Obradović, Dositej - BASNE
U noći, petao po svojim običaju zapoje. Lisica čuje i prštrči tu; no videći ga na visini, kaže mu da je ona od starine imala veliko prijateljstvo s njegovim rodom, i da bi pada i s njim zagrliti se i pocelovati.
” Umukne slavujak i pomisli u sebi: Nek te odsad hvali ko hoće, ja baš neću, kad ti i na takoj visini ni o čem drugom ne misliš nego o trbuhu!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Pa čemu ovde služe šape i kljove? Čemu ovde služe kandže i krila? Orao, koji lebdi kao vaga u visini i slobodi, da li zna čemu služe brzina i snaga u kavezu jedan ipo sa dva? Je li jelen i u kavezu jelen?
Dučić, Jovan - PESME
NOVEMBAR Raširilo se u nemoj visini Jesenje nebo, olovno i prazno. Polja su pusta; vrh ledina njinih Silazi veče dosadno i mrazno.
Samo drhte u providnoj tmini Dve-tri zvezde bele u dnu svoda; I diže se iznad nemih voda Crn siluet šume u visini. Dok blisnuše nebesa u času, I šum čudan prođe po samoći, Miris lipa dolinom se rasu: Jedna duša minu posred noći.
To je bilo mesto večitog studenog mira i gluhe nepomičnosti. Voda je bila u visini nešto beličasta, srebrna; mora da je visoko na površini bila pala teška kiša mesečine.
On se uhvati lagano za neki predmet. To je bio jedan mali zlatni prsten u mekim algama... Voda se svetlila u visini, valjda od mnogih zvezda.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
sirćeta i grdno staklo kiselih paprika, i prekjučeranje zemičke i čitavu četvrt slanine koja je visila na zavidnoj visini i oko koje su povazdan obilazile, gledale, šklocale zubima i tužno maukale komšijske mačke sve dotle dok ne izgube
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
mamuza pa ga obuze neko snažno osećanje pouzdanja i čudno neko zadovoljstvo slično onom kad se čovek nalazi na velikoj visini i kad vlada nekom velikom snagom.
Afrika
Načinim samo deset koračaji i ne čujem kao da ih nikada nije bilo ni glasove crnaca—slugu, ni prijatelja. U visini se lomi grana od skoka kakvog majmuna, a ćutanje šume ostaje nepovređeno, apsolutno u svojoj veličanstvenoj strahoti.
Crnac oseća da je zbog nečega u mojim očima on na istoj visini na kojoj i belac, i to je dovoljno da bi za mene mnogo štošta više učinio.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kao i karbola. On je bio zakrečio i Komandu mesta. Jedino su na njoj, crni, ostali dvoglavi orlovi Habsburga. Na toj visini, sa trećeg sprata, stari feldmaršal‑lajtnant je mogao da sve dogleda.
čardak, ni na nebu, ni na zemlji, sa doksatom, na koji se išlo stepenicama od čamovih dasaka, a sa puškarnicama, u visini, zastrtim šašom, kao neko gnezdo roda. Rode su se bile i naselile na njemu.
Ali stražara, već davno, nije bilo tamo na visini. Putnici su se zapisivali u knjige, dole, u karauli i đumrukani, a oko karaule, na ledini, pasli su, mirno, sapeti konji.
A zvonilo je, kao klepetuša, iza vrata. Zatim se, daleko, gore, u visini, sa trećeg sprata, ukaza jedna sveća, u mraku, i jedno, žensko, lice, i ču glas, koji je pitao: Ko je?
Gore, u visini, stajala je neka žena, koja je držala sveću i koja se glasno smejala. Dok su se peli, na treći sprat, u spirali,
Glavu je spuštao u šake umorno, kao da plače. Popci su, međutim, u travi, počeli da zriču, a u visini, u mraku, javljala se opet noć, zvezdana, do koje ne dopire ljudski glas, ni smeh, ni plač, i koja ne odgovara, nikada.
Ležao je na leđima, kao da su manevri, parade, sa zvezdanim nebom u visini. Pesma momaka orila se i u Rumi. Ona se orila sve do ponoći.
Teodosije - ŽITIJA
se, bednik, da je takvome rečeno: „Pošto si beščastiv veoma i oholost srca tvoga uznese te, uzdižući dom svoj na visini i u srcu svome govoreći — Ko će me svrgnuti?
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
dalmatinskim piscima, kao što je pesnik Tresić Pavičić, vatreni južnoslovenski rodoljub, čije je političko delanje na visini njegova talenta.
Treba priznati da srpska uprava nije uvek bila na visini svoga zadatka, i da je bilo nezadovoljstva, naročito u istočnim krajevima, do bugarske granice.
Jažinca i Gornjeg Sela, koja su na supodini Ljubotina, u ljubotinskom Podgoru, ali nisu na plavinama i u znatno su većoj visini no sela šarskog Podgora, koji počinje selom Vratnicom.
Oko Bistrice ima malo palučaka (omanjih terasa) i uskih ravni. Obrađeni su i podovi po visini, dokle se zbog klime može obrađivati.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Bilo je prozirno plavo sa onim sitnim oblacima nalik na talasanje reke u zoru, tamo u visini. Beo i nejasan, pri dnu vidika, pojavljivao se Mesec.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
lavež pasa i poj petlova, da odmah zatim širom, u mraku, otvori oči i ne vidi ništa, ali da mu se učini kao da vidi, u visini, beskrajan, plavi krug. I, u njemu, zvezdu.
Vlažni, ohladneli jutrom, dočekivahu dan, kao zalepljeni u blatu, osluškujući kako, u visini, detlići kucaju. Jasno su raspoznavali vojnike, u šančevima, na drugoj obali.
kaluđeri, kao crne senke, pod velikim kandilima, a na dnu dvorišta, iza drveća, zvonik od balvana, na kome se, u visini, beše naselilo nekoliko vrana.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
One se hvataju za njegov smešak lebdeći u visini usana. Ptice stoje u vazduhu na onim svojim mestima, tačno na onim mestima na kojima su nekada stajali njihovi omiljeni
— reče Pop. —Nije ni čudo što su stalno bolesna! —Molim? — reče Čile. —Lekari kažu da se deci na ovoj visini za nedelju dana promeni krvna slika. Pogle kakav vazduh. —Šta vredi kad posle opet moraju da siđu dole...
List zelene salate naboden na viljušku stajao je u ženinoj ruci, tačno u visini stegnutih zuba devojčice. Niz salatu se cedilo ulje. — Ovaj je najbolji!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Reč je o posebnom sklopu odnosa i veza, o naročito izabranoj visini mišljenja i osećanja — sklopu svedenom i projašnjenom, dovršenom i sebi dovoljnom.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Duhovni staleži bili su od vrlo velikoga značaja u kulturnom životu srpskoga naroda, ali oni nisu bili na onoj visini na kojoj je bilo građanstvo.
Kaluđera i sveštenika je bilo mnogo, ali ni oni nisu bili na visini svoga položaja, i davali su povoda narodnom nezadovoljstvu.
Trudeći se da bude na visini svoga predmeta i da izgleda svečano učen, on je pisao razvučeno, zamršeno, mutno, često sasvim nerazumljivo.
kao Molijer (Sterijina je zbirka tipova mala), ali je u nas stvorio komediju karaktera i naravi, i držao je na dobroj visini.
Ali ni svojom sadržinom ni odzivom publike list nije ostao na istoj visini. Promena u uredništvu, 1892, kada je urednik postao dr Milan Jovanović, nije pomogla. 1892.
Ona je razumnija, diskretnija, otmenija, naročito književnija. Pesnički jezik i versifikacija su na visini na kojoj nikada nisu bili u srpskoj književnosti.
I posle verbalista kakvi su preplavili srpsku književnost, Rakić, stojeći na visini moderne misli, sa dušom modernog razvijenog čoveka, dobro je došao sa svojom intelektualnom, gotovo
Radičević, Branko - PESME
Te kletizi optekoše Turci Moje Srbe tamo na visini. Milun vidje e ih optekoše, I pute im sve već pohvataše, Vidi junak e mrijeti valja, Ali njemu mrijeti je teško Bez
II Sunce zađe, dan umire, Magla već mu pokrov stire, Povila se po dolini, Ma se sjaje na visini; Još on tamo, još caruje, Još okolo pogleduje, Ma pun tuge i pun jada, Jera vidi e propada.
I napolje Uroš glednu, Te pećinu manu lednu, De je danak predanio, Od zlotvora svoji s' skrio, Glednu danku na visini, Poslednji se njemu čini; Pa ka zemlji spusti oči, Onda jednom stazom kroči, Pored jedne stene savi, Dva-tri kroka
Kad starosti sivoj klisurini Jedanputa budeš na visini, Kada glava tebi snežna klone, Ka zemljici slabo telo tone, Da s' prisloniš uz borove mlade, Da poglediš životu
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
razočaran tim siromaštvom, tekovinom koja je bila tako spora, mučna, a i što se tu, u novoj mahali, morao da drži na visini, da se ne pokaže siromah, zbog komšija koji su bili većinom siroti, seljaci, skori doseljenici; a i zbog braće, da mu se
Kostić, Laza - PESME
—- Našoj zvezdi!« — Reč se ori po prostori, po zvezdanom vedrom visu, zvuci bili — pa i nicy. — U tišini, po visini nosi vila dalje sina.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Mislim, čitava stvar me je presekla negde u visini pleksusa, baš tu negde. Posmatrao me je kroz dim, smešeći se. Valjda čovek ima pravo da putuje kuda hoće i kada to
(Po); kupih sve to ukršteno đubre, tek da nešto uradim, i uputih se niz ulicu kroz koju sam upravo propadala negde u visini Novog Zelenda, ako znate na šta mislim, kad on viknu za mnom: „Čekaj!“ i još: „Hoćeš li da me ispratiš do pošte?
Kelneri u takvoj kafani morali bi da budu najmanje doktori književnosti, kad vam kažem, pa da jedva ostanu na visini događaja. Ali šta biva?
Čaša mu ostade u visini usta, a on odjedanput preblede. Mislila sam da će ga udariti kap. Zamislite sad njegovu situaciju: kod prve čaše —
razradio naučnu teoriju po kojoj svaki čovek, sem ako nije genije, kad ulazi u punu kafanu, mora da podigne ruku u visini glave, ili da se počeše po nosu, ili da popravi kravatu, ili da zagladi kosu, ili pročačka uvce.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Samo gore, na visini, Još se bele puste ravni. I gavrani s krikom lete U večernji suton tavni. Al' kraj reke, u dolini, Gde travica niče
kako dotiču se grane, I tiho šire tajni šapat svoj U OSAMI Kad odjekne slavuj-pesma u daljini, I zasija bledi mesec na visini, Kad umoran u osami svet počiva, Po kamenu tiho struji voda živa, Tada Gospod od palata svojih zračnih Tiho slazi nad
Sa mračnih domova njini' I drevnih, kamenih platna, vinjaga gusta se vije, Il' šumi na visini, I kao prastaro groblje lisnatom mrežom ih krije. Eno na surom Visu urvine vekovne stoje K'o strašan, ogroman skelet...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vazduh je u kotlini treptao. Ptice su izbezumljeno lepršale u visini. — Neka vodnik drugoga voda ne drema! — viknu besno komandant. Onda se obrati komandiru: — Razornom!
Jedna naša divizija prešla je reku Savu na drugome mestu i prodrla u Srem. Oni su sada u visini Čevrntije. Mi smo vraćeni da vatrom naših topova štitimo njihovo odstupanje. — Dakle, mi nećemo više prelaziti?
— Ama, imamo i mi toga... — Znam, znam, samo malo drukčije. Ja, kada se nađem u visini baterije, za mene rat prestaje... Posilni, dajder onu rakiju...
Od duga vremena zurim u niske, teške oblake, hvatajući pogledom još u visini snežne pahuljice, pa ih pratim po zemlji... Odmah se tope.
Gledajući one crveno-žute dimove u velikoj visini, imali smo utisak kao da posmatramo neki vatromet. Jedno jutro osvanuo je i sneg, ali do podne se otopio i napravi se
Po prethodnom sporazumu trebalo je da naši pale vatre, da bismo videli na kojoj se visini nalaze. A vatreni talas se valjao...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
i pravo u visinu beličastosrebrni stubovi dima, koji se na ovom večernjem zatišju samo ljuljuškahu, dok se na velikoj visini ne rasture i raziđu po vazduhu...
Preleti po neki srebrnast oblačak, pronese se tiho, nečujno, preko nedogledne pučine i rasturi se tako u visini, pa opet nad badžom zatreperi čisto nebo, obasjano blagim zracima. Ali je ipak hladno, veoma hladno...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U to vreme, Rusi su bili dobili neku novu municiju, brizantnih granata, koje su stizale i raspadale se. U visini, jedna polovina artiljerijskog metka pretvarala se u šrapnel, druga polovina u granatu, na zemlji.
Nebo hrvatskog Zagorja. Vedro i tiho polje, što lebdi u visini, puno ševa. Plavo na danu, kao cvet u žitu, vidno i noću, sa dugim svetlim putevima.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Svi stoje bledi Od straha— Svako zadivljen gledi Gde se daleko u visini Beli ko malo klupče praha... Posle se vijor spusti Ko meko, belo krilo I opet dete metne Na mesto gde je bilo.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
muzika, uz zapaljene buktinje koje nosaše rodoljubiva masa sveta, prolamaše vazduh po ulicama ovog srećnog grada; a u visini, u tamnom vazduhu, rasprskavale su se raketle, te zasija ime velikog državnika, koje izgleda kao od sitnih zvezdica
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Tablu, kredu i mapu, katedru sa postoljem Ukoso, prema nebu, u svetu nekom boljem: Sve je lebdelo u vazduhu, u visini trećeg sprata; Beše čas samoće i tuge, i minut kad noć se hvata.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
A ja sam ovde zapovednik broda iznad nas, koji telefonom upravlja njime u pravcima i po visini kako nađe za potrebno«. »Sad je već potonuli brod ostao iza nas, ali moram opet komandovati da se naša kugla malo
Rakić, Milan - PESME
bedni, pokraj mene, I ropski kleče pred skrivenim stvorem, Vrh piske, kletve, i vapaja njini̓ Leteće mirno duh moj u visini, Ko morska lasta nad širokim morem.
Na omorini ljudi, zveri I bile, sve se mrtvo čini. — Jasika jedna tek treperi, Jasika tanka u visini. Treperi samo, o jasiko! Taj tamni nagon što te kreće Razumeo još nije niko, Razumeti ga nikad neće.
Pandurović, Sima - PESME
moje znalo, K’o jasikovo lišće s grana, Treptati svakad, mnogo, malo, Treptati uvek: u tišini, U burnom vetru, na visini, U mirnom kutu, gde se čini Da ne dopire val orkana.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Čeljad se dozivlju i vičući razgovaraju, jer je red vikati na toj visini među blejanjem i rikom. Pošto se jaganjci pripušte, utoli po nešto graja i vreva, pa sve na manje, na manje, dok odjednom
Ćosić, Dobrica - KORENI
Milunka je klekla pred kaluđera, krsteći se i ljubeći mu mantiju u visini kolena. Otac Metodije zujao je blagoslov i blago mahao rukom iznad njene glave gledajući nju, Simku.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Svuda, dokle je oko sezalo, carevala je tišina, rasli mirisi trava, otkida le se zvezde i latice cveća, a gore u visini plovio Mesec i sam nalik na veliko srebrno jaje. »Mora da mi se prisnilo?
Izdaleka, ono je i ličilo na zvono okačeno između neba i zemlje. Na takvoj je visini bilo sagrađeno da su oblaci i magle prolazile ispod njega skrivajući ga od ostalog sveta.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Nema broja, ni imena, U Visini zvezdam' svima, Kamo l' broja i spomena U zemljici grobovima! Milione progutala j' tama, Crna tama mnogih
To se bude groblja pod širokom vodom! Počinje opelo... Noć pod crnim svodom Šumi psalme, paleć' sveće u visini... J. Dučić XCII 5 Vitorog se mesec zapleo u granju Starih kestenova. Noć svetla i plava...
bedni, pokraj mene, I ropski kleče pred skrivenim stvorem, Vrh piske, kletve, i vapaja njini' Leteće mirno duh moj u visini, K'o morska lasta nad širokim morem! M.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Odmah zatim ponovih svoj opit nekoliko puta i videh da se voda uvek pope i zadrža na istoj visini. Tek posle nekoliko dana primetih da se položaj vode u cevi ipak menja.
onda bi voda morala da vija taj prostor gde god bi se on nalazio, ili bi se ona zaustavila na jednoj određenoj visini.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali se odmah setih da je vrlo potrebno održati se na visini svoga poziva. Stoga brzo napravih važno lice, uzeh svoj beležnik i zahtevah od svoga prvog klijenta podatke po
Ali sam se divio ovoj pešadiji drugog poziva... Divizijski štab zastade malo, u visini pukovske rezerve, na jednoj čistini koja se proteže sve do Ferizovića.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A kad kosa baš potrefi kako treba, tačno u visini struka. Mladić će opet vještom piruet sretno iskliziti iz blistavog zagrljaja, okrznuvši možda tek leđima vanjsku, tupu
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Kad su besneli po ovom kraju Jevđović, Sarić i drugi, tada je autoritet vlasti bio na maksimalnoj visini, pa su opet oni činili pokore. A pre toga metali su i na točak, i tada je bilo ovakih razbojnika.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Gazdarica u Porniku nije bila na visini moje gazdarice iz Kembridža, ali ja se nisam bunio niti sam pravio neka poređenja koja bi izazivala zavist.
Pre toga, teorija je u svoj kompletnosti postojala, ali se nalazila negde na visini, na nebeskim visinama Faradeja i Maksvela.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Zvižduk i šuštanje gdekojeg suhog lista gubi se negde u visini, praćen tugaljivim hukom noćnog vetra što čak do srca dopire.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Nije, naime, problem jedino u ponavljanju koje, pored znatnoga vremenskog razmaka, nije na visini svoga pesničkog uzora iz istoga jezika i književnosti: pod znakom pitanja je stavljena iskrenost, neposrednost,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
pa onda nešto dalje; i iza njega, po celoj dubini crkve, do samih vrata; i sa obe strane, po širini; i iznad njega, po visini, koja zastrašuje; pa, najzad, i ispod njega, jer iz vlažnih, trulih ploča na podu dolazi hladnoća, jeza.
lavež pasa i poj petlova, da odmah zatim širom, u mraku, otvori oči i ne vidi ništa, ali da mu se učini kao da vidi, u visini, beskrajan, plavi krug. I, u njemu, zvezdu”.
Romanopisac, po Bahtinu, ako ne želi da izgubi „jezičko tlo proznoga stila”, mora ostati „na visini relativizovane, galilejevske jezičke svesti”.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Himne i blesak, Munje i tresak, Alemi, topazi, smaragdi, rubini, Kojima se svaka kruna na visini Tako svetla čini, I cela čarob tog zemaljskog šika, To nije kadro zaslepit’ pesnika: On je žmureć’ gledô, to mu je
Svi želimo da nas po težnjama sude. A težnje su svače na vetrometini, Ponajvećma ljýdi što su na visini; Tu se razni vetri ukrštaju burno, Prkoseć’ odurno.
“ I dok god se glasak ove zvezde sluša Donde će s’ i tvoja blagosiljat’ duša. Jest, čovek si bio, te i na visini Sačuvô si cvetak srca u svežini, (Taj se cvetak rado u dolini krije, Gde vetrova burnih i pripeke nije).
Stajao sam spram meseca, Gledao sam Petefija Kako stoji na visini, I dive se, čude mu se Svi unuci Arpadovi. Gledao sam Petefija, Gledô sam ga spram meseca: Učini mi s’ kô da
Zar ne zbore vaša deca Ove reči iz grobova: „Naše duše našle oca U visini raj-naselja, Al’ na zemlji puno j’ dece Što nemaju branitelja.
Miljković, Branko - PESME
pesma ostavila samog na vrhu Lovćena s čelom punim sunca, tamo gde ne postoji vreme, gde jedna svetlost žuta negde u visini čuva otisak tvoga lica. Čoveče tajno feniks je jedina istinska ptica.
Sunce je bolest i slabost je strela U snu odvojeni vodom dok se mrznu. U visini vatre hladno je bez tela. Ko pojede svoje srce taj se drznu Da pesnik bude predelu bez pamćenja, Cvet nedovršen kad
sve vreme opčini Niko neće znati je l rano il kasno Za ljubav za put il smrt dok sunce jasno Kuva odbeglu gorčinu u visini.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Načinim samo deset koračaji i ne čujem kao da ih nikada nije bilo ni glasove crnaca—slugu, ni prijatelja. U visini se lomi grana od skoka kakvog majmuna, a ćutanje šume ostaje nepovređeno, apsolutno u svojoj veličanstvenoj strahoti.
Crnac oseća da je zbog nečega u mojim očima on na istoj visini na kojoj i belac, i to je dovoljno da bi za mene mnogo štošta više učinio.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
U neko doba počeše kuršumi da zvižde preko naših glava. Tu smo, dakle. Nalazimo se u visini baterije te nas pucnji topova prosto rastržu. U ovakvoj noći ljudi se nesvesno zbijaju u gomile, kao krdo ovaca.
— Dakle, na početku? — Na početku... Vedar dan... Nalazimo se na visini od preko dve hiljade metara. Sunce prijatno prigreva.
„HRISTOS VASKRESE“ Vratio sam se na položaj. Naša osmatračnica nalazi se na visini od hiljadu dve stotine metara. Sa vrha ove planine vidimo šiljke, rebraste padine, čitave visoravni.
— Siđite ovuda. Jedva sam se provukao i počeh silaziti kao u neki lagum. Nada mnom u visini ostala je uska traka neba. Pri dnu naiđoh na debela hrastova vrata.
I ja sam se rešio da se sada razračunam i sa njihovim bombašima, i sa tim merzerom. Teren smo izvideli... U visini njihovih rovova nalazi se jedna ogromna stena, i iza nje je postavljen taj merzer.
Komandir je išao uspravan kroz splet od rovova, zatim okrete opet u pravcu odakle je dopirao prasak pušaka. U visini ranije objavnice naišli smo sada na drugu.
Na strani prema neprijatelju bila je nabacana zemlja. Pogledao sam na suprotnu stranu, prema pozadini... Na visini preko hiljadu i osam stotina metara, dizali su se talasasti brežuljci, na kojima su smeštene artiljerijske osmatračnice.
Čuje se s nekoje strane zvrjanje aeroplanskog motora. U Moglenskoj ravnici pripucaše topovi i u visini ugledasmo dimove od šrapnela. Osmotrismo i aeroplane. Od njih smo bar na položaju mirni. Stanko okrete naviše, ka rovu.
Kao rojevi svitaca počeše da svitkaju, stvarajući neprobojni zid u visini rova, ali glavna masa čelika sruči se na bugarske rovove. Pribili smo se uza zid.
— Gospodine kapetane, neki od naših zapomaže. — Sad ćemo videti. Raketla je probijala tminu i u visini se rasprsnu. Svetlost se razli. Komandir razmače ciglu kojom je bila zatvorena puškarnica i pogleda.
Ali sam još otada zapamtio da je moje interesovanje za prirodu bilo u obrnutoj srazmeri prema visini. Što više, to manje... A pogotovu sada kada znam da kuršumi zvižde na sve strane. Naročito pri vrhu.
Osmatrač pete baterije kontuzovan... Potporučnik Dragiša teško ranjen... Dim se u visini razvlači kao zastor i sunce je potamnelo.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Blagoslovi, oče! VL. VAVILA: Bog neka te blagoslovi, kneže! I što nebo na nedrima sjajnim Sreće krije u daljnoj visini, Želim tebe njome da kruniše! Živeo nam dugo sa gospođom! SVI: Živeo!
Bojić, Milutin - PESME
bez iskre svetlosti što plama Svud oko nas je, a nama se čini Istine zublja da gori u nama I da nas vodi nebeskoj visini. Zar je već jesen čovekovih dana Posula inje po srcu, zatrne Poslednji spomen prošlih velikana?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
bilo je to kolo »paun«, koje su žene igrale poskakujući, dok su se devojke i deca ljuljali na vitlu i na najvećoj visini uzvikivali: »̓Volike mi konoplje!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ali Rade ne vidje biskupa. Uvedoše ga u trijemgoleme biskupove palače... Divi se prostranosti i visini, a od sijaset vrata čisto se smeo, ne zna kud da krene... Čeka...
i leluja po morskoj pučini; čini se k'o da se s nje neprestance u vazduh dižu blijedi tanki plamenčići, koji negdje u visini iščezavaju. Valići zapljuskuju obalu, more žamori...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
je, veli, crno kao noć, da je tamo crkva, u prestonici Vizantijskoga carstva toliko velika da u njenu lađu mogu po visini stati tri crkvice vratimljske kad bi ih neko poređao jednu na drugu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ah, ja znadem njenu prošlost, kô i prošlost drugog cveća: Vidiš one razvaline na visini mračnih gora? To su tužni spomenici razorenih carskih dvora.
Prokletstvo s foruma grmi. I šuma kopala njini' Preteći k nebu se diže i blista na visini. I divlji Gal, i Jelin, i Sarmat, i sila roblja, Kô tučne statue Krona pomamno stresaju koplja I već, u divljoj strasti,
Sa mračnih domova njini I drevnih, kamenih platna, vinjaga gusta se vije Il' šumi na visini, I kao prastaro groblje lisnatom vrežom ih krije. Eno na surom visu urvine vekovne stoje Kô strašan, ogroman skelet...
1891. U OSAMI Kad odjekne slavuj-pesma u daljini, I zasija bledi mesec na visini, Kad umoran u osami svet počiva, Po kamenu tiho struji voda živa, Tada Gospod od palata svojih zračnih Tiho slazi nad
“ Opet žagor razvi krila, I santura zvoni s njim, I svečano sa nargila Dizao se hladni dim. A kad sutra na visini Milozračni sinu dan, Hladnoj reci, u dubini, Ležao je mladi kan.
“ 1887. PLAČ AFRODITE NAD ADONIDOM O zvezde na visini. Čujete l' moju tugu? Ja plačem u tišini... O Eho, po daljini, Pokloni glasak drugu, Što bled i mrtav leži U sumornoj
Suzama molim tebe: Svetli nam, bledi Febe, U bračnoj našoj noći. Vi zvezde na visini, Vidite l' moju tugu? Ja plačem u tišini...
Tri puta se premetao Pan Ljubecki u visini, A četvrti dole pao I našô se u prašini. Zasmeja se mlada dama, Pa okrete konja vrana, Udari ga mamuzama I preskoči
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Gradom džinova, kulom bogova, čudovištem koje se gubi u tami i visini. Pred glavnom njegovom kapijom puši se još veliki kameni žrtvenik, optočen bakrom.
To Sunce zamišljao je tamo negde u visini. Na zamišljenoj, maloj Zemljinoj kugli, vide on i Aleksandriju, jednu tačkicu; i nju veza u mislima sa Suncem, pa poče
Zato ga sada i ne spominjem, da bih očuvao hladnu krv i održao se na visini objektivnog istoričara. Stari Egipćani upotrebljavali su u svome kalendaru godinu koja je imala stalnu dužinu od 365
Tako se zove moje sadanje boravište. U sklopu tih planina, a u visini od hiljadu metara iznad mora, odabrao je njegov graditelj jedno mesto koje je ceo dan obasjano suncem, podigao na njemu
Iz ružičastog plašta Sunčeva sukljaju u vis rubinski vodoskoci, onakvi kao onaj u Ženevi, i rasprskavaju se u visini u rumene oblake. Taj prizor ne gubi svoje veličanstvo ni kada se pogleda kroz naučne naočari.
Sravnimo ih, šale radi, sa našim ženevskim vodoskokom čijoj smo se visini divili, i koju Bedeker saopštava sa 35 metara.
obali Grenlanda, a na trećoj, u sredini između prvih dveju, udaljenoj 400 kilometara od svake od njih, a na nadmorskoj visini od 3000 metara; da se na tim stanicama, gde besprekidna duga noć traje dva puna meseca, u toku cele godine vrše naučna
Za svaku označenu visinu u tablici izračunata je temperatura, pritisak i gustina. Iz nje čitamo da je na visini nula (t.j. upravo na površi Zemlje) temperatura bila 1600 stepeni, a pritisak 147100 milimetara. Na visini od 56.
j. upravo na površi Zemlje) temperatura bila 1600 stepeni, a pritisak 147100 milimetara. Na visini od 56.40 km bila je temperatura 1300, a pritisak 73122 mm itd.
Na visini od 56.40 km bila je temperatura 1300, a pritisak 73122 mm itd. Na visini od 292 km bio je, pri temperaturi od 55, a pritisku od 129 mm, dostignut onaj stadijum gde voda ključa.
Na visini od 292 km bio je, pri temperaturi od 55, a pritisku od 129 mm, dostignut onaj stadijum gde voda ključa. Na visini od 303.53 km bila je temperatura 0, pa se tu voda smrzavala u ledene kristale. Na visini od 315.
Na visini od 303.53 km bila je temperatura 0, pa se tu voda smrzavala u ledene kristale. Na visini od 315.79 km bila je temperatura 50 ispod nule. Ta mi je tablica dala pouzdan materijal za prvi deo moje priče.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nas dve, njegove kćeri, izneverismo obadve. Ja po visini, kao nešto malo i sećam na oca, a po svemu drugom ni na oca, ni na majku.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Drhtavica obuzima telo. Lukine usnice su pomodrele. Gru-u! Eksplozije se sustižu, i pred nama, u visini pešačkih rovova, zemlja kao da gori. Iz pešačkih zaklona niko se ne pojavljuje. Gr-u! Gr-u! Gr-r-r-r-ru!
Pitao je Kralj za moral vojnika. A komandant, čuo sam, odgovara kako moral nikad nije bio na takvoj visini kao danas. — Vaše Veličanstvo, vojnici samo čekaju vašu zapovest, da sateraju neprijatelja u Dunav.
Gust dim pokulja kovitlajući iznad vatre, i zanesen vrtlogom, vitlao je u teškim kolutovima, dok ga u visini ne poduhvati vetar i mlitavo ponese. I opet nova gomila baruta.
Na celom putu nigde vode. A i da je ima na išli bismo samo na sante leda. Nalazimo se na visini preko hiljadu sedam stotina metara. I da je leto, bilo bi nam hladno. Nozdrve se pri disanju lepe.
Na velikoj visini smo i sve nam se čini da je ovde i dan duži. Nikad da smrkne, i da se jednom već stane. Vojnici sve više posustaju, i
Idemo blagom kosom, kroz neku borovu šumu. Mogli smo i jahati. Onda oblim ćuvicima. Ali još uvek smo na velikoj visini, jer su nam oblaci gotovo nad glavom. Pokraj puta beše jedno selo.
Bila je to lađa na tri sprata. U visini svakoga sprata visili su jedan do drugoga čamci i splavovi. Svakom oficiru su dodeljena po dva čamca i jedan splav,
A i u daljini, negde levo, čuje se topovska paljba. Baterije su gađale plotunima. U visini nad nama lepršale su ptice. Iz onih sela u podnožju planine vidimo meštane kako beže...
Podilazim pod Katunac. Slučajno podigoh glavu, pa mi se učini da njegovoj visini nema kraja. Konj je zamoren pa kao da galopira jednom nogom.
A dublje po šumama, između četinara, kretale su se zveri, vrištali šakali, groktale divlje svinje, a nad svima u visini, šestarili su orlovi. Za sve je bilo mesta, jer su se životinje sklanjale s puta jedna drugoj. Došli su sada ljudi...
Preko noći nam dosađuju komarci. Jedva čekamo da iziđemo na osmatračnicu, koja se utvrđuje na visini preko hiljadu metara, na Katuncu. Prestala je najzad i ona paljba koja se čula sa naše leve strane.
Ali od mene kao da se ipak udaljuje, daleko je u visini... Onog klubeta nestaje, i sa mojih očiju kao da spade neka koprena... Počeo sam se znojiti.
Šantić, Aleksa - PESME
I meni sve se čini: Ti glasi u visini — Kô neki, Crni i meki, Pun behar raščupani — Rasipaju se u suton rani; Mirišu, Dišu, Šume, Jecaju, plaču, kô
8 Nepomično, tamo gore. Na visini zvezde stoje; Vekovima gledaju se S nemim bolom čežnje svoje. One zbore jedan jezik Tako bogat, tako mio; No
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
mojim devet šura, devet šura, devet Jugovića; ako ću je napit po ljepoti, napiću je Kosančić–Ivanu; ako ću je napit po visini, napiću je Toplici Milanu; ako ću je napit po junaštvu, napiću je vojvodi Milošu.
mojim devet šura, devet šura, devet Jugovića; ako ću je napit po ljepoti, naliću je Kosančić-Ivanu; ako ću je napit po visini, napiću je Toplici Milanu, ako ću je napit po junaštvu, naliću je vojvodi Milošu.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Neće tebe tvoj striko, šalim se ja samo. Po visini Stric je ličio na svog brata od tetke, očeve sestre, krupnu seosku momčinu Nikoletinu Bursaća.
! Galama u visini odjednom zamrije, a onda se zaori vesela graja: — Evo Jovančeta! Aha, evo ga! Evo ga, silazite! Iz krošnje su, poput
Tanko je mnogo, jedva se vidi. A ono sad? Pazi, pazi! Nad Lisinom poče da se diže jasno uočljiv taman stub dima i u visini uze da se razrasta u široku perjanicu. — Eno ga, Jovanče daje znak! Pali, Vanjka!
— Dalje se ne može. Kud ćemo sad? Ispitivali su lijevo-desno, dok na samom zaokretu hodnika, otkud su došli, skoro u visini svojih glava, ne otkriše široku rupu u stijeni. Baš iz nje je strujala ona promaja.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
To li ti je carska stolica tvoga oca Davida, Isuse moj!... Ama žiznodavče, proznajem tvoju volju štarad si ti na visini, sred sveta ovoga na drvetu rasteglio svoje ruke. Skupiti ujedno k sebi hoćeš sve jezičnike, razliki narod...
I učiniše to. A kad videše Turci njihan čudni zagonjen se junački na mejdanu okret, streljajući po visokoj ispod neba visini orlove i gavrane, — i ostali okret, opizmiše se karimno na njih sva turska gospoda, sašiše munitvu među sobom.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
izvukla od svojih strina i tetaka, i nije mogla dovoljno da se nakaje što se nije mogla da održi na dojakošnjoj daljini i visini od „fukare“.