sad je nastao razgovor uz vino. Pop Spira je bio prilična ćutalica i inače, a kad je jeo držao se onog zlatnog Dositejevog pravila: »Kad jedeš-jedi,

ćutalica i inače, a kad je jeo držao se onog zlatnog Dositejevog pravila: »Kad jedeš-jedi, a ne razgovaraj ni s kim«. Vino je bilo izvrsno, a pop Spira ga je hvalio i ređao dobre osobine i dejstvo njegovo.

— Kod mene je to pravilo — govori pop Spira — da je čovek veseo. A kako će, vraga, i biti veseo brez vina; jer »vino veselit serdce čelovjeka«, što rek’o car David u jednom psalmu. A ovoga vina nećete nadaleko naći.

A ovoga vina nećete nadaleko naći. Eto, gospodin notaroš baš zna šta je vino, pa kad god oće dobra vina da pije, a on eto ti ga pa k meni.

Ono je Stari zavet bio, a ovo je sad Novi! — šali se pop Spira. — Nego vi ’ajde onako po hrišćanski, čisto vino, onako po srpski nategnite, k’o naš Kraljević Marko! Koštajte ga samo! G.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

grobu, on bi izdaleka počeo da se gladi, šmrkće, kašlje i stidljivo da zaobilazi oko groba, gledajući željno u rakiju, vino. Žene se sete. I zovu ga, daju mu. On pije sve: čas vino, čas rakiju — i to odjednom, naiskap.

Žene se sete. I zovu ga, daju mu. On pije sve: čas vino, čas rakiju — i to odjednom, naiskap. I tako, jednako stideći se, željno zaobilazeći oko grobova za čas izređa celo

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

No vino je dobro bilo, sremsko. Malo se razgrejaše. Peršunović se učini kao da je više pio nego što treba, a Ljuba se usiljavao

No nema Tatijane. — Sedite samo, sad će ona doći, — rekne mati. Sednu, malo čekaju, devojke još nema. Donesu vino, piju, već su sat tu, a devojke nema. Ljuba postade nemiran, neće da gubi vreme, rad je devojku što pre da vidi.

— I sam se radujem, — odgovori Ljuba. Tako sad u zadovoljstvu ručaju. Vino još ostaje na stolu. Belkić jednako vinom nutka goste, osobito Ljubu; no Ljuba slabo pije: primetio je na Belkiću da ga

Došao je red na čika-Gavru. On otpeva „Vino pije Dojčin Petar”. Sad svi mole Ljubu da i on peva. Spočetka neće, malo se u sebi rasrdio, jer je spazio da je

No, i gospođa Makra rada bi da ostane sama u kući, pa bi je želela udati, no ipak za dobru partiju. Vino je bilo vrlo dobro. Sve se nutkaju, pa piju. Čika-Gavra je sedeo preko od gospođe Makre.

— Idem i ja. Čivutin mi obrekao da će u ovo doba doći da kupuje vino. — Hajd’mo! — Hajd’mo! Čekmedžijić je osobito navaljivao, pa mora i čika-Gavra. Svi se digoše.

— Đavo, braca Gavra! Davno već govori da će ti mladoženju dovesti. Obadve, lepo obučene, idu u kujnu. Onde je već vino na služavniku pripravljeno. Marta ide napred, nosi vino, a Gledićka joj otvara vrata.

Obadve, lepo obučene, idu u kujnu. Onde je već vino na služavniku pripravljeno. Marta ide napred, nosi vino, a Gledićka joj otvara vrata. Gledićka sedne blizu čika-Gavre, a frajla Marta između nje i Čekmedžijića.

Evo i večere. Jela — ne mogu bolja biti! I Marta i Gledićka trudile su se da sve što bolje zgotove. A i vino je osobito. Dođe i do pevanja. Gledićka vrlo lepo peva, pa s tim ljude tek većma uzbuđuje.

Čekmedžijić i čika-Gavra nisu se ništa razgovarali pre spavanja, no odmah su legli. Vino je bilo jako, a na putu malo istruckani, pa jedva čekaju da spavaju.

— A kako ti se dopada sinoć to vino? Je l’ da je dobro? — Ta dobro je bilo i vino i jelo, a i one same; samo već da što pre svršimo. — Pa ćemo probati!

— A kako ti se dopada sinoć to vino? Je l’ da je dobro? — Ta dobro je bilo i vino i jelo, a i one same; samo već da što pre svršimo. — Pa ćemo probati!

Afrika

Devojke donose vino i kad mi odbijemo da ga pijemo, piju same, brbljajući između sebe, iz crnačke učtivosti, praveći se kao da nas više ne

Pošto su me pozvali da ručam s njima ljuti kus–kus, sok od kokosa i vino od palme, radosno sam primio njihov poziv, već na samu pomisao da tako ne moram gledati u gubavca i konjušara.

Drži ga neki obućar koji svoju tezgu uveče pretvara u bar. Treći bar je još za ugao dalje. Pijem vino od palme, vrlo alkoholno, i odjednom već na drugoj čaši osećam odvratnost prema tom piću koje nije za belce.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

“ i pogledala ga svojim tamnim očima, ispod sraslih obrvica. Međutim, uveče, uz pesmu i vino, ta žena je postajala nežna i ljupka i pevala je, meko, uz harfu. „More, imao sam cara Davida, za provodadžiju!

Imao je u rukavu lažnog keca, i mislio da je glupi Slavonac slep kod očiju, a Pavle se činio nevešt i točio mu je vino, da ispija. Ako Isakovič, kaže, učini samo korak, dva, prema vratima, ubiće ga iz pištolja, kao psa.

Bio je liferant burića za rosijsku vojenu misiju, koja je, tih godina – već godinama – zasedala u Tokaju i nabavljala vino za vojene bolnice u Rosiji, pa i za rosijski, imperatorski, Dvor.

Isakovič je imao gadan običaj, da se smeje, pre no što u krv zagazi, kao da će da pije vino. Garsuli mu onda dobaci da je, da celiva njegovu ruku, i taj Janko dolazio. – Čisto sumnja! – Pavle na to.

Ona je, toj drugoj, te noći, bila prosula u lice vino. U prvi mah, poznavši tu ženu, čije je lice bilo na odstojanju od svega deset koraka od njegovih očiju, Isakovič je, u

Porodice su išle familiji, često, u posetu. Okupljali su se o praznicima uz vino i rakiju. Žito se, pri kosidbi, oko njih, talasalo.

Ili zato, što su bili dosta popili, pri faraonu, pa ih je vino veselilo. Tek Isakovič poče da tumači Božiču, da nije on ništa krišom radio.

ne vidi se datum dolaska Pavlovog, u Tokaj, gde je, već godinama, prebivala jedna rosijska misija, koja je nabavljala vino, za rosijske vojene bolnice, i Dvor.

Kupujući vino za rosijski Dvor, Višnjevski je bio uspostavio srdačne odnose sa okolnim, hungarskim, svetom, grofovima i plemićima, a

Poljubio je sunarodnika, a brci su mu bili još vlažni od umivanja, a usta mirisala na vino. Pavle je, zatim, imao da prisustvuje oblačenju Višnjevskog, koga su sluge oblačile u raskošnu, rosijsku, uniformu.

Njega je Trandafil bio otpremio u Tokaj, sa nekim skupocenim bačvicama, za vino, na kojima je bio portre carice, u duborezu.

Rosija, u to vreme, imala je, tu, već godinama, tu vojenu misiju, koja je kupovala vino. Austrijanci su morali da trpe, savezničku, misiju, iako se znalo da ta misija pomaže i iselenije serbske milicije, u

Teodosije - ŽITIJA

i svetim tajnama Hrista Boga našeg, i pričešćujući se njima sa verom primamo i ne pomišljamo da je to prost hleb ili vino nego samo to telo Hrista Boga našega i sama ta sveta i životvorna krv njegova, izlivena za život sveta.

Zatim metnuvši ga u vino, sam i svi koji su s njime blagodareći Boga ispiše ga dobro rastvoreno i studeno. A sluge kraljeve i sviju velmoža,

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Prebacivali su svojim muslimanima da sami u dnu duše misle: „Mi nijesmo ni Srbi ni Turci, nismo voda nismo vino pravo, no nekakve grdne poturice.“ Ovo je pojačavalo uzajamno preziranje.

Drveni, vrlo prost sud iz koga se pije vino zove se bugarska kopanja. Ime Bugarin je, dakle, imalo istu sudbinu kao i ime Vlah posle slovenske najezde na

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— I meni miriše vino! — uzviknu čiča Trišo — sigurno je blizu neka krčma. — A meni vjetar nanosi dah planinskog sijena.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Jesi l’ za razgovor? Gospodar Sofra je još za trpezom sedeo. — Jesam. Sedi, Čamčo. — Sipa mu u čašu vino. — Fala, baš sam i ja sad ručao. Jesi l’ juče imao dobra pazara? Ta kod tebe uvek dobro ide. — Fala bogu, jesam.

Milane!... Zovite Milana. Viče šegrta. Milan dođe. — Da znaš, sad ću malo otići, a ti pazi; vino neće do večere prolaziti, ali opet nešto ću ti ostaviti, ako ko uzište. Hajdmo!

U bokalu vina do polovine. Izvadi iz džepa kredu pa povuče tanku liniju — belešku dokle je vino, pa opet u dućan. — Milane, u bokalu ima još dosta vina, al’ teško da će ko tražiti, no opet da ga imaš.

Hoćeš li sa vinom? Vidiš sad kako je dobra cena u Đuru i Požunu. Ne bi zgoreg bilo dve-tri lađe odneti. — Neću, vino se pije i uvek ga je manje, teško se pazi na njega.

Naprotiv, kad je video da kogod bajagi neće da pije vino, on donde nudi, dok ga ne prinudi, jer veli nema gore nego koji se izvlači, ti će biti tek pijanci, ili već jesu.

Iziđe Krečar da zapovedi da donesu vino. Gospodara Sofre slaba je strana bila da je rado pripovedao o svojoj ženidbi i kako se obogatio.

Krečar se vrati, i već vino nose. Gospodar Sofra produži. — Dakle da ti ispripovedam. Kao što znaš, učio sam i tabakluk i trgovinu.

— No, da se putni trošak isplati, to će ovako biti. u Poljskoj je vino skupo, pa da ponesemo jednu petorku fina vina, ne vina, nego „auspruha”, i to starog.

Poslednjih tri dana jednako se peku u sve tri kuće kolači, razna pečenja, pripravlja se vino za put. Kad nastane pretposlednji dan, dali su u crkvi za sebe u „tišini” službu božju otslužiti, i tu je pojao

Pa i vino im drukčije neto u čardi; s njime i samog birtaša u čardi napoje. Tako dugo su putovali, i dođu već blizu poljske granic

Armicijaš će ih pitati, a Čamča će tumačiti. — Otkuda ste? — Iz Mađarske. — Ah, iz Vengerske, tamo dobro vino rodi. Imate li vina u koli? — Imamo. — Koliko? — Tako svega oko deset akova. — Drugo ništa? — I polovače rakije.

— Imamo. — Koliko? — Tako svega oko deset akova. — Drugo ništa? — I polovače rakije. — Je li dobro vino? Da koštam. — Jovo, donesi iz kola čuturu — rekne Sofra Krečaru. — Jer moćno vino?

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

U jednom ćošku pak, Marija, sa golom, lepom nogom, stavši na zmiju i na Mesec. Kolike žile ima na rukama. Rđavo vino. – Zinuo je da vikne ađutanta: „Auersperg“, ali ađutanta nije bilo. – Iz trpezarije je dopirala svirka.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

³¹ Darovi koji se nose porodilji na babine obično su: pogača, pita, uštipci, pečena kokoš (od jela) i vino, rakija (od pića). Detetu se nose: srebrni novac, košulja, kapica, čarapice i maramica.

medom sa grumenom soli, pečena kokoš, jaja, sir (da dete bude belo), kajmak, luk (za mleko), šećer, kolači — od jela; vino (da dete bude rumeno i zdravo) i rakija — od pića.

Evo nekih basmi zabeleženih u Aleksincu: „Kad nestanu na ovaj svet leb i vino, kvasac i petlovi, onda se detetu dosadilo“, ili: „Zemljo bogomajko, dado’ glavu za glavu, dado’ telo za telo, dado’

Za doček suđenica spremi različite ponude: pogaču, vino, bosiljak i novčić (zlatni ili srebrni). U Resavi se, pored pogače, soli i pića stave i tri kite cveća, a pored deteta

(Lj. M., SEZ, LXV, str. 350) — Sadi lozu iz temelja, ženi sina od plemena. (K-Lj, NB, 1888, br. 2) — Vino od loze, mlijeko od krave, čovjek od čovjeka biva. (K-Lj, NB, 1888, br.

(LMS, 1859, knj. 99, br. 75) — Nema gospodstva đe mu ga kuća ne daje. (Vuk, br. 3440) — Smrdljivo bure najbolje vino pokvari. (Vuk, br. 5023) — U brdima se soko leže. (Vuk, br. 222) — Ako se jela iz malena ne goji, grbava naraste. (M.

(Kostić, P., GEM, 1930, s. 134) — Ulaža vino goni iz jelića kostelića. (Novaković, S., SNZ, s. XVIII) — Marko pluži devetorim pluzim.

Najpoznatije takve igre jesu: „bananje“, „klis“, „kupa“, „čulanje“ (Vuk Karadžić); „piti vino“, „loptanje“, „skoka junačkoga“ (Begović); „nožanja“, „robova“, „rvanja“ (Milićević).

Stalni epiteti kao, na primer, sinje more, bele ruke, vrani konji, rujno vino, dobar junak,⁶⁰ koji se ponavljaju u mnogim različitim pesmama lako se pamte i gotovo neosetno postaju deo govorne

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

svi oni železničari i nepoznati vojnici koji su nam u vagonima treće klase nudili pečeno pile iz masne hartije i vino iz pletara, i one starice što su nas darivale smokvama i stavljale nam bosiok na jastuk da lepše sanjamo, i one

obali, traže što prijatnije stvari, ukusna jela, što mekše krevete, kremove od kojih se brže tamni, što ukusnije ribe, vino, led, cene, ljubav, mirise, muziku, sve čega se mogu dočepati u svom kratkom životu: osetiti nepcima, kožom, nozdrvama,

Mirisali su na kolonjsku vodu i kuvano vino. Čitava ta bujica strese sa sebe nemaštinu, kao što pas stresa vodu, pa se sjuri u centar podvriskujući i pucajući

Sam ne bih video. – Naravno da ne bi! Umalo ga nisi lupio! Jesam li ti kazala da ne piješ po podne ono vino? – Popio bih najradije živu sodu, ako već hoćeš da znaš šta bih popio! Pijem da te nekako podnesem.

Izigravao farmera i primao goste. Razmetao se svojim imanjem: »Ovo mi je, znate, podrum za vino, a ovo su breskve koje sam ja lično zasadio. Ovo je kamin. Je l' radi? Ne radi. U produžetku će biti letnja kuhinja...

– Šta sam to napravio od sebe? – Pogledaj te zakrvavljene oči. Vidi svoj stomak. Bazdiš na vino! – Popio sam samo... – Zaplićeš jezikom! I ti to zoveš: uživati u prirodi? Prežderavati se tri dana?

« Nećete više biti pozivani na večere! Pogledaj samo, molim te, kako je neko prolio crno vino na tepih! E ovo je stvarno... Ti ništa ne kažeš? – Šta da kažem?

— Postoje dani za posete. — Tada ti dolaze žena i deca... — To je glupo! — kazao je sipajući vino u čašu, a zatim je novom, čistom pepeljarom poklopio upotrebljenu i vešto vratio čistu na sto.

Matavulj, Simo - USKOK

Milica poznade onaj, na kome kupiše vino, i reče pristavu: — Bogami, radije bih se navezla na debelo more, da mi se nagledat’ svijeta, no što bih se banicom

Krcun Serdarev, kao obično, privoli se starijima i posadi se do uskoka. Milica donese vino. Dokle se ovi kraj ognjišta u tišini počeše obređivati pićem, na drugoj strani opet uzavri pjevanka, kliktanje i pucnjava.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

PROVODADžIJA: Za testo vam slabo marim, samo nek je dobro vino. OTAC: Već zato ćemo se potruditi. PROVODADžIJA: E, sad, zbogom! (S mladoženjom odlazi.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Šala i smeh, od kojih se iskri ovaj tekst, nisu drugo do gromko vino te slobode, najslađi plod ljudski bezbožnog odnosa prema stvarima i pojavama, prema sebi, prema svemu.

Milićević, Vuk - Bespuće

On je hvalio vino kod Jandrića i nije mogao da prežali što Gavre Đaković nije bio u društvu. Irena je bila porumenila i gledala u

ni imao razloga da hita; njegove su dnevnice, i ako se nije više radilo, rasle, a Jandrić dovezao iz Dalmacije novo vino, kojega se Panek nije mogao dovoljno nahvaliti ni napiti.

Sremac, Stevan - PROZA

Što ćemo da se proveselimo, za priču! Prasetinu stegao žestok mraz, ćuran masan, a vino ka’ grom! — priča Jova zadovoljan. Sto je već bio postavljen i jelo se donosilo na sto, i oni posedaše. — Stoj!

Radičević, Branko - PESME

jednu: Gori sveća kao da izdiše, Al' de raja da zapali više, Kad vesela štono god imade, Do parice sve za Vino dade?

“ Pa u vino soke vrže. I on beše, uđe, sede, Već večeru zgodnu jede. Vino pije, i već popi, Napolju se nojca sklopi.

“ Pa u vino soke vrže. I on beše, uđe, sede, Već večeru zgodnu jede. Vino pije, i već popi, Napolju se nojca sklopi. Al' u izbi sveća gori, On sa dragom sedi, zbori.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Stric Nidžo se na to samo nezadovoljno roguši, vino-vincato plašljivo konjče, i bronda sebi u njedra: — E, jest mi lijepa, baš si našao ljepotu, šantavče karpatski.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

i pohvalimo joj se, a on pođe pozadi nas, gleda, smeška se i peva svoju omiljenu pesmu: Mehandži more, mehandži, Donesi vino, rakiju, Da pijem, da se opijem, Dertovi da si razbijem! — — — — — — — — — — Poj, poj — a sutra?

Snaška Pasa poče kao uvek oko njega: da mu daje jela, toči vino, zapitkuje ga, pecka... On nešto jede, nešto ne. Krupan, koščat, crven, a lice mu jako čvornovato, puno uboda, ali

Odoh u kujnu, da mu iznesem žar u mašicama. Tamo, u kujni, iz velike sobe, pesma, toplota, vino. Muži počeli da ištu puške, a devojke se oslobodile i same pevaju. Iznesoh Tomči napolje žar.

A mislila je da bi mu time: ako ona, kuća što manje koštaju, a opet da on u kući ima sve: dobro jelo, vino; ničim da nije oskudan; da je od nje što više uslužen, udvoren, — olakšala, ublažila gubitak imanja, kuće, čega se nje

Bili su ispod vinove loze, do sobe. Braća joj, Ita i svi već su bili polupijani. Zavalili se. Po stolu ispolivano vino, izglodane kosti, rasturen duvan. Sveća na sredi stola osvetljavala ih je.

Kostić, Laza - PESME

grudi sjajne, de izli na tebe ljubavni blagoslov, najplemenitije pleme raja svoga, čedo ljubavi, anđela strasti: vino; čisto ga gledam de ti se hvali rajem, de ti ga nudi, taj oduzeti poklon bogovske ćudi što sam u sebi trune, neviđen,

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

to još dvadeset dunđera, pa kad dođeš na lađi tu i tu između dve planine, zagradi vodu što je onde, pa uspi u nju sve vino i rakiju.

— A pije li ta ala drugo što osim mleka? — Pije si on vino, rakiju, kao vodu, ali sad nema. Sve je to smlatio prošlih godina. Sad mora da si trpi, kad nije umio da si čuva.

Sve je to smlatio prošlih godina. Sad mora da si trpi, kad nije umio da si čuva. — A otkuda dobavljaše vino? — Pre pet i više godina, u nekom selu daleko odavde, imaše jedan siromah čovek neki vinograd, koji je preko mere

A on odgovori: — Da je sve vino od ove vode, pa da je moje. Anđeo prekrsti štapom, a to mesto vode poteče vino: tu se burad opravljaju, tu se vino

A on odgovori: — Da je sve vino od ove vode, pa da je moje. Anđeo prekrsti štapom, a to mesto vode poteče vino: tu se burad opravljaju, tu se vino sipa, ljudi rade, selo čitavo.

Anđeo prekrsti štapom, a to mesto vode poteče vino: tu se burad opravljaju, tu se vino sipa, ljudi rade, selo čitavo. Onda ga anđeo onde ostavi i reče mu: — Eto ti što si želeo, sad živi.

Pošto iznesu hlebac pred gosta, donesu tikvu s vodom, pa kad stanu piti, a to u tikvi vino. Onda anđeo prekrsti štakom kolebu, i na onome mestu stvore se carski dvori i u njima svega dosta.

Tako i bude. Dvojica otidu u grad, ali se tamo malo podnapiju, pa se dogovore da kupe otrova u vino, i kad otruju onu dvojicu što su ostali u šumi, onda samo njima da ostanu svi novci. Što smisle, to i učine.

Zatim stanu jesti meso i piti vino; zamalo popadaše i pomreše obadvojica. Tada pustahija, koji je iz prikrajka sve gledao i slušao, iziđe iz zaklona pa

Kad vinograd sazri, onda sveti Sava obere grožđe, metne u kacu pa poslije istoči vino a đavolu ostane džibra. Sad se moj brate, domisli đavo te u džibru naspe vodu, načini kazan i prepeče rakiju, a sveti

Car joj dopusti da prenoći, onda carica kad su bili pri večeri pomiješa mu u vino rakiju i neka mirisna bilja, i nudeći ga da pije govoraše mu: — Pij, care, veselo, jer ćemo se sjutra rastati, i

Baka pristade, dade im večeru i povede ih u podrum, đe je stajalo 'ajdučko meso, vino, rakija i drugo. U neka doba noći eto ti trijes' 'ajduka sa svojim bogatim plijenom — pjevaju, pucaju iz pušaka,

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Zar bi Napoleon tako silan bio, da nije mlade generale imao? Život je kao vino, koje se iz sile i vodeni čestica sastoji. Sila je duh, duh je mladost, mladost život, voda starost.

Kad sluga staklo razbije, gospodar mu kaže da je budala; a kad sluga u podrumu najbolje vino pije, onda kaže da je njegov gazda budala, i to je ono: u zajam se goveda ližu.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

STEVAN: Kakva limunada, kad udara iz nje vino kao iz bureta. Pokazaće njojzi Sreta od čega se ukrutila, ne brini se ti.

Lalić, Ivan V. - PISMO

Ushit što si Odevao u reči, kao prorok Što samo sluti buduće, a ne zna Koliko može mašta, neoprezna, Ko vino da se prelomi u porok !

tek u zoru kapke takne san mi, Kad tvoj se tanji od blizine sunca: Već godinama u sinkopi snimo, A naša ljubav stari kao vino.

svetu onda kad smo sami, Kad duša sveta šapuće iz mraka, Učimo mudrost druženja s tišinom — I ljubav naša stari kao vino. (25—27.

Vraćamo se u sobu, Via Fіrenze, rope na četvrtom spratu: Tamo su hleb i vino, postelja i svetiljka, Sve sama oruđa nedovršenog nečeg Što pravda nas pred svetom u ovom ubrzanju, Kad uvećani detalj

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Jednostavno, osećam da iz mene teče nešto kao neka poplava, a i ova vinčuga... Oh, oprostite — naš porodični izraz za vino! Baš se osećam nekako luckasto.

Sedeli smo te večeri, kao i obično, u „Tri grozda“ i pili kuvano vino jer je bilo hladno. Preko puta mene afektirala je u ogromnim količinama jedna Nena (znate, ona što upotrebljava parfem

arhaičnim jezikom: — Pa zar ja tolike godine po tuđini mučio se i rintao i uzalud tražio užički kajmak, i sodu u vino, i pasulj prebranac, i čeznuo za drugarima iz kafane „Prozor“, odmah pored „Ginića“, a o Kalenića pijaci da i ne

moljaca, stoji sa šeširom na glavi i belim rukavicama pred ogledalom i jodluje u ritmu čuvenog hita iz prošlog veka „Vino, pesma i žene“.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Ližu čanke psi i mačke. (Gledam Prizren - slušam gačke.) Smračuješ se, dedovino, a zri ječam, a zri vino. A BISTRICE, TRI BISTRICE Gluvo jutro - gluhi pevci. Ne čuju se zemljodelci. Tu ko nije - nigde nije.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

U šumi ovoj i ja sam bio s deset junaka vino sam pio, išao doljom i uzbrdicom, s čarobnom kapom nevidljivicom, s lukavim Ćosom vodio borbu, donio priča prepunu

Prvi gazda kvasi gušu, za Sivkovu pije dušu; drugi gazda zube čačka, napija za pokoj mačka; treći loče vino vruće, za upokoj vjernog Žuće, a četvrti, lola stara, sve za dušu Mamuzara.

Ja vam junačku zadajem veru sad će vozaču da uzme meru. „Ime, prezime, iz koga grada?“ „Puž Pužević iz Vino-Grada!“ „Da li gospodin kuću ima?“ „Evo je, momče, na leđima!“ „Zar to vam kuća? Prevara gola!

Evo na primer, oglasnog dela: NUDI SE DIREKTOR Poletan, spreman dečak osnovac, ne pije vino, ne voli novac, šećerne stvari njegov su sektor, zato bi rado bio direktor negde u selu ili u gradu, a u fabrici za

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Možda će sad zažaliti što gube zaradu. — Oni ne vole da idu pošto je tramontana. Dajte im pezetu za vino. — Našli ste nešto za Ostrvo, — kaže starac kad se približio. Njegov sin skida kapu i gleda me smešeći se.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

niti se diže, nit mu ruci pođe, No nemirno zvecka mamuzom i mačem, Voštanica tiho na stolu mu gori, Oboren mu pehar i vino prosuto... Nalakćen na stolu on je mračno ćut'o, Kao tajni užas da mu duši mori — No bezumno ruka poletela maču.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

me straža Varjaga jedva pustila, u Hagija Sofiji pričest mi nisu dali te sam žedan ulicama hodio (zato sad mnogo vino pijem) i tužan bejah: prosjacima nit imah šta da udelim niti sam bejah prosjak, u gradu punom brodova i cveća

O da sam se rodio u drugo vreme i mogao da se pridružim svadbi na kojoj se voda pretočila u vino I da sam sedeo za stolom na kojem se malo hleba pretvorilo u mnoga i svetla tela Ili da sam samo protrčao preko

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Izišli smo iz oblasti gde je gospodario neprijatelj. Narod nas sada dočekuje kao svoje spasioce, iznoseći vino, vodu i hleb.

Kad prolazimo kroza selo, ljudi ne mogu da se napiju vode. Bilo je to nekad kad su seljaci iznosili vino i vodu. Ali mnogo je vojske prošlo, pa je i ponestalo.

— Pratio me komandant da ti kažem, da se tako služba releja ne vrši. Ali usled klaćenja na konju, ono vino pokulja mi i na nos i na usta, a probi me hladan znoj. — Nesrećniče!... Ti si pijan!

Pozdravila ve. — A šta rade? — Gospodin kapetan se smeje, a gospodin potporučnik naleva vino i veli: „U zdravlje naše domaćice.“ I kazao vi, da mu se spremi ovde, jer će i on doći vod’, da spava.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Eno i čašice rakiske, žuti se na dnu rakija... Tamo dalje ono okruglo staklo, u njemu igra, iskri se čisto belo vino... Po sobi nered... Sa njenog kreveta razbacani jastuci, zgužvan ćilim... A-a-a!...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

OBREDNE I OBIČAJNE PESME KOLEDARSKE 13. Dobar veče, koledo! domaćine, koledo! Zatekosmo, gde večera, Na trpezi vino pije, Tvoj govedar kod goveda; Krave ti se istelile, Sve volove vitoroge; Kobile se iždrebile, Sve konjice

“ 14. Domaćine, koledo! gospodine, koledo! Zastasmo te za večerom, Gde večeru ti večeraš, Belim grlom vino piješ, I očima biser brojiš, I rukama gajtan pleteš; Dodaj nama kraj gajtana, Na čem’ ćemo Boga molit’ Za staroga

45. Udri, udri, sitna kiša, Oj dodo le! Moj božole! Te porosi žito, vino, Oj dodo le! Moj božole! I tri pera kukuruza, Oj dodo le! Moj božole! I lanove za darove, Oj dodo le!

A mi brže, oblak brže, Oj dodo, oj dodo de! Oblaci nas pretekoše, Oj dodo, oj dodo de! Žito, vino porosiše, Oj dodo, oj dodo le! 47. Molimo se višnjem Bogu, Oj dodo, oj dodo le!

jasenje, U ovom dvoru veselje, Mladi se Petar ženjaše, Svu braću zove na svadbu, Sva braća njemu dohode, Petar im vino služaše, Braća mu čašu primahu, Sve dobre čase spominju; “Sve ti, brate, u čas dobar bilo! A ovo ti danas u najbolji!

88. Ovo je vino crveno, Popijmo ga veselo, Nek ne čuje sve selo, Da smo zdravo i veselo. 89. Pade listak naranče Usred čaše

I oko i čelo — Sve vam, braćo, veselo! 90. Igrala je košutica, Baština joj je; Nevestica vino pije, Prilika joj je. 91.

I oko i čelo Sve ti, sestro, veselo! 92. Doleće cv’jetak iz tuđe zemlje, Pade đevojci u rujno vino. Sele, sestrice, zv’jezdo danice!

140. Oj ti Cveto, lepo cveće, Bog ubio majku tvoju! Koja tebe tak’ u rodi, I posla te nasred sela, Gde junaci vino piju, Mladi momci kamen meću, A devojke pesme poju — Te ja tebe onde vide, Da me uvek srce boli. 141.

196. Vino pije Dojčin Petar, varadinski ban, Popio je trista dukat’, sve za jedan dan I još k tome vrana konja, zlatan buzdovan.

“ 235. Višnjičica rod rodila, više od roda, Pod njom sedi mlad gospodar i s njim gospođa, Pred njima je rujno vino i ogledalo.

- rogovi rositi - činiti da se što orosi, prekrivati rosom; daždeti, kišiti, padati u sitnim kapljicama, sipiti rujno vino - crno (crveno) vino rusica - deminutiv od rusa, ružica ručni đever (dever) muževljev brat koji vodi mladu na venčanje

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

SIMKA: Ne znam čemu sad ova ironija... VASILIJE: Opet ista pesma! Filip: I zašto uz ribu služite crno vino? SIMKA: O kakvoj vi to ribi govorite? Filip: Govorim o ovoj kečigi! Kao da ste je pohovali u Strugotini!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

A sjajna prošlost je laž. A ko nas voli, nek voli kamen goli. Nek poljubi mržnju i mrtve. Iskopane oči, vino što se toči, u slavu ubistva i žrtve. O pravdi i pobedi svetoj nek umukne krik. Ocevi i braća i sestre behu sram.

Ona mi se čini jedina čista i ponosna sudbina muška. A ikona se blista. I ko rumene oči, vino što bela ruka toči, zadiru mi u grudi dojke bele, sa ranama sred vrha naga Bogorodice tvoje.

Zdravo, naše obesne žene! Istom su suzom, bolom i strašću košulje i svadbe nam izvezene. A svetkovina što vino pije, slave i crkve što nas se tiču? Suza sa oka još kanula nije, još telali mesto mrtvih viču.

A mir, svud je mir, kad raspnem šta je bilo i priklonim glavu na ono što me čeka; na ceo jedan kraj sa kog se vino slilo i smeh, i divna bestidnost, daleka. I, tako, bez mora, preliću život naš, zorama Fruških gora.

Dve ruke koje čitaju „Borbu“. U toj drvenoj rupi, sličnoj mrtvačkom sanduku, gde se spava, hleb i vino i krevet od dasaka. Jedan crveni, radnički jastuk. Sirotinja svud ista.

Ponoć je, pustite me da nazdravim, i ja. Prospem li vino po belom vašem čaršavu, ostaće na njemu rumen vinograda. Prospem li vino, zamirisaće beo čaršav kao sneg po žitu

Prospem li vino po belom vašem čaršavu, ostaće na njemu rumen vinograda. Prospem li vino, zamirisaće beo čaršav kao sneg po žitu nevidljivom, ali niklom, i ozelenelom. Gospodo, nazdravili ste svakom.

Ovu čašu ženama što mirišu na žito. Nek ovo vino, što evo prosipam, zarumeni lepše nego one rane na braći njihovoj, što su bili viši nego kose, tvrđi nego motika i

Pijem jednoj veneričnoj bolnici, iz koje se cele jeseni orila bećarska pesma. Nek moje vino, koje prosipam evo besno po ovom belom, svečanom, čaršavu, zarumeni u slavu druga mog, kaplara Proke Naturalova, koga

U zdravlje te prostitutke koja ga je izdala. Nek moje vino polije ovaj čaršav beo, da ne vidim na njemu njeno bledo lice, kad se pokajala pred Sudom i pala pred njim na kolena.

U slavu visokih plotova, nabijenih žicom trnovitom. Nek moja zdravica prospe ovo vino što ne može da utoli žeđ. Nek moje vino zarumeni u slavu kola Banaćana, punog bećaraca, što se igralo besno, bez

Nek moja zdravica prospe ovo vino što ne može da utoli žeđ. Nek moje vino zarumeni u slavu kola Banaćana, punog bećaraca, što se igralo besno, bez jauka, u jednoj veneričnoj bolnici dične

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Jedni hoće vino i sodu. — Nećemo, — viču drugi — bole je pivo! — Ja iz principa ne pijem pivo! — veli jedan iz prve grupe.

— Ja iz principa ne pijem pivo! — veli jedan iz prve grupe. — A ja, opet, iz načela ne pijem vino. I tako se pojaviše mnogi principi i ubeđenja, i otvori se burna debata.

zbora, i još važnijim glasom objavi rezultat glasanja: — Objavljujem da je ogromnom većinom pobedila trupa koja je za vino i sodu, zatim dolazi malo manji broj frakcije za čisto vino, zatim frakcija za pivo.

Objavljujem da je ogromnom većinom pobedila trupa koja je za vino i sodu, zatim dolazi malo manji broj frakcije za čisto vino, zatim frakcija za pivo.

posle toga poćuta malo, pa dodade: — Što se mene tiče, ja ću piti pivo, jer moj gospodin ministar ne pije nikad vino i sodu. Najedanput se opozicija pokoleba i izjaviše svi da su za pivo (sem onoga što je glasao za melanž).

Toga dana mi se nije ništa neobično desilo. Večerao sam dobro a po večeri čačkao zube, pijuckao vino, a zatim, pošto sam tako kuražno i savesno upotrebio sva svoja građanska prava, legao u postelju i uzeo knjigu da bih

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

da promeni piće, neko uzme da zagovara goste ili radnike i utom se donese bakrač (ako je rakija), ili vidrica (ako je vino), pa ko prvi prihvati pozdrav, taj ispije najveću čašu. — E, Anđo, ti večeras jednako pobeđuješ, hvalim je ja.

kapetana«, rekavši mu da su oni u valjevskom okrugu, pa sad sede bezbrižno, očekujući da im se donese pečeno jagnje, vino i ostale potrebe. Ispesmo se na jedan »ćuvik«, s koga se video veliki deo celog lanca od potere.

Orila se pesma po kitnjastim palanačkim bašticama ili po ravnim dubravama, grmila je svirka, teklo je rujno vino, tutnjila je zemlja pod nogama lakih igrača, a vazduh se prolamao od uzvika i veselja...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Ne samo, na priliku, posle daće, gde bi naposletku mogao čovek da okrivi vino, nego i na samoj česmi, pored čiste i bistre vode, pa se dohvate za kike i drže se kao, ako ste kadgod, ljubazni

kad se ćir Đorđe malo uozbilji pa sluša Borka koji peva Duša kleče, Ristu reče: Ja sam duša mejandžijska; U vino sam vodu lila, U rakiju benđeluke, Duplom kredom bilježila.

— Što je pcetište, vidoste li ga! Em si pije džabe i vino i rakije, em još maniše; vino s voda a rakija s benđelak!... — Ama nije tako on mislio...

— Što je pcetište, vidoste li ga! Em si pije džabe i vino i rakije, em još maniše; vino s voda a rakija s benđelak!... — Ama nije tako on mislio... — umiruju ga drugi — bila jedna šala...

uz ono čemu je dodat; kao na primer citat: »Tvrd je orah voćka čudnovata« stoji uz ime ćir-Đorđevo; zatim citat: »Nije vino pošto pređe bješe, nije svijet ono što mišljaste« stoji uz ime staroga predsednika Milisava.

— Skupiće se ljudi pa će svaki potrošiti i poručiti po nešto; neko kafu, neko rakiju, vino, — ko šta miluje; ele trošiće se piće, pazarićeš.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Car Dagober Drugi bi, iz rutine Smazao po dve-tri konjske butine Pune jegulja, tica i trava, Uz vino od kojeg ne boli glava... A mi, na šta mi spadosmo, jao!

Posle kiše, kad sinu svi vidici, isprani, Ona odliva vodu iz vršnjih u donje izdani Ko vino kad se pretače Da bi bilo što jače.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Davno bismo na sastanak došli, no se nešto ružno dogodilo, te smo vi se malo odocnili. KNEZ ROGAN Je li vino goste posvadilo, kâ je vama ovo krsno ime? TOMAŠ MARTINOVIĆ Nije svađe među goste bilo, no ni Turci ženu ugrabiše.

Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga, al zube polomi! Nije vino pošto priđe bješe, nije svijet ono što mišljaste. Barjaktaru darivat Evropu — grehota je o tom i misliti!

Sve se čovjek bruka sa čovjekom: gleda majmun sebe u zrcalo! VLADIKA DANILO Dobra vatra, a jošt bolje vino; malo si se, đedo, ugrijao, pa prečišćaš svijet na rešeto!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

nerodne i ne mogu da se sve napune, pa zato sam te i zvala da te pitam: kako bi bilo kad bi se ko našao da čuva u njima vino, da im ne bi obruči poispadali od suše. Ti već znaš to. Radiš sa vinom.

Gore se već večeralo. Više se pilo nego jelo. Zato Magda, videći da će vino što je za praznik kupila i donela, uskoro nestati, a da ne bi posle, duboko u noć, ponovo išla, krišom, da je niko ne

čas se provlačila kroz uske prozore od podruma i tamo, razmičući obruče na bačvama, bušeći rupe između duga, točila vino Tonetovo. I kao pravdajući se za tu svoju krađu, izlazeći otuda govorila je sebi, kao sveteći se Tonetu: — Ja, kerpič!

Zavukao se kao moljac. Pometao katance, kao da će mu neko sve vino popiti... I jednako je nosila tamo u kujnu, razlivala u razne lonce i šerpe, da ko od njih, mati ili Sofka, ne

jer zna da njen najradije od toga brašna voli; neke opet u testijama od svojih vina, jer boji se da će, ako drugo vino, jače piće pije, kao što je lud, | trista čuda načiniti, a ovamo od tog, njegovog vina, na koje se navikao, ništa mu

Efendi Mita, izvan sebe, poče u dvorište da baca čaše, prosipa vino. XIX Sutra sunce zateče čočeke preobučene u bela odela i nabeljene, i to mnogo, utrpano, da bi se sakrile bore i

Iz velike, od pola litre čaše od starinskog jedva opranog i oribanog toliko debelog stakla, ona je žedno pila vino pomešano sa vodom.

nogu i sa podbočenim rukama o kolena, sav se nija i gleda oštro ispred sebe, gleda u trpezu, nedignutu, u proliveno vino, razbacane kosti, rasuto jelo, komađe hleba, izgužvane pokrovce, razbacane presavijane jastuke.

On onda iz podruma sam dovlači piće, vino, ali najviše rakije. I zakrvavljenih očiju, besan, gledajući u nju kako ona ne preneražena, ne uplašena, nego kao sa

Pandurović, Sima - PESME

Onaj život loš U kome znanci, rodbina ostaju, Nevinost našeg ne poznaje sveta; Životno vino, srž nedostaju Njima, a glava njihova im smeta. A naših srca jedan isti zvuk Beleži draži i vremena huk.

koje gavrani se plaše, Naše besne strasti, s maskama što kriju, S perversnim veseljem krv života piju — Rastočeno vino u bizarne čaše...

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Zatijem primače se k ognju, dade kraj od stijenja nekoj od ženskijeh, pa ga namaza melemom. A kad to svrši uze vino, cijev, i „fitilj“ (tako zovu taj drenaž), pa se uputi k odru. Janka otkriše, svukoše mu košulju, pa ga obrnuše na bok.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Tako me tuđe oči ne vodile! Tako mi ova puška srce ne ponijela! (pokazujući pušku). Tako mi se vino na krsno ime u krv ne prometnulo! Tako mi se krsna svijeća ne ugasila! Tako mi se kuća ne iskopala!

Ide kao da jaja nosi na leđima. Izvukao se kao tarana iz lonca. Jak kao zemlja. Jako vino kao grom. Jede se kao mesec. Kao da mu sto šiljaka pod kožu uđe. Kriv kao gudalo. Lako kao pero.

Zdrav streljač: kad na banak sjedne, u peć pogodi. I gô i bôs, i opet mu je zima. I ja sam tamo bio, i vino pio — i još mi je jezik mokar (završetak u pričanju za decu). Junak ispod Jorgan-planine — (tj. nejunak).

— Drvo je drvo, kam je kam, a čovek je i drvo i kam. — Drvo bez grane i čovek bez mane — ne mogu biti. — Vino od loze, mlijeko od koze, čovjek od čovjeka. — Orlovi najradije samci lete. — Orao se uvijek na visine vije.

E pusta žurba: da se nisam žurio, ne bi’ prosuo vino! — Rekao puž, kad je pošavši za Božić da donese vino, ovo doneo za poklade i na kućnjem pragu se sapleo i prolio ga.

E pusta žurba: da se nisam žurio, ne bi’ prosuo vino! — Rekao puž, kad je pošavši za Božić da donese vino, ovo doneo za poklade i na kućnjem pragu se sapleo i prolio ga. Iza zime toplo, iza kiše sunce (biva).

7 Pitao pas zeca: — Đe okrećeš kad godinu svršiš? — Put nove godine, đe ja znam! 8 Pitali ježa: — Kad ćeš u vino? A jež odgovori: — I danas i sutra ću.

— Za inat. 4 Pitali Marka: — Ali je bolje vino ono te je mukte, ali plaćeno? — Ono najgore, kad ga nema da se pije.

Konja igra na more delija, Poljem bježe dva pečena zeca, Ćeraju ih dva ’rta odrta, Čekaju ih dva slijepa lovca, Vino piju dva mrtva junaka, Služi vino bez ruke đevojka, Čudne laži, da je bog ubije!

bježe dva pečena zeca, Ćeraju ih dva ’rta odrta, Čekaju ih dva slijepa lovca, Vino piju dva mrtva junaka, Služi vino bez ruke đevojka, Čudne laži, da je bog ubije!

Bože, daj da te do naše duboke starosti ljubimo kao kruh i vino, jedan drugoga pohodeći kao sretni i čestiti, nikad se ne omrazili nego se milosnom bogu molili, pribranih se ljudi

ban domaćin odlazio, od svuda k svome dvoru dolazio; pred dvorom voljne i nevoljne nahodio, voljne u dvor uvodno da mu vino piju, blago blaguju, boga mole i o svakome dobru zbore; nevoljnijem pred vrata iznosio.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

210 15. KAFA I NjEZINO CRNILO. 211 16. KUDROV I KUSOV. 212 17. KAD SE ARČI NEK SE ARČI. 213 18. ŽEĐA I VINO. 214 19. UTOPIO SE POP ŠTO NIJE RUKU DAO. 215 20. ZLA ŽENA SAČUVALA MUŽA. 216 21.

129. U jednom brlogu dvanaest nazimaca leži, a nijedan s kraja nije. 130. U jednom sudu i vino i rakija (pa neće da se pomiješa). 131. U mrtvoj kobili drob govori. 132.

73. Puška. 74. Vo. 75. Svrdao. 76. Sat u košnici. 77. Kozij rep. 78. Niti. 79. Mrak. 80. Klupko. 81. Čokot i vino. 82. Prsti u prelje. 83. Čele. 84. Kad prsti skidaju mue sa skorupa. 85. Ovce i kurjak i pas. 86.

Sir u kaci. 97. Pismo. 98. Tikveno sjeme, i vriježa i cvijet i tikve. 99. Kosa, čelo, oči, usta i jezik. 100. Vino u buretu. 101. Pijevac. 102. Vrata na kući. 103. Vatra kad se zapreće. 104. Lonac. 105. Mravinjak. 106.

to još dvadeset dunđera, pa kad dođeš na lađi tu i tu između dve planine, zagradi vodu što je onde, pa uspi u nju sve vino i rakiju.

” A on odgovori: „Da je sve vino od ove vode, pa da je moje.” Anđeo prekrsti štapom, a to mesto vode poteče vino: tu se burad opravljaju, tu se vino

” A on odgovori: „Da je sve vino od ove vode, pa da je moje.” Anđeo prekrsti štapom, a to mesto vode poteče vino: tu se burad opravljaju, tu se vino sipa, ljudi rade, selo čitavo.

” Anđeo prekrsti štapom, a to mesto vode poteče vino: tu se burad opravljaju, tu se vino sipa, ljudi rade, selo čitavo. Onda ga anđeo onde ostavi i reče mu: „Eto ti što si | želeo, sad živi.

” Pošto iznesu hlebac pred gosta, donesu tikvu s vodom, pa kad stanu piti, a to u tikvi vino. Onda anđeo prekrsti štakom kolebu, i na onome mestu stvore se carski dvori i u njima svega dosta.

” Car joj dopusti da prenoći, onda carica kad su bili pri večeri pomiješa mu u vino rakiju i neka mirisna bilja, i nudeći ga da pije govoraše mu: „Pij care veselo, jer ćemo se sjutra rastati, i vjeruj mi

“ Kad vinograd sazri, onda sveti Sava obere grožđe, metne u kacu pa posle istoči vino, a đavolu ostane džibra. Sad se, moj brate, domisli đavo te u džibru naspe vodu, načini kazan i prepeče rakiju, a sveti

te kupujući onako željan kao i ostali seljanin napije se po zakonu, i načne po varoši kao kod kuće pjevati, pa i kad vino natovari, jednako počne kroz varoš onako pjan pjevati i svijem putem doma idući.

Sveti Sava - SABRANA DELA

I što se nalazi u toj ćeliji, bilo vino, bilo voće da ne uzima naš manastir ništa od toga, niti iguman drugima da daje, nego naprotiv, da se tu daje iz našeg

Ponedeljkom, i sredom i petkom — niti ulja jedi, niti vina pij, a u utorak i u četvrtak ulje jedi i vino pij. A u svih ovih pet dana jedamput dnevno da jedeš.

osim prve nedelje cele i zatim osim srede i petka, neka vam je razrešeno da jedete hobotnice i dva variva sa uljem, a vino velikim krasovoljem. Ribe nikako ne okušamo. A na praznik Blagovesti praznovaćemo po mogućstvu svetlo.

A na praznik Blagovesti praznovaćemo po mogućstvu svetlo. I ribe možete jesti, osim srede i petka, i vino piti velikim krasovoljem, ne jedanput, nego i sutra, što je ostalo od jučerašnje trpeze treba da jedete i vino da

petka, i vino piti velikim krasovoljem, ne jedanput, nego i sutra, što je ostalo od jučerašnje trpeze treba da jedete i vino da pijete, takođe i ribe ako je ostalo, i dva jela sa uljem, radi okončanja praznika, kao i u ostale otpusne dane, a

Praznujte ga svetlo, i pojanjem, i svećama, i jelom i pićem, a usto hleb i vino na vratima da date onome ko se zatekne toga dana.

osim prve nedelje cele i opet osim srede i petka, neka vam je razrešeno da jedete hobotnice i dva variva sa uljem, a vino velikim krasovoljem. Ribe nikako ne jedemo. A na praznik Blagovesti praznovaćemo po mogućstvu svetlo.

Ribe nikako ne jedemo. A na praznik Blagovesti praznovaćemo po mogućstvu svetlo. I ribe možete jesti i vino piti velikim krasovoljem, ne jedanput, već i sutra, što je ostalo od jučerašnje trpeze.

Ako li se dogodi u Veliku nedelju, tada ne okušajte ribu, osim što ulje i vino pijemo, praznika radi da se utešimo. Ako li dođe Veliki petak, ne jedemo ni ulja, niti vina pijemo.

praznik ne padne Velike nedelje, to se i tokom nje cele upravljamo kao i prve nedelje, osim u četvrtak, kada ulje jedemo i vino pijemo. Ovakav način života imajte u svete velike postove, a za nemoćne brigu nalažem igumanu po volji.

U utorak i četvrtak jedemo dvaput sa uljem i vino pijemo, a u ponedeljak, sredu i petak jedemo jedanput: niti sa uljem jedemo, niti vino pijemo.

četvrtak jedemo dvaput sa uljem i vino pijemo, a u ponedeljak, sredu i petak jedemo jedanput: niti sa uljem jedemo, niti vino pijemo. A u subotu i nedelju i ribu jedemo i sve ponuđeno nam, i vino pijemo.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

IKONIJA (provirivši kroz vrata): Vala, da prodaje prokiso sir, provrištalo vino, i lubenice debelkōre, pa ne bi moro baš toliko! MILE: Ne treba tako gledati na stvari!

Stanković, Borisav - JOVČA

MLADEN A, ja ne mogu. (Povlači se.) VASKA Jedi. Ne mogu ja sama. Na, bar uzmi, pij ovo. Ne mogu, jako je to vino za mene. Što mi nisi doneo ono drugo? MLADEN Nije rashlađeno. Pauza.

) Brzo, odmah, brzo! ... Ne mogu da čekam više. Sve, sve, sve! MLADEN (drži čašu u ruci koja drhti, i prosipa vino; uplašeno, očajno): Aman, Vaske, ne to! VASKA (se zacenjuje): To, to! Sve, sve, sve!

JOVČA (trza se): Da, prijatelju. (Viče prema otvorenim vratima kujnskim.) Podrum otvarajte! (Sviračima): Rakiju, vino, sve da vam se da, ne čekajte, odmorite se, dok... (Prijateljima): Ovamo!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

” Vladika, ispivši čašu, počne sve druge kaniti: „Čada moja, budimo veseli! Srblji, gdi su god, milo im je vino; vaistinu božju, imadu pravo. Zna sveti car šta govori — i vino veseli srce človeka.

Srblji, gdi su god, milo im je vino; vaistinu božju, imadu pravo. Zna sveti car šta govori — i vino veseli srce človeka. Ništa ti nije gore od nevesela i namrgođena čoveka.

Na naše iskanje vode mati ženihova reče nam: „Dragi putnici, ovde se danas ne pije voda nego vino; i ako [h]oćete, ’odite unutra.” Uljezemo.

Moj [I]talijan i ja, ni mi nismo hoteli ništa drugo piti nego šampanjsko vino; ovuda je izobilno i jeftino. Pariz me je zadržao tri nedelje ravno.

No, sve ovo ništa nije bilo. Kad toprv, po prijatnejšem pivu, burgundsko vino donesu, i počnem im ja nešto ingleski kazivati i, za ne činiti i[h] dugo čekati, gdi što ne bi[h] mogao pogoditi, to

i nama[h] zatim u nedug srebroljubija zapao, i da sam u ovom poslu pravi otac Mauk, kojega nos ne bi tako svrbio da mu vino nije milo bilo, koje, kako bi mu na um palo, a često bi padalo, taj čas bi ga i siroma[h] nos za nevolju počeo svrbiti.

Nije, dakle, čast i vino što mene čini ovde pisati, nego način srdečni, ljubezni, blagorodni i slatki, s kojim nam dobrodeteljni ljudi svoj hleb i

Evo, dakle, onaj tajni prejestestveni način Melhisedekov i samoga preblagoslovenoga spasitelja našega, črez koji hleb i vino vsevišnjemu bogu na čistu prinošava se žertvu kad se s ljuboviju daje i prima.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

godini Kušmelj se mogaše ishraniti svojim žitom do Božića, a od tada do Petrova dne namirivaše kutnje potrebe prodavši vino, ako je i ono rodilo, prodavši vunu i smok, prodajući voće kad mu je doba, i drva preko sve godine u gradu.

“ A i jest fratar Kušmelja ljubio mimo braću i mimo sve rođake, ljubio ga je „kao kruh vino“. Samo da znate koliko je puta s njim jeo, baš s njim za jednijem stolom, i u manastiru i po župama! S njim je i putovao.

— Tako! — veli fra-Brne dignuvši čašu vina prema oku. — Je li ovo staro vino, ili je novo, a, Jerolime? — Jest, staro... nije, nego novo... nije baš ni staro ni novo!

bi kao da ga pčela upeče uvrh nosa, te odiže obraze i brke, a zube iskezi, pa im veli: — Ma, ljudi, šta će vam cilo vino. Ovdi nema ni dvi čaše dropinjaka! — Ima, križa mi, gotovo pun bardak! — reći će njeki Zubatac, nadnijevši se.

— Od ćaće i od drugih, viruj ti meni, vra-Brne! Jeto prikojuče došli Ličani da kupuju vino. Jere traži po jedanaest viorina barilo, a oni nude po devet. Tako je trajalo sve jutro.

da dâ, ali mu Bakonja reče: „Ne daj, ćako, jere sam se ja prikrâ kad su se razgovarali, pa sam čuja di govore da je vino po drugim selima skuplje od našega, a slabije od našega. Još rekoše da bi se u naše moglo usuti treći dija vode!

Bakonja se povrati u đačku trpezariju. — Ma ti kâ da ne begenišeš ovo naše vino — reče onaj đačić koji ga je i dotle zadirkivao, pokazujući na Bakonjin tek načeti dio.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Ja sam ovo zaradio. Ništa ti ne dam! Đorđe preturi bokal sa vinom. Sofra kao zaklana; curi crno vino na njegov opanak. Ne molim milostinju, govori sebi Vukašin. Zašto da ne tražim ono što je moje?

A dobar je kad njim može da brije cevanicu ili dolakticu. Dok on radi, ostali ćute i piju vino. Ćute i žene i deca, obešenih glava na plotu između jasenova, slušaju nož i gledaju venac varnica.

Nikoli beskućniku perem i krpim košulje, poštujem ga kao da mi je otad. Krvnički je terala nadničare i sluge. U vino i rakiju koje su oni pili, sipala vodu. Od buđavog brašna mesila im hleb. Užeglu mast i slaninu stavljala im u jelo.

jure, trčali na nas skačući lako kao mladi kurjaci, to je bila vojska, deca što su, umesto da majku sisaju, pila vino sa Kavkaza, ludi što su hleb jeli i ženama struk lomili na konjima u galopu, sitnoglavim i tankonogim konjima što se

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Nimalo mladi, dočekivali su doboku noć, uz vino. O čemu su sve razgovarali, ko zna. Dorćolski vetrovi su razneli njihove reči, njihovi koraci, kad silaze niz padinu,

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

IDILA 209 CVII DRUGU 213 CVIII EMINA 214 CIX DUBROVAČKI MADRIGAL 216 SH DUBROVAČKI POKLISAR 217 CXI DUBROVAČKO VINO 218 CXII DUBROVAČKI EPITAF 219 CXIII NAPUŠTENA CRKVA 220 CXIV SIMONIDA 221 CXV JEFIMIJA 223 CXVI NA

Al' kada mi na um dođu, Dođu tvoje crne oči, Onda krčmar ništ' ne radi, Samo crno vino toči. A ja pijem, pevam, plačem, Od žalosti, od milina, Pa kad pođem, ja posrnem, Od ljubavi - i od vina.

Đ. Jakšić XV MILA „Vina, Milo“! orilo se Dok je Mila ovde bila. Sad se Mila izgubila: Tuđe ruke vino nose, Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži. Nema nama Mile više!

J. Dučić CXI DUBROVAČKO VINO More nepomično, mirno kao srma, Ležaše pred vrtom. Samo mlaz fontana Prska. Dok iz modrog lavorovog grma Viri bludno

Lozovim lišćem tirs ovijen nosi I krotal trese; i njedra joj draga Zalilo vino, i plamena vlaga Oči i lice užareno rosi. Strašću i slašću mirišu joj usta; Opija, pali njena pjesma pusta.

Onaj život loš U kome znaci, rodbina ostaju, Nevinost našeg ne poznaje sveta; Životno vino, srž nedostaju Njima; a glava njihova im smeta. A naših srca jedan isti zvuk Beleži draži i vremena huk...

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

On isprazni bokalče do kapi. „Vidiš, sinovče, tog principa se stalno pridržavam: pijem vino po utvrđenoj meri, bokalče po bokalče“.

Za nepunih osam dana pronašao je naš aleksandrinac da je to vino nenadmašne sadržine. Među gostima Euristenovim nalazio se i Arhimedes.

On se zapita: „Nije li ovo vatreno vino uskomešalo moje telo i dušu?“ Onda se pribra, pa reče opatu: „Prečasni oče, sećaću se uvek tvojih reči!

Kopernik se uhvati za čelo. „Obmana je što vidim i što čujem, vino mi zasenjava oči i zuji u ušima“, reče on u sebi, pa pojuri u pravcu svoje ćelije.

„Odakle dolazite, ako smem da znam?“ „Iz Mađarske“. „Iz Mađarske! - Opasno zbog Turaka, ali odlično vino“. „Kažite, molim vas, kako ću najkraćim putem doći do Univerziteta!“ „E, pazite dobro!

Kad ode u carske dvore, čekam ga često satima“. „Ali, dragi moj gospodine, ovde nam je vrlo dobro, a ovo vino iz Grincinga moja je stara ljubav“. „I meni se izvanredno dopada“.

Kad se vratih, produžismo da pijemo vino. Vreme nam brzo prolazi. Zapitah mladoga Gerikea šta ga je opredelilo da dođe na studije u Beč.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Samo sam osećao: kao da se kupam u nečemu što je mirisalo na mrve; duvan i čaršav umočen u vino, I čuo kako neko kaže: „Neka ga, dok se odmori.

četiri besna meseca pili i lumpovali i krvnički satirali onu ofarbanu vodu iz grčkih česama koju smo mi držali za vino, čisto kao suza, i od koje su nam se, za sve to vreme, crnile bluze i prsti i nokti i usne kao od varzila.

Ona zna moju slabu stranu, doliva vino, pretvara se kako je zanima moja priča, a posle kad završim, kad izvuče sve što joj treba, ona za gušu.

— Gospodine, — reče potom gledajući me onim svojim nemirnim očima punim grabljive bistrine — da li me je ono marseljsko vino istrugalo, šta li, želudac mi se stegao i ruke mi drhte od gladi. Imate li slučajno što za jelo?

Alkoholičaru, veli, pa ti ništa drugo u Francuskoj i nisi radio nego žderao to vino i dan i noć.“ Žderao, gospodine, je l’ to lepo, kažite sami?

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Litije osmaglih ljudi sanosile su ih iz udaljenih lazova vinograda u kozjim mješinama nestašno, tek istiješteno vino. Niza strme staze pod njihovim mekim koracima ronili su se obluci, a trbušaste mješine sjedile su im razmetnički za

Kretao je karavan mazga natovarenih kovčezima i tuševima, prebacivao se preko bila i silazio u varošicu. A mlado je vino ostajalo da čami zarobljeno u mraku bačava, kao u lijesu. Za zimskih sunčanih dana opet smo dolazili.

I tako je vino, poteklo iz sunčane udoline sa crvenom kućicom u sredini, još natrunjeno ljuskicama sunca, ulazilo u žile onog čađavog

— Iz takvih je nekada roda častila lisicu. Otvarao je flašu za flašom. U većini se vino bilo pokvarilo, ali na ćudljive i sasvim različite načine. U jednima se uzmutilo i čudno promijenilo boju.

Petar je iščekivao. Najzad bih, sred tišine, izrekao: — Aaaa!... Ovome svaka čast! Ovo se zove vino! — Je li?... Je li?... — pritiskao je Petar. — Što kažeš, a?... — Nema šta! Odlično!...

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Promeniše rakiju na vino. Dohvatiše se pečena jagnjeta, pa ga stadoše zalivati starom rumenikom... Đurica jednako maše rukama, priča i smeje se.

sebe u istome položaju, dočekao je da i sam toga dana slatko jede burek, koji mu je poslao Mitko aščija, da pije staro vino, da traži skup duvan od kapetana... Što ti je živ čovek!... Dan streljanja dosad su krili od njega...

— Poslao ti Mitko i pozdravio te. Veli: dogonio si mu dobra drva, pa te časti. Vino ti šalje gazda Mitar, a rakiju Janko.

Zato je pio mnogo, pio je vino i rakiju naizmence, gutao je žedno i grozničavo, očekujući svakoga trenutka da piće učini svoju dužnost...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

— A pije li ta ala drugo što osim mleka? — Pije si on vino, rakiju kao vodu, ali sad nema. Sve je to smlatio prošlih godina. Sad mora da si trpi, kad nije umio da si čuva.

Sve je to smlatio prošlih godina. Sad mora da si trpi, kad nije umio da si čuva. — A otkuda dobivaše vino? — Pre pet i više godina, u nekom selu daleko odavde, imaše jedan siromah čovek neki vinograd, koji je preko mere

I tako je živio on sa ženom svojom do vijeka svog srećno i zadovoljno. Ja sam u svatovi bio, io i vino pio, i sad mi je jezik mokar. Ko ne vjeruje, evo ga, nek dođe pa nek ga vidi!

to još dvadeset dunđera, pa kad dođeš na lađi tu i tu između dve planine, zagradi vodu što je onde, pa uspi u nju sve vino i rakiju.

Sada kad oni dođu niže dvora, srešće ih maćija na mostu i daće svakom po jednu čašu vina neka popiju. Čim to vino ispiju, postaće od njih dva slana kamena. Oštar Dan to odmah zapiše. Ujutru, čim svane, dignu se na put.

Kad, vinograd sazri, onda sveti Sava obere grožđe, metne u kacu, pa poslije istoči vino, a đavolu ostane džibra. Sad se, moj brate, domisli đavo te u džibru naspe vode, načini kazan i prepeče rakiju, a sveti

i tušta svita prošô, i tušta puta je tikve u uši zadivô, dok nije naišô na dva pijanca, koji su mislili da u tikvama vino nosi, pa su i̓ oteli, i kad su vidili da nije vino, oni od bisa tikve razbiju.

zadivô, dok nije naišô na dva pijanca, koji su mislili da u tikvama vino nosi, pa su i̓ oteli, i kad su vidili da nije vino, oni od bisa tikve razbiju.

Car joj dopusti da prenoći. Onda carica, kad su bili pri večeri, pomiješa mu u vino rakiju i neka mirisna bilja, i nudeći ga da pije govoraše mu: — Pij, care, veselo, jer ćemo se sjutra rastati, i

A bogalj ni pet ni devet nego na njega: — Kurvo ćorava, kako ti znaš da je hljeb bijel i vino da je crveno, kad ne vidiš? Sad ću te nogom u zadnjicu!

Vidjevši car i saslušavši to sve, oprosti Bekri-Muju, i pokloni mu život. Poslije toga, čudeći se car kako vino taku silu ima, i gledajući kako pijanice za njim ginu, namisli da ga jednom i on ogleda; i tako zapovjedi te mu jedno

Petković, Vladislav Dis - PESME

Zvuci violina, vino, jak dodir žena Daju nam pir, Al' svuda se kreću senke mrtvih vremena, Umrli mir. Muzika s pesmom pruža nam stare

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Bilo mi je žao što idem jer veseli dani u Vojvodini nastaju tek posle berbe i kad provri novo vino. Zlatno žito je tada već sređeno, svinje su debele i zaobljene i spremne za bogatu trpezu.

Bilo mi je žao što idem jer veseli dani u Vojvodini nastaju tek posle berbe i kad provri novo vino. Zlatno žito je tada već sređeno, svinje su debele i zaobljene i spremne za bogatu trpezu.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Lekarije, a još bolje meso i crno vino, mislila je Cveta, pomogoše, i Marko se drugoga dana podigao, ako se i osećao još slab. Zaludu ufanje.

Objedujući, naoko su svi veseli, a na zadnju vino ih podžiga, pa bockaju mladu nevjesticu i tada se i ona smije... Na odlasku, gospodar im nudi živo da uzjašu; oni

Marko u kući postavi na sto jelo i vino što bješe dohranio za večeru; postavi uredno jastuke, i, pogledavši još jednom na sređenu postelju, javi joj se s

Časom pogleda u njih a časom napolje, i sjeti se pa naredi službenici da ljudima vino donese. Gledajući kroz prozor u zalazak sunca i na morsku pučinu uskoga zatona, u čijem se moru ljuljuškaju brodice i

'Ajmo ća! Oba se uzrujaše i digoše sa stolšde. Diže se i župnik. —Pijte! — miri ih, i toči vino u čaše. —Neka! — odgovore oni u jedan glas, a i ne gledaju na čaše.

Pije se vino i spominju se čudesa svetoga Spiridiona do kasno u noć. Najposlije društvo se raziđe. Napolju mladići osjetiše svježinu

Najposlije društvo se raziđe. Napolju mladići osjetiše svježinu i vino ih podžiga, mladost nosi, ne mogu da odole volji a da ispred djevojačkih kuća ne zapjevaju, a mjesečina ih pomaže da im

Ponudi je da se založi. Ona uze ribicu u ruku i, zalažući se, sjede do njega. Poslije ručka pije jedno za drugim vino iz tikvice, i Danguba, namirivši se, već se ogleda gdje će da proljenškari po običaju, dok vrućina mine.

—Reci mu da bi' mu dao nekoliko varićaka kukuruza... —Pohlepan je na vuno... —Platio bi' i vino, i donio bi' mu u kuću eno onaj pršut što visi nad vatrom, — i pokaza kretom glave na nj, — pa da ga zajedno razrežemo

Sada njih dvoje, kraj golog ognjišta, redom otpijaju, a kad on, htevši naći štogod suvaraka da naloži, zatetura i proli vino iz čaše, veli mu: — Sine ti se ljudski napi! Ostavi to malo u sklenici staroj, da se ugreje... duga je noć...

Žena upita za decu i druge potrebe u kući. — Pij, pa ćemo kući! — odgovori on nestrpljivo. Ali, osetivši vino i slušajući pevanje, duže se zadrži. Domalo uniđe i Pavle. Dolazi iz druge krčme.

Pavle, ispivši svoju, sede do njega i naruči jednu litru na svoj račun. Pijući njegovo vino, Ilija oseća nekakovu tegobu u duši, užima se, ali — kako će drukčije?

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

je glagol piti, a između njih je ta rujna budućnost koja se sipa i pije, pa je ona rujna zato što podrazumeva rujno vino iz našega deseteračkog kulturnog pamćenja.

tome su grane što i ozidane strane manastira, listovi na grani listovi su crkvenih knjiga, a crveno cveće, to je crveno vino na pričešću: Visoka jela do neba Puštila grane do zemlje, Na grani listi zeleni, Na liste cveće crveno.

Nije, doduše, rečeno da je crveno cveće pričesno vino ili bar pričešće, nego sabor u crkvi. Ali sabor u crkvi, a ne pred crkvom, to je sabor pričesnika, koji očekuju naforu

Ali sabor u crkvi, a ne pred crkvom, to je sabor pričesnika, koji očekuju naforu i crveno vino. U poeziji se, uostalom, snagom sinegdohe uvek može pomenuti celina umesto nekoga njoj podređenog dela, što po pravilu

(3) Stari mornar strmoglavljuje se u more – Čep majke, s glavom naniže kao u život, Otčepljena boca krvavo vino toči u zore Tajanstva, i rasputanost, gle, miriše na jod.

A to nas upućuje na potpun preokret: kad pesnik odluči da u nove mehove naliva novo vino, pa i sam postaje drugi, novi.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

ljudi tako slatko i mirno žive kao ja”, jer jesenje rumeno i žuto drveće „ima na mene isto toliko uticaja kao na Hafisa vino“.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

poznatim kačarom Senom Durutom opravljali više nedelja ukopane u vinici ogromne kace slične velikim stogovima, bačve za vino i rakiju, krblje i burila u kojima se prenosi vino po celom kraju.

ukopane u vinici ogromne kace slične velikim stogovima, bačve za vino i rakiju, krblje i burila u kojima se prenosi vino po celom kraju.

Cigani sa defovima i violinama. Muški se Do večere pila rakija, bogato založilo, pa okrenulo staro vino, ne iz čaša i belića, no iz pravoga mednoga kondira od tri stare oke. Samo su dva turska prvaka produžili rakiju.

— Što da ne, ako je Bog dao, Bogdana!... To mi zakon ne zabranjuje... E, Vino i krmetinu samo ne spominji... Daj donesi da popijemo po koju!...

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Nađe babu. Baba carica. Ona sedi za trpezom, — pir, blagovanje, A velmuže i boljari stoje oko nje Pa joj toče staro vino, ono zamorsko.

Bilo jutro, podne, veče, — vino veli: sad je doba. Jedan pije jer ga znade, drugi pije da ga proba. Isto s’ pije kad se pođe, kâ što s’ pije kad se

“ Tad’ je bila setva, Danas je već žetva; Đavo žanje korov zreo — A to je i hteo. ČIČA MIJA I NjEGOVA KAPA Vino pije, vatru samu, Čiča Mija, I glava mu, i kapa mu Veselija.

Al’ namastir nije vino nikad rado davô, To je vino kaluđersko autonomno pravo; Zato ću ti nazdraviti s punim srcem želja: Da ti Bog da

Al’ namastir nije vino nikad rado davô, To je vino kaluđersko autonomno pravo; Zato ću ti nazdraviti s punim srcem želja: Da ti Bog da sreće, zdravlja, volje i veselja!

Sad ispijam čašu, da vino ne lápi, Da „zlotvora“ u njoj ne bude ni kapi. Ti sad čini svoje, a ja ću se smirit’ — Al’ zato ću ipak kroz tarabu

madžarat, madžarsko vino. mirta, mirča, zimzeleno drvo beloga cveta; venac od mirte i danas krasi nevestu pri venčanju.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

JOVAN: O pani, i ja znam peknje spivat. (Peva.) Naš pan gazda, Dobri gazda Dobro vino ma, A mi z’ jeho laski, Pime z tojto flaški Naš pan gazda, dobri gazda, Dobro vino ma, Kad ho ma, neg ho da, Šak mu to

) Naš pan gazda, Dobri gazda Dobro vino ma, A mi z’ jeho laski, Pime z tojto flaški Naš pan gazda, dobri gazda, Dobro vino ma, Kad ho ma, neg ho da, Šak mu to pan bog požena.

Krakov, Stanislav - KRILA

Na polju je bila najlepša noć rata, a iz šatora je udaralo na prosuto vino i pijane duše. Vaseljena je bila puna crvenih bakcila.

I onako su tih dana opet streljali jednoga. Vojnici su primili vino i nedeljno sledovanje u duvanu. Celoga se dana šišali, brijali i prali košulje na potoku.

Uskoro je Duško spavao, na golim džakovima i konjskim ćebadima, i nije sanjao ništa, jer se u glavu nalilo sve ispijeno vino. Duško je jahao dugo to jutro. Noge mu se uledile, iako su uzengije bile obmotane slamom.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Devojke donose vino i kad mi odbijemo da ga pijemo, piju same, brbljajući između sebe, iz crnačke učtivosti, praveći se kao da nas više ne

Pošto su me pozvali da ručam s njima ljuti kus–kus, sok od kokosa i vino od palme, radosno sam primio njihov poziv, već na samu pomisao da tako ne moram gledati u gubavca i konjušara.

Drži ga neki obućar koji svoju tezgu uveče pretvara u bar. Treći bar je još za ugao dalje. Pijem vino od palme, vrlo alkoholno, i odjednom već na drugoj čaši osećam odvratnost prema tom piću koje nije za belce.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Razume se da je za prvom čašom došla druga, treća, četvrta i tako dalje; pa onda meze, pa onda vino. U tome javiše s prednjih položaja da se kod Turaka ne opaža nikakav pokret, sve je mirno i po svoj prilici Turci danas

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

“ Ja sam pio, nisam dangubio; Popio sam toke sa prsiju, Sve u zdravlje tih crnih očiju... Crne oči, a i vino crno, — Nije čudo ako sam posrnô.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Vot sejčas mnje udalos uvidjećsja s mojim drugom i ostaljnimi bratjami Serbami. Kafedžija prinese vino i neke ogromne čaše. „Fikus“ se diže.

Pilo se potom, gotovo bez predaha, u zdravlje kapetana Voje, poručnika Fjodora Ivanoviča... Ljubisav je nalivao vino, ali sve preko čaša. — Rđavo tempiraš, bato!

Da bi im najzad objasnio, Pera je kinuo tako snažno, da je sve čaše s vinom preturio. Svi smo skočili da nam se vino ne sruči na krilo. Rusima se dopao ovaj način objašnjavanja i stadoše Peru da ljube. — Mi... vi...

Zaleti se i Brana, ali mu se marama uplete oko nogu, i on udari trbuhom o sto. Čaše i flaše rasuše se s treskom. Vino prsnu po nama. — Ura, ura! — povikaše Rusi. — Jedino te „špasava“...

Sergije Nikolajevič se zasmeja i ispusti čašu. Nališe mu drugu. „Eks!“ — viknu neko. Sergije sruči vino u usta kao da sipa u neki vakuum, pa poteže čašu o drvo. Kafedžija donese nove čaše. — Plotun zdesna!

Kafedžija sklopio ruke i moli da se više ne razbija. — Poštedi mu za danas „šifot“ — umiruje važno „Fikus“ i naliva vino u čaše. I opet „eks“. — Ah, braćec — pao „Fikus“ u zanos — širokaja zemlja Rusija...

— Dižem ovu „šašu“ u „ščast“ po’pukovnika i... i komande mesta, koja je došla da nas „poždravi“. Potpukovnik odbija vino.

— Hajdemo!... Posilni!... Otvori onu moju paprikaš konzervu, i podgrej na barutu. Donesi čaše za vino, konjak. Zemunica prostrana i oblepljena slikama golišavih žena, isečenih iz raznih časopisa.

— Ovo drugo, grofe, čini devedeset i devet tvojih razloga. Molim... Hoćeš li vino? — Riteri se ne pitaju, već se služe. A njihovo gospodstvo odlučiće sa: da ili ne.

su silazili sa fronta, bilo kojim poslom, ili na putu za Solun, svraćali su u trupnu komoru na ručak, večeru, dobro vino I prijatan razgovor.

Kapetan uze flašu i okrete se prema svetlosti lampe. — Ovo neko naročito belo vino? — Raste u ovom bunaru, ispod prozora — dodaje Kosta. — A, rešili smo da više vino ne pijemo — veli veterinar Sveta.

— Ovo neko naročito belo vino? — Raste u ovom bunaru, ispod prozora — dodaje Kosta. — A, rešili smo da više vino ne pijemo — veli veterinar Sveta. — Bogami, to je lepo od vaše strane — kao odobrava Kosta. — Slike golih žena nemate.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

u poeziji dešavalo čitavo jedno stoleće pre njega; kao da bi bilo moguće zamisliti Branka koji bi u staro karlovačko vino poezije iz vremena svoga đakovanja nasuo nepenta, pa odjednom zaboravio sve ove stihove i sve što se u ovoj knjizi

Jovan Pačić NEPOZNATI PESNIK NEVOLjA Nemam duvana, Novaca nemam, Nemam sira, Nemam slanine. Pivo je skupo, Vino jošt skuplje, Za rakiju mnogo ištu, Vode ne mogu. Tur mi se para, Čizma mi pukla, Svila mi se po rukavu Cepa na fraku.

Dakle ako ispolnite naše prošenije, hoćete učiniti sebi vječni spomen, i mi ćemo često piti rujno rusko vino za Vaše zdravlje.” U već spomenutome svom članku N.

Pivo je skupo, Vino još skuplje, Za rakiju mnogo ištu, Vode ne mogu. Taljige su skupe, Kola su još skuplja, Za karuce mnogo ištu, Peške ne

701—2, br. 561, pod naslovom Napitnica, bez oznake autora i u sledećem skraćenom obliku: Pivo je skupo, Vino je još skuplje, Za rakiju novac nemam, Vode ne mogu.

sa pesmom Nevolja: Dokle ćemo s’, pobratime, ’vako skitati, od kafane do kafane karte igrati, od mehane do mehane vino probati, a u zoru bez parice kući begati? Izdrt lakat, trbuh prazan, — moje nevolje!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Kad se vrati' — a ono sve stoji gotovo na 'noj ravni pred džamijom. Rušim ti ja krmetinu, pijem vino, a 'odža jednako uči. Uči, 'odža i ja sam učio! Tu sam 'nako kesedžijski ručô i pokupio nešto nameta.

Bojić, Milutin - PESME

Vrtom igra plamen, dršću stabla gola. A prosuto vino iz stotine suda Ključa, vri kô vrela, rastočena smola. Car dohvativ Psalme triput u njih pljunu I baci ih u dno

O, što niste s trubama i hordom Himne zvonke prostorima vili, Krvili se sa tatarskom ćordom Iz lubanja praznih vino pili?

Tad drugo vino usne su mi pile Zenice njene. I videh u njima Svu čar, o kojoj tek se privid ima. I moje oči greha su se krile.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

JOSA (odlazi). II MILISAV, ŽIKA MILISAV (koji je otvorio fascikulu, dreši je polako). Mora da je bilo ovogodišnje vino? ŽIKA: Zašto ovogodišnje? MILISAV: Pa eto, već drugu si testiju vode ispio od jutros.

ŽIKA: Zašto ovogodišnje? MILISAV: Pa eto, već drugu si testiju vode ispio od jutros. ŽIKA: Nije, dobro je vino bilo, nego mnogo, mnogo, brate. III MILADIN, PREĐAŠNjI MILADIN (ulazi, ponizno gužvajući šubaru u ruci).

MILISAV: Dokle ste pili? ŽIKA: Do šest jutros. I toliko sam se puta zakleo da ne pijem vruću rakiju na vino, pa ne možeš. Što ti je život, majku mu, čovek nije kadar ni zakletvu da održi, a kamoli što drugo!

'Ajde, neka ti prođe zasad, samo da promeniš vino; oono vino ti ne valja. SPASA: Promeniću, gospodin-Žiko. Izvolt'te prekosutra, drugo vino ću otvoriti.

'Ajde, neka ti prođe zasad, samo da promeniš vino; oono vino ti ne valja. SPASA: Promeniću, gospodin-Žiko. Izvolt'te prekosutra, drugo vino ću otvoriti.

SPASA: Promeniću, gospodin-Žiko. Izvolt'te prekosutra, drugo vino ću otvoriti. ŽIKA: E sad, hajde tamo kod gospodin-Viće.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

sultana i u vreme Ramazana čini sve što im je suprotno, a onda se na prekor carev pravda: "Ako pijem uz ramazan vino,/ ako pijem,/ vera mi donosi".

Jakšić, Đura - PESME

1856. MILA „Vina, Milo!“ — orilo se Dok je Mila ovde bila. Sad se Mila izgubila: Tuđe ruke vino nose. Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži. Nema nama Mile više!

Nastasijević, Momčilo - PESME

Nebožan, pozna, po mrlja greha ostane. Prosti za greh. Ni zrna vinograda tebi za lek. Tuđe ispile usne tvoje vino. Za gutljaj po lokva bluda. Prosti za blud. Znam, na istini je ovo, i plele bi se u venac duše.

Oh, to je, to. BRATU Oslušni, zapojem, preni tajnom. Teško mi srce, previre tišina u vino, do dna iskapi. Jer nije ovo setva, kukolj ni klas. Pjani ćuv samo prôđe i zašumelo.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Sve je bilo drukčije. Poznavalo se to po čašama vinskim, u kojima je, istina, bilo najbolje vino, ali nikad ne napunjene do vrha, da se preliva, već čiste, sa po dva prsta koliko treba prazne; po čistom uokvirenom

A naročito ako je dobro, masno parče mesa, pazio je da ga on ne uzme, da se ne pokaže gramžljiv. Čak se i vino, kao pre dok je bio otac, i sad iznosi. Ali on, reda radi, samo okusi.

On se reši. — Idite vi, ja neću. Zar, kad dođu naša braća, pusto da nađu? Da nema ko da ih dočeka... vino, rakiju... da ih ugosti?... I oni odoše, on osta. Zaista ne ode. S ostalima posla i svoje.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Demonima se, s jedne strane, prinosi žrtva (pogačica, vino, voda, so, cveće), da bi se odobrovoljili i sa njima načinio savez, ali u isto vreme, kao da ničega nije ni bilo, oni se

Na dan Svetoga Vida (15. VI p. n.) »ulazi vino u grožđe«: ako toga dana pada slaba kiša, neće od grožđa biti ništa (ZNŽOJS, 10, 57). U narodnoj medicini g.

bilo poznat narkotikum i Rauѕchmittel ‹= opojno sredstvo›, kao i vino, Schrader, o. s.). Otuda se desilo da se, s jedne strane, od setve pa dok se ne osnuje i ne izatka, stalno preduzimaju

I u domaćem, i u javnom kultu često je ona u vezi sa vinom, ili sa solju (upor. stalne izraze kakvi su »vino i p.« npr. Vuk, Pjesme, II, 1, 48, 70, i Posl., 6167: »Tako mi soli i hljeba«). P.

Kad čovek izdahne, dok je još u kući, meće mu se više glave p. (ponekad p. i vino); i od toga trenutka pa prilikom svakog pomena, posebnog i opšteg, domaćeg i crkvenog, p. je neizostavna. P.

Čini sastavni deo leka od tripera (SEZ, 14, 236), i za konje od gonturaća (іbіdem, 350). Vino, u kome je potopljen stucan koren r., treba da pije kome se klate zubi (ZNŽOJS, 14, 71). R.

sleva nadesno (uz molitvu), pa ga prelome i na obe polovine naspu pomalo vina. »To vino srče domaćin i gost, i to tako da domaćin srče sa polovine kolača koja je u njihovim rukama do gosta, a gost srče sa

Ćipiko, Ivo - Pauci

Bijaše pošao u primorje po vino, zalažući glavu, preko snježane planine, samo da ga, po običaju, na vrijeme sanese. Otac gasi božićnu svijeću

Zalažu se pečenicom, puše i piju iz pune bukare primorsko vino; na mahove razgovaraju, a ponajviše pušeći u vatru gledaju. I u tome spušta se suton i selo zakrili božićna noć.

To on, kao što i drugi seljaci, vrlo dobro znade, a i čini mu se pravo što od gospodara uzajmljeni novac troši na njegovo vino.

— A da što će od njega? — opazi Vojkan i nuđa varošanina i vinom. I naručuje dalje, i pije preko mjere, upravo vino vinom gasi. A kad bijaše da plati, pokazuje krčmaru peticu, razmeće se po stolu s njome, a neće nipošto da plati.

i pozdravlja te. Petar se prvi diže i pogleda na društvo. — Vrijeme je da se pođe, — veli, i pomisli: „Ionako ih je vino dobro prihvatilo!” — Kupiću vaše dijelove, samo da mogu Iliju goniti ... Odnijeće me vrag ali neka, — parbaćemo se.

Pa po srijedi je i gazda Jovo; nije za ništa njegov nastojnik Vaso oko njih oblijetao i plaćao vino, a i Petar ih je častio, pa neće da se nikome zamjere. Sud najposlije poništi oporuku kao nezakonitu.

Na tri dana pred Badnji dan Ilija oprema se u primorje, po božićnje vino. Toga jutra Radi beše žao oca. Studeno je, a već ima nekoliko dana što se vrijeme muti i nepostojano je, sigurno

— Mogli bi kupiti vina ovdje u varoši... i trošak je manji, — opazi Rade. — Taman si pogodio!.. Gazdinsko, građeno vino za Božić, e, jesi mi ga ti! ... Ne budali!

— Taman si pogodio!.. Gazdinsko, građeno vino za Božić, e, jesi mi ga ti! ... Ne budali! Hoće se da je božićnje vino ono negdašnje, naško, što samar njime po godine miriše, a čisto i bistro kao djetinja suza...

Dugo je što se s njime poznaje i što od njega božićnje vino kupuje, još od zemana kad mu se otac odmetnuo u hajduke. Otada dere svake godine planinu, gazi istim putem i bezmalo

Glavom ja, odgovori Rade, — upoznavši u dimu po besjedi svoga plemeštaka, što s ocem bješe po vino pošao, i upita ga: — Što bje od Ilije? — Što i od ostalih, odgovori plemeštak. — Kijamet! . —Kazuj, bolan!

Razgovarali i šalili se... kao ugrijalo božje vino, bilo ga i suviše. Ilija je bio napit, ali nije bio pijan... A i vrijeme, brate, ugodilo, da bog pomože...

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Nigde je ne nađoše. Popila ju je žedna zemlja, istopila je mesečina, sklonile je od nas vile nebeske. Danima smo uz vino prepričavali svoje zgode.

za jednim ovakvim jutrom, i sad kad sam se našao u njemu, osećam se kao da mi je duša prazna mešina iz koje je isteklo vino. Zar čovek zbilja ne može da izdrži slobodu?! Matija Stajao sam ove noći da ne bih zaspao.

Ono što je za njega igra za tebe je kazna. Što nisi sedeo, Dadara, pod tremom u hladu, pio rujno vino, jeo jalovicu, štipao za guz neku debelu i masnu dupljaru? Šta ti je trebalo da njuškaš? Šta se tebe tiču tuđi mirisi.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Milu sen Zaludu srce sniva, I zaman traži oblik njen Nju vreme maglom skriva. Tako je! Mirno drema bog, Prosuto leži vino, Pod gordom krunom carstva svog Nemirni dan je sinô I sve za blagi odmor zna O, meni bruji glava; Spokojstva, mira

Đeram se umorno sagô, a orô lagano kruži; Sunce je na zrenik stalo i vreo trepti zrak.. Garavo, pustarsko čedo, vino nek nama služi, Dok noćni padne mrak. Piću s tobom kao s bratom, Da ne pijem sam, A već posle...

I ako mudri ovaj zbor Nesloge digne stare, Utopićemo bratski spor U vino, u pehare! Al' ti se lomiš? Pogled tvoj Taliju samo traži; Ti celi život daješ njoj, I njen te nemar draži.

Voštanica tiho na stolu mu gori, Oboren mu pehar i vino prosuto... Nalakćen na stolu on je mračno ćutô, Kao tajni užas da mu dušu mori No bezumno ruka poletela maču, Kad se

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Tu se prže slatke kesege, vitke kečige, peče široki šaran, sprema sveži ajvar, i hladi smederevsko vino. Onamo mi valja poći!

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

JUNAČKI ODGOVOR LjUBOMIR NENADOVIĆ Pružilo se polje ravno Polje dugo zeleno; A na njemu knez Danilo Pije vino rumeno. Prema njemu Omer-paša Razapeo šatore – Pa on šalje poslanika Da mi s'lavi pokore.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Ulazi seljak sa kotličetom. SELjAK (Stani, pokazujući kotliče): Stano, sal još jedno kotliče vino da ni daš! STANA (i ne gleda ga.) SELjAK (navaljujući): Sal još jedno. I to od onoj što je još pokojni gazda pio.

Tu je on, tu mu oružje, tu mu soba i postelja, tu vino, koje je pio, jelo koje je najradije voleo. Pa još noću, kad se ostane sam...

se samo gleda: da se prvi cvet njemu na grob iznese; prva kruška, jabuka, u pokoj njegove duše razda; prvi grozd, prvo vino, preko njegova groba prelije, kao da je živ, kao da on to traži od mene. Oh, dedo!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Znam šta su imali i koliko su narodu davali i ostavili... Ja im znam nameštaj, i konje, i srebro, i vino... Ja im znam zbirku ikona!

Žmuri i sanjari. Dohvata sa stolića smokvu ili badem, pijucka hladnu kafu i neko slatko vino, iz osobitih šoljica. Šije lutke, i plete asurice kao one na kojima Muslimani klanjaju.

— Ne rade oni to uvek, samo u subotu, uveče, i ne baš u svaku subotu... Ponesu vino iz podruma u spavaću sobu, zaključaju se, i niko ih ne sme zvati.

debela sremska jesen, kad vinogradi, oni sa starom lozom i oni sa amerikankom, izgledaju kao neka beskrajna svadba. Vino se lije, orasi se tresu, sudžuci se mese; umazan je od šećera i šire ceo Srem. Tako čitav mesec dana.

znači uzeti grobarevu ćerku s pravoslavnog groblja; zadušnice, daće, parastosi, naučili su Mirkovu Selenu na pite, na vino, na pilav. Dobri Mirko tad poče da prima i fleke, ispočetka nekako krišom, otprilike kao Nata šiće.

Pa se Harisijades jako zakašlja. Jelena odmah skoči, donese prašak, i na srebrnom poslužavniku grčko vino u lepoj boci, vanredno umešen hleb, i, mesto maslinki, malo sušenog voća.

Harisijades žudno nasu vino u čašu, zalomi hleb, a pomače u stranu voće. — Da je još malo grčkoga sunca i mora! — ispija vino sa zadovoljstvom.

— Da je još malo grčkoga sunca i mora! — ispija vino sa zadovoljstvom. I šapće: „Artos, oinos”. Svečane reči. Harisijades govori obično običnim govornim jezikom Grka, i

I šapće: „Artos, oinos”. Svečane reči. Harisijades govori obično običnim govornim jezikom Grka, i hleb i vino, kad je za ručkom, zove: „psoma” i „krasi”.

A kad jede samo hleb uz vino — grčko narodno posluženje — onda se služi rečima pisanog grčkog jezika, lepšim, zvučnijim, svečanim jezikom nacije

— Hodi, mila, posluži se: artos, oinos, vino s medenim srcem, kako kaže naš Homer. — Hvala, ne mogu. Harisijades, koji prilično pije, kao i mnogi njegovi

Harisijades, koji prilično pije, kao i mnogi njegovi sunarodnici, pojeo je oba komada hleba i ispio sve vino. Smirio se, razvedrio se. — Jelena, ima pravo i Morfidis, imaš pravo i ti: treba rađati decu.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Kom delu vino i jelo nije oskudevalo. Pošto svoj posao svrše, predadu svoga roba načalniku s dodatkom da ga, kao roba, na kakov oće

trenutaka« MAZUR — mazurka, poljski narodni ples, a nekada pomodna salonska igra MAJDANSKI — u izrazu majdansko vino: iz oblasti Majdana, dela vršačkog vinogorja (prema selu Gudurici) MAMUZA — (fig.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Pretvaraš vino u vodu i vodu u vino; crno zamazuješ belim, a belo crnim; dižeš mrtve Lazare iz groba, a žive Lazare sahranjuješ.

Pretvaraš vino u vodu i vodu u vino; crno zamazuješ belim, a belo crnim; dižeš mrtve Lazare iz groba, a žive Lazare sahranjuješ.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Svakom je vojniku dato obojeno jaje, a kao predovoljstvo dobili su i vino. I, posle toliko vremena, razleže se pesma: Višnjičica rod rodila... Od roda se salomila...

et... „feѕt“. — O jes, o jes... Posilni na velikim poslužavnicima prinose rashlađeno vino. Kucamo se čašama. — A la votre ѕapté! — zape Živadin i nakrenu čašu. Engleskinja ispi do pola čaše.

— Ovaj baš revnosno izigrava našu savest! — ljutnu se Toplica. — Posilni! — viknu Živadin. — Daj vino. Toplica ga kao teši, i pomalo podbada: — E, nije vajde, imaš ukusa... Živadin popi naiskap čašu.

Petrović, Rastko - PESME

su evo srebrna postolja, Oko njih su Tatari, Skiti i Huni, A mnogo medovine i uzljućenog mleka ima I prosipa se vino; Gojno se slavi slavlje.

Stari mornar strmoglavljuje se u more Čep majke, s glavom naniže kao u život, Otčepljena boca krvavo vino toči u zore Tajanstva, i rasputanost, gle, miriše na jod.

I ja postah rad njega ljudožder. I pij ovo vino, jer je moja krv! Ija i rad njega postah krvopija. Sam takođe volim strasno oblik, miris, ukus, i lepotu, hleba.

izgovarajući to čudno ime njino, Da ne sputam im podlo i malo svetle snage; Tolike su mi večeri, i jutra, bojile hleb i Vino, I ono što svakog meseca primah ja od te drage.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

STOJAN Košto, pesmu! Glas tvoj! Samo tvoj glas! Marko, vino! Vino, svu mladost da ispijem! (Grli Mitka.) Oh, bato! MITKA (bolno): Beše moje!...

STOJAN Košto, pesmu! Glas tvoj! Samo tvoj glas! Marko, vino! Vino, svu mladost da ispijem! (Grli Mitka.) Oh, bato! MITKA (bolno): Beše moje!...

Sve su rukom birane. Evo i vino što je za tebe Marko cedio, bez peteljke, sve zrno po zrno. TOMA (odobrovoljen, pruža ruku Marku): Hvala, Marko.

Imao sam majku. A majka za mladost nije. (Obzire se, gleda po sobi. Viče): Marko! Dolazi Marko. TOMA Kamo sofra, vino? Služi gazdu, još sada, pa posle, možda, smrt će... (Koštani): Eh, Koštana, kćeri! De! Ne pesmu, glas samo i svirku.

Tatko na majku zboreše: »Devet još ćeri da imam, Ni jednu Mitki ne davam, Jerbo je Mitka bekrija, On pije vino kajmakli, A i rakiju nrvenac, Na vino vadi noževi, A na rakiju pištolji«.

još ćeri da imam, Ni jednu Mitki ne davam, Jerbo je Mitka bekrija, On pije vino kajmakli, A i rakiju nrvenac, Na vino vadi noževi, A na rakiju pištolji«. MITKA (mračno): E s’g me s’s tuj pesmu s’svim izede i dokrajisa.

Dolazi Mitka. MITKA (peva): Mehandži, more, mehandži, Donesi vino, rakiju, Da pijem, da se opijem, Dertovi da si razbijem.

Brat je brat! Jedno mleko smo sisali od našu slatku majčicu. I, bolje ja, nego on! Više u mehanu — ne! Vino — ne! Pesna — ne! Dom, uz ognjište! (Barata po pojasu, tražeći kesu s novcem.) I, s’g Koštan, ostaj mi s’s zdravje!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

I ALIL-AGA 310 28 MARKO KRALjEVIĆ I MINA OD KOSTURA 317 29 MARKO KRALjEVIĆ I ARAPIN 332 30 MARKO PIJE UZ RAMAZAN VINO 351 31 MARKO KRALjEVIĆ I MUSA KESEDžIJA 356 32 MARKO KRALjEVIĆ I ĐEMO BRĐANIN 368 33 MARKO KRALjEVIĆ I BEG

Ko je Srbin i srpskoga roda, i od srpske krvi i kolena, a ne došô na boj na Kosovo, od ruke mu ništa ne rodilo: rujno vino, ni šenica bela! Ne imao poljskog berićeta, ni u domu od srca poroda! Rđom kapô dok mu je kolena!

je ostale konje ogledao, ali se ono ne dadne ni s mjesta pomaći; onda ga kupi u kiridžija, izliječi ga od gube i nauči vino piti.

Kraljević poznaje očinu sablju, Marko Kraljević i Mina od Kostura, Marko Kraljević i Musa Kesedžija, Marko pije uz ramazan vino — sačuvana je istorijska istina da je Marko priznavao vlast turskog cara i da je ratovao za njegov račun.

Dok svi svatovi piju, Marko, koji je poznat kao „teška pijanica“, ne okuša ni vino ni rakiju, trezno razmišlja o latinskim zamkama, i savetuje svoje društvo da sedi pod oružjem.

junaštvo Marko Kraljević i Vuča dženeral, Marko Kraljević ukida svadbarinu, Oranje Marka Kraljevića, Marko pije uz ramazan vino i u drugim pesmama. Marko je za Turke kao kobac za preplašene vrapce.

takvi su: „Još zorica nije zabelila“, „Česte knjige idu za knjigama“; zatim oni koji počinju rečima: knjigu piše, vino pije, kad se ženi, konje jašu, slavu slavi, hrani majka, rano rani, boga moli, protužio, razbole se, sanak snila, kliče

o različitom poreklu (u pesmi Marko Kraljević i Musa Kesedžija): Prođi, Marko, ne zameći kavge, il' odjaši da lijemo vino; a ja ti se ukloniti neću ako t' i jest rodila kraljica na čardaku, na meku dušeku, u čistu te svilu zavijala, a

u kneževoj kletvi u Musiću Stevanu), ponekad se ponavlja obrnutim redom (na primer, u pesmi Marko pije uz ramazan vino).

Brđanin; gospoda hrišćanska triput mole Đema: Bogom brate, Đemo Brđanine, tu nam nemoj objesiti Marka, neće rodit vino ni šenica, evo tebe tri tovara blaga!

Te ličnosti su knez Lazar i Miloš Obilić. Lazar je sluga kod cara Dušana, takav sluga koji služi vino i gotovi večeru. Po svome društvenom položaju on ne može da se oženi sestrom plemenitih Jugovića.

Ko je Srbin i srpskoga roda, i od srpske krvi i kolena, a ne došô na boj na Kosovo, od ruke mu ništa ne rodilo: rujno vino vi šenica bela! Ne imao poljskog berićeta, ni u domu od srca poroda! Rđom kapô dok mu je kolena!

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

DUŠI 10 SEJAČI 11 HVATANjE SENKE 12 MOLITVA ZA DUŽI ŽIVOT 13 DOBRA LOZA 14 POHVALA ŽENI 15 VELIKA GOSPA DOMAĆA 16 VINO I ŽENA 17 IZ BLAŽENOG AVGUSTINA 18 RAAVA 19 DOKLE NA TIHU VREMENU PLAVAŠ...

A mi sad nismo od robinje deca, nego samo Velike Gospe Domaće. VINO I ŽENA Razgoneći tugu ti sa srdca, Tko bi te tuđin I s tuštenim maznim rečma Mogao razblažiti i potešiti, — Već ako

tugu ti sa srdca, Tko bi te tuđin I s tuštenim maznim rečma Mogao razblažiti i potešiti, — Već ako dobro vino I lepozračna, smešljiva žena?

Tako i toga časa ne moš znati u koje će dobi doći angel. ZEMLjA SI... A zemlja si, Ne voda ni žustro vino, Ne po mnogu vremenu Opet ti je povratak U zemlju.

Osobito svakoj rastlici svoju razlikost daje, te na maslici s vode zejtin rađa, a na lozi vino; na razliki drveti, razliko i voće biva. Tako i obaška svakoj travici svoj dar joj voda izdaje.

I jedan upisa u svojoj cedulji da je vino od svega ponajsnažnije, jer ono svakoga čoveka može s nogu svaliti i najpametnijega izumiti, ko ga mnogo pije.

Oni taj grozd izgmezdiše i iscediše ga, a hrišćani mu bistro vino piju. Oni u Judejskoj zemlji im čistu pšenicu zasejaše, a mi s vernim srpom klasove pšenične žnjemo.

sebe odevanju i poviše novčanom sticanju golema nam je starost, a oči i misao na tuđe trapeze ispijajući dolije, i lepše vino probirući. Kako ne bi to na zlo nam slutilo?

Čovek se u bedi i brizi kali. Ne zaboravljaj se Boga, koji te hrani i oda zla brani. Poznaje se u kome sudu vino ima po kucanju i po mirisu. Napasti će ti siromaštvo kano zao putnik. Svakad se uče, a nikad se ne urazumljaju.

I kuće im nad, glavom prokapljuju, a laktovi svakad prodrti. Maslo i vino s hlebom ljude veseli, al' ležaci baveći se sve o tomu, svoje domovine smanjuju.

Drugom zlokobljenje, onom i zavrat pada. Svakad je bolji stari vojak negoli novi i vino staro svrh mušta (neka ponapre bujna pamet i krv prevri i lepo se utaloži, da na meri stoji, i potom mlazove puštati

ogledno skupo i meko nošenje gizdavo, mnoga tafra, kuhari, sluge i sluškinje, turli, turli jedžeci, hubavo izborli vino, slatko jeto i piće, s govenjem služenje u volji, svako činjenje mnogih sa sviju strana mita i peđkeši, tušteni milkovi i

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

piće poznavao, upoznao se ovde i s vinom; potreba državna iziskivala je te je došao baš u onaj kraj gde je crno župsko vino bilo malo skuplje od vode.

ostale dane svoga života samo župskom vinu, rezonujući da na taj način dobija i u novcu i u vremenu: pivo je skuplje, a vino jevtinije, i, što je glavnije, ne dangubi, — dobiva u vremenu, jer se od župskog vina mnogo ranije opije nego od onog

Pan Franćišek ne komponuje više ništa; čak ne komponuje ni to, ni vino sa sodom, nego pije vino onako „klot“, kako ga je bog stvorio. Sada je veran i stalan član te kompanije ciganske.

Pan Franćišek ne komponuje više ništa; čak ne komponuje ni to, ni vino sa sodom, nego pije vino onako „klot“, kako ga je bog stvorio. Sada je veran i stalan član te kompanije ciganske.

— Ja san nemam... Ja za večeru ne znam.. — Lele! — reče malo podrugljivo Zona. — Ja vino točim, vino ne pijem; pesnu iskam, pesnu ne slušam, a sve zarad tebe, Zone!... U lov idem, pušku ne ispalim!

— Ja san nemam... Ja za večeru ne znam.. — Lele! — reče malo podrugljivo Zona. — Ja vino točim, vino ne pijem; pesnu iskam, pesnu ne slušam, a sve zarad tebe, Zone!... U lov idem, pušku ne ispalim!

), časti mi moje i ove mi pričesti, — to jest, kud ja odoh — ovo nije vino, — nego ove mi rakijice i ovoga blagoslova što pljušti, časti mi, ne bi’ — veli Milisav — ni pogledao na milion, nego

Zapevaše onako malo orijentalski — tiho i sanjivo, malo kroz nos zapevaše: Kad ja imam rujno vino, — zašt’ ga ne pijem? Aj-haj-haj! Kad ja imam čarne oči, — ej, zašt’ ih ne gledam?!...