Jakšić, Đura - PROZA
Kad smo se malo vinom i jestivom potkrepili, onda ću ga ja ponuditi da idemo malo do pred crkvu, gde su momci i devojke kolo igrali.
Kolo se sve više širilo, već se i starci, ugrejani vinom, hvataše do razigrane momčadije... Samo jedan momak stoji u kraju...
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Na kelneraju: čaše, polići, čokanji, okanice i polokanice, s vinom i rakijom; šoljice, šafoljić sa slatkim od ruže, u kom se vrlo često nađe po nekoliko muva, mravi svakad, a kašto i po
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
preći na drugu stranu prepočetak — uzorak, mustra (obično za ručni rad) prten — kudeljan, lanen putir — čaša s vinom i hlebom za pričešće puce — dugme ravan — način konjskog hoda, kad konj istovremeno gazi obema levim ili obema desnim
Dučić, Jovan - PESME
Njeni je ljubavnici posipaju mirisima iz Jafe, i kite perjem iz Bruse, i vešaju joj đerdane iz Samare, i zalivaju je vinom sa Kipra. Na nokte ruka i noga meću joj rumeni bakam iz Angore.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— video sam da je devet sati, i da je moja mati, zabrađena, držala pod miškom jednu veliku pletenicu i u ruci bocu s vinom. Toga dana bila je nedelja. Nisam morao ići u kancelariju.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
? — čudi se gost, ne znajući ni sâm šta više da pita Julu. — E — predloži pop Spira — ’oćemo li da malo isperemo gušu vinom? — A koliko ga imate u podrumu, zaboravio sam da vas zapitam! — reče g. Pera. — Pa imam tako trideset akova.
— šali se Nića. — Tako beamteri mešadu; pijedu vino, pa presečedu rakijom, pa onda opet vinom. — ’Ajde daj mu i rakije — veli domaćin. Doneli mu i rakije. Pije Nića rakije, pa se prihvata jela i nudi domaćina.
Posle punča obrediše se opet vinom. Najrazgovorniji je pop Ćira; doliva i sebi i ostalima. Hvali sve svoje po kući. — Kakva majka, takva i ćerka!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— I sam se radujem, — odgovori Ljuba. Tako sad u zadovoljstvu ručaju. Vino još ostaje na stolu. Belkić jednako vinom nutka goste, osobito Ljubu; no Ljuba slabo pije: primetio je na Belkiću da ga iskušava da li rado i mnogo pije.
Sad na drugu stvar. Kod vas dobro vino rodi; kakva je bila berba? — Srednja, no ja ću već služiti sa starim vinom „auspruhom”, — odgovori Ćirković, uvidevši kud fiškal šiba. — Sad smo svršili, — završi fiškal.
Afrika
Večeram brzo, pijem filtrovanu vodu koja miriše na osušenu zemlju kroz koju se cedila; gadim se. Mešam tu vodu sa vinom donetim iz Basama, da bih ugušio njen ukus, ali se na sve to gadim sve više.
Kuvari nam spremaju izvrsnu večeru sa vinom i sodom. Domaćin je velika i važna ličnost za okolinu; on kupuje proizvode lova za krpe, brazletne, kolajne i likere.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
od tri stotine ljudi ležalo je, na kamenu dvorišta, jedan preko drugoga, žvakalo, gutalo, još vruć, hleb, i zalivalo ga vinom. A burad su odjekivala od udaraca nogom, kao buka bubnjeva.
Ali on ni da okusi nije hteo! Celog tog dana, njegove ujne nudiše ga orasima, lešnjicima, papulom, ribom, vinom, pa kako beše sveta u kući, proveo je ceo dan bez matere. Ali, kad dođe veče, navali opet da mu da, da sisa!
Višnjevski je bio snabdeo majora, ne samo potkovicama, i vinom, nego mu je dao i najboljeg vodiča, koji će ga do varoši Jaroslau pratiti.
Višnjevski mu je naredio da nastavi put odmah, idući dan, bez zadržavanja. Snabdeo ga je hranom, potkovicama, vinom, jer je voda pijaća, te godine, bila nečista.
Carica je bila svemogući autokrat, ali je, svojeručno, služila oficire, gardijske, vinom. Sve do pre dvanaest godina, ti gardijski pukovi rešavali su, ko će sesti na presto Petra Velikog.
Teodosije - ŽITIJA
Kada su stranci izišli i ostavili ovoga Neofita u priprati crkvenoj, on, vinom opterećen, i ne znajući čestito šta čini, leže na kamen koji beše vrh groba svetoga i na njemu spavajući odmaraše se.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Često idu dva i dva zagrljeni. Kad se zaustave da obeduju uvek jedu zajedno. Čutura sa šljivovicom ili vinom ide od jednoga drugome.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Bilo je tu i kolača i mesa, pa čak i boca s vinom. Ataman je ukopčao za sekundu, ali mu se, očigledno, gadilo da jede hranu sa grobova. Čekaju ga na ručak, rekao je.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Šta će ti ta bakalnica? — Ja mogu i bakalnicu imati i špekulirati. No, s čim da špekuliram? — Ma s čim. Hoćeš li sa vinom? Vidiš sad kako je dobra cena u Đuru i Požunu. Ne bi zgoreg bilo dve-tri lađe odneti.
Sutradan ih skinuše i ukopaše sa onom četvoricom. Pri odlasku komisije, još je gospodar Sofra sve dobrim vinom počastio. Posle odlaska komisije, društvo mora još koji dan ostati, dok se ranjeni kočijaši oporave.
Posle toga opet proba „auspruh”. I to mu se dopada, pije. Nije mu do reda, je li rakija za vinom, ili vino za rakijom, samo kad je dobro.
Kamo sreće, vele, da su oni mogli to učiniti. Posle toga pozovu komesare u svoju sobu, te ih dobrim vinom počaste i zahvale se. Komesari odu, a putnici sutradan opet se krenu.
Sve se njih dvojica razgovaraju. Gospodar Sofra svaki čas nudi ga vinom, pokušava, bi li mu slabost uhvatio, bi li bi se malo nakresao, no Profit pametan, ne da se uhvatiti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Daleko od trpezarije, doveo je Isakoviča da večera tu, zalivajući sve, obilno, vanrednim vinom, koje je imalo skoro toliko godina koliko i dečaci njegovog dvorskog hora.
Mratu. I sv. Mrata mu pomože, utoliko što ga među tim mnogim vinom, čašama i gorućim svećama seti brata njegovog Aranđela, koji je imao običaj da pri sklapanju trgovačkih poslova po
Okrenut leđima vatri, grejao bi se budan, u proletnjoj noći, pokušavajući, već nekoliko dana, da izleči stomak glađu, vinom i rakijom, zaogrćući ga ovnujskim kožama, po savetu svoga sluge.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
dobar stočar. U Zaplanju, kada donesu dete s krštenja, prvo ga „iznesu na sunce i zapoje ga vinom da bi svakad bilo rumeno kad u družinu izađe“.⁷³ Dete se krsti pre podne, a u podne se pravi svečani ručak.
“ Neke porodilje dete zapoje vinom i izgovore tri puta ove reči: „Kad u svetu nestane hleba, vina, kvasca i petlova glasa, onda se ovom detetu život
Matavulj, Simo - USKOK
Stevo pričeka dokle se obrede vinom, pa nastvi: — Odmah zatijem udarismo na drugi šanac. Tu je prednjačio Joko Dragov...
Ne razumiješ ti naše rabote! Knez huknu i naredi kćeri da služi vinom. Ženske bjehu ućutale i slušahu takođe pažljivo. Janku se činilo da sanja.
— Junak, bogami! I od kuće i junak! — viknu Mrgud. Milica bješe prišla k njima, da ih posluži vinom, pa, ne htjevši prekidati Janka, ostade cijelo vrijeme iza Krcuna, naslonivši ruku na njegovo rame.
Najstariji đak, njeki Obrad Miletin Lješnjanin, spretan mladićak od sedamnaest godina, s pištoljem za pojasom, posluživaše vinom duhovnika i đakona; pred vojnicima bješe bardak, kod slugu, na klupi, drugi.
— povrnu Cuca. — Za vas se može reći: „Sedam kuća jednu kozu muze, još se hvale da se dobro hrane!“ Crmnica vam vinom rađa, ali ga Katunjani piju; Crmnica vam voćem rađa, ali se drugi njim slade!
Cijelijem putem svatovi meću iz pušaka, a desni djever nudi vinom ljude, mimo čije kuće prolaze. Kad se svatovi primaknu djevojčinoj kući, onda iz nje izide njen barjak, biva, prvijenac i
Da se polažu hljebom i vinom i svakim dobrim činom!“ Onda desni djever preda nove opanke bratu djevojčinu, a ovaj otide u prijeklad, gdje sestra
Za sovrom tada napija svatovski stari svat starom svatu od doma. To je druga zdravica. Tek treća počinje vinom. Nju pije domaći stari svat u zdravlje svatova.
— reče medik i otide. Janko se probudi tek u njeko doba noći, te ga nahraniše prženijem jajima i zapojiše vinom. Medik je sâm te noći bdio. Ranjenik osvanu vedriji i snažniji, te lakše podnese ispiranje i uvlačenje upretka.
Milićević, Vuk - Bespuće
on nije žalio da, svakom prilikom, počasti i pogosti što bolje može stariju gospodu od sebe i da ih napije najboljim vinom i podvori najslađom pršutom, da pokolje desetero pilića, jagnje, prase, da ih gosti po nekoliko dana i da ih ne pušta da
Sremac, Stevan - PROZA
Obuze ga kao neka melanholija, koja tako često, nekako uvek uporedno s vinom, obuzima svakog smrtnog. I Jova se sada dade u tugovanje i zaćuta.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Iz kuće svakog časa izlaze poslušnici, donose jela, kotlove s vinom. A do kuće, ispod streje, između muških u dvorištu i ženskih u sobama, seli Cigani. Svi u senci. Sviraju.
sobu, u kojoj behu čitavi redovi pospale dece, razbacanih stvari po sanducima, tepsije pune parčadi hleba ukvašena vinom i jelom. Brzo se zgurih i legoh. Kandilo gori, oko mene toplo, iz velike sobe pesma, veselje.
Čulo se kako Marika, takođe povezana u duboku, crnu šamiju, isplakana, ali pribrana, nudi vinom žene tihim glasom. Tamo iz kujne, u kojoj je jednako bilo mračno i tiho, pokatkad bi dopro koji šušanj.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad anđeo siđe na zemlju, opet se pretvori u prosjaka, pa otide k onome što mu potok teče vinom i zamoli u njega čašu vina, a on ga odbije govoreći: — Da ja dajem svakome po čašu vina, ne bi toga bilo.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— jer je greškom upao u bure s mladim vinom, pa kad je krenuo kući u svoje šuplje drvo b. b. (bez broja), malo je kao pevao i svašta, a preterano bi bilo tvrditi
“ — pita teča Mita iz provincije, a u rukama mu tipično. provincijsko prase na ražnju, obavezno balonče sa vinom, šunka, kobasice, pečeno pile, krvavice, švargle i kolači sa jabukama, kao, on iz pro vincije, pa, kao, fol, zanosi
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Šta reći sebi, dok još traje služba? Ugasi svetlo, radio isključi, da zaspi slovo s vinom što ne buči: u crkvi smrti svet je božur-žurba, što bojom drži ritam nestajanja, a radost svoju ne stiže da sanja.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ljudi proteruju stazama mazge natovarene vinom. Žene pronose na glavama velike ćupove sa vodom. Na jednoj zaravni desetak derana digli grdnu larmu igrajući se vojske.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— i seda starina u epitrahilju pođe lagano između mrtvih, škropeći ih vinom. Vojnici ga prate pogledom, starajući se da upoznaju mrtve. Jer tamo su njihovi rođaci, braća, drugovi...
Pešaci diraju uvek artiljerce, kako u ležištima prednjaka nose flaše sa vinom. — Druže, opasno je van se nagnuti! — veli mu kroza smeh Aleksandar.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Blago dvoru, u koji će doći! Čij li će i dvori dočekati? Čija l’ majka darom darivati? Čij li bratac vinom napojiti? Čija l’ seja među njima biti?“ Bratac seji tijo odgovara: “Sejo moja, budi mi vesela!
Naši će i dvori dočekati, Naša majka darom darivati, A ja ću i vinom napojiti, Ti ćeš, sejo, među njima biti.“ 56.
drvlje i kamenje, Dok je našla guju otrovnicu, Zaklala je zlaćenim prstenom, Utočila po kondira jeda, Ono drugo vinom dotočila, Pa ga dala svom bratu rođenom, Te je svoga brata otrovala; Pa otide momku neženjenu: “Ljubi mene, momče
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Jednu čašu mladosti njegovoj. Zid je bio beo kao ovaj čaršav, poprskan krvlju, kao ovaj vinom. Pijem u slavu onog austrijskog vojnika koji mu je prišao da mu zaveže oči.
Ti pužići se nabadaju na igle, pa liče na crve, a zalivaju se nekim divnim, žutim vinom, koje cveta nasred stola, i miriše.
Deca i zveri i žene gole putem padahu po tebi, polivene vinom. Videh na njima maske i hetere i dželata, u beloj svili suznu, stidnu Madonu sa sinom u bujici krvi i kruna i zlata.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Poslužiše me vinom i kolačima, i ja se pozdravim sa šefom i pođem s jednim pandurom, koga mi dade da me odvede u gostionicu, ukrašen
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A vala nije ni njegov manji. Ako ja pijem rakiju, ne skomrači ni on vinom. Ali šta ćeš... i nos se u sirotinje bolje vidi«... Vrata se otvoriše i zvonara se za čas napuni gostima.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ova čast jako je kosnula molera, i ovaj, ushićen lepim rečma i dobrim vinom gazda-Đorđevim, namala mu još nešto i preko ugovora za sretna ostanka, onako pride, od one farbe što mu je ostala.
Leventovao je tako sve po mehanama. Uvek mu je jedan ili drugi rukav od košulje bio »uflekan« crnim vinom. Povazdan tako sedi u mehani ili pred mehanom. Malo govori, samo ćuti pa zvižduće ili pevuca kroz zube.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
TOMAŠ MARTINOVIĆ Pričaću vi za toga đavola. Mi igrasmo u kolu s gostima, ređasmo se naokolo vinom, dokle puška izviše Pišteta¹ puče jedna, i čovjek pokliče: „Ko je vitez, ko je dobri junak!
ĐACI Naložili, đedo, kâ trebuje, presuli ih bijelom šenicom, a zalili crvenijem vinom. IGUMAN STEFAN Sad mi dajte jednu čašu vina, ma dobroga, i čašu od oke, da nazdravim starac badnjacima.
NjIM DVA MOMKA MEĐU SOBOM JEDNU SINIJU I NA NjOJ DVADESET OKAH ŠENICE VARENE, IZMIJEŠATE ZRNIMA ŠIPČANIMA, NALITE DOBRO VINOM I MEDOM. NAROD SE ČUDI NjEGOVU POSLU, I SAV SE OKUPI OKOLO NjEGA DA GLEDAJU ŠTO HOĆE DA RADI.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Docnije, kada bi mislio da je Sofka već zaspala, dolazio bi i on gore sa još nepopijenim vinom u stakletu i produžavao pesmu.
Ti već znaš to. Radiš sa vinom. A za zatvor na podrumu znaš već kakav je siguran! — A već za to. I Sofka po glasu njegovu oseti kako Tone već
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Sve što je dalje govorio sve im je mili postajao. Njegove lijepe crte dođoše opet u sklad. Pošto se obrediše vinom dva puta, serdar se digne te dohvati gusle što visjahu ukraj oružnice, otra prašinu š njih, pa zagudi i zapjeva,
A, kao iz daleka, nešto te bi se moglo razumjeti kako bi se bolje svezalo to prijateljstvo. Ljudi se izrediše vinom, pa premetnuše razgovor. Stana slušajući zdravicu, najprije sva pocrvene kao žeravica, pa ublijeđe kao krpa.
Za vas se baš može reći: ’sedam kuća jednu kozu muze, još se hvale da se dobro rane!’ A, te i vi. Crmnica vi vinom rađa, ali vi ga drugi piju. Crmnica vi voćem rađa, ali drugi š njim usta slade.
Tako i bi. Na brzu ruku ljudi založiše. Popiše u slavu i vaslavu, obrediše se po jednom vinom, pa strugac na vrata. A, bogami, i vrijeme je već bilo.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— zahvalan elemenat i ritmovana, čak i stihovana izraza i kvalitet prave ditirampske lepote (Neka se prelivaju bačve s vinom, domovi životom i zdravljem, a polja rodom i berićetom, da bog da!).
— I zdrav si mi, brate! Za zdravlje našega kola i polja! Da bog da da nam kolo vodi, a polje rodi, polje nam rodilo vinom i pšenicom, naše kolo muškom dječicom, planine urdom i tjenicom, naše zgrade i livade ovsom i kupusom, naše strane i
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Kad anđeo siđe na zemlju, opet se pretvori u prosjaka, pa otide k onome što mu potok teče vinom i zamoli u njega čašu vina, a on ga odbije govoreći: „Da ja dajem svakome po čašu vina, ne bi toga bilo.
“ Dečko izišavši na polje, čučne u mraku, pa izvadi iz torbe pogaču i pečeno pile i čuturu s vinom pa | stane jesti i piti.
Sveti Sava - SABRANA DELA
I onima koji obeduju: Da ne dajete jedan drugome jela nikakvog ili pića, sve do male kaplje smešane sa vinom, nego ako se desi da nekome često nešto od ovoga treba, on da se podigne malo, veoma učtivo i sa pobožnošću, i da
A gladne treba hraniti i duši davati, kao što rekosmo, uzakonjenim hlebom i vinom i sočivom nekim, od vaše pretekle hrane.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
puna | usta vina i ne mogući od smeja uzdržati se, okrene se u itošti da ne poprska astal, pak ti prsne s[a] svim vinom iz usta na Malenicu i svega ti ga po ustma, po očima, po obrazu i po [h]aljina poprska.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Neka je vrag nosi koja je da je, nego pomozi, Cvito, pa ću te napojiti dobrim vinom! — reče Osinjača, a zabašuri svoju zabunu kašljem.
— odazva se Mačak. — Ajde mi donesi onu kutiju praška iz moje kamare! Zaboravija sam ga, a triba da ga pijem s vinom! Mačak nemade kud ni kamo. Vidi zlu igru fratarsku, ali je red slušati.
Balegan se, kao obično, šetao po dugačkoj trpezariji, pa skloni sud s vinom i otvori, a kad vidje Bakonjino blijedo lice, ustuknu prestrašen. — Šta se dogodilo? Da nije što stricu? Da nije umra?
Dođe fra-Zaharija; dođoše svi stričevi, i Šunda s ranjavom nogom, pa i njihovi odrasliji sinovi. Knez ih počasti vinom. Svi su se nadmetali ko će više polaskati Bakonji.
Ljudi su se brijali, žene su vjetrile zubune i opregače, uzajimao se sapun po kućama, natakali se višci rakijom, burače vinom, trgali se šipci sa tavana, brbale su dunje po dnu kovčega, zadruživala se stoka kako će i više čobana moći na bogomolju.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Čerečili su meso, hitro, ko oteto I zalivali ga vinom, sličnim medu. Dimila se vatra, s travnjaka, u drvoredu. Kao da gori gnezdo: kroz vruće rešeto Izletale su kokice — ko
Ćosić, Dobrica - KORENI
Bezdušnik. Odavno si ti pojeo svoj deo. Ja sam ovo zaradio. Ništa ti ne dam! Đorđe preturi bokal sa vinom. Sofra kao zaklana; curi crno vino na njegov opanak. Ne molim milostinju, govori sebi Vukašin.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
kao što je nadgledao i podrum u koji su, iz Karlovaca i Zemuna, iz Feneka i Vrdnika stizala, kao poklon, mala burad sa vinom. Bavljenje sopstvenim domom nimalo ga nije ometalo u bavljenju drugim poslovima.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Đ. Jakšić XVI PIJEM... Pijem, pijem... al' u piću Još se nikad ne osmenu' Kao da je rujnim vinom Bog polio hladnu stenu! Posrne l' mi katkad noga, Družina se luda smije Al' se brzo smeha trza K'o od jeda ljute zmije.
Srbe brate, i Srpkinjo sele, Kojima se jošte danci bele, Rastav'te me sa ovom daljinom, Moje kosti operite vinom, Pa ih nos'te našem zavičaju, Zavičaju, mom negdašnjem raju.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Onda uze bokalče sa vinom i reče: „Da se vratim na naš započeti razgovor! Od svih pobrojanih filozofskih škola najmiliji su mi hedoničari.
Tu ih počasti Euristenes bogatom zakuskom i vinom iz Lilibeona, današnje Marsale. Za nepunih osam dana pronašao je naš aleksandrinac da je to vino nenadmašne sadržine.
Kao mezeluk spremi nekoliko lepih riba, prženih na zejtinu, i dodaj koju lepu maslinku. Napuni veliki zemljani krčag vinom sa Alabana, a dodaj još i koju flašu Lakrime Kristi! Ove poslednje reči izgovori opat suznim glasom.
Opatov pogled pade na čašu, napunjenu rumenim vinom. On je podiže u vis i reče: „Evo ovo nam je dragi Bog utočio iz svoje bašte. Ergo bіbamuѕ!
Burence sa usoljenim morskim ribama, zemljani krčag, napunjen vinom i jedna živa guska, koja je svojim gakanjem pozdravila prisutne, bili su takođe sastavni deo prtljaga. „Hana!
Kad dođe red na jagnjeće pečenje, naredi ujak da se sa peći skine krčag, napunjen vinom, i da se čaše napune. Onda progovori: „Današnji praznik koji je sve članove naše porodice, rasute ovde i onde, okupio
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i tako, dok su krckale kokošije kosti i zadovoljni supruzi nudili se vinom, mi smo ćuteći slušali kako kiša pljuska u prozor i kako ritmično lupa voz odmičući sve dalje i dalje.
Za to vreme Nikola mi je pružio čašu s vinom: Dobro doš'o, pobratime! Ispij, molim te, sve ispij! Nismo svaki dan! Ja ga poslušah. — Pa kad stiže?
) Čekam ja efekat i taman prineo čašu s vinom da se prikupim za novu priču, kad me ona svom snagom lupi po ruci: „Propalico, veli, zar te nije stid da to pričaš?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
To rekavši uze čaše s vinom, te ispije obadvije, i namah se stvori u slan kamen. Poslije tri godine dobiju njih dvoje sina.
Hajduci odu. Snaha im postavi u podrumu, napoji ih vinom, pa zatvori za sobom vrata i ode da donese novce. — Šta je najposle kazao moj svekar? — zapita ona. Oni joj rekoše.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Njih dvoje sami časom zagledavaju se, pa proslijede putem; on, razigran vinom i blizinom njene mladosti, sada siguran, požudno gleda u nju kao u svoje neograničeno, zakonito vlasništvo, no ona ne
iz Levanta, što joj bjaše miliji od drugih, zaboravi na se i na svoga čovjeka: nudi ga mlijekom i sirom, i poji ga vinom, i pusti se s njim u razgovor. Iz razgovora doznade da se oženio i da će osle rjeđe na more ići.
osluškuje teške glasove što isprekidano do njega dopiru i selom se razliježu: težaci pjevaju, omamljeni vatrom, umorom i vinom. —Pjevaju od nevolje! — smrsi, i mjesečina tragom uniđe u kuću. — Da mi je znati gdje si dosada bio!
Već putem oseti samoću što ide kući, a nje neće naći. Drugde, kad bi se vraćao iz varoši, bio je zagrejan vinom i mišlju da će kod kuće biti sve uredno. A sada, kad je došao, nađe utrnutu vatru na ognjištu.
Domalo uniđe i Pavle. Dolazi iz druge krčme. Dok ga je Cveta ugledala, razdragana vinom, ponudi mu svoju punu čašu. On je samo k ustima prinese, pa upita Iliju hoće li s njime ispiti zajedno, nadušak, po
I idu zajedno. Ilija je odgrnuo kabanicu s glave, razdragan je vinom i željom za ženom; rekao bi joj štogod, ali ga ometa Pavao, a žao mu terati ga od sebe. I žuri putem što bolje može.
I on će danas da se mrsom založi i da ga zalije jakim primorskim vinom, čiji miris tri dana se oseća, i trećeg dana, štono vele, „s konja obara ”.
Pa još je i rano: tek se čvrci bude, i dubrava još vinom ne miriše. Dolazi i župnik, težak, zadihao se, tare znoj sa čela i unilazi ravno u crkvu.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Otuda i boje uzete sa svečevih zenica imaju čudotvornu moć da slepome vrate vid. Eto, zato se i piju s pričesnim vinom. Ni hiljadugodišnje zabrane nisu mogle potpuno da istisnu ovu kulturu kao nepresušan izvor raznih „sujeverja“.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Turci se iznenadiše n guslaru i pesmi. Vukašinović od zadovoljstva sam ščepa od sluge kondir S vinom i pruži ga Durutu, moleći ga da potegne „kao nekad naši stari“... Pa mu i to bi malo.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Jedan pije da ne zaspi, — drugi vinom sanak hita; Petar pije porad žeđi, Pavô — porad apetita. Pije s’ posle masnih jela, — al’ i onda kad se posti.
Krakov, Stanislav - KRILA
Vojnici se primakli vatri. Oči su suzile od dima. Mršavi bataljonski pisar seo je na bakvicu sa vinom za oficire. — Naše jevanđelje jedno samo ubijanje dozvoljava... — Je li, Branko, a šta komandant?
Sveštenici su te grobove svečano prelivali vinom. A sada su vojnici bili grozno žedni, jer su granate, odjednom poludele, pobile celu komoru sa bakvicama.
U jednom kutu je bila gomila konzervi. Otvorili su i bakvicu sa vinom. Na vratima se pomaljali novi ljudi. Svi su imali nečeg sličnog što se utisnulo u njih. Svi su jadikovali.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Večeram brzo, pijem filtrovanu vodu koja miriše na osušenu zemlju kroz koju se cedila; gadim se. Mešam tu vodu sa vinom donetim iz Basama, da bih ugušio njen ukus, ali se na sve to gadim sve više.
Kuvari nam spremaju izvrsnu večeru sa vinom i sodom. Domaćin je velika i važna ličnost za okolinu; on kupuje proizvode lova za krpe, brazletne, kolajne i likere.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ A veselo društvo ne misli se dugo: „Nek njih dvoje seku, niko neće drugo!“ Kad poliše kolač vinom, Pa srknuše, kâ šta treba, Zastadoše, zbuniše se, Duša im se uskoleba.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Rđavo tempiraš, bato! — veli stručno Sima „Jarebica“ i skače da uhvati litar sa vinom, ali tako naglo da se prevrnu klupa na kojoj su sedeli Fjodor i Pera. Ovi lupiše leđima o zemlju.
Ovi lupiše leđima o zemlju. Ali oni se ne dižu, već mlataraju nogama po vazduhu, dok ih „Kica“ škropi vinom. Fjodor i Pera pogledaše jedan drugoga i počeše se smejati.
Da bi im najzad objasnio, Pera je kinuo tako snažno, da je sve čaše s vinom preturio. Svi smo skočili da nam se vino ne sruči na krilo.
Krenuli smo na drum. Za nama idu kafedžija i posluga sa vinom, deca, narod, harmonikaš, oficiri koji su se zadesili u polju.
Je li tako? — Tako je, gospodine kapetane! Posilni stavi na sto balon od pet litara napunjen vinom. — Kosta, nalivaj !... Na prvom mestu da uslužimo naše ljubazne domaćine: Racu i Svetu. Dede! — Mi ne pijemo više.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Proja mi pada na znoj i voda slađa, Milenko, Neg’ tvoje tebi poslastice stranim sa vinom. U sreći Ne ponesi se! Naplotak jedan iz blata, u blato drugi. Dosta je.
majka neutešna gledi, Prekosavskim carskim Srbma plačevno besedi: „Primite mi u zagrlje moju decu dragu, Hlebom, vinom i ljubavlju dižite im snagu. Brat vam se vije, Nek’ srce bije Srbinu.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
U nama nije jedna krv! STANIŠA: I nije! Sin rođeni ja sam Ivan-bega, Ti kopile časa ćudljivoga. — Svladan vinom i rakijom Ivo, U nemoći muškog molovanja, Stvorio je razmaženo bepče Da se njime kô lučetom malim Ćud pakosne žene
Jakšić, Đura - PESME
1860. PIJEM... Pijem, pijem... al’ u piću Još se nikad ne osme’nu’ — Kao da je rujnim vinom Bog polio hladnu stenu!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Kada svatovi dovedu mladu u novi dom, onda ona, prvo, stupi na prag i tu bude napojena vinom, a odmah zatim svi svatovi odu domaćem bunaru; mlada i mladoženja obiđu tri puta oko njega, i onda bace u bunar (ili
Ostalo se radi kao i u Sremu. Bolesnik se, pored toga, založi medom i napoji vodom i vinom. Kome jasenak nije načet, neće ozdraviti. Često bolesniku vila saopšti lek u snu.
s.; upor. i Vuk, Posl., 4429 i 3613). Na Uskrs vrši se (u Bosni) pričešćivanje vinom i hlebom (hrišćanski uticaj!) i koprivom (prvobitni rіtuѕ!, upor. npr. pričešćivanje leskom, takođe u Bosni, upor.
Prema kvalitetu o. koji se razbije gata se o zdravlju i berićetu (ŽSS, 174). Pre ručka meću se u čanak s vinom i medom tri o.
Staklo sa vinom, koje se prvo donese kao ponuda porodilji, zakiti se p. (SEZ, 14, 115). Onaj koji poziva u svatove nosi čuturu vina i
Naš narod veruje u apotropajsku moć p. On je u stanju da čuva od zlih očiju, I od zaraza (GZM, 4, 159). Tej s vinom upotrebljuje se kao lek od prišta i od bolesti u materici (іbіdem). PODBEL Huflattіch (tuѕѕіlago farfara [Hegі]).
I u domaćem, i u javnom kultu često je ona u vezi sa vinom, ili sa solju (upor. stalne izraze kakvi su »vino i p.« npr. Vuk, Pjesme, II, 1, 48, 70, i Posl.
Takođe je zanimljiv starinski običaj u Resavi da se, na Božić, pričešćuju vinom, drenom i pšeničnim hlebom (Karadžić, 3, 1901, 64). »P. je od svih semena za najveće poštovanje« (ŽSS, 62).
Važnija je obedna žrtva, koja se sastoji u izuzetno obilatom ručku, sa vinom ili rakijom, i koji obično nosi na njivu domaćica lično, i tom prilikom blagosilja (SEZ, 40, 332; 7 163; 32, 9).
Pomoravlju, po analogiji sa žitom, »božjom bradom« se naziva i poslednja gidža u vinogradu, sa koje grožđe »smuljaju i vinom okupaju tu lozu« (SEZ, 83, 1971, 163).
stranu, i ne sme se zadržati na kakvom drvetu pored sebe), i na vrlo svečan način unosi u kuću (posipa se žitom, vinom, maže medom, kiti se lovorikom, dočekuje dobrodošlicom) i ,naloži̒ na ognjištu. B.
pregori, domaćin ga hvata u rukavicama i preliva vinom; grančica od b. upotrebljava se umesto vatralja dok ne dođe polaženik i za šaranje česnice (koju mesi donosilac b.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Lani, ugrejan vinom i zabreklom momačkom snagom, upade mu u kolu u oko jedna hrišćanka, koju tada bijaše prvi put vidio, ali je po čuvenju
A kad Vaso bijaše sit i vinom i mrsom, povratiše se ka gospodaru. Nadstojnik uđe prvi u dućan, pa se kroz konobu, ne rekavši gospodaru ni riječi,
— A da što će od njega? — opazi Vojkan i nuđa varošanina i vinom. I naručuje dalje, i pije preko mjere, upravo vino vinom gasi.
— A da što će od njega? — opazi Vojkan i nuđa varošanina i vinom. I naručuje dalje, i pije preko mjere, upravo vino vinom gasi. A kad bijaše da plati, pokazuje krčmaru peticu, razmeće se po stolu s njome, a neće nipošto da plati.
Žena ispi zaostalo nadušak. —Fala ti, Rade, kao da si me i vinom napojio! —Što ćeš ovdje? — upita je Rade, samo da nešto rekne. — Sada sam, bolan, stopanjica; umrla mi svekrva!
A on ih vinom poji da požure... I sa drugih livada u toploj noći čuje se cika i dolazi ljudski žagor kao iz jata ždralova, dok uzmakla
Ali odnekud usred čaršije obri se Petar, Cvijetin stric, pa im presječe put. —Kud ćeš s curom? — pita, nakreman vinom. —Pusti ljude da mirno čaršijom idu!
Pa kad ljudi, vinom i bezbrigom razigrani, počeše derati se i balegati, veli im Rade zamišljen: — Što vam je, ljudi, te bijesnite, kao da
Kada se je po podne povratio, nađe družinu razigranu i omamljenu cijelim vinom, umorom i toplim znojem. Navdar ih naganjaše, a redivoja, mlad i odabran, prednjači im; drugi za njim valja da svoj red
Oni ga u zadnju ponudiše i vinom. Istrušiše nekoliko čaša zajedno, pa mlađarija zapjeva, prijateljski ga pozdravi i veselo se raziđe selom.
Najbolji vinogradi izdadoše, i selo se naviknu na nevolju. Prođoše netragom ona blažena vremena kada se punile bačve vinom k'o da si ih morem naljevao. Tih godina težak olahnuo, nije ga „morila briga kako da se prehrani...
* Jamatva se primicala kraju. Po selu još gdjegdje turnjalo se i nalijevale se bačve pijelim vinom i polovnikom. Vjerovnici, kamatnici i ostala družina, nezadovoljni i ovogodišnjim rodom, povukoše se u varoš do druge
Ilić, Vojislav J. - PESME
Redaktor jednoga lista, s dovoljno nervoznom minom, Promumla kroz zube nešto, držeći bocu sa vinom; I odmah posle toga, za dokaz sopstvene svesti, Uvrsti pijanku našu pod naslov: prijatne vesti.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
izraz, pogleda prezrivo na one dve crne kave koje im je kelner baš bio doneo, i dade ih zameniti jestivom i crnim vinom.
Jedan deo mojih pratilaca praćaka se u talasima te reke i hladi onde veliki stakleni ćup, ispunjen rumenim makedonskim vinom; drugi spremaju, u zasenku naših automobila, obilan ručak koji treba da nas zabavi nekoliko sati, do prolaza brzog
Razumem Vašu želju. Ja sam Vas poslužio samo smokvama i vinom, a to je, priznajem, veoma malo. Nisam imao ništa više pri ruci, jer moje račune o promenama Zemljine klime nisam
Zaista, oni mi mašu svojim šeširima, a dvojica od njih pokazuju mi onaj balon sa vinom koji blista u zracima sunca kao ogromni rubin.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Do gospa Noline udadbe, dva dućana behu svega jedna velika radnja s vinom. — Je li, Todore, da ti nećeš da u tvojoj kući povazdan grme burad s pićem, i kupe se pijandure?
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
imenjaka sveca I na temenu joj sagradila Sedam suncomolja Zapalila si ispod kubeta Sedam staraca hrastova I prelila ih vinom Oslobodila iz žara sedam gugutki Otpojala sa njima sedam večernji Pomirisala si cvet perunike Zatvorila se u nebesku
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ma ja sam, zbori, čoče! Ja zauzeh stav „mirno“. — Gospodine... — Ela, boga ti, kad ti kažem — poče opet onaj sa vinom. — Šjedi do mene, pa ćeš mi pripovjedat.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Prilazi pobožno i seda za sofru; strogo.) Hajd, daj, ali brzo! MAGDA (srećna podmeće mu jastuk, nudi ga jelom, vinom): Uzmi, gazdo. Okusi što Bog dao! Nemoj, na ovaj sveti, Božji dan! (Pruža mu čašu.) Okusi, gazdo!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
„tvrdoga srca“, koja umire bez suze u oku, i junačka verenica, koja prevrće po krvi junake i zalaže ih hlebom i zapaja vinom. 4 Pesme o Marku Kraljeviću Pesme o Marku Kraljeviću obuhvataju veoma dug period, od Dušanovog do hajdučkog vremena.
đetelinom travom, to je, vuče, od ljeljena krvca; ak' udara ječmom i sijenom, to je, vuče, od paripa krvca; ak' udara vinom i duvanom, to je, vuče, od junaka krvca.
Ali zar je manje fantastično ono što naprave u bitkama? Prema tome, na Markovu „žećcu“ za vinom ne može se i ne sme gledati kao na običnu slabost prema alkoholu. To je nešto drugo.
iziđe kuja Vidosava te dočeka kralja Vukašina, odvede ga na bijelu kulu, posadi ga u stolove zlatne, ugosti ga vinom i rakijom i gospodskom svakom đakonijom; pa otide u riznicu mlada, iznese mu ruho Momčilovo, Momčilovo ruho i oružje.
je skoro kupovao u bijelu Varadinu gradu od đevojke mlade kujundžinke, za nju dao tovar i po blaga; nasluži je crvenijem vinom, pokloni je staru Jug-Bogdanu.
“ Kad to začu vjeran sluga Lazo, on otrča na tananu kulu, te donese onu čašu zlatnu, nasluži je crvenijem vinom, pokloni je staru Jug-Bogdanu.
ćeš pola vojske pogubiti, nevjere ti učiniti neću, ni tvojega ljeba pogaziti: iako sam bio u tamnici, dosta si me vinom napojio, bijelijem ljebom naranio, a često se sunca ogrijao, puštio si mene veresijom; ne izdadoh ni dodadoh tebe; ne
“ Al' govori sluga Milutine: „Skin' me, gospo, sa konja viteza, umij mene studenom vodicom, i zalij me crvenijem vinom; teške su me rane osvojile“. Skide njega gospođa Milica, i umi ga studenom vodicom, i zali ga crvenijem vinom.
Skide njega gospođa Milica, i umi ga studenom vodicom, i zali ga crvenijem vinom. Kad se sluga malo povratio, pita njega gospođa Milica: ,,Što bi, slugo, u polju Kosovu? Đe pogibe slavni kneže Lazo?
Kog junaka u životu nađe, umiva ga lađanom vodicom, pričešćuje vinom crvenijem i zalaže lebom bijelijem. Namera je namrila bila na junaka Orlovića Pavla, na kneževa mlada barjaktara.
Izmiče ga iz te mloge krvce, umiva ga lađanom vodicom, pričešćuje vinom crvenijem i zalaže lebom bijelijem. Kad junaku srce zaigralo, progovara Orloviću Pavle: „Sestro draga, Kosovko
Marko, on izvrati ćurak od kurjaka, i izvrati kalu od kurjaka; svome Šarcu poteže kolane, pa objesi mješinu sa vinom, s druge strane tešku topuzinu, da ne kriva ni tamo ni amo; on uzima koplje ubojito, pak se skače Šarcu na
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Dođe nad njega i požali ga, ne kte ga proći, nego sjaha s konja, opra ga od rana vinom i pomaza zejtinom, zavi ga krpetinami, pak ga posadi na svoga konja, donese ga u jedan bircauz i onde ga predade birtu.
za potrebu hrane, ali punu hlebarnicu hleba i razliku mnogu ribu nađoše, sve hardove što bijahu prazni, opet pune s vinom.
Izaradi toga Bog pjanice odriva od sebe, jer s pjanstva svako se zlo staje. Pravedni Noje opi se s vinom, zaspa i go se zaćasi sramotno. U tome podsmeja mu se rođeni sin mu mlađi Ham.
Pade pod prvi Vetil grad i te noći vrlo se opi vinom pod šatorom svojim. Odseče mu glavu njegovim mačem jedna udovica žena Judit i odnese je te je na bedenu na kolac
— Pjanica! Zaradi toga piše se da je prokleto pjanstvo. I apostol veli: »Ne opijajte se braćo s vinom, jer u tome je blud i svaka nepravda, a i siromaštvo. Tko reče miluje vino i mazno jesti obogatiti se ne može.
i pozno, kakono je i od prvašnjih godina bivalo, te će se vam napuniti vaša gumna pšenice i prelivati vam se badnjice s vinom i smokom.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ili bi uzjahao konja, pa otišao čak do Vranja, do Koštane, pa bi uveče zaseo u kakvu malu kafanicu sa dobrim vinom i u društvu se burno proveselio.
Pan Franćišek, koji je do dolaska u Srbiju samo pivo kao piće poznavao, upoznao se ovde i s vinom; potreba državna iziskivala je te je došao baš u onaj kraj gde je crno župsko vino bilo malo skuplje od vode.
zajedljivi kolega i zemljak njegov, pan Cibulka; da, pan Franćišek i sad komponuje, i to jednako komponuje sodu s vinom, i da mu je ta kompozicija još ponajbolja!... Iako je pakosno i zajedljivo to bilo, bilo je, na žalost, istina.