Jakšić, Đura - PROZA
Kad se popneš na Orlujak ili na Kamičar, pa sa visine vidiš tu belu pegicu, a u tebi srce zaigra, čisto bi i nezvat ušao u nju...
Obradović, Dositej - BASNE
“ — reče mu jednom slavuj. „Dostojan si da te carem sviju ptica nariču! Kako se slavno u nebesne visine vozvisuješ! Ti valja da mnogo lepše kraso|tu nebesnu vidiš nego sve mi druge ptice.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Da li on možda ostale hrastove u nehrastove oblike i visine preko te mere i granice povuče? Ili ga ostali hrastovi izopšte, a neko ga iz tog gornjeg sveta hrastovim lenjirom
Gde je počinjala daljina, sad je rampa! Skraćeni su svi putevi i letovi! Širine se suzile, visine smanjile! Nestali su nam sa vidika Alpi, nestali Andi, nestali Himalaji! Pa šta ako su nestali Himalaji?
tako i ja, spustivši ruku u Dunav, držim u ruci sve ponore, sve vode, ali i sve vedrine, i sve oluje, i sve visine, mračne od zvezdanog dima, koje se ogledaju u njima! 9.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— mislio je on. — Ti sad sve vidiš i sve znaš... Što li nisam nešto zraka tvoja pa da se vijnem u visine i da se spustim u nizine da vidim moje...” Pa kao nastade neka zbrka.
Dučić, Jovan - PESME
Sve je što živi na dnu tmine S prokletstvom nemim na svet palo — Sve što ne gleda u visine, I nije jednom zasijalo!...
NA STENI Oluja, u noći, na jednom udaljenom predgorju na okeanu. Munje osvetljavaju na steni koja iz visine obala ponire u bezdan, crnu kao očajanje, ogromno drveno raspeće, podignuto tu od moreplovaca.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Rode se sele i ostavljaju gnezda prazna na dimnjacima, a noću čuješ kroz mokar vazduh sa daleke visine nad tobom tužno kliktanje ždralova, i oni nas ostavljaju kao lažni prijatelji u nesreći, i begaju od ovih sumornih dana,
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Puče glas po celoj varoši da je Marko Rogozić kasiran jurat. Sa takve visine pasti nije šala! Juratu ne zapoveda policija, ni varoška kuća, nikakav sud, samo kraljevska tabla.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
stao rascvetavati, dolazi ovo, ovaj nov, neočekivani rat, čiji se kraj i rasplet ne može sagledati i koji ga sa one visine idealnog i mirisnog neba, ponova baca u krv, u rane, u smrad i pakao, možda u smrt. Pa šta?
Afrika
Milioni zapaljenih mušica penju se plamenim stubom u visine. Kad se probijemo do laguna, široke vode osvetljene mesečinom, velika barka koja treba da nas preveze nalazi se na
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Noć, koja na nas spušta, iz neke neshvatljive daljine, sa neke nepojmljive visine, neku čudnu zavesu vazduha, kao od mekog, plavog velura.
A kad bi Đurđe i zahrkao, Petar je umeo da mu spusti, na usta, perce kokota, koje bi hrk Đurđev dizao, pa zatim, sa visine, opet na usta spuštao. Dok se njihov smeh gušio.
Poslednje dve bile su teške i visoke, više od visine čoveka, a okrečene, smrtonosne. Šestu preponu, oficiri su zvali „zid“. Stena! A sedmu: „grob“. Grobnica!
Teodosije - ŽITIJA
od starca, od suza njegovih užasavahu se, i na mladića često pogledajući čuđahu se velikoj smernosti njegovoj s tolike visine Boga radi, a posmatrahu i hudost vlasene rize i bose noge njegove po oštrom kamenu, i veoma se divljahu.
reče car: — Oci moji i bratija tvoja svi su časni i sveti, ali nisam u njih toliko uveren da su dostojni tolike visine čina i apostolske stolice, nego tebe samoga sa Bogom blagovoli duša moja, jer se mnogima od nas ne pokori tvoj život
I nimalo ne odloživši, dozva najveštije živopisce i zamoli ih da brzo naslikaju dve ikone velike visine, stojeći; na jednoj zapovedi da naslikaju previsokog i božastvom neopisanoga cara Hrista Boga, koji božastvom nije
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ovo se naročito može posmatrati kod dinarskog stanovništva, koje je sa površi od 1000 ili 1500 m visine sišlo i naselilo se po ravnicama i jezerskim površima Šumadije sa visinom od 100 do 500 metara.
Strane su vrlo strme, gotovo vertikalne, Do visine od 100 metara nad rekom, što je znak mladog udubljivanja i podmlađivanja doline.
Najbolja je ona koja vodi iz Lazaropolja u Malu reku a prolazi ispod sela Osoja. Sa visine se vidi, kako mnogobrojne putanje polaze iz sela penjući se uza strane i praveći nebrojene krivine da bi se naposletku
Osim na severu oko Resna nema nigde oko jezera većih ravnica. I sama jezerska površina je velike visine, oko 900 m, a brežuljci oko Resna i Jankovca dižu se još 50—60 m iznad jezera.
Debarska grupa Visoka bila Koraba i Krčina severno od Debra i širokog Stogova južno od Debra (visine preko 2.000 metara) sa pružanjem od severo-severozapada k jugu (pindskog pravca) odvajaju basen Radike od Crnoga Drima.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
vazduh hitnula belutak Gde je belutak Na zemlju se nije vratio Na nebo se nije popeo Šta je s belutkom Jesu li ga visine pojele Je li se u pticu pretvorio Eno belutka Ostao je tvrdoglav u sebi Ni na nebu ni na zemlji Samog sebe sluša Među
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ĐURIĆ: I najzad hoće da unizi, da obori, da zgazi autoritet. U svome rušilačkom besu on hoće da svuče s visine jednog naučnika.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Kad si bio ovoliki! - podigla je ruku do visine stola, a meni je bilo smešno i nisam mogao da zamislim sebe kao takvog nekakvog patuljka od osamdeset santimetara.
- stajala je i gledala me i u tome kako me je gledala pokroviteljski i s visine bilo je dosta smešnog. - Rekoh joj da sam imao očuha, ali da ga više nemam. - S tim je raščišćeno!
Nije znala. Otac joj je uobičajene visine, a oči su mu plavkaste. Ne moram da brinem. Najgore što on može da uradi jeste da je izbaci iz kuće.
On još nije video šta držim u rukama pa je s visine predlagao da mu pokažemo to o čemu govorimo, iako on, ne vidi šta bismo mi njemu mogli pokazati. - Pa, pokazaćemo!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Veliko jato vrana mora da je proletelo odnekuda, jer njihovo graktanje ispuni noć i poče da se diže u visine. I tek što je, onako trgnut iz sna, polubudan, pokušavao da se, u mraku, oslobodi nekih čaršava u koje se bio zapleo,
Hodali su brdom, u čijoj senci, dole, ostadoše oranice, sela, crkve, vinogradi koje su videli sa visine, kao tice, a ne kao ljudi. Prolazili su ispod ogromnih stena što su im visile nad glavom.
gospoža polkovnika Raškoviča, sa svojim ćerkama, Aranđel Isakovič se uvređeno diže sa klupe i, mada je bio samo srednje visine i vrlo lak, dođe nekako viši i oholiji, svojim žutim, tamnim, ispijenim licem.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Konj Miloša Vojinovića „po tri koplja uprijeko skače, / po četiri nebu u visine, / unapredak ni broja se ne zna...“ Deca, slušajući pesme i priče, sa lakoćom savlađuju retoričku veštinu postupnog
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
dečje književnosti u celini. Jasno se ispostavlja da ograničavanje dometa i visine poruke može imati povoljan estetski učinak.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Nekoliko njegovih rodoljubivih pesama (kao »Rado ide Srbin u vojnike...« i »Or̓o klikće sa visine...«) postale su gotovo himne ugarskih Srba. Nekoliko njegovih sentimentalnih pesama ušle su u narod i dugo se pevale.
Jakšić, pesnik, nije gledao svet onakav kakav je, no kroz veo svojih pesničkih iluzija, sa visine svojih pesničkih ideala.
U svim tim malim dramskim ogledima ne oseća se dramski talenat i pozorišna umetnost, ali u njima ima poetske visine, prekrasnih opisa i vanredno lepih stihova. VERSIFIKACIJA.
dugačak metar, bila je iznenađena, ali ga je ipak primila, i Ilić je njime vešto rukovao, dajući mu mnogo svečanosti i visine.
Radičević, Branko - PESME
svet ubavi, Pogleda ga uz duž i širinu, I Bogu je bilo vrlo žao Što ga nije davno već sazdao, Pa gledeći tako sa visine Zaplakô je od velje miline: „Svete krasni, o svete ubavi!“ Ali nešto mal' ne zaboravi.
“ Sunce zađe — velji mrak na zemlji, Al' je veći u srdašcu njenom, Zvijezde su nebo okitile, Pa sjevkaju ozgo sa visine, Ali Fati, Mustafinoj ćerci Nigdje, brate, zvjezdice jedine.
Eto leže, gle i jadne, Na zemljici svuda ladne, Nji, što munja od sudbine, Udri čojstvu sa visine. Sve na putu što bijaše, Polomiše, pokraše, Udariše svetu jade, Ma gle i nji na komade!
Uroš!“ već zagrmi, Uroš ode niz kam strmi, Ode veće do družine, Zgledaše ga na visine. Živ je, živ je, ali kako? Živ je, živ je, pa ma kako.
“ Sunce sede, danka nema više, Puste tmine zemlju ogrliše; Nebo vedro, a sjajne zvezdice Divno dole uprle s visine. Samo, brate, Mile nesretnice Nigde zvezde, te baš ni jedine.
Gora njima žuborom se divi, Tice poju: „Da ste nama živi!“ Sunce stalo od velje miline, Pa se smeje ozgo sa visine, Jera taka momka odabrana Ne videlo od Kosova dana. Oj Kosovo, krvi prokapalo, Tu se naše sunce saurvalo!
Ciči Raman kao zmija ljuta, Bocnu đoga, da načini puta; Vrisnu đogo, visine se maši, Al' na jade to bijaše paši. Veljko otle bio podaleko, Zato pašu šale ne dočekô, Već šešanom udrio Turčinu,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— iznenada se oglasih ja. — Heh, šta njemu pade na um! — dočeka djed nekako s visine i ne obraćajući se meni nego samardžiji. — Hoće da dokuči mjesec. Samardžija uzdahnu i pogleda me preko čaše.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Kao da te ti glasovi poneše sa sobom gore, u te visine, krešteći i pišteći... sveteći se meni koji čas se radovah što se otresoh tebe, čas opet drhtah i plakah silno, jako,
Njegov jasan glas treperaše i grotaše, uz noseći se u obasjane, bleštave visine ove tihe i sjajne noći... Da znaješ, mome, mori, da znaješ Kakva je žalba, mori, za mladost?! Ču se gde zapeva on.
Kostić, Laza - PESME
SINOĆ (Odlomak) Sinoć, Diko, željo živa, sinoćke te očekiva'! Silnih želja poletelo jato da s visine izgleduje zlato, o nebo se želje prikovale, mesto zvezda na mene su sjale, a najvećom od tih želja kleti' pridela je
večnog tvorilačka svest umarala se mučnih dana šest Dok stvori svet: svetline zrak u noćni vrže mrak, visine kršne odbi od mora, slavuja ruži, guji dade zub, magarcu uši a golubu lub, i stvarajući sve bez odmora, kad šestu zoru
Paklenih strasti rajski care ti, razredi strasti golem komešaj u narodu što malom ovom vri: s visine svoje mirne, samotne, navada niskih slomi razdešaj, razmetljivih šprljoćudnika krik!
Čelo nogu sede ,mladi boginjina lika sveta, do visine njihne jedva žagor svadbe što dospeva. Čelo nogu boginjinih sede mladih vrh stepena, mlad je ženik živi plamen, a
Ko je junak?” — U gomili nema glasa, duše nema, samo jedan cik se začu sa visine, sa stepena. Samo jedan cik tek beše, al' Samsona žešće sleta nego rika cele vojske S protivnikom kad se sreta.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
onda reče aždaja: — Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
onda reče aždaja: — Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
tada besedi aždaja: — Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
Onda on mahne aždajom i baci je u nebeske visine, te aždaja kad padne na zemlju sva se na komade razbije, a kako se ona na komade razbije skoči iz nje divlji vepar, pa
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
E, sada, kad je otišao predaleko, ni moj matori nije mogao više natrag. Uhvatila ga tvrdoglavica od visine. Znate, sve drame u našoj kući dešavaju se uglavnom zbog toga što smo svi strašno tvrdoglavi.
Znala sam da baš u tom trenutku u kuhinji zaseda porodično veće. Strašno. Dole su kuljali automobili. Gledani s ove visine, ličili su na kolekciju dečjih igračaka, hoću da kažem, čovek se osećao filozofski uzvišeno i nekako iznad svega, što
Ona, ako niste do sada znali, zaključava katancem brojčanik od telefona jer su računi dostigli astronomske visine, tako da ja ne mogu nikada da zovem, a mene drugi mogu!
— U redu je, niste nam više potrebni... — procedi s visine bakuti, koja se izvuče natraške iz trpezarije rušeći usput pepeljare i svećnjake. Započinje konverzacija.
Nežnost je, znači, dostigla nemoguće visine, a kelneri su načisto zreli za muskulus-fiber, spali s nogu od silnog bazanja i dofuravanja ružice.
Počeo je da rasprodaje nameštaj, jer su troškovi oko obrađivanja činovnica PTT počeli da dostižu astronomske visine. Stan mu se lagano praznio. Na kraju, ostade samo stočić sa kupljenim telefonom koji još nije bio priključen. Ništa više!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
O staklo srca gruni, Sveta harfo, uz blesak Duha, s vode i visine, u oblik sklopi bèzobličja carstvo! Po haos-polju kvasac goni testo, što bukće, kipi, kula urnebesno.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Kuda li noge njegove jezde! Visine voli, nebo i zvijezde, kako ga nije u noći strah? Moram ga tući, tu druge nije!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Nevidljive eksplozije i katastrofe odnose ono što je u neposrednoj mojoj blizini, u visine koje se ne mogu ciframa označiti; i strahovite kataklizme donose silu visina, kao bezmerne vodopade, čak na ivicu
Sedeći na jednom niskom zidu, sa čije visine počinje strmo maslinjak, naslonjen na ivicu kuće, dišem široko prvu predsvitnu hladovinu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Čelo baterije naglo zastade, te vozari najahaše. Posmatrajući sa visine konja, videlo se kako vojnici nešto sklanjaju s puta. Jedan poslužilac prvoga topa beše zaostao i brisao ruke o travu.
Gledajući sa ove visine, ćuvici štrče prema horizontu kao vrhovi talasa uzburkane vode. Planine su bile neme... Ponegde se samo vidi naš pešak
Uskim seoskim putem, između njiva obraslih visokim kukuruzima, kretali smo lagano ka prelazu na mrtvoj reci Bitvi. Sa visine konja, posmatramo levo i desno mirnu ravnicu, uzoranu zemlju, i pašnjake, a pred nama se kao zid uzdižu neki vrbaci, koji
Komandanti su gledali kroz cev. — Nemoguće! — reče kratko naš komandant. — Najmanja daljina je iznad visine čoveka — branio nas je on. U našim očima bio je veliki kao bog.
Tupo odjekuje zvek mojih mamuza po mekoj i ljigavoj zemlji koja zaudara na neku ustajalu tinju. Rov je dubok do visine čoveka, a nad glavom se natkvesila izbačena zemlja kao planina.
Zastadosmo da se odmorimo. Ovako sa visine, vidimo dole selo, malo ravnice, razaznaju se komore i municiona odeljenja. Malo dalje, u onoj plavkastoj izmaglici,
— Bolničari ga već stavili među mrtve, jer kažu i tako će umreti. NAŠA ZEMLjA JE SLOBODNA Gledajući sa one visine, nigde se nije mogao videti neprijateljski vojnik... A naše patrole krenule su jutros rano.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Daj, velju, da vidim našu »mlâdu« kako izgleda kao muž, govori Vlajko, zdraveći se sa Gojkom i gledajući ga ozgo sa visine, sa senkom podsmeha na usnama.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Stade munja dare dijeliti: Dade Bogu nebesne visine, Svetom Petru Petrovske vrućine, A Jovanu leda i snijega, A Nikoli na vodi slobodu, A Iliji munje i strijele. 6.
Konjic vili ti’o progovara: “A ti vilo, po Bogu sestrice! Đe su moru najviše dubljine? Đe su nebu najviše visine? Đe li, vilo, najšire širine? Na kom polju, najviše bojište? Đe su, vilo, najbolji junaci?
“ Vila konju ti’o progovara: “Konjic ljeljen, moj po Bogu brate! Nasred mora najdublje dubljine, Nasred veba najviše visine. Nasred polja najšire širine. Na Kosovu najviše bojište, Ercegovci najbolji junaci, Sarajevke najbolje djevojke.“ 10.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Da živi groblje! Jedino lepo, čisto i verno. Da živi kamen i ruševine! Prokleto što cveta u visine. Mi smo za smrt! TRAG Želim: da posle snova ne ostane trag moj na tvom telu.
prvog svetskog rata, njegovom sinu amputirana ruka i kad je, u isto vreme, i Srbija propala, Berić se bacio sa velike visine trećeg sprata, glavačke, na kamenito dvorište. Među mojim poznanicima, to je bio najbolji poznavalac literature.
Izišli smo, visoko, sa zvonika, do jednog kamenog konjanika. To je kralj Gralon. On gleda sa trista stopa visine rečicu, kako teče, na konju kome drhte sapi, nad provalijom, ali koji se nikad više propinjati neće.
Niko ovde ne zna moje ime, a da se srušim iz ove visine, svi bi mi postali u ovom gradu braća i sestre, mada bi moj osmeh, zanavek, pao, sa golubovima koji lepršaju sa crkve,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
je u manastir, proveo je tamo celu zimu, ali mu srce ne prionu za svetinju, niti mu se duša mogaše uzneti u nebeske visine i predati se pravoj iskrenoj, toploj molitvi.
I tada, kad se beše za časak odvojio od grešne zemlje i uzneo se mislima u nebesne visine, i tada mu iz očiju vejaše nekakva plašnja, i on uzbuđeno nosaše ruku sa čela na grudi, tvoreći na sebi znak svetoga
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” Graknuše na generala odasvud, iz nizine i sa visine, Zakleti pobornici ćutanja i discipline, I uputiše mu prekore ljutite, oštre: „O čemu taj priča, i šta je sloboda
UOBRAŽENE CIPELE Visoko su se, visoko ispele Jedne lakirane damske cipele, I pogledale, sa visine Sve te žalosne zemne istine Pune prezira, ubeđene sto posto Da je sve što je ispod njih — prosto I nedostojno
Pet minuta pesnicu da stavim na gvozden skiptar, I da motrim, sa visine, dobru sklon a na zlo hitar! Tron da mi je zaposesti i povesti brod Povesti, Nektar piti i med jesti, izdavati
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Kad se jeguljine larve uspenju nad svojom kolevkom do izvesne visine, ili kad uđu u sastav planktona, one budu poduhvaćene morskim strujama i vetrovima koji ih počnu rasturati u raznim
Gustina morske vode je 1026; stub vode od 10,07 metara visine vrši vertikalni pritisak od jedne atmosfere. Prema tome, u dubini n. pr.
Ta je stišljivost vrlo mala: jedan litar vode, izložen pritisku vodenog stuba od jednog metra visine, smanjuje se za 4 milionita dela svoje zapremine.
000 stanovnika. Prilazeći mu, izdaleka se vidi njegov najviši vrh Piko-Alto od 2222 metra visine, na kome se nalazi još aktivan krater. Inače, celo je ostrvo jedan planinski lanac.
navučena je velika kesasta mreža od jakog debelog kanapa, sa četvrtastim otvorom od deset metara dužine i dva metra visine.
dno osvetljava se pomoću jakog spoljnjeg reflektora, koji se spušta u vodu sa prednjeg kraja broda i koji, sa određene visine na morskom dnu, baca jaku konusnu svetlost u pravcu dna, osvetljujući ovo i sve što se nalazi u jednom dosta velikom
Pandurović, Sima - PESME
SENKE Oblaci žuti preko moje glave Prelaze prostor mirno; zaklanjaju Sunce i nebo, i visine plave, I tužno gredu ko zna kojem kraju. Promiču senke.
Miriše vazduh dahom mrtva smilja. Oblaci idu preko moje glave. TIŠINA Visine blede ćute, Jesenji sumrak râni; Listovi sveli žute. Lepi, nesrećni dani. Providan sumor pao Na moje dane lako.
niha K’o cvet vrh rana groba, To je kad lepa tuga Spomena mojih redom Zasija, kao dýga, U mekom sumraku bledom. Visine blede ćute, Jesenji sumrak râni; Listovi sveli žute. Lepi, nesrećni dani.
Jer nekad su tuda, oborene glave, Prolazili stari silnici do mesta Gde minare holo u visine plave Dizaše mesec kojeg davno nesta.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
, Ama, božija ti vjera otiću ću kad ti to želiš!“ reče, naglašujući te potonje riječi, pa kao da ga neko s visine ispušti, sjede odjednom na klupu, previ se i pokri lice rukama. Stana nije već znala za sebe.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Dabogda sam ne znao, a drugog da ne pitaš! Dabogda ne umro, dok ne izmerio nebeske visine i morske dubine! Dabogda omastio svojim vratom ličinu! Dabogda ne umrla, dok te muha sa stôca ne oborila!
— Vino od loze, mlijeko od koze, čovjek od čovjeka. — Orlovi najradije samci lete. — Orao se uvijek na visine vije. — Životinje su šarene spolja, ljudi iznutra. — Mučno čovek uvek jednak može biti.
Stanimir da etane, Stanimir da usane, Ginimir da ugine! 2 Ustuma se, bjež otolen, zla natruno: u visinske visine, u dubinske dubine, u morske pučine, đe kokot ne poje, đe krava ne riče, đe vo ne buče, đe se bog ne moli, đe se djeca
Hajde, nesretna nesretnice, nebom te i zemljom kumim, u morske širine, u morske visine, u duboke dubine: gdje pjevac ne pjeva, gdje krava ne riče, gdje ovca ne bleji, gdje koza ne veči, gdje pas ne laje,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
prigreje, onda reče aždaja: „Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
prigreje, onda reče aždaja: „Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
prigreje, tada besedi aždaja „Ta pusti me carev sine da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
Onda on mahne aždajom i baci je u nebeske visine, te aždaja kad padne na zemlju sva se na komade razbije, a kako se ona na komade razbije, skoči iz nje divlji vepar, pa
Mati se njegova za to vrlo rasrdi pa ga prokune da ne umre dok ne vidi morske dubine i nebeske visine. Pošto Solomun već ostari i već mu se dosadi življeti na ovome svijetu, stane se starati kako bi se oprostio materine
Tako je Premudri viđeo morske dubine, pa onda stane misliti kako će još viđeti nebeske visine. Za to uhvati dva noja, pa im za nekoliko dana ne da ništa jesti dok dobro ogladne, pa im onda priveže za noge veliku
Tako je viđeo i nebeske visine i poslije je umrъo. 44. LAŽ ZA OPKLADU. Poslao otac dijete u vodenicu, pa mu kazao da ne melje nigđe u vodenici đe
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Oću da izmolim „Pozdrav gospin“, a ne mogu. Kako je mogâ dopriti glavom do onolike visine? Biće se popeja na grob pokojnog fraFelicijana Felicijanovića...
Ćosić, Dobrica - KORENI
odjednom ogluve za Tolina pijana mumlanja, jer prolaze pored brdašca kao u žurbi izubadanog kamenim krstovima nejednake visine; nazire se i pesnica drena pod kojim Katićima trule kosti, duboko zatrpane.
Sišla je kod Nikole u podrum gazeći mesečeve šibljike što su se provukle kroz prozor od pedlja visine. Ponudio je da sedne i ona sede, a sablja meseca preseče joj lice.
Pitaće sutra Aćima. A dede Luke Dobro se seća. Srednjeg rasta je bio a ruka obična, kao u svakog čoveka njegove visine. Samo da ne zaboravim. Glavno je da mu ruke nisu na Katiće. Uši i čelo jesu moji.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
travku svaku, duhovi pokojni Bude se s čežnjom života; Dok anđ'o, Nevidnim krilom, u taj čas opojni, Diže ih tiho u visine mlečne... Od tog dodira tajne neizrečne Zadrkti cveće, a ta magla plava Ostaje tragom anđelskog zadaha. ...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Teško je i zamisliti kako je to kamenje dovučeno iz daljine i podignuto do one visine“. Pitagora ućuta, razmišljajući nešto, pa onda zapita: „Koji od vas je peške prevalio najveći put?
„Ugao što ga čini pobočna strana jedne piramide sa njenom osnovom dat je razmerom visine piramide i polovinom širine njene osnove.
Sišavši preko Propileja, nađe se opet u varoši. I zaista, njegova mašta ponese ga u nedogledne visine. Ali jurnjava ljudi, u kojoj se ubrzo nađe, vrati ga u zemaljsko carstvo.
I Aristarhos raširi krila svoga genija i polete u dotle nedostignute visine. danju se odmarao na svojoj postelji, a noću proletao vasionu. Njegovi računi omogućavali su mu takav let.
Njegovi tehnički projekti ne behu tabanje po utrtim stazama, već let u nedokučene visine. Tehnički problemi, pred kojima se u svom poslu našao, oplođivali su njegovu naučničku problematiku, i obratno.
Dokazao je da zapremine kupe, polukugle i oblice, iste osnovice i iste visine, stoje u razmeri 1:2:3. Ovaj mu se dokaz toliko dopao da je zaželeo da se u njegov nadgrobni kamen ukleše geometriska
Da to ne može ići do proizvoljne visine, izgledalo mi je jasno. Odlučih zato da eksperimentom ispitam tu stvar“. „Najbolji i najsigurniji način da odgovorite
Ovoga puta voda se ne pope do recepijenta, no zastade negde u cevi“. „Do koje se visine ona popela u cevi?“ „Da bi to mogao tačno da odredim, izpraznih svoju gvozdenu cev i uključih u nju na onom mestu do
samo posledica pritiska atmosferskog vazduha koji prisiljava vodu da uđe gdegod se prazan prostor pojavi, i to do one visine koja odgovara tom pritisku, što se podudaralo i sa mojim ostalim merenjima tog pritiska“.
No sa njom se ne dižeš u visine. Intuicija su krila koja te dižu do nebesa“. „Vi ste ih, Ser, raširili i odleteli na njima do kraja vasione!
prostor staklenog zvona koje je svojim donjim delom bilo uronjeno u jednu nižu, širu, posudu, napunjenu do polovine svoje visine živom. Ta živa ispunjavala je i donji prostor zvona.
Lagranžu, tačno predvideli; tu se odmenjuju u nejednakim intervalima brda i doline, a ta brda i doline imaju nejednake visine, odnosno dubine.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Zar ja nisam bolji od mnogih ljudi svoje intelektualne visine i vaspitanja? Zar sam jedanput pomišljao da se oprostim života: zato što me je smrtno pritiskala bezdušnost onih u čijim
Tada mi se učini da letim nad zemljom i da s vrtoglave visine, dole ispod mojih nogu, osećam beskrajnu, nedoglednu daljinu. Iz trena u tren vitlo leti sve brže, vetar vitla sve luđe.
Posmatrala ga je pažljivo, pomalo zavodnički. Tada je njegovim licem preletelo jedno gordo osećanje visine i smelosti. Sa ovim izrazom on je pogledao, i zbunio se.
I kad je sa visine začuo zujanje aviona, on se jezivo nagao tražeći ga očima, pa je, osećajući uplašene poglede na sebi, izgledao nemiran
U tom strašnom zamahu za Pobedom poznade on najveće visine ljudskoga bola. I pregažen, satrven, iscrpen, ispijen, u dubokom užasu svih razočarenja, on je cedio poslednje žilice, on
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
se na ulici sreo s njom, obarao sam pogled i nisam uspjevao da smognem čisto fizičku snagu koja bi mi podigla kapke do visine njenog pogleda. Takvu ustreptalu malaksalost valjda nikad više u životu ni pred kim ni pred čime nisam osjetio.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Rasta je bio povisoka, a iđaše uvek pravo, zaturene glave, posmatrajući sve pred sobom kao sa neke orlovske visine. Oči mu behu crne kao ugalj, sjajne kao žeravica.
pun sjajan mesec, te prosu bledu svetlost najpre po vrhovima drveća i bregovima, a posle sve niže i šire, dok sa visine ne osvetli sav vidokrug.
Odjednom Nikola sede; niti mu se lice promeni, niti se on osvrte, ni mrdnu čim, nego ga samo odjednom nestade s one visine, na kojoj je stajao, kao da je skočio u vodu, i tako se prostre po zemlji, pruživši onu ruku s nožem ka pročelju, kao da
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
onda reče aždaja: — Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
onda reče aždaja: — Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
tada besedi aždaja: — Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
Onda on mahne aždajom i baci je u nebeske visine, te aždaja, kad padne na zemlju, sva se na komade razbije; a kako se ona na komade razbije, skoči iz nje divlji vepar, pa
Petković, Vladislav Dis - PESME
Svirala je: venac snova, I visine, Nemir srca i magline, Što poniču iz bolova Od kolevki do grobova Sviju duša i vekova.
Ja danas ne znam za noći umorne. Ja danas imam jedno trulo vreme, Maskiran porok, razvrat i neznanje: S visine bluda dopiru mi teme Za suvereno jedno raspadanje. Ja danas imam jedno trulo vreme.
Dani borbe i ljubavi i visine, Dani rada i ideja i poleta Popadali po mladosti, te se čine K'o predeo mrtvih gora, kojim šeta I lagano i svečano duh
Sa svoje visine gledaće me ono Mirno, i kad budu spuštali poklopac, I kad me pozdravi s katedrale zvono, I kad me dočeka grobarov
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
i u njoj osim srebra i zlata skoro i nema drugog novca; peti, koji je već bio u Americi, pričao nam je, kao sa neke visine, da bez obzira ko si i šta znaš i imaš, kada se iskrcaš u Novom svetu bićeš ”žutokljunac” (grinhorn) a ”žutokljunac”
Ovi nisu bili iskićeni zlatnim i srebrnim pletenicama, govorili s visine, već su izgledali kao i svi drugi smrtnici. To me je oslobodilo i ohrabrilo pa sam govorio bez straha i iskreno, jer
Cvijeta Ili zrnce leda prozračnoga Pri pogledu svijetloga sunca Što u nebo dignu slabe zračke” Pogled u daljinu, sa visine na kojoj sam se nalazio, u blizini horizonta, otkrio mi je sliku nekog grada sa kulama i visokim krovovima koji su
Bio sam sklon da gledam sa visine na Evropu, što je gotovo redovna osobina emigranata kada opet dođu na privremeni boravak u Evropu.
I Evropa je time dobila u mojim očima; sada sam sa mnogo manje visine gledao na evropske prilike. Sledećeg dana ustao sam vrlo rano.
Istorija paćeničkog srpskog naroda okružavala je ovaj grad i to ga je, u mojoj mašti, dizalo u nebeske visine. Mnogo me je mučila želja da tu siđem i uspnem se na vrh Avale, blizu Beograda, i da odatle pozdravim junačku Srbiju,
Bio sam sklon da gledam sa visine na Evropu, što je gotovo redovna osobina emigranata kada opet dođu na privremeni boravak u Evropu.
I Evropa je time dobila u mojim očima; sada sam sa mnogo manje visine gledao na evropske prilike. Sledećeg dana ustao sam vrlo rano.
Istorija paćeničkog srpskog naroda okružavala je ovaj grad i to ga je, u mojoj mašti, dizalo u nebeske visine. Mnogo me je mučila želja da tu siđem i uspnem se na vrh Avale, blizu Beograda, i da odatle pozdravim junačku Srbiju,
sa određenom visinom glasa, pored osnovnog zvuka, recimo sto vibracija u sekundi, sadrži i zvukove koji su umnožak od visine osnovnog zvuka, tj. dve stotine, tri stotine, četiri stotine itd. vibracija u sekundi.
Reč ”podešavanje" nametnula mi se kao posledica te iste reči koja je označavala doterivanje visine tona srpskih gajdi, što sam sa velikim interesovanjem posmatrao u svojim dečačkim danima.
Prihvatio sam tu ponudu. Ova planina je ustvari brdo koje se jedva hiljadu stopa uzdiže iznad nadmorske visine. Sedeći na tremu ispred kućice, posmatrao sam takozvanu osmatračnicu četvrtastu građevinu na vrhu brda, odakle su ljudi
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Tu, s visine, kod bijele crkvice svetog Nikole, duže gleda na svoj školj — na Velu uvalu, borovu šumu i razvaline staroga manastira,
Ivo Polić pope se na najviše mesto sivoga zida u bršljanu obraslo. S te visine pogleda u dvorište. Mrtve leže u popodnevnome suncu preturene stvari starih ostataka iz raznih doba, svedoci rimskoga,
Uprto gledajući u neko gradsko momče kako se u ljuljajci visoko diže i s visine hitro spušta i slušajući čudne glasove orgulja, za čas zaboravlja na se i dođe mu da i on zajaše jednoga od tih hitrih
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
iz donje perspektive: „Hodali su brdom, u čijoj senci, dole, ostadoše oranice, sela, crkve, vinogradi koje su videli sa visine, kao tice, a ne kao ljudi. Prolazili su ispod ogromnih stena što su im visile nad glavom.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
II Gledajući kako zvezde Sjaju sa visine, Vidim naše češke mome, Čujem pesme njine. Naše mome rano rane, Za pevanja tica; Na potoku, prije zore Umivaju
Da te viknem, vrli tiću, Da te viknem: Petroviću! — Ti bi taki, jaoj, pao Ne s visine tvoje prave, Već bi pao u ljubavi, U štovanju — kod Madžara. »Starmali« 1882.
Tad’ i mene prim’te, braćo, Za prosta vojnika. »Starmali« 1881. PREDZIMSKA PESMA Vetar huji kroz visine, A i dole u niziku, Razbio mi pesmu što je Htela pevat’ politiku.
Miljković, Branko - PESME
Al vrebaju nas visine gde stvari smisao gube, Gde je suština okrugla i oblik sebi sličan, i od cele jave ostale su tek reči. A boje?
Petrović, Rastko - AFRIKA
Milioni zapaljenih mušica penju se plamenim stubom u visine. Kad se probijemo do laguna, široke vode osvetljene mesečinom, velika barka koja treba da nas preveze nalazi se na
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
A ono zadršće, Snuždi se — pa ćuti. I Ao, nebo, plavo nebo, Tajovita krasoto, — Sa visine zvezda sine, Ao rajska miloto! Noćca bajna, nema tajna, Samo zvezda šapće sjaj.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Bio je pun mrtvih vojnika. Valjda su se tu sklonili pa su ih Bugari sa visine sve pobili. Prislonio sam glavu na jednoga mrtvog i mislim, gde li može biti ta moja rana. Cela mi je noga oduzeta.
Izišli smo u glavnu saobraćajnicu. Posle jedno dvadesetinu metara pred nama se ukaza poprečan rov, dubok do visine čoveka. Kroz proreze na izbačenoj zemlji, nalazile su se puškarnice.
— „3afrkavamo“ bugarske strelce. A nikako da ga pogode — govori jedan smejući se. Išli smo pognuti da bi bili ispod visine puškarnice. Na izvesnom rastojanju nailazimo na poprečne saobraćajnice, koje odvode nekud u pozadinu.
Mi jedva sebe izvlačimo, a tek kako oni izneše topove na ovaj krš. Sa visine posmatramo Moglensku ravnicu, po kojoj se belasa put. Bugari gledaju takođe kretanje u ravnici, ali ne mogu da dobace.
Ispod jedne strehe videlo se skorašnje ležište konja. — Šta ovo može da znači! — Uto komandir pogleda sa visine konja preko ograde u polje, zasađeno kupusom i paprikom. Tamo su radili neki vojnici. — E-hej, slušaj... Hodi ovamo!
Vodio nas je podnarednik gotovo pola kilometra. Onda zađe u neko kukuruzište. Sa visine ugledasmo tamo negde oko sredine njive nekoliko šatora. — Podnaredniče, vidimo... Sad možeš da se vratiš...
Vi ste se ovde saživeli sa ovim mučnim životom... Ali meni izgledao je rat sasvim drugojače te snežne noći sa visine Savojskih Alpa, kada su me oni iz pozadine, ozbiljna i važna lica, skleptali bolesnog.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
O zlatoje proleće! Sunce jasno ot nizine milostivo grejući tečet sada do visine hladnost progonjajući, radost ljetnu pokazujet, svjetlost lučšu svim darujet. O zlatoje proleće!
Imaš u duši ti veliku silu, u duhu pak hrabrost. Dostići naravne vrh visine, krasote, mož'š! Koga su bozi uzvisiti radi, tom meću pred noge Silnih prepjatstvija tmu. Raste pobedivši tu.
Sklonište je ovde ciglo za me — Siva maglo, ti ne padaj na me! Već se diži nebu u visine, Pusti sunce nek’ mi jednom sine!
Duša žudi mira koji čara, Želi da se s nebom razgovara, Za tobom će kad je teret mine — Pa se diži nebu u visine! Nikanor Grujić MOJ GROB Biće pa će proći sve to kano san, I suđeni jednom osvanuće dan.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sad mi se čini budala nad budalama, sad opet vrlo bistar i pametan. Čudnovato i zagonetno stvorenje! Doktor (s neke visine): Na prvi pogled to bude bila budala, blödѕіnnіger Kerl, Crétіn! (Davidu) Kako se bude zvala?
Ćipiko, Ivo - Pauci
sfere, rekao bi, obrvaće ga; ali hrast se ne da: nadvlada sve zaprijeke, i, šireći se, osvaja sve više svjetlost i visine, a dušmani ostaju u tmici, da ispaštaju svoje grijehe.
Vraćaše se u zasjenuti grad, a iz duše mu, već naviraše bol za ostavljenim svojim krajem. Misao dizaše ga u plavetne visine, i on je tražio morsku pučinu što se spaja s pošljednjom svjetlošću.
Ona bi došla i namjestila bi se pored njega. Dugo i dugo, s one visine gledaše on komad vedra neba nad sobom, gledaše nju — a drugo šta nije ni gledao...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ja znam da si je ti poslao. Zar je ona tvoj glasnik? Ne daš Prohoru da se vine u tvoje visine, ostavljaš ga dole u blatu s krastavom žabom da se nateže, s njom da druguje, veliš, Prohor i nije za bolje društvo.
skvrčeno telo razbije o stenu, duša će mi iz njega prhnuti u prozračno nebo kao ševa iz nezgrapne krletke, natrag u visine, razdvojiće se na hvat od zemlje od ove moje žalosne, ružne ljušture koja će se raspasti od udara na šiljatom kamenu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
A kada je, pun miline, Sanak minuo, Bled, maglovit, sa visine Dan je sinuo. I okisli vrapci mali, Puni žagora, Glasno su se cerekali Pored prozora. 1883.
To su tužni spomenici razorenih carskih dvora. S gorkom tugom bacajući suzni pogled sa visine Carski sin je, davno nekad, željno gledô u doline A u veče pevao je setnu pesmu, punu bola, I na nju se odzivala druga
Od to doba bacajući suzni pogled sa visine Carski sin je s mračne kule željno gledô u doline. Tamo gusta lipa miri i svilena bleje stada, I hori se tužna pesma
Pred kapijama Troje, Strašne ahajske čete na ravnoj poljani stoje, I Feb buktinju pali, i zrači sa visine Bakarne šlemove njine. Čuj! u daljini tavnoj kimvali sladosno zvone, I smeh se razleže njihov i trube njihove ječe.
Pred kapijama Troje Strašne ahajske čete na ravnoj poljani stoje, I Feb buktinju pali, i zrači sa visine Bakarne šlemove njine. 1888.
I kratki oturi čekić i tvrdom, žilavom rukom Obrisa tople suze. 1890. MOJOJ MUZI S nebesne visine svoje, kô svetli đenije mira, Ti si mi pružila liru.
Duh ga čuje u šumoru tavne noći, I misao, što se rađa u samoći. 1892. z* S duhovne visine svoje ti si mi pružila ruke, Tvoj govor, anđelski nežan, očara meni sluh: Kô demon, odbačen nebom, ja slušah nebesne
No svetli ideal dobra i nežni anđeo mira, Ti siđe s visine tada, da burni smiriš duh: Da sedmostruni kimval i zvučna opije lira Prazničnom svojom pesmom moj očarani sluh!
Kao tamjan što se diže sa oltara u visine, Moja tužna, čudna pesma horila se iz daljine, Horila se tako bolno, molila se tako čedno, Da je često umekšala
Dospeo si, evo, u rajske visine. Evo ovde ima blaga svakojaka, I učenih ljudi, i dobrih junaka. Nek te, dakle, briga i tuga ne guši, No slobodno išti
Uzalud probahu s grada da smetu radove njine, Tukući strelama oštrim s kapija i visine Jer mnoštvo lestvica dugih spremi se još istoga dana, Da se na gradska platna udari sa sviju strana.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Dospem li, na primer, do Alcione, glavne zvezde Plejada, koje naš narod naziva Vlašićima, ja onako sa visine gledam na našu bednu Zemlju kroz duhovni dogled koji savlađuje sve daljine.
Vodena para, uzdignuta Sunčevim zracima iz tih voda u vazdušne visine, stvara oblake, koji šaraju ili sasvim pokrivaju nebeski svod.
A već nebo! Da sam slikar, ja bih sa ove visine tresnuo sav svoj slikarski pribor u dubinu, da ga nikad više ne uzmem u ruke.
koji je oblio tamnu Mesečevu ploču zove se u nauci Sunčeva korona; ona je tajanstvene, verovatno električne prirode. Visine do kojih se penju Sunčeve protuberancije ogromne su; one idu u stotine hiljada kilometara.
To je bila zbirka njegovih patriotskih pesama, koja je baš toga dana izišla iz štampe. Sa visine svojih prvih uspeha, posmatrali su oni vrevu posetilaca i posluge i razgovarali o svojim namerama za budućnost.
No, taj lepi osećaj nije bio sasvim nepomućen. Sa visine do koje su se oni vinuli, izgledaše im njihov dotadanji rad uzan i skučen.
Videlo se na njemu da je vičan borbi i naporima. Još kao mladić izvršio je vratolomna penjanja balonom u vazdušne visine, dva puta je, već dotle, prokrstario Grenland, a dva puta bio ranjen, u svetskom ratu, na zapadnom frontu.
Tako, i srednji godišnji pritisak i temperatura naše današnje atmosfere zavisi tačno od visine u kojoj ih merimo. Vi znate i sami da se pomoću barometra mere visine brda.
Vi znate i sami da se pomoću barometra mere visine brda. Tim istim zakonima pokoravala se i praatmosfera Zemlje. Ako se, dakle, tim zakonima dade opšti matematski oblik,
Već je stari Heršel otpočeo taj posao, a drugi ga nastavili boljim sretstvima. Zato danas poznajemo visine Mesečevih brda tačnije nego visine Zemljinih. Evo vidite, ovaj vrh kratera Njutn visok je 7264 metra.
Zato danas poznajemo visine Mesečevih brda tačnije nego visine Zemljinih. Evo vidite, ovaj vrh kratera Njutn visok je 7264 metra.
Najviši od njih, Kurcius, sa svojih 8850 metara, skoro je tačno toliko visok kao najviši breg Zemljin. Te visine Mesečevih bregova izgledaju još zamašnije kad se uzme u obzir da je Mesec znatno manji od Zemlje.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
O zlatoje proleće! Sunce jasno ot nizine milostivo grejući tečet sada do visine hladnost proganjajući, radost ljetnu pokazujet, svjetlost lušču svim darujet. O zlatoje proleće!
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
trougla u plamenu Prkosiš i suncoseku I žitoskvrnitelju Iz dva carska ugla pod tobom Koračaš u pravcu svoje visine I visoke ljubavi U jedino mogućem pravcu Koračaj ljubim ti korake Crvena gospođo Žičo SOPOĆANI Rumeni mir snage Zreli
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ono se smejalo uzvišenome kao i uniženome, jer uzvišeni je često manje duše od onoga koga on sa visine pogleda. Ono se smejalo ludosti kao i mudrosti, jer mudrost je ljudska često puta zbir ljudskih ludosti.
Sportista: Brak je skok kod kojega nije važno do koje si visine skočio, već kako si se dočekao na noge. Ima ih koji se dočekaju snažno i čvrsto, ima ih koji poklecnu na jednu ili na
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nečije oči su nas vodile. Silazili smo sa neke visine, po rečnome koritu, obavijeni tminom oblaka i zasipani jesenjom kišom. Ni prst se pred okom nije video.
— Zar nema u varoši neka druga zgrada? — Ovo je za armiju — govorio je konjički ka petan sa visine. Jer on govori u ime armije, dok je baterija poslednja jedinica u sistemi vojničkoj.
— Ah... zemljo, i ko te stvori! — psuje neko. Sa visine opažamo pozadi nas kolonu vojnika, sve jedan za drugim. I tako osećamo neko zadovoljstvo što nismo na njihovom mestu...
A nebo plavo kao spomenak, čisto kao oko devojačko, a beskrajno kao misao. Svečanu tišinu visine narušava ta grozna naprava, kao urlik pobesnele zveri. Kako bismo rado želeli da se strmoglavi u ognju i plamenu.
Jedan reflektor zasenjujući osvetli lađu... Dva mornara sa ove vratolomne visine strmeknuše se u more. Vojnici se pribili i presavili preko ograde. — Eno ga... — Da li je živ?...
Postali smo unezvereni. U ravnici nigde zaklona, a onaj nas gleda u teme. Sa visine kao da se sruči olujina, ali sada je gađao negde levo. Sigurno traže bateriju. Nama je lakše.
Zaustavih konja. Sa visine vidim svuda unaokolo samo kratke njive oivičene visokom kamenom ogradom, poneko kržljavo drvo i šipražje.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
priče o cveću i oblacima, kad senka nečijeg tamnog tela sunu kroz vodu, nečija je ruka zgrabi, otrže s dna i ponose u visine. Je li prošao trenutak? Ili je čitavu večnost putovala?
Ali, koji je još suncokret poleteo u visine? Koji je to želeo? »Sa mnom nešto nije u redu!« — pomisli mali suncokret i prope se na prste u želi da poraste i
Uzalud je to i samoj sebi govorila. Nebeske visine nisu je veselile, sve dok joj Zračak koji ju je digao sa zemlje ne reče: čuo je Cvet!
Uzalud je Koralna Grana nastojala da ,sazna zašto ćuti. Nije je ni pogledao. Njegov pogled bio je uprt u visine gde je, usamljen, plovio mesec nalik na blistavi nebeski beluatk. Bar da se spusti.
Šantić, Aleksa - PESME
I tutnji grad I gori, iz modre dubine neba Izbija mjesec mlad: Kô kletva bona, Kô jauk miliona, Ja čujem kako, s visine one, Silni čekići zvone: Hljeba nam! Hljeba! Hljeba! 1910. JA I MOJ PRIJATELj Sve me srce mome prijatelju vuče!
'' 59 Jedna se odroni zvezda Sa svoje visine jasne! Ono je ljubavi zvezda Što tamo pada i gasne. Sa jabukova stabla Padaju hrpe cveta, Vetri stižu i tim se
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
dizgene kulašu, pa išćera njega iz svatova, udara ga oštrom bakračlijom: po tri koplja uprijeko skače, po četiri nebu u visine, unapredak ni broja se ne zna; iz usta mu živi oganj sipa, a iz nosa modar plamen suče.
se vidi njemu putovati u ponoći kao usred podne; pa se konju na ramena baci, a dovati tešku topuzinu, pa mi topuz u visine baca, a vata ga u bijele ruke.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Kad su se vraćali natrag, u Tepsiju, začuše u blizini logora nekakav neobičan žagor koji je dopirao odnekle s visine, iznad šume. Mačak se trže. — Koji je sad ovo đavo? Da to nijesu oni nesrećni patuljci, pa se popeli nekud gore?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ti se divna devojko što se još toliko smućaš o meni i bojiš se prevare kad ja nisam zemljanik nego s tolike goleme visine gornje sišao sam, te preda te došao božiju taju ukazati tebi.
Što mi veliš toga moga dogovorca, a ja ne mogu znati gde on boravi, niti se mogu gore penati u nebesne visine tražiti ga gde je, ako mu i znam ime. Josif To ti velim, iz moje kuće da imaš izaći!
A kratki u tom je život, s visine strmo padanje. Pak za koju je to diku, za koju li hvalu što uništo promiče? I nejma nikakva opornja ni stojišta, s
Lasno ona svuda izleće i preleće, kud god hoće prohodi. Nebesne visine i podzemljane dubine oda na kraj sveta do na kraj, nigde pregrade nikoje sebi nejma ni zabrane koje.
Ništa im zgledljiva puta ne spreča: ni kuće, ni kakve debele zidine, ni šuma, ni gora; a ni cela zemlja, ni sve nebesne visine zgleda njihova ne zasecaju.
učini goruću golemu vatru, posle iz nje svako to gornje svetenje na nebu il' da rečem pod nebom kano sveće da ozgor iz visine svetle dole na zemlju i razlučuju dan i noć i vremena s godinama po njima se raspoznaju.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Što će si činim? K’smet! — veli Doka. — Damno te ne beše pri nas... — reče joj s neke visine Tašana. — Ama, imam si, ete, niku muku, — a ni sag vi ne bi došla! — E, što si imaš? — pita je Tašana.