Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stigoše pred kuću Nogićevu. Beličast dim vio se na badžu i išao pravo k nebu, kao čista duša pravednikova. Nogić zakuca na vratima.
Ja ti ovaj trenutak ne bih poklonio za hiljadu godina života!... Ovo što si se sad vio preda mnom, ovo je plata za moje neprobdivene noći, a sad — sad ću ti platiti za tvoja nedela!...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Od nje, dobro napunjene, zaudarao je proliven gas i vio se gust, čađav dim. Iz one male sobe, odakle su ga izneli, bila je ustajalost, utopljenost, dok je iz velike sobe, kao
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Živio je srećno i zadovoljno, ali na svoju nesreću poteže te mu umrije žena. Vio se poduže onako sam i kunatorio bez ženske ruke u kući, no ne mogaše tako zanavijek ostati, te se oženi po drugi put.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pored nje upoznao sam radničku Rijeku. Zatim se bio verio (a posle i oženio i rastao) sa malom Vio, ćerkom predsednika opštine. Pored nje, upoznao sam Fijumane, kao talijanske romane.
Nisam ja upoznao samo familiju Vio; igrao sam ja, pod rascvetanim voćkama sela Drage, i sa kćerima i sestrama radnika, i nije mi bilo loše, nimalo.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Klasovi kô vlakovi, a snopovi kô popovi, te ti dio stogove kô carske dvorove! Na suncu je vro i na vjetru je vio, te ti nasuo ambare kô careve kule i kasare!
zdrav mi odio, vazda barjak nosio; barjak ti treptio, a ti pod njim kao pelivan letio; zdrav mi bio, junački ga vio kako bi sam htio i želio!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Otac prota opipa se pri tom po svome crvenom pojacy koji ce ugledno vio oko gojaznog, okruglog trbuščića. U tome baš popesmo se na jedan brežuljak i naš kočijaš tek najedanput vikny
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Da ti nisi srpska moma, Ja bih tebi hvale vio, Ja bih tepô sitno, lepo, Ne bi l’ ti se umilio. Al’ šta zborim, kud zaiđoh!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Kô tanka žica glasne tambure, Dodirom setnim srca bolanog — Čas meko, nežno, a časom burno, Drktajuće si vio glasove... BOŠKO: Pa da l’ je lepa?... Je l’ bar upola Od prvenčeta duše bolane? KAP.
Šantić, Aleksa - PESME
''Što nisam ptica koja!'' Sve tako uzdišem stalno. Da sam ja laka lasta, Ja bih se tebi vio, I gde ti prozori stoje Sebi bih gnezdo svio.