Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Bio sam zalutao i umalo ne odoh u nepovrat. Pre tri nedelje, spopade me neodoljiva želja da virnem malo u budućnost. Kao ono Faust knjigu Nostradamusovu, ja stadoh prelistavati neke knjige i spise da bih iz njih saznao
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— dosjetih se ja. Čujem, izišao i moj stric, razgovara s nekim, pa se i ja dovučem do malih vratanaca i virnem napolje. Pred avlijom stoji moj burazer Nikoletina u vojničkom odijelu, s puškom o ramenu. Razgovara nešto sa stricem.
Da je bila puna, hajde de, još bi se od nje moglo i čuti nešto pametno, a ovako — virnem unutra kao u neki prazan zeleni bunar, a odozdo kao da neko šapne: — Hu nema ništa, natrag veselje!
—A da to nije kakvo maslo ovih naših dječaka? U svašta se danas dječaci upuštaju. Prišuljaću se da izbliže virnem. I dok je poljar prilazio podnožju brda i spremao se za dugo i naporno penjanje, na vrh Golog brda, na sredinu čiste