Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
No pošto ja umem da sviram u ćemanetu (violinu), to sam dužan ista kući Milunovoj s bubnjem doneti i kad on zahteva da sam dužan svirati i ići u svatove i gde me on
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
„Imao sam violinu, ali nisam znao šta da sviram”, rekao mi je pesnik u jednom razgovoru. Godine 1949. Zapisao je stihove pod naslovima
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Čim sam došao u grad u gimnaziju, po bakinom neodstupnom zahtjevu, dali su me da kod njega učim violinu. Neko vrijeme, čak, bio sam na stanu kod njega, da bi poduka i nadzor bili što revnosniji.
Zapravo, jednu veliku „sitnu nedaću”. Prije nego bi počeo svirati, dugo je namještao violinu na ključnoj kosti, istezao vrat, trzao ramenom, štrecao okom, šmrcao nosom, uzbacivao glavom.
Onda je pokušavao prisloniti podbradak na violinu tražeći pravi položaj. A kad bi ga najzad pronašao, opet je spuštao violinu, kao da se nečemu u posljednji čas
Onda je pokušavao prisloniti podbradak na violinu tražeći pravi položaj. A kad bi ga najzad pronašao, opet je spuštao violinu, kao da se nečemu u posljednji čas prisjetio, i dugo, kvekerski savjesno trljao oznojene dlanove maramicom.
Pa onda opet dizao violinu, i iznova istezao vrat, trzao ramenom, štrecao okom, šmrcao nosom, uzbacivao glavom, oprobavao podbratkom.
„Neću svirati, tek tako, da je imam uza se”. Udovoljila mi je. Kasnije sam razabrao da je o tom mom interesiranju za violinu odmah pričala mladom doktoru, i da su to uzeli kao dobar znak: bolesnik, kao, opet pomalo dobija volju za život, budi
Kako bilo, moj mladi doktor s lijepim zdravim zubima i moja iskusna bolničarka uzeli su moje interesovanje za violinu kao znak povišenja tog „životnog tonusa“, bolje kondicije „čitavog organizma”.
To radim zato da mu bude veće zadovoljstvo kad najzad dobije violinu u ruke. Pomišljam, ako obojica ostanemo dulje ovdje u bolnici, i ako on bude imao za to želju, počeo bih ga učiti
To me ne veseli. Već mi je pomalo dosta svega toga. I mali je slijepac napustio bolnicu. Predao sam bolničarki violinu da je vrati u „polog vrednota”. Imam osjećaj kao da se završava sezona a gosti jedan po jedan napuštaju plažu.
iz bolnice iznesem moj kartonski kovčeg (ovaj put, rekbi, definitivno kartonski) i da iz „pologa vrednota” predignem violinu. Do boljeg rješenja, to ću predati u pohranu na željezničkoj garderobi.
Krakov, Stanislav - KRILA
Onda su ga preneli u belu baraku. U susednoj sobi je neko svirao u violinu, a po parku su promicali ranjenici. Osetio je radost zbog spokojstva, jer je ovde sve bilo tako mirno i čisto, ali mu
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
I podvriskivao bi zaista, samo tiho, zagušeno, strasno. Gospa Nola je želela da Srba uči svirati u violinu, ali on je sam drukčije rešio — Nano! vama sviram! — Srba je, međutim, više pevao nego svirao. Merakliski, sevdalinski.
Zanimljiva Jevrejčica je gospođa Stela. Ima obrazovanja, lepo svira u violinu, dosta lepo peva. Pevala je neke tužne engleske, pa još tužnije jevrejske pesme.
Sam nije znao svirati, ali bi pozivao dobre svirače u kuću, a odlučio je da će mu oboje dece učiti svirati: sin u violinu, a kćer u klavir.
Josif je imao znatan dar za muziku. Svirao je prvo u violinu, i umeo ocu svom svirati skoro „tako tiho kao što je tiha svetlost”.
Petrović, Rastko - PESME
Ko ide? Novo vreme. Šta nosi? Ruke bez prstiju. Jest, patrljice same, ali violinu zadobismo. Hoćemo da obnovimo vrlo melodične koncerte Talijanskih anđela iz petnaestog veka: Neka je muzika beskrajno