Lalić, Ivan V. - PISMO
u orkestru, naglom Voljom trenutka izoštreno jasno U fokusu; to lice što se saglo Lako nad zvučno telo blagoglasno Viole boje tamnog meda; lice u ovalnom okviru duge kose Što ko da hoće da okrzne žice, Ovlaš, kad uvis krene gudalo
suše: Ta žena koja pamtivekom šeta u raznobojnim haljinama duše, Sada u orkestru, u trećem redu Osmehom senči zvukove viole; Ta slika-dodir, još jedan u sledu Dodira koji miluju i bole. (12.
Rakić, Milan - PESME
se bude iz prošlosti gole Spomeni s cvećem, sa ružom i krinom, Ćućore tiho kao pod surdinom, Drhtavi zvuci starinske viole. Sad mi se čini da ne živim više, U gustu tamu da sve dublje klizam, Neosetno i stalno...