Jakšić, Đura - PROZA
A imaš li jedno parče konopca, da vežem ovu vreću?... I on pogleda u direk o kome je parče konopca visilo. — Pa, eto, uzmi, to parče što o direku visi... Vrag će znati ko mu preseče polovinu...
— Pa, eto, uzmi, to parče što o direku visi... Vrag će znati ko mu preseče polovinu... A tu je visilo sve nekako do samih Cveti... Starac uze sa zadovoljstvom, odreši sa direka konopac i veza njime vreću.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Onda mati uze suhu kitu bosioka što je stajala za ikonom, i staklence s bogojavljenskom vodicom što je visilo pod ikonom, pokvasi onom vodom bosiljak, pa, nešto šapćući, prekrsti njime sobu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
lepi, oficir, ne pije pivo, nego prilazi, svako podne, buretu, koje je, kao na nekom jarmu, na nogarima, nasred kujne visilo, i okapalo, pa pije vodu, to je Ruča, svaki put ponova, uveseljavalo i začudilo.
Oni su bili preseljeni u dom staraca i sirotinje, u Rabu. Valdenzer se bio splasnuo. Sve je na njemu visilo. I njegov trbuh, i njegovi obrazi, čizme i odelo. Visili su mu i očni kapci, kad se zaplakao.
Iza Varvare, desni zid kuće bio je u tamnoj senci, u kojoj je još cvetalo žbunje jesenjih ruža, a u koju je visilo i granje sa drveća, čije je lišće bilo počelo da žuti. Kapci na prozorima kuće, na spratu, bili su širom otvoreni.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
sa mužem, dok su na njih, a naročito na nju, svi pucali; ne samo neki vojnici, već i oružje što je lebdelo u zraku i visilo sa drveća. Devera svog, Aranđela, koga je u bolesti često i rado sanjala kako je ljubi pod pazuhom i kako je golica.
Za zvonikom visilo je čudno, dugo uže, palo po zemlji kao klupče neke bele i debele zmije. U dvorištu je bila potpuna tišina.
Nek to kažu patrijarhu. Tako, zagledan u zvonik drveni, u kom je nepomično visilo zvono, u voćnjak, u kom su nepomično visile bezbrojne jabuke, u štale i tremove, u prozore gore, u kojima ne beše ni
Kovčeg sa njenim telom izložiše u jednom tremu, okrečenom belo, sa čijih je greda visilo bezbroj venaca, glavica luka i kukuruza.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Po zidu behu zakucane dopisne karte sa slikom. O prozorima je visilo sveže grožđe. — Pazi, oca mu njegovog, ovaj se spremio da ovde i zimu provede, dok mi istrunusmo u onim rupčagama.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Trag se grdni njegov iskopao kako što je šarenim konjima! U kuću mu puške ne visilo, glávê muške ne kopâ od puške; željela mu kuća muške glave!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Jednako se još zabrađivala žutom, prostom i jakom šamijom, jednako opasivala futom, o kojoj je visilo nošče sa nekoliko ključića od raznih sanduka.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Karlica životinjinog kostura bila je već skoro sasvim razgolićena, samo je u njenoj sredini visilo još jedno parče razdrobljenog gipsa. Zgrabih ga svojim prstima i otstranih ga vrlo vešto.
Krakov, Stanislav - KRILA
”Smrtna opasnost”, visilo je između bodljikavih žica. Znali su da će jednog dana kroz zrak i žice strujati vesti o njima...
Možda su zbog toga njegove oči bile pune suza. Dušku su oči suzile zbog dima. Svugde je visilo suvo meso, kojim je Mardžukić odmah ponudio gosta. U jednom kutu je bila gomila konzervi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Da mi je da mu sručim jednu bombu u cevku, pa šta bude sa mnom. Na sredini zaklona visilo je jedno veliko zvono. Sigurno preko nega objavljuju vreme rada, mislio sam.
Prišao sam... Pred samim otvorom, kuda su bili izišli izvan bugarskih žica, visilo je nepomično telo narednika Dragana. Jedna ruka bila je izdignuta i zakačena za žice, dok je telo mlitavo ležalo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Trag se grdni njegov iskopao, kako što je šarenim konjima! U kuću mu puške ne visilo, glave muške ne kopâ od puške, željela mu kuća muške glave!