Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Trifun je stajao poguren, sa nekom krivom, turskom sabljom u ruci, velike glave, brkat, a iz usta su mu malo virili dugi, konjski, zubi. Bio je to otac šestoro dece i umoran od života i nesreće koja ga je pratila, svud.
Trifun na to poče da klima glavom, i pokazuje svoje, žute, ogromne, zube, koji su mu, katkad, virili, kroz brkove. Veli, neka se debeli za to ne brine. Može biti da će nagrnuti mladonje. Zašto ne bi?
Niko nije bio tužan u grupi Vlaškalina. Odrpani, sasušeni, pocrneli, kao Cigani, golih grudi, iz kojih su virili čitavi buseni crnih dlaka, Vlaškalin i njegovi ljudi ušli su u Kijev, veselo, ali nisu bili dočekani, lepo.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Rašida je kosimice sekla Tisu, a iz vode su joj virili samo čuperci kose. Plaža je bila umotana u slojeve toplote. Bleštava i užarena ona je prestajala da liči na samu sebe.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Pritajeni iza njena zida, virili smo kroz korov u derviše, koji su, premazani zejtinom. igrali sumanuto cele noći probadajući se iglama.
za sletanje, Žan Žik je kroz prozor gledao riđa proletnja prostranstva; razlivenu Savu i Dunav, vrhove drveća što su virili iz vode iznad potopljenih ada... Kako uzbudljiv predeo!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I ode tako, sa kupusom. A gotovo su svima iz torbe virili klipovi kukuruza. Sunce je već zašlo, kada i mi kretosmo, i malo zatim skretosmo u jednu livadu između kuća, gde
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ni kukovi, ni kolena mu se ne vide. Džepovi sa kolutima gajtana sasvim se izgubili u trbuh i u pojas, i jedva su mu virili. Ali ispred njih, u oltaru, poče već da se širi tamjan i začuše se praporci na kadionici.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
A dole, iza stepenica, žutela su se vrata od podruma, više kojih su virili, kao otvori, mali prozori od babinog »sopčeta«. Podrum se protezao dužinom cele kuće. Bio pun.
sa uzdignutim i do prsa joj priljubljenim kolenima preko kojih joj je bila navučena bošča čak do stopala, da su joj virili samo vrhovi prstiju belih joj čarapa na nogama, celog dana bi mirno, nepomično tako ostajala, kao da joj sin, gazda od
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Sa zebnjom su pogledali dole, u nepreglednu baru žute i prljave vodurine iz koje su virili vrhovi krovova njihovih kuća, rogadže vrhova sena, pocrnele krošnje voćaka.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Sad su, kao začarani, virili iza drveta ne skidajući očiju s karabina i s namrštena snažna momka, koji im se sad činio kao neki junak iz priče.