Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
najmanji kućerak, imao je xpane dovoljno za svu porodicu i usev; sem toga, imao je belog smoka; o motkama, nad ognjištem, visile su cele clanine... Narod je bio vredan i raden - nije čudo ako je imao!... Eto, takva je bila Mačva.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Te vrpce bi visile, pod tronošcem, koji bi se tada pokrio. Igra se sastojala u tome da jedan od igrača ima, dole, da zavuče ruku i cimne
Imala je gustu, žutu, kao slama, kosu. Dve krupne, bele, minđuše, visile su joj iz ušiju. Ne može njoj, kaže, ništa, Višnjevski. Ona misli da se uda, na proleće.
u bedi, u prnjama, po šupama, na ljude koji su, prekodan, kod Jermena, u Podolju, panjeve cepali, i na žene, čije su dojke visile, a čija su lica bila žuta od popare i gladi.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Kiseo si kao sam vrag! - reče Neda i stade pored mene. Po zidovima hodnika visile su preparirane ptice, tabloi s naslikanim unutrašnjim organima gmizavaca, ptica i sisara, a u ormanu ispred zbornice
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zatvorena sa svih strana, olepljena, imala je svega jedan ulaz, nizak i pun golubova, ispod greda sa kojih su visile kože. Pred noć, kada bi oko nje pošli čamci i zapalile se mnoge vatre, činila se zbilja lađa, velika i zastala u blatu.
mah, plahovitom radošću materi u krilo, ali je isto tako brzo i ostavi, igrajući žmurke među šarenim haljinama što su visile iza peći. Gospoža Dafina ubrzo uvide da nema šta toj deci da govori, niti ima zašto da ih gleda.
Prolazili su ispod ogromnih stena što su im visile nad glavom. Čisti i bezbrojni potoci žuborili su sa tih stena, i vazduh što je prodirao u grudi kao nož.
nadodoljen svojim plavim trakama, ogromnim, belim rukavicama što su mu dopirale do lakata, crvenim čakširama što su mu visile napred kao kese, natrag kao džak – „toliko ste se promenili i toliko ste ostareli.
Nek to kažu patrijarhu. Tako, zagledan u zvonik drveni, u kom je nepomično visilo zvono, u voćnjak, u kom su nepomično visile bezbrojne jabuke, u štale i tremove, u prozore gore, u kojima ne beše ni jednog jedinog pokreta, on oseti naglo, u
Čizme mu behu od vode i blata izgubile svaku boju i visile su mu pod kolenima. Stajao je u njima nakrivo, kao da je uvek bio napit.
Stajao je u njima nakrivo, kao da je uvek bio napit. Njegove čakšire, što su mu visile kao džak sa trbuha, bile su crvene, ali sa dugim prugama, izbledelim od vode i sunca.
Milićević, Vuk - Bespuće
Nakrivljene slike tako su visile da je izgledalo da mogu svaki čas da se srozaju niza zid. Sve puno prašine i mraka, tmurno, ukočeno i zamrzlo.
pijanim kočijašima, vratiše neki radnici iz tuđine i uz pjesmu poletiše kroz selo, zbijeni i stiješnjeni da su im noge visile iz kola; a glave im se pomaljale, s iskrivljenim licima od pjesme koju pjevahu iz sveg grla.
Sremac, Stevan - PROZA
Ko hoće pesmu — mislio je i rezonovao je čestiti gazda Radisav — taj je može čuti samo uz gusle koje su mu visile u kafani na zidu iza kelneraja. Njih bi davao dobrom pevaču, i ovaj bi tada zagudio i zapevao, a gosti su slušali.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Od te sobe pružao se drven, suv doksat, krevet, po kome je svagda bilo gomilice kupusa, crna luka. U uglovima tavana visile su kite, torbice, uvezano u krpama semenje od povrća. Pa čak i skupo semenje, kao od praziluka, duvana.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Sa tog brdašca malo se naših u šume iza nas vratilo. To veče, ranjenici su odvezeni tako da su noge i ruke visile iz kola, kao kad telad voze na klanicu. Bio sam se grdno prepao. Video sam da ću poginuti.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Pucali smo kolko smo mogli, al džaba, razbucali nas kao bundevu! Noge su nam visile po drveću, kuljala creva iz trbuha, glave raspolućene, Makenzen prodre pošto smo iskrvarili! A ujtru?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Sada se seti da su svinjama, dok su jele te simite, iz usta visile zelenkaste žvale. Zašto sam đinđuve kupio? Desna ruka odloži pušku, iz džepa izvadi nisku đinđuva i poče da je valja
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Omlitaveo, skoro onesvešćen, povodeći se, sa rukama koje su mrtvo visile niz telo, sa glavom punom zujanja i uzdišući plačljivo, udaljio sam se polako i pao na travu.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Na zidu su visile dvije geografske karte, reklame velikih prekooceanskih društava, na kojima je bio rasplašten čitav globus, a udaljene
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Nosio je vazda dokolenice, povezane šarenim podvezama, o kojima su visile po tri kićanke, a preko dizluka — čarape za šaku duže od obične mere; zbog toga je i kajišâ imao pet šest uvojaka više
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
A upravo tada smo ugledali dve seljanke koje su nosile na ramenima vodu u sjajnim bakarnim kofama, koje su visile na krajevima obramice, motke koja je zgodno nalegala na rame vodonoša i imala sa svake strane po jedan takav sud, tako
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Prolazili su ispod ogromnih stena što su im visile nad glavom. Čisti i bezbrojni potoci žuborili su sa tih stena, i vazduh, što je prodirao u grudi, kao nož“.
Krakov, Stanislav - KRILA
Kraj stena za kolje su bili privezani mali čupavi konji, i njine velike mršave glave umorno su visile. Kuvari su lupali manjerkama, i kazanima. Dim se lagano dizao sa ognjišta.
Ćipiko, Ivo - Pauci
A prikladno crnomanjasto lice zdrave boje lijepo joj pristajaše između zagasitocrvenih višanja što su visile na obilatim dršcima i golicale je po kosi i po obrazu, kad bi se grane zatresle.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Postrano smeštvne cevi za sporedne mlazove omogućavaju promenu pravca pri letu. Na obodu putničkog odeljenja visile su, kao pantljike kardinalskog šešira, dve gipke antene za bežičnu telegrafiju.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
a povrh svega kupovni gunj; na glavi ili ćelepoše ili fesove ili svilene kape kićenke, od kojijeh su svilene kite visile s jedne strane niz prsi, i koje je osim njih slabo ko nosio; vrlo su rado nosili na prsima srebrne toke, a koji ih
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Pred njima se iz vječitog mraka pokazivala ovisoka podzemna dvorana sa čijeg su stropa visile debele kamene svijeće. Uprav toga trenutka s najdeblje od tih svijeća otkide se teška vodena kaplja i s čudnim zvukom
Dečacima se slediše i ukrutiše noge kao one kamene svijeće koje su visile sa stropa pećine. Da im je sad neko priskočio iz tame, mogao ih je slobodno makljati kao dva govečeta, oni se ne bi
naniže sve dok ne izbi u jednu prostranu dvoranu punu kamenitih stubova i debelih mokrih krečnjačkih svijeća, koje su visile s visoke tavanice. — Šta je ono, čuješ li?! — trže se Mačak.