Radičević, Branko - PESME
Laki vetrić osmenu se, Listak liska dirnu, Beli danak pokrenu se Pa kroz lipu virnu. Lipa brsne grane širi, Šapće danu sjajnu: Viri, dane sjajni, viri, Ali čuvaj tajnu. 1843, 6. dek.
Tuda šeće jedna bela; On iz vreže virnu: „Jao, vrežo, dela, dela, U srce me dirnu!“ Začu cura, zatrepeta, Ćaše uteć lepa, Al' je veće vreža kleta Za
“ 97. On se diže sa prozora, Ode stolu pa tu sede, Jednu knjigu još otvara, Virnu u nju kâ od bede; Al' kako je čitat stade, Odma mu se i dopade. 98.
“ pa je diže. I već sveća već dogore, Noćca virnu kroz prozore, Ma još veća tude tama, A u tami straža sama. II Sunce zađe, dan umire, Magla već mu pokrov stire,
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Zaludu tmina juriša gluva kad mama dobra dečaka čuva. Jutarnje sunce kroz prozor virnu, u sobu zrakom kroči. Prenu se dečak. Ko li ga gleda? To su mamine oči!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja se nagleda bradatijeh svetaca, kojih bješe, zar, pedeset, što sitnijeh što krupnijeh u šarenom ikonostasu, virnu kroz male dveri u oltar, pa reče drugu da ga vodi najprije u „opalat“, gdje će kupiti Srdaru cigara, pa onda u najbolji
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Laki vetrić osme'nu se, Listak liska dirnu, Beli danak pokrenu se, Pa kroz lipu virnu. Lipa brsne grane širi, Šapće danu sjajnu: „Viri, dane sjajni, viri, Ali čuvaj tajnu!“ Br.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ređaju se džamije, trgovi, poprečne ulice, a kroz jednu od ovih virnu, kao, kroz prozor, Mramorno More, plavo kao nebo. Naša kola lete, tako mi se čini.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Veštice bi ga začas otkrile, jer je vetar duvao sa zapada. »Sad mogu samo napred, pa neka bude šta bude!« — virnu Varalica iza stene. Veštice su srkale čaj. »Sad!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Opa! — ote se Stricu oduševljen uzvik. Učitelj i sam pojuri prema prozoru, virnu napolje, pa se okrenu razredu i ljutito povika: — Hvatajte ga! Svi za njim!
Tek pošto dječaci odoše za nekim poslom i oko jame se sve utiša, on se pope uz prvi stepenik, virnu napolje, pa brže bolje iskoči i zaždi prema ivici šume.
— Bombarduje! — jedva izusti Mačak. Jovanče lagano podiže glavu i virnu u onome pravcu kud se izgubio bombarder. Iznad zaravni na kojoj je bila škola dizao se ogroman mrk oblak prašine.