Upotreba reči visoko u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Eno, ono visoko čađavo zdanje, tu je „kurija“. Tu mi ranjen Aleksa sa dobrim čiča-Markom u okovima leži; tamo, opet, na onome kraju što

Ukraj puta, u jednom žbunju, čulo se šuškanje. Pogledam bolje, a to zmija uzdignula glavu visoko iznad trave, oči joj se sjaje baš kao oni mali svici u crnoj noći; posle se opruži i brzo kao strela prejuri preko

oznojeni i umorni, pustili iz kola, samo još poneki momak i devojka igraju, ali usiljeno; samo Čukurova Stana što je visoko digla glavu, pa se lukavo smeši na mog pobratima... U taj mah se i meni dosta dopala.

A vi me pitate za Svetozara! To je, dragi gospodine, sasvim drugo! Ja brata Svetozara ne samo da poznajem, nego ga i visoko poštujem. On je ono što bi svi narodi sa nekom uzbunjenošću poštovali... On je karakter!... On je!...

Obradović, Dositej - BASNE

” Oni drevni slavni Greci, prosvetitelji čelovečeskoga roda, samim jestestvenim zdravim razumom prosvešteni, kako su visoko i blagorodno mislili o duši i o umu čelovečeskom!

Ja sam živio s njima, i znam da se nahode između njih premnogi blagorodnomisleći, prepošteni i slavni ljudi, koje ja visoko počitujem i više ljubim nego oni mogu sebi predstaviti.

s čistom sovjestiju i s uverenim upovanijem večnago života, evo sav heroizmus Hristova evangelija i zakona i visoko soveršenstvo, za koje je človek sposobnim sozdat. A merop ptica nije za hristjane ni za razumne ljude.

” — „E, moj slavuju, baš si sasvim prost, i ništ ne znaš! Zar ti misliš da se ja nebesnoj krasoti za ljubov tako visoko penjem? Ja to činim kako ću lakše koga zeca, kornjaču ili ježa na zemlji upaziti.

učiti: takovi krivo mračno i hudo mnjenije kako o nauki tako i o svojoj duši imadu, i podobni su basne orlu, koji se visoko penje samo da gdi zečića ili kornjaču ugleda.

A je li ikada moguće da vi lepše pojete od nas, koji po sto godina živimo?“ To rekne, pak odleti na visoko drevo, i počne iz svega grla krâkati.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Sve iznad njih se zapalilo! Gledamo taj plamen visoko iznad goleti, gledamo taj plamen, - u njemu još ničega nema! Ni onaj ko nas vodi ne zna hoće li odozgo da nam sine

dole u najdonje tame i dubine, svojim tasom dotakavši dno, tim silaskom u ponor i ad, podiže gore, u onu visinu, visoko iznad šarana i vina, tas na kome svetli Gornji grad? 10.

Hoće da ga oduva u Nemačku! Dunav besni, dunav raste, dunav kipi! dunav ključa, kao da pod njim gori! A gore, visoko nad košavom, duva i zviždi vlažan severozapadnjak!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Vetra ni najmanje nema da duva, no iz dolje digao se plamen u vedro nebo, i kad visoko dim kao debeo stollj izađe, onda se raširi oblak od dima na podobije ambrele, i ozgo ̓lad načini.

) Ispituj vinovnika, a ne osuždavaj sama Černago Georgija. u tako krajnjem nedoumeniju pomislim: nebo visoko, zemlja tvrda, a od Cesarije Turci vodu zatvorili, begati se nema kuda a braniti se ne možemo.

On uze taj procep s pismom, podiže ga visoko da se vidi, I ode u turski logor. U tom pismu priklinjao sam vezira da prestane robiti i paliti; sav se narod razbeža.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Ali, ako te je nena rodila, uspuži se uz ovaj grm! Stablo je bilo pravo kao strela i vrlo visoko. Sve do same krune nema nijedne grančice. Stanko priđe drvetu, pljunu u dlane i poče se puzati brzo i vešto kao mačka.

ZBEG Nemoćno i nejako napustilo je svoj mirni krov, pa se sklonilo u dubravu, u goru... A i kud bi moglo! Nebo je visoko, a zemljom hode dušmani. Šuma je branila slobodu, neka ona očuva i nejač! Drenova Greda bila je sklonište.

Kao kakav mili, stari poznanik, tako te pozdravlja ono visoko sleme i onaj dimanjak s natkrovom. Pa ti se čini da se smeškaju na te, da su živi, da i njima teku suze od radosti što

Dučić, Jovan - PESME

Jablanovi samo visoko u zraku Šume, šume čudno, i drhću u svodu. Sam, kraj mirne vode, u noći, ja stojim Kô potonji čovek.

Kao bolesnica hodi bleda reka, Skelet vrbaka nadneo se na nju. Čuje se jecaj i potmula jeka — To vetri plaču visoko u granju. I mraz se hvata nad trulim strnjikom; Mokre su staze i blatnjavi puti.

Mir je na sve strane. Dok ponova kucnu: tiho u tom času Jedno gnezdo pade visoko sa grane. No skriveno zvono kad pod svodom lednim, I opet se začu iz topola stari, Sva dolina strahom ispuni se

ZVEZDE S ostrva Lopuda Visoko u granju mirno gore zvezde, I široka pesma mora u tišini Čuje se oko nas; i ti glasi jezde Kô da rosa pada u

Svagda, kao krila, te sumnje beskrajne Nad svačim će tebe da drže visoko, Dokle ne zatvoriš bolno svoje oko Na međi večite istine i tajne.

Pletem svoje gnezdo visoko nad vama, A još niko ne zna mesto toga gnezda — Ono ide kao što nad obalama Putuje u nebu izgubljena zvezda.

KRILA Leteti, leteti, leteti visoko, Neznanom prostoru kao starom drugu, Vitlati se kao omađijan soko, I umreti, sjajan, u sunčanom krugu.

Gospodin Oliver, to carevo oko, I Preljub, mač carev, javiše visoko Da je Tesalija sva pala za veče. A molbu za Carstvo kad Patrijarh reče, Dvorana zablista kao suncem cela: Na

Raspeti Spasitelj drži visoko svoje krvave ruke pred mračnim prostorima. Gromovi padaju nad njim i ispod njegovih nogu, odnoseći čitave spratove

Mirno, na steni, stoji ogromno raspeće. I svaki put kad sevne, svaki put kao da se otvore one krvave ruke, visoko u nebu; izgleda da obuhvataju u svoja naručja sve prostore u toj ledenoj noći.

Voda je bila u visini nešto beličasta, srebrna; mora da je visoko na površini bila pala teška kiša mesečine. Te noći mladi sensualni polip oseti prvi put u svojim mikroskopskim venama

Između njega i celog sveta stajala je sad, visoko do neba, otrovna vegetacija njegovog sna. STARI ZAPIS More će ti govoriti o Beskrajnosti, nebo o Čistoti, a mračni

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

One su imale praosnovne, čvrste, proste principe koji su ispisani u svakom bukvaru; a držale su ih visoko, s pouzdanjem i malo koketnim ponosom, kao vitez svoga dobroga sokola.

na proleće, izdašnost, plastičnost; ali to što ona sedi kraj Đorđa, i njegov pogled i njen pogled, to ju je opet dizalo visoko gore u zrak ideala.

Na pragu stajaše on, moj otac! Ves malo zaturio, pa mu viri ispod njega kosa i pada mu na visoko čelo. Brkovi se opustili, lice potamnelo, pa ostarelo. Ali oči, oči! Ni nalik na one pređašnje!

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Davno su prošla i poslednja kola popinim sokakom, i prašina koja se bila digla visoko iznad kuća, spuštala se polako i slagala mirno dva pedlja debelo, a najesen će od nje jedno slavno blato da bude.

I sve će se to povešati u odžaku i po ostaloj kujni tako visoko da domaći mačak može samo videti sve to i zazubice dobiti, ali se neće hasniti!

pa još pred gospodin-protom... onim našim starobečejskim. — E, da? — čudi se putnik. — Ta nije da sam je malo visoko poč’o, nego tako da sam je posle mor’o čitavo pola sata terati na svaku formu dok sam je jedva u zlo doba ister’o da

— reče Rada blaženo, baš onako sa srca, pa zavali šeširić i zapeva. Ode glas visoko do neba i daleko se razli, misliš preko cele ravne Bačke!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

A sakata i jezična Vela digla bi tada glavu, i naslonjena pazuhama o štake, počela bi visoko, na slogove da muca... tobož kao da pravda; brani Ljubu što neće da prosi. — Pa što traži da se muči, da prosi?

— produžavali su oni da nagađaju. — Je li devojče... malo, sitno? — Ne, ne!... — A da ne visoko?... a oko joj crno, golemo; snaga?... — A, a! ... — poče on kao da tvrdi, raduje se, grca. Svi udariše u smeh.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

istina, po svetu prošao, al’ vi opet više od mene znate; kad govorite, ne mogu da vam reči u’vatim repa ni glave, tako visoko govorite. — Vi ste veliki đavo, gospodar-Čekmedžijić! — Al’ vi još veći, frajlice! — Ne bi’ rekla! — Šta?

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Ščepana onim uzburkanim valima, mutnim I ludo brzim, podižući se i spuštajući kao lopta, ona se glava na jednom visoko izvi i usred onog penušavog i burnog vrtloga, zadrža, zatrese i nepomično učvrsti na sred vode.

I najedanput silno, pobednički, visoko uzdignuta i zabačena izbi ona ponova iz one dubine, vukući za sobom onu nesvesnu mokru masu, pa stade seći ka obali

prozore one male, duboko u dvorištu uvučene kuće pred kojima se povijalo, kao da će se najedanput srušiti, jedno visoko i razgranato drvo. On oseti da se tamo unutra dešava strašno. Po tom, odlučno pođe kroz dvorište.

Opet ih otvaram, a malo čas snevam moju kuću svu u plamenu. Crveni jezici ližu, sikću, vitlaju i plamte visoko, a ja znam da moja kuća gori. Ja sumnjam. Ali ulazim unutra da iz žara ž svoje drage uspomene.

Afrika

S druge strane broda skupljaju se piroge oštrih vrhova visoko iznad vode, upravljane od atletskih mladića, potpuno nagih, koji skaču u vodu za novcem bačenim sa broda.

Jedino tu biljno carstvo pobedilo je carstvo životinjsko; izagnalo ga. Samo na vrhovima rastinja, ogromno visoko, dokle ni lijane ne dostižu, kao na kakvom višem i mekšem, šumnijem terenu, žive tu pojedini narodi ptica, majmuna i

Savana izgleda oko nas kao zasađena. Kao da su to naši vođnjaci, a trava između tropskoga drveća liči na visoko zrelo žito. Žene prolaze kroz savanu sa kalbasima na glavama i jedva se vide iz bila.

Ona, je izvrsna igračica, puna groteski i šala. Čas je sasvim na jednom, čas na drugom kraju; čas visoko nad zemljom, čas polegla po njoj.

Ako je igrač muškarac on igra sâm. Zato je obukao neku široku haljinu, koja leti oko njega kad skoči visoko uvis, mašući rukama. Vrti se u krug što god može brže, odskačući što god može više.

Ujutru na pučini balet marsoena, a predveče Tanger, čudna varoš na kršu, u jednom živopisnom planinskom pejzažu visoko nad pučinom.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Sve sos mera, sve sos mera, pa ćiš dođiš do velika slava. Ama prokleto sadašnje svet oći sve visoko: oći mamuzu, oći bal, oći kafana, oći svilena kadifa. O tis anangis!² Oćiš moda! Kamo aspri?

More, znajš što je to: Παν μέτρον άρησον της άναγχης! Kad je najveću sirotinju na ovaj svet, onda pravi parada široko visoko. JUCA: Gospodaru, vreme je već da se jedanput i ja s vami kao žena sa svojim mužem razgovorim.

JANjA: Idi kod tvoju mati, neka ti kupi. JUCA: Ja mislim da ste mi vi muž. JANjA: Nemaš dosta aljinu? Oćiš široko, visoko? Oh, žensko dugačko kosa! More, znaiš li da je slavno diogen sedio u buru? JUCA: Kad je bio lud. JANjA: Što lud?

Kitaksi, adelfe, oći šešir, prokleto široko visoko, oći svilena pantljika! DIMA: Pios? Bogami! JANjA: Juco. E de! Oćim da kupim, oćim da si osiromašim; nećim da kupim,

DIMA: Kala. JANjA: Mi smo ljudi trgovci, što treba široko visoko? Što ći štafirung, ua veliko gospodsko, ne treba tra, tra, tra na svadba.

Pravo kaži grečesko mudrost: Tihi ton antropon pragmata uk evvulia. Kir Dimu i pošten čoveku, ne išti novci, ne išti visoko štafirug. Oći samo gazdarica. Ajde de, neka ima. Katicu i dobra. Katicu i vredna. POZORIJE 11.

JUCA: Ne znam ja kad se vratite, nego vi meni sad da kupite. JANjA (razrogači se): Pusto široko, visoko! Imaš, more, pametu u tvoja glava? JUCA: Prikladno pitanje! JANjA. Ti nemaš pametu u glava, ti imaš u glavu đubru!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Za trenutak, Grk je visoko digao reskript, zamotan, i sav isprepletan crnim šeputima, sa kojih su visili veliki, crni, voštani pečati.

Odmah zatim, sklopio je oči i proderao se: „Na moju komandu, sve, voljno.“ Pošto je bio digao glas suviše visoko, ispade kao kad kukuriče promukao petao.

Kad bi ga Pavle, o svojim sunarodnicima u Budimu, pitao, znao je samo za nekoliko bogatih porodica, koje su, kao visoko drveće, u poplavi, još strčale. Sirotinja bila je pomrla i razišla se.

Njena je kosa bila dignuta visoko, franceski, ali joj je padala za vrat, kao klupče crne grive. Kad poče da ga ljubi, u toj polumračnoj sobi, Isakovič

On, Božič, jedan je od onih, malobrojnih, Kroata i Serba, koji su primljeni u visoko, vijensko, društvo, a Tekla bi bila prva, koja bi bila predstavljena na Dvoru. On, Isakovič, sve je to pokvario.

se čudio, da životinja to trpi, i gledao je, začuđen, kako Višnjevski useda, podižući sam sebi nogu, u uzengiju, vrlo visoko, a zatim skače u sedlo, kao da useda zmaja. Isakovič je dugo gledao za svojim gostom, kad bi Višnjevski otišao.

U kolima, pred žućom Isakoviča, te zore, sedela je Ana, žena Đurđeva, visoko, na sicu, uvijena u svoje marame, kao neka bula.

Kao što jesenji vetrovi nose, kad duhnu, svelo lišće, sa drveća i grana, duž puta, pa podižu, visoko, ono, koje je opalo na zemlju, tako su i te gomile iseljenika u Rosiju, iz Bačke i Banata, prolazile, te jeseni, kroz

Solnce jarko, na visoko ti si, Moja majko, na daleko ti si.“ Horvat je gledao da u Rosiju odseli puškonoše, a nije primao u transport, rado,

što to biva, u takvim prilikama, u ludilu ogorčenosti, koje obuhvata svakoga, plaćali su glavom, oni, koji su, kao visoko drveće, bili iznad ostalih drevonja, izrasli. U vojsci su to bili Nemci.

Koračao je lako, ali kruto, kao da su mu noge, držalice na pukovskoj zastavi, koja se uzdiže i visoko nosi. Među oficirima, koji su, iza njega, prateći ga, uslužno, skakutali, da mu ostanu, u potiljak, bilo je grenadira u

Graja i vika bila je velika. Petar je jahao drsko i dizao se visoko, na preponama, sa sedla, tako, da se činilo da će se strmoglaviti.

Teodosije - ŽITIJA

poželjno da se sad ova žitija pišu i da se s više razumevanja čitaju, i da se na njih gleda kao na žive stubove što stoje visoko, da bismo videli sebe — kako i koliko zaostajemo za njima, i da bismo sa vešću sebe osudili zbog lenosti u nama, i da

i uzevši reč, reče vojvodi: — Toliko si mudar, a izvodiš detinjarije. Imajući sa sobom puk ljudi u krajevima tuđim, visoko mudruješ. A k blagorodnim (momcima) reče: — Monaškog se obraza ne postideste, kako se Boga ne ubojaste?

Čistim i mirisnim vazduhom napajani, bezbrižnošću uvek uveseljavani, rekao bih, žudnjom za Bogom uzdizani visoko sa zemlje, mnogo bogatijim od bogatih smatrali su se.

Nebeski je i govorno ovo sa njim u obliku očeve pojave. Odmah sa rogozine ustade i svetlo k Višnjemu visoko ruke podiže, i gromkim plačem i daždom suza zemlju napajaše.

Velmožama i svima bogatašima u ovom veku apostolski prećaše da ne mudruju visoko niti da se uzdaju u bogatstvo koje iščezava, nego u Boga koji ga daje, a više da se bogate dobrim delima, i da budu

“ Sa verom i velikom smelošću ka Bogu čineći sliku krsta na protivne vetrove i na morske vale koji se visoko uzdizahu, pružaše ruke i prećaše im, govoreći: — U ime Gospoda Boga našega Isusa Hrista, Koji je sve iz nesuštastva u

Na jednu visoku stenu se pope, prihvatajući se prstima. I tako kao na stub sa mukom, uzašav, obrete visoko na ovoj steni jednu pešteru, kao od Boga spremljenu, i veoma Bogu zahvalivši uzveseli se zbog nje.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Dinarski su ljudi uslužni i puni dobrote. Neke osobine, kao veličina duše, saučešće, visoko moralno poimanje, koje sam često zapažao kod stanovništva u Jadru (u Srbiji), podsećale su me na osobine koje ruski

S osobitom umešnošću raspoznaju šta mogu primiti od tuđe ljubaznosti. Ove ih osobine stavljaju visoko iznad seljaka mnogih drugih naroda.

Ipak, postupno obuze neko visoko osećanje sve kosovske Srbe, obnoviše manastir i uzeše čuvati telo svoga poslednjeg cara.

Ispod ovih naselja, u uskom dolinskom dnu, čuje se šum usamljene vodenice. Iznad kuća su, vrlo visoko, često van šumske granice, kolibe i košare, sagrađene ponekad od neotesanih oblica.

Mirni seljaci su visoko cenili ovu uslugu. Još i danas Zagorci smatraju za čast imati za pretka nekog hajduka. Imena i dela najistaknutijih i

Po vrsti šale više se približuju podrinjskim i valjevskim krajevima Srbije. Bokelji su visoko razvijene nacionalne svesti, koja je ojačana bogatstvom srpskih istorijskih tradicija.

Tako kad „ubava moma“ kaže dragome: Ne li sme pusta rodnina? on odgovara: Visoko drvo sem nema, ubava moma rod nema, jaze ću tebe da zemam.

se pređe Vlahinica, najpre se nailazi na mavrovsku kotlinu, koja se pruža od severoistoka na jugozapad, i čije je dno visoko 1000—1100 metara.

Tri su sela sa pravim Arbanasima: Trnica i Dubovo, visoko iznad puta koji vodi Radikom, i Štirovica pod Korabom. Arbanaško stanovništvo ova tri sela pojačano je skorim

Nije bilo davno kada su begovi, među ostalima neki Sabrija iz Trnice, dizali kule visoko iznad puta i pljačkali putnike koji su onuda prolazili.

Tako npr. selo Krušje, levo od puta ohridsko-resenskog, visoko u strani, lepoga položaja, sa velikim kućama, čini utisak naprednog sela. Ali je unutra neukusno i dosta prljavo.

Mijake je sačuvalo ne samo visoko zemljište i njegova nepristupačnost, već naročito oštra planinska klima, mnogo oštrija no igde u Arbaniji i u zapadnom

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Svi odoše da spavaju, a ja ostadoh sam pored ognjišta s čađavom slaninom, obješenom visoko iznad glave. Najprije sam, to već pogađate, oprezno i lagano pokušao da se uspentram uz neka brvna i dohvatim se

Sad ću da ih raspalim toljagom! Čiča Brko visoko podiže toljagu, tako visoko da bi sigurno dohvatio do zvijezda samo da mu nije smetao kameni svod pećine.

Sad ću da ih raspalim toljagom! Čiča Brko visoko podiže toljagu, tako visoko da bi sigurno dohvatio do zvijezda samo da mu nije smetao kameni svod pećine. — Predajte se lopovi!

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

se da nema eksera da nema lopova Da nema kukavičjih jaja Zažmuri se i na drugo oko Čučne se pa se skoči Skoči se visoko visoko visoko Do navrh samog sebe Odatle se padne svom težinom Danima se pada duboko duboko duboko Na dno svoga

da nema eksera da nema lopova Da nema kukavičjih jaja Zažmuri se i na drugo oko Čučne se pa se skoči Skoči se visoko visoko visoko Do navrh samog sebe Odatle se padne svom težinom Danima se pada duboko duboko duboko Na dno svoga ponora Ko

eksera da nema lopova Da nema kukavičjih jaja Zažmuri se i na drugo oko Čučne se pa se skoči Skoči se visoko visoko visoko Do navrh samog sebe Odatle se padne svom težinom Danima se pada duboko duboko duboko Na dno svoga ponora Ko se ne

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Ona crvena tačka bila je sada visoko iznad nas. Ako nas je i tražio, Rašidin otac je to prestao da čini. Sada je hodao nasipom između pragova.

Pokrenut našim glasovima, koracima, čime li jedan je žabac visoko i otegnuto počeo svoju ljubavnu pesmu. Kroz tri minuta odazvalo mu se nekoliko stotina barskih lepotica.

- šaputala je stojeći u senci kuće advokata Isaije, a neki psi su lajali u baštama i mesec je bio visoko na nebu, a Karanovci potrpani po sobama kao sardine. Činilo mi se da im čujem disanje kroz poluotvorene kapke prozora.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Pa obučena ne na visoko, nego srednje, a sve dobro stoji. Dok je dete bila, i posle, viđao sam je, al’ u mom poslu i bedi nisam uzroka imao

Prav kao trska. Lice uzano i jako ovalno, suvo, žućkasto; oči crne, velike, velike obrve, čelo, visoko, pa spreda dosta ćelav, ma još mlad; pogled ponosit.

) — za čast, počasni hotvole — visoko, otmeno društvo huncutarija — obešenjakluk, mangupluk Cvancik — „dvadesetak”, stari austriski srebrn novac od 20 para

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

I kad nije bila prisutna, sedeo je često zamišljen, zagledan u njeno visoko čelo i obrve, koje su, i braća, i njeni, nazivali pijavicama.

Mračan, veliki sanduk njenih haljina dizao se crn sa tla, kao neki visoko zatrpan grob. U dimu turskog duvana, gospoža Dafina gledala je svetlost prozora, kao što se u mračnoj noći zagleda u

behu svezali kolena kad su im bili skinuli opanke, to im bose noge behu raskrečene, kao da su hteli da sednu na nešto visoko, u svojim tesnim, surim čakširama.

Podvikujući slugama, koje su morale da sede visoko i pravo, u opasnosti, svaki čas, da padnu među konje, i nisu smele da se osvrnu, nije video ni pašnjake, ni nova naselja,

U izdisanju njegove snahe, koja više nije mogla da govori, njemu se učini kao da se pojavljuje visoko nebo. Kao i njegov brat, u snu, i on je nad njom video, van sebe od straha i žalosti, plave krugove i u njima zvezdu.

Livada oko nje, visoko nad Dunavom, bila je toliko natopljena kišom, da su se u travi počele pojavljivati rupe i pukotine u koje su zapadala

Ispod brega lelujala se gusta, visoko ižđikala trska. Iza kuće, dalje uz brdo, beše šuma koju su vojnici Vuka Isakoviča bili počeli da krče, i zemunice onih

Sa oblacima i jutarnjim zvezdama, nosio je Isakovič u svom sećanju, visoko iznad sebe, i muke svoga puka, krik njihov bedan, lelekanje uz gusle, njihov strašni trčeći korak, ropac samrtnika, dreku

puk trčećim korakom, uzduž i popreko, po trgu, u dva reda i u šest redi, pokazujući ga spreda i ostrag, sa oborenim i visoko izdignutim puškama, sa noževima i pištoljima, klečeći i skačući, čak i ležeći na zemlji, pri čemu projuri i sam na konju

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Isto verovanja postoji i u Srbiji.¹⁴ Ako dete želi da poraste visoko, onda ne sme da jede, sve do svoje dvadesete godine, rep (jagnjeći, goveđi, praseći i sl.).

U njima se uočava, pre svega, jedan visoko afirmativan, izrazito pozitivan stav prema detetu koji je karakterističan za najveći broj poslovica ove skupine

, samo je malo nezrelo ljudsko biće. Prema detetu (porodu) postoji izrazito pozitivan stav, ono se veoma visoko vrednuje. Dete je izuzetna sreća, radost i najveće blago. Muško dete se precenjuje, a žensko se potcenjuje.

i najsvetije, po broju i raznovrsnosti zaklinjanja u decu očito je koliko narod voli decu i koliko je porod vrednost visoko uzdignuta na aksiološkoj lestvici. O tome nam govori i činjenica da je zakletva u dete najsvečanija i najteža zakletva.

U skladu sa kolektivističkom i borbenom orijentacijom u patrijarhalnoj kulturi, junaštvo, čojstvo i borbenost imaju visoko mesto u njoj. Za herojski stil života tipično je nadmetanje u junaštvu.

Po svom karakteru, on mora biti čvrst, pravičan, visoko moralan čovek, a u rukovanju zajedničkim dobrom štedljiv, čuvaran.

Najzad, kao oženjen čovek i, ujedno, ravnopravan član zadruge i pripadnik patrijarhalne kulture on ima visoko mesto u porodičnoj i društvenoj hijerarhiji.

n.n. 0,00) i sa verovanjem (r = 0,25, z.n.n. 0,00). Tumačenje Rezultati pokazuju da je i danas očuvano izuzetno visoko vrednovanje dece (poroda).

stanovišta neupotrebljive stavke veoma dobro nam otkrivaju koliko je u svesti savremenih pripadnika naše kulture visoko vrednovanje poroda. Ovde valja reći, međutim, da nisu sve stavke koje se odnose na ovaj stav toliko opšte prihvatljive.

Sindrom: izrazito visoko vrednovanje dece (posebno muško poroda), priznavanje velikog značaja nasleđu i ranom razvoju, snažan fatalistički stav,

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Zemlja se meko ugibala pod stopalima dok sam kroz visoko šiblje prilazio mesečevom zidu. Taj crtež je u meni budio neki čudan strah.

Vitki prsti i pun zglob mlade žene spuste se na limeni sto. Pufko podigne oči i ugleda je u skraćenju. Sasvim visoko — glava uokvirena tamnim oreolom kose, nešto bliže očima dva snežna vrha grudi, a sasvim blizu stomak koji se diže i

– Opet ta tvoja lažna superiornost! Gadiš mi se, da znaš! Ma, odakle ti samo pravo da se postavljaš tako visoko i da me gledaš odozgo, kad sam celog života bila u svemu bolja od tebe? – U čemu to, molim te? U heklanju?

Postojimo samo mi, oprezni i trezveni građani, koji se nikada nisu ni peli tako visoko da bi tako nisko mogli pasti. Je li to taj čovek koji je čitavog života davao intervjue, predsedavao sednicama,

Ako se neko od bližnjih, na nesreću, uzdigne visoko iznad ostalih, svi će, ko svesno, ko nesvesno, pokušati iz petnih žila da ga svuku dole i učine sebi ravnim.

Matavulj, Simo - USKOK

Janko skide fes i kaput, ostade u bijelu mundiru, plavim hlačama i čizmama. Milica zapali zublju i diže je visoko. Krstinja sa zdjelom punom pšenice sta prema vratima, Joke s djetetom stade sa strane ulaska.

Zbog toga je plamen visoko strujao, a ozgo je pirkao čist vazduh. U tome dimnjaku sušilo se dosta bravijeh i goveđih butina i rebara (čuvena

Sjeti se pričanja svoga i njihova, osobito mu ugodno bi opomenuvši se, kako on visoko poraste pred njihovijem očima, kad doznadoše da je i on gledao smrti u oči! To ga je, doista, i uvelo u brastvo.

— Jesam ja — reče Krcun Serdarev. — Usnih da posjekoh Islam-bega i njegovu glavu natakoh na jatagan, pa je držim visoko i igram i popijevam po našem polju, a preda mnom silna vojska, sve ljudi bez glava, i oni poigravaju, a za mnom se

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

da nešto može biti zanimljivo, lepo, otkrivalačko, sveže, a da u Literaturu ipak ne spada: duh kojim je prožeto ne cilja visoko. Čini se da je isključeno da pisac kriminalnih romana napiše umetnički značajno delo.

To sve vredi i za dečju književnost ” Glavno i sporedno, nisko i visoko, ozbiljno i neozbiljno, jesu kategorije kojima se nesrećno i površno obeležavaju izražajne težnje i iskustva.

Kod mnogih se pesnika mogu uočiti ta dva glasa u pevanju: glas visoko zahtevan, i onaj drugi, neobavezniji, ljupkiji, čistiji.

(Kad je reč o zahtevnosti: velika poezija, od Dantea do danas, uvek je u svakom pogledu visoko ciljala; pretencioznost ubija samo osrednje i slabe stvaraoce.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

On je još imao veliku »ljuboznatelnost«, duhovnu otvorenost i radoznalost, želju da što više vidi i nauči, visoko razvijenu »slovesnu, razumnu i svobodnu ljubav ka istini«.

« Visoko razvijen i duhovno i moralno, on je prirodan i skroman i u knjigama i u životu. On se ne pravi svecem i ne izigrava geni

On isto tako traži i vaspitanje ženske dece, i još i u tom pogledu on visoko stoji nad svojim dobom. U srpskom narodu su vladali uvek patrijarhalni i orijentalni pojmovi o ženi, i u ženi se

Svojim širokim i modernim idejama o veri on se visoko uzdiže nad konfesionalnim shvatanjem nacionalizma, i iz načela verske ravnopravnosti i snošljivosti razvija se kod njega

On osuđuje nacionalnu nadutost, isključivost i mržnju na druge narode. Ali on visoko misli o prirodnim sposobnostima i urođenim vrlinama srpskoga naroda, o njegovoj kulturnoj usavršljivosti.

Vezilić je i dobar srpski rodoljub i visoko ceni sposobnosti srpskoga naroda u svim pravcima. Njegova poezija sa čisto umetničkog gledišta nema vrednosti.

samo njegovi istorijski dramati, dramatizacije istorijskih legendi i narodnih pesama, on nikako ne bi zauzeo onako visoko mesto u srpskoj književnosti kakvo danas ima. KOMEDIJA.

Vjerni sin noći pjeva pohvalu mislima, Oda suncu, spjevati noću bez mjeseca, Noć skuplja vijeka, u Misli (1844), visoko religioznog i panteističkog nadahnuća, otkriva se budući pesnik Luče mikrokozma i Gorskog vijenca.

Ukoliko je izlazio iz prve mladosti, posle mnogih čitanja i razmišljanja, Njegoš je ulazio u jedno visoko religiozno raspoloženje, i mesto polunarodnog pesnika dnevnih borbi javlja se u njemu panteistički mislilac i

U stvari to je ep sveden u dijaloge, u kojima ima mnogo visoko lirskog elementa, naročito u mislima vladike Danila, kroz čija usta je sam Njegoš govorio.

će u njima videti »najveću dragocjenost« srpskoga naroda, »jedino i vječno ukrašenije literature naše«, i isticaće ih visoko zbog »najdragocjenije čistote i sladosti našega jezika...

čine nedosledno, bez dovoljnog znanja slovenske gramatike, sa većim ili manjim dodacima srpskoga jezika, i to nazivaju »visoko serbski«.

Milićević, Vuk - Bespuće

Začas se oglasiše zvona s drugih crkava; nesložno, glasovi se sudarali i razbijali; sitno i visoko pištala zvona s jedne kapelice, nadmašivala ostala, gubila se u brujanju velikih zvona i plačno se ponovo isticala.

Zaustavljao se po osamljenim brdskim krčmama pred kojima zakrčivala cestu visoko natovarena kola sa robom, sanducima i buradima; sijeno i trava prostrta ispred konja koji odmahuju glavama sa

Sremac, Stevan - PROZA

— Ama ti baš pališ, priko? — Nema tu, nego gde pogledam, tu pogodim! — veli Jova puneći pištolj. Zatim ga ostavi visoko da ga žena ne bi dohvatila, jer takvim stvarima samo ljudi mogu rukovati. — Stari sam ti ja eškija, priko!

Radičević, Branko - PESME

Već da prođe pored dvora, Kad al' ozgo krasno cveće Savi s' na nj'ga sa prozora. Diže glavu on visoko Pa devojče spazi tamo, Divno čedo milooko Progovara: „Odi amo.

Al' opet je preveselo Vavek njemu čarno oko, Opet nosi vedro čelo Kao mladić on visoko: Ta on ima krasna sina, Pa ga gleda pun radosti Pa se seća svi milina Što imade u mladosti.

ne mako, Planu srce baš u živi plamen, Opet osta kao stanac kamen, Sretnom suzom zasuzilo oko, Bože veli, o nebo visoko — Kažu Boga tamo na nebesi, Al' se nebo ukraj mene desi, Bilo nebo, al' za doba malo, Postajalo pa g' odma

(1844, jan.) ĐAČKI RASTANAK Nesi, breže, čudo ti za oko, Ne dižeš se do neba visoko, Nesi gora umilnoga latka, Kad ko šeće da je šetnja slatka, Ni se voda sa kamena sliva, Kad ko legne da slađe

Vedro nebo na visoko, Ravno polje na široko, A na polju dva okola, Sredom gledni sina gola, Tatarin je — vatra živa — Preti mačem pa

Tu se setim našije odara I njiovog ubavoga sada, Sada, brate, ta nema mu para, Sve koprive narasle visoko Da s' ne more načuditi oko.

On ni reči, samo se osmenu, Pa se dalje unapredak krenu. Oh unapred da ti vidi oko, Stoji brdo do neba visoko, Do vr vrška krasno i zeleno, A po vr'u divno okićeno Ta sve onim zlatnim oblacima, Sve zlatnima i sve rumenima,

Vedro lice i slobodno oko, Prava kičma, glava na visoko, I još oni divni razgovori: „Eto sviće, eto zora zori!“ Tu vas, tu vas stade velja dreka, Kao žaba na slavuje

tamo gore One bele ponosite dvore, Stoje dvori, slava neka stara, Kažu dvori silna gospodara, Udareni na stenje visoko — Baš se vidi gde caruje soko.

Sa suznim gledom gledala je veče, Ka meni zatim, a u moje oko, I vidi da i meni suza teče; Ka nebu posle gledaše visoko, Nijedno od nas reči ne reče, Jer ganuti smo bili preduboko.

“ I Vasa trže, ma slaga mu oko, On Stojana nam preturi visoko. Tad Stojan pušku svoju malu pali. I dobro zgodi, na zemlju ga svali.

nju mi lati oni jad sileni, Od jada silna sva se okameni, Nit štogod reče, niti suznu okom, Nit glednu gore to nebo visoko; Ta ono nebo nju prevari zdravo, A to je pred njom njeno nebo pravo, Te malko staja, tad na dragog pade, Oh silni

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

— Hajdemo — reče joj — čekaj ja nju da... Što ona luda i besna misli? I odoše. Moja majka Visoko, lako, ponosito a tvoja zgrčeno i zanoseći se...

A ta velika sveća, onako visoko, ozgo, osvetljavala ga mrtvog, a naročito lice mu, glavu, oko koje beše poređano cveća, šimšira, i to varaklisanog, te

Kostić, Laza - PESME

A nebo? Nebo je samo ugnuta stopa gospoda boga, njome da zgnječi samrtnog roba do poslednjeg droba. A što se diglo tako visoko, to bi da vidi, pa da uživa kako se roblje previja, kida. Ej, ropski svete, pod otim nebom!

” Snuždio se silni kralju zabrinuto čelo zbira, — al' dovode u odaju bledu senku, Minadira. Visoko mu čelo bledo kô papirus blagog Nila, al' u oku misô tinja i ljubavi sveta zbila.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Najposlije popne se na jedno drvo visoko, pa kad izađe uvrh drveta, pogleda na sve strane ne bi l' štogođ viđeti mogao; gledajući tako dugo opazi vatru da se

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: Ko ima dece, treba da i drži čestito, ako nije rad, da mu se pokvare. MAKSIM: Jest, neka i diže na visoko, da i ni vrag zaprositi ne sme. Dosta, aljinu joj neću kupiti. SOFIJA: A ono ću joj kupiti ja.

Šta je dakle ta Sofija ISAJLO: Nije Sofija nego filosofija, a to je nešto visoko. MANOJLO: Je li tvoj gospodin doktor? ISAJLO: Jeste. MANOJLO: Leči li on filosofiju? ISAJLO: On ne leči nikoga.

STANIJA: Kjerko, ja vidim, da ne mogu ovde dugo. Gde ću ja da ti se naučim na ovaj adet, da ti sedim visoko, da ti jedem visoko, da ti spavam visoko. LjUBA: Malo, malo, dok se navikneš, majka. STANIJA: Ne mogu, kjerko.

Gde ću ja da ti se naučim na ovaj adet, da ti sedim visoko, da ti jedem visoko, da ti spavam visoko. LjUBA: Malo, malo, dok se navikneš, majka. STANIJA: Ne mogu, kjerko. Ja sam ti već stara.

Gde ću ja da ti se naučim na ovaj adet, da ti sedim visoko, da ti jedem visoko, da ti spavam visoko. LjUBA: Malo, malo, dok se navikneš, majka. STANIJA: Ne mogu, kjerko. Ja sam ti već stara.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Niko nije razjasnio šta je leopard tražio tako visoko.“ —Vaš cvet? —Onaj koji se ukrade sa groblja u ponoć. —Vaše piće? —Paradajz-džus s malim belim miševima.

Sve se završilo tako što nam je sa šoljicom kafe, podignutom visoko u ruci, otpevao pesmu „Kreće se lađa francuska, iz pristaništa solunska...“ Bio je maksimalan, na časnu reč!

Učini im se tako da su te male folirantkinie toliko visoko iznad njih, sa onim svojim bečenjem i otezanjem slogova, fol-ležernošću i svačim, da ih nikada neće dostići u otmenosti,

Trebalo mi je najmanje deset godina da najzad podignem pogled iznad tezge (da se popnem tako visoko, oću da kažem), ali te njegove ruke — imao je strašno hitre i brze prste u koje ste nekako skroz-naskroz mogli imati

Kuhinja je zatrpana blaženo neopranim tanjirima, pepeljare se još puše kao bivši vulkani, a visoko gore, pod samom tavanicom, lenjo se vuku pramenovi plavičastog dima. Na tepihu dogoreva poslednji opušak.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

JELICA: Peächtig! ALEKSA: Malo je visoko, znate, ali drugojačije ne može se s ovakvim rječima. JELICA: A kako bi to srpski kazala? Ja dobra Srpkinja nisam.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

U njenoj sjeni oporo se rađa čudesna sprava, čarobna lađa. Na njoj će ljudi jednom da jezde visoko gore gdje trepte zvijezde i kud se dječak, po poslu svom, penjȏ po stablu prosenom.

morima svijeta po modroj vodi, vrti se, juri, nemirna čigra, na grivi vala u pjeni igra, uz pljusak vode skače visoko, veseli bistro mornarsko oko. Kad padne veče, krenu se braća, Svaki se domu — pečurki vraća.

Najzad — spaziše brdo visoko, pod sniježnom kapom. „To ti je Kilimandžaro, kunem se glavom i šapom!“ povika mali lav od sreće blistav sav . . .

U zelen točak s kašika deset tu voda mlazom studenim bije, biserni oblak visoko praši, dugin se pojas u njemu vije. Vrti se žrvanj, zubat i težak, ovijen lakog vetrića dahom, vodopad brašna

Sad je umoran kako i ne bi, i njemu malko dremnuti treba, izamljeo je raznoga žita visoko brdo, do sama neba.“ I tu se deda za leđa primi, zastade časkom pa će ti reći: „I ja sam, kanda, umoran malo,

I tu se ujka marljivo stara i loži vatru za smrzlog cara. Kamila plovi, pustinjska laća, mornarsku glavu visoko drži. Zavičaj njen je peščano more gde vihor praši i sunce prži.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Ali zašto ne pođu da vide šta se događa? Čujem, zatim, takođe ljudske glasove, negde iza kuća da se, kao paprati uz visoko drvo koje čupaju elementi, skupljaju i puzaju uz veliko, strahovito kreštanje.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

— U podnožju Vardar šumi I visoko baca pene, I s tutnjavom lomi vale O večite, hladne stene. Al' nad visom, što se diže Parajući magle plave, Živi jedan

On buktinju gore diže, iznad svoje glave svete, I ugleda, čudeći se, bezazleno boso dete. Visoko mu bledo čelo, pomršene guste vlasi, Ali čelo uzvišeno božanstvena mudrost krasi.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Nosite me kiridžije samilosne visoko u vetrove gorske da rane svoje hladim, ili me prodajte na obronke mora u zemlje druge i vrtove bogate gde divovi u

kažem im, dok se kupole njišu ko visoko cveće, zar udar zvona da bude za mene uzvišen znak! I noć im prelijem preko tornjeva i glava.

Onda treba tražiti zaštitu visoko na planini kad vreme pokaže znake opadanja i tarabe se izvrnu u blato i krenu same da se penju jedva se razaznaju

je inače moćan i drevan mora da preduzme nešto pre no što dođe zima i zaista dok su oblaci niski on staje na mesto visoko na vrh koji se zove Golija poput vodenog stuba koji na vetru govori kao da je od šupljikavog metala tako i sija i

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Već zbog morala samo... Vojnici se jedva doguraše do svojih mesta i, onako nasumce, u noć, kroz visoko uzdignutu cev, grunu pucanj, i kao da utonusmo u plamen... Pribismo se odmah uza štit. — Artiljerija, pucaj!

Potamnele i ugasnule oči njihove zure u daljinu, a tela su ukočena za večni pokoj. U jednoga ukrućena ruka, uzdignuta visoko, sa stisnutom pesnicom. Valjda poslednji vapaj... Ili opomena živima.

Austrijska artiljerija je tukla naše rovove, ali, za sreću, šrapneli su se rasprskavali suviše visoko, te se njihovo dejstvo nije osećalo. Sada su počeli da traže i našu bateriju.

momentu jedva obiđoše i u prolazu videh samo zgužvanu masu od konjskih tela i ljudskih glava, nad kojima je štrčala visoko ruda topa. Komandir je rukom davao znak: „Paljba nalevo, baterija stoj!

u neredu, kao stara gvožđurija, a pred njima pobijene šestorne zaprege, pa se trupine konja iznaduvale i kopite visoko štrče... Preko topa presamićen leš, sigurno artiljerca... malo dalje opet leš, izvađene granate, rasturene čaure, torbe..

memla i miris fiksovanih čizama, što u svesti njegovoj izazva predstavu nakrivljenih furažnih kola, čija ruda štrči visoko, kao nabrekla žila na čelu narednikovom. — Izlaz’ napolje! — viknu kroz stisnute zube.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

On ne htede ni pogledati kroz prozor, pored koga prođe veseo pisar, podignuvši glavu visoko i pogledajući žudno na jedan prozor od učionice. Čim policajac uđe u školu, Stojan istrča napolje.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Turci kose sekoše, S kose konji šibaše. Oj ubava, ubava! 27. Soko leti visoko, Krila drži široko, Pod krila mu devojka. 28.

86. O narandžo, vojko plemenita! Tanka li si, visoko li rasteš! Dažd nahodi, tebe kor’jen raste, Vjetar puna, grane ti podvija; Svrh tebe se grad Budva viđaše, U Budvu

“ “O djevojko, lijepa ljepoto, Da vidimo tko j’ od koga ljepši! Ti izađi u polje zeleno, Ja ću izać na brdo visoko. Ti ukaži svu svoju ljepotu, A i ja ću svoju ukazati.

Ti ukaži svu svoju ljepotu, A i ja ću svoju ukazati.“ Cura sađe u polje zeleno, Sunce skoči na brdo visoko — Od sunca je gora usahnula, A od cure srce u junaka. 150.

175. Pokraj puta rodila jabuka: Sve biserje i drago kamenje. Sve visoko granje polomiše Gledajići na vrhu planine Gde dva brata lova poloviše, Uloviše srnu i košutu, I jelena sa zlatni

“ 190. Visoko se soko vije, Još su viša gradu vrata; Anđa im je kapidžija: Suncem glavu povezala, Mesecom se opasala, A zvezdama

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Ti veruješ da je to, što prolazi kroz tvoju glavu, neko mišljenje? Ti mora da o sebi imaš neko veoma visoko mišljenje, kad tako misliš! Šta kaže, „ja mislim”! Ništa manje! Zar se sa takvom glavom može — misliti?

BLAGOJE: Samo ti laj! Tvoj lavež do nje ne dopire! GINA: Znam da ne dopire, mnogo je ona visoko! Ne može da je povali samo ko neće! BLAGOJE: Naučio je Blagoje da razlikuje svilu od sargije!

TOMANIJA: Zakitila ga, đilkoša, vidovom travom! GINA (Blagoju): Pogledaj kako se visoko popela! DARA: Ovo mora da je bila neka velika ljubav! Vidi kolko su trave i cveća povaljali! BLAGOJE: Kurvetino!

VASILIJE: Bilo šta da je bio, sada je leš! SOFIJA: Filip je visoko podigao drveni mač! VASILIJE: Pre će biti da se život njim poslužio i poigrao! A on...

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Ali: ili nam život nešto novo nosi, a duša nam znači jedan stepen više, nebu, što visoko, zvezdano, miriše, il nek i nas, i pesme, i Itaku, i sve, đavo nosi. 1919. HIMNA Nemamo ničeg. Ni Boga ni gospodara.

GARDISTA I TRI PITANjA Volo bih stajati u jednoj crnoj gardi, a perjanica bela da mi leprša visoko. Da imam brčiće smeđe i vrlo male, pa kad bi zorom sve zavese popadale i poklonili se ravno zlatni elebardi...

Ali ne šetaju više tuda oficiri. Retko ako koji prođe. Oni, sad, sasvim, liče na poštare; sablju nose visoko podvezanu, ona ne zvecka više. Tako prolaze dani. Išao sam da vidim zelene sfinge i zamrzle basene u dvorcu Belvedera.

Nemački su eno oni visoki prozori što blistaju kroz maglu, visoko, pod krovovima, kraj mračnih, ustremljenih crkava. Tamo stanuju oni.

Tiho, u podnožju mosta, spušta se u vodu, a visoko, sa crnih krovova na crne krovove, diže se u nebesa. Sav šumi. Kiša, beskrajna kiša drhti nad njime, kao da je sav

Stojim visoko. Dubina mosta d‘Jena, koja se beli i sjaji od kiše, i prolazi ispod čudovišta Ajfelova, odvodi u beskraj.

U njima vrvi svet, i gleda toalete. Na galerijama se ljubi. Uostalom, u tome ima tradicija. Visoko gore, sad smešne, još postoje one lože, sa rešetkama, iza kojih se, nekad, , činilo sve, i večeralo, gledajući

Ja sam prešao preko njega, visoko, iz među duboke vode, dalekih brda, i beskrajnog neba, lak i prozračan i miran, prvi put u životu.

Zamara me polako, tako da mi se ruke opuštaju sa stene, glava klone, i visoko, na vrhu zemlje, opkoljen surim nebom, osetim mutan osmeh.

Pošli smo stepenicama, koje su cvrčale, uvis, na zvonik, sa kojeg su padali slepi miševi. Izišli smo, visoko, sa zvonika, do jednog kamenog konjanika. To je kralj Gralon.

Gladan i žedan, sa dršćućim kolenima, idem od zida do zida. Lukovi, koji se previjaju tako daleko i visoko, kao ni jedan most nad vodama; stubovi, koji, na tankim drškama, podupiru velike krune krovova, i liče na ogromne,

koji, na tankim drškama, podupiru velike krune krovova, i liče na ogromne, mračne rascvetane lale; zidovi, što cvetaju visoko u kamenu, tankom kao bilje; prozori tamni u nedoglednim visinama, koji se crvene kao krv – sve me to previja, krha.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

nogama; gušteri i žabe ispraviše se, načiniše kolo, počeše da cupkaju svojim stražnjim nožicama, da skakuću i odskakuju visoko, lako, kao da su od gume.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

dane, ali ja ću uložiti sve svoje sile da poverenje vaše opravdam, da vas svuda iskreno zastupam i da svoj ugled i dale visoko održim. Hvala vam, braćo, na izboru. — Živeo, živeo, živeo! — osu se sa sviju strana.

dane, ali ja ću uložiti sve svoje sile da poverenje vaše opravdam, da vas svuda iskreno zastupam i da svoj ugled i dale visoko održim. Hvala vam, braćo, na izboru. — Živeo, živeo, živeo! — osu se sa sviju strana.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

aj... aj... aj!... Sunce visoko odskočilo, pa prižiže, konji izvedeni iz vršaja, a svako čeljade, koje je kadro, dohvatilo vile, te pretura slamu.

To je bila njegova poslednja poruka. PRVA TUGA Kad odskoči sunce visoko i njegovi topli zraci, prošavši između razmaknutih zavesa na visokim prozorima, padoše na čist detinji krevetić, mali

Provlači se kroz gusto bukovo lišće ogromna povesma sivih oblaka, vijući se dalje i preturajući se visoko nad nedoglednom dolinom dunavskom.

Nežni, paučinasti nabori od bela vela, u koje utanja beo venac od mirte, visoko se nose, i kao da plivaju u gomili raznovrsnih svatovskih glava ... Zloban, pakostan pogled pade na tu ukrašenu glavu.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

« Visoko u plavo nebo, zvezdama okićeno, dizaše se dim i lizaše plamen od zapaljenih buradi i mešina. Čulo se za ovo burno veselj

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

DOGAĐAJ NA ULICI Odjednom, trolejbus je podskočio Visoko, ludo — čak do krova! A kao munja dotle je išao. Najednom, trolejbus se ukočio, Trole se izvile ko kriva slova, — A

Ko šumu obara, ne ceni je Jer su potrebne decenije Da poraste visoko, do oblaka. Gorosečina je radnja olaka: Krošnja, do Meseca izvinuta, Obori se za tri minuta!

UOBRAŽENE CIPELE Visoko su se, visoko ispele Jedne lakirane damske cipele, I pogledale, sa visine Sve te žalosne zemne istine Pune

UOBRAŽENE CIPELE Visoko su se, visoko ispele Jedne lakirane damske cipele, I pogledale, sa visine Sve te žalosne zemne istine Pune prezira, ubeđene

VISORAVAN U blagom decembru, u kravljem dahu, U brdima što se dime, U gornjim selima, u Starom Vlahu, Visoko iznad zime, Pod nebom skoro — tamo su naše Livade i ispaše.

Dakle: predvečerje. Sedamnaesto stoleće. (Ili dvanaesto: hitnut visoko, kamen podbaci!) Nad rekom, u klinastom poretku, jato proleće, U uglu neba skupljaju se oblaci, I čovek, zagledan u

” O MOM ODNOSU PREMA KOSMOSU Gledajte, kako visoko su Te zvezde razbacane po Kosmosu! Milion zvezda! Sto miliona! Ko šipak koštica, puna je vasiona...

Reka presušila, znoji se dviska, Od letnje žege spaljeno brdo, Nebo visoko, zemlja niska, A u duši crno i tvrdo... Pa da je barem bukova daska Na stovarištu Gradskog otpada, Lakše bi mu

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Na zapadnom delu ostrva nalazi se brdo Piko-da-Vara, visoko 1110 metara koje se izdaleka vidi okruženo plavičastom maglom. Južna strana ostrva je mnogo naseljenija nego severna.

Usred ostrva nalazi se brdo Kaldera, visoko 1020 metara. Ostrvo je vrlo plodno, puno bujne vegetacije, voćnjaka i zelenih livada.

Ostrvo je vrlo plodno, puno bujne vegetacije, voćnjaka i zelenih livada. Obale su mu strme i dižu se visoko iznad morske površine. Najniža je južna strana ostrva.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Čvrsto, visoko, uputi se ona svojoj kurni, koja se poznavala i po dvama kandilima i po crvenom zastoru na ulazu, ali je baba Simka

Brzo tamo podigli svekrvu, polili je vodom i uneli u sobu. Seljak je jednako onako ukočeno, visoko stajao napred u kujni i na iznenađenja, uzvike odgovarao jedno te isto: — Eto tako... Gazda... Svrši se...

Pandurović, Sima - PESME

Ko od nas mari za te prošle stvari! Mi ćemo sad opet, brzo i visoko, Na naš novi motor. Za naše su oko Putevi na zemlji samo razne crte.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Milica osta stojeći, držeći visoko luč. „Evo nas, serdaru, tvojijeh brata, da ti tugu iz kuće išćeramo, jer, bogami, niti nam je Božića ni veselja dok je

Svi se zaludu mučiše pa i Jan dva je puta pokušavao da se popne ali zaludu jer drvo bijaše visoko i debelo. Dok oni stojahu oko stabla, s odignutim glavama, jedan lijepi hrt doigra među njih i zaštekća.

„Mir — i na mjesto!“ zagrmi Vladika dignuvši visoko krst. „Proklet da je ko me danas u svačem ne posluša!“ Veličanstven bijaše starac u tome času.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Sad — kuća vrata nema a prozor visoko — ne može da se pripne, dok na jedan mah vidi đe niz prozor nekaka žena spušta svoje kose zlatne, te on pritrči i

Najposlije popne se na jedno drvo visoko, pa kad izađe u vrh drveta, pogleda na sve strane ne bi l' štogođ viđeti mogao; gledajući tako dugo opazi vatru da se

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

IKONIJA: Da to ne bude neki koštapler? JAGODA: On je visoko iznad toga! Istina, malo je stariji, farba brkove, al ne može se i jare i pare odjednom! Čovek treba da bude realan!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

I nareče bog prvoj ženi ime život, jer je ona mati sviju koji na zemlji živu. Evo vaša slava i visoko dostojinstvo, koja čini da svi narodi krasnonaravni i prosvešteni vam svako visokopočitanije pokazuju i da vam se

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— prekide ga Kušmelj i spopade vatralj. Ali stade među njih Šunda i zašunda dignuvši ruku visoko: — Ajan! Ovdin nen ponmaže stranšiti! I min monžemo slonmiti kome rebra! I jonš kanko! Alvundandra!!! — Šta?

lubanju, te se činjaše da se čudi on njoj a ona njemu; najzad, njeki koštunjav i napolak goli svetac, kleči u vazduhu, visoko povrh jedne gomile ljudi, a raširio ruke i zakovrnuo očima. Predavanje obično počinje gvardijan sa đakonima.

Zato svake noći zaključavam dicu u jedan prigradak, pa obisim ključ visoko o jednu čuklju... — Ma šta ti dođe? Kako ti dođe? — Ne znam.

— Dajem ti rič da neću više priko vode! — E? — učini Bujas i diže visoko obrve. Bakonji se odmah lice zažari i oči pomutiše, te Bujas vide da ga obuze stid, kajanje, srdžba i mnoštvo drugih

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

U gusti sneg? U pusti vrt? Pasti u meki bolesni san Kao na smet, pod led, u smrt? Kuda pobeći sa ovog dna? Visoko negde? Još dublje? Gde? Evo već teške ruke sna Pribijaju te kocem za tle.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Nije mogla putem da. pronese sebe. I poljske putanje bile su široke i vidljive za oči Prerova. Da je pčela, pa visoko, povrh drveća da odzuji. S vilama na ramenu išla je brzo i teško preko njiva, kroz kukuruze.

Ne valja da je konjanik mali, pa da se ne vidi od konjske grive.“ Na koga li će, bože, ovo dete da bude visoko? Moj Aleksa je godinu dana stariji, jeste da je bliznak, ali je Adam za kapu viši“, rekla mu je Anđa kao zabrinuto.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Pećina se, najednom, otvori i on polete. Visoko! Više! Leteo je sve više, dok ne opazi kako se niz breg kotrlja zlatna lubenica sa staricom. — Stigni me ako možeš!

»Možda još i pre zore?« — podsmehnu se samome sebi, kad oseti kako postaje lagan i leti u visinu. Visoko, više, još više, do trećeg neba, do sedmog!

Zar i ovi oko mene nisu lagani i žuti, svi žuti?« List jasena podiže pogled uvis i postiđeno saže glavu. Visoko gore, na već ogoleloj grani, jedan jedini list zelenio se i pevao: — Najzeleniji sam, najlepši, niko mi nije ravan!

Svu noć ga je pratio pogledom. Činilo mu se da bi u nežnoj struji mesečine mogao poletiti visoko iznad pučine, ali čim bi Mesec zašao za oblake, on bi bespomoćno padao u gnezdo. Mesec je svake noći eve više rastao.

Jedino mu je perje na grudima bilo belo s lakim sedefastim odsjajem. Visoko u nebu, raširenih krila, izgledao je kao srebrni oblak, kao neki leteći Mesečev brat.

Zatim se vrati u kuću, ali nikako da se smiri. Zajedno s mrakom sve brže rasli su u njoj nemir i tuga. Iza zavese, visoko u nebu plovio je Mesec. — Gde da ga tražim, Meseče? — jauknu lepotica, ali Mesec nije znao.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

A ja gledam kroz tu tamu, Gledam, gledam na visoko, Gledam u to setno nebo, U to suzno mutno oko; Gledam u taj sumor jadni, u prazninu tu golemu, u taj uzdah grdni,

No ko je taj bledi mladić što tako usamljen sedi Na pustoj terasi hrama? On, željan večernjeg mira, Bledo, visoko čelo na stub je pritisk'o hladni; Na kolenima svetli srebrna i zvučna lira.

I struja ljubavi prve obuze njegove grudi; I žarki, čudesni plamen zapali njegovo lice; On diže visoko čelo, i kose zabaci bujne, I strasno, nesvesno, divlje, udari u njene žice!

Jablanovi samo visoko u zraku Šume, šume čudno, i drkću u svodu. ...Sam kraj mirne vode, u noći, ja stojim, K'o potonji čovek.

Mir je na sve strane. Dok ponova kucnu: Tiho u tom času Jedno gnezdo pade visoko sa grane... No skriveno zvono kad pod svodom lednim I opet se začu iz topola stari', Sva dolina strahom ispuni se

J. Dučić XCIII ZVEZDE Sa ostrva Lopuda Visoko u granju mirno gore zvezde, I široka pesma mora u tišini Čuje se oko nas; i ti glasi jezde K'o da rosa pada u srebrnoj

Pa jednoga dana kad se Gospod javi, Kad orlovi naši visoko zabrode, I sa tvojih ruku panu gvožđa tvrda: Da pobjednu himnu slušam s tvojih brda, I da s tobom slavim dan zlatne

Čelo glave krst mi ne stavljajte, Jer sam bio raspet za života; Već naval'te gomilu kamenja, Nek' se diže do neba visoko!

Popa, Vasko - KORA

koske U novo zlatno meso Pegava Sitost vere se Uz vratolomne mrve Krunice dremeža Belu su koru probile U JAUKU Visoko je suknuo plamen Iz provalije u mesu Pod zemljom Nemoćni lepet krila I slepo grebanje šapa Na zemlji ništa Pod

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

„Ipak, ipak! Ti si mnogo putovao po svetu, upoznao narode, njihov život i običaje, pa ćeš, kao visoko obrazovan čovek, moći razumeti šta znači dostojan doček takvog jednog gospodina kao što si ti.

“ Obojica klimnuše značajno glavom. Klejtomahos nastavi: „Naš kolega Aristarhos, kojega ja visoko cenim i volim kao svoga rođenog brata, morao je pri svojim ispitivanjima uzeti u ruke i dokumente istorije, kako je to

On nastaje nečim što je pokretno i nečim što je nepomično. Kad pročita ovo mesto u spisu, Arhimedes nabora svoje visoko čelo i reče sam sebi: „Nema sumnje, Aristoteles ume da pronađe i postavi probleme, ali ne ume da ih reši.

Već Toričelijev učitelj Galileji opazio je da se voda može šmrkom crpsti samo dvadeset rifova visoko. Toričeli se zapitao koliko visoko se može živa takvim šmrkom podići.

Toričeli se zapitao koliko visoko se može živa takvim šmrkom podići. Kako je živa četrnaest puta teža od vode, Toričeli je zamišljao da se ona ne može

pustih ga da pomoću jedne gvozdene cevi usisava u sebe vodu iz lonca koji je stajao na patosu sobe, zapitah se koliko visoko bi on uspeo da posisa tu vodu. Da to ne može ići do proizvoljne visine, izgledalo mi je jasno.

“ „Sigurno! Ali su zato oni koji stvore takvu teoriju odabrani umovi koji stoje visoko iznad nas, osrednjaka“. „Predočavate sebi stvar težom no što je ustvari.

On hoće da se popne u društvo visoko u vis, a u tome će sigurno i uspeti zahvaljujući svojim izvanrednim sposobnostima.

A zatim dođoše i novi. Kivije, slavni zoolog, koji se za vreme revolucije popeo visoko, Arago, veliki fizičar, i Aleksandar Humbolt, geograf svetskoga glasa.

On, sin poljskog radnika, hteo je da postane pravi plemić! Za time je čeznuo još jače no za naučnom slavom. Popeti se visoko u otmenom društvu! Ta njegova ambicija pomračila je po koji put njegov zdravi sud, pa i njegov karakter“. „Tako?

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Kao i Sirano, Žerom Koanjar odskače dubinom uma. Obojica nemirni duhovi, otmeni duhoviti, genijalni, visoko nad sredinom u kojoj provode jedan nemiran život i obojica nepriznati i nesrećni. Utoliko...

— Komesar je kriv, mi nismo — odgovarao mu je jedan od vojnika, vukući sa očajnim naprezanjem mazgu koja je visoko uzdignute glave trzala nazad. — A jeste li svi čitavi? — razlegao se Nikolin glas.

Da li misli, šta misli, ko bi znao! A mi se igrali, nad našim glavama visoko lete šareni zmajevi, pored dućana prolaze naši nestašni drugovi čujemo njihovo veselo klicanje, mame nas, zadirkuju.

drvo, kao sen; kao pravu pravcatu sen, ja ugledah: lepšu od svega što sam ikad mogao zamisliti, opuštenih ruku, visoko uzdignute divne i gorde glave, otkrivena, sasvim otkrivena lica, devojku, bulu, ženu, anđela.

Nad tim lestvicama ljuljao se radnik snažnoga izgleda. Rukavi isprskane košulje bili su mu visoko zagrnuti, te se atletske mišice rumenile na suncu. Pri osmejku blistao mu se niz kao sneg belih, kurjačkih zuba.

Dočekani sa svih strana oduševljenim usklicima, ispružali su oni, visoko uvis, desnu ruku raširene šake, upirući svoje sokolske oči poglavito na dame, što su ih belim i malim šačicama svojih

Četiri belo okrečena groba bili su poređani jedan pored drugog. Usred groblja nekoliko kiparisa uzdizali su se visoko i dostojanstveno...

U trenutku rastureni u strelce mi se, krsteći se, krećemo napred, ali ne pucamo. Do pojasa visoko žuto klasje sazrelog žita lomi se pod našim nogama i zapliće nas.

Ilije da je plemenita duša, Fatina inače, od dužeg vremena, u njenom nosu prebivala, očekujući svakog časa da se odatle visoko uznese i vine u beskonačne sfere nebeske, a da je namera one protivne, tj.

Pa kola opet pojuriše, jer nastade duga i poslednja ravnica, posle koje nam nije mnogo ostajalo do rastanka. Visoko odskočilo sunce je postajalo sve toplije, i zraci njegovi koji su sve jače prodirali, rastapali su malo-pomalo tanko

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Izgovarao ju je s šapatom, visoko podignutih obrva, sav u vlasti rapimenta. Možda se bijednom čovjeku učinilo da je sad odjednom u tome našao svrhu svog

— Da, ali u ovu struku ide jako mnogo takvih praznih ljudi koji imaju o sebi neobično visoko mišljenje. — I takvih ima vrlo mnogo u svim strukama. — Ipak me nećete razuvjeriti!

Pod septembarskim zvijezdama mali trg je spavao, sa svojim nizovima zamračenih prozora. Tek jedan prozorčić visoko nad krovovima, bio je osvijetljen — žuta četvorina, svijetla, izdvojena u noći, za kojom neko umire ili se neko rađa.

Samo, ovog je puta moja prepuštenost bila veća. Ležao sam zatim nauznak na stolu. Visoko nada mnom stakleni balon ljeskao se opalskim odsjevima.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Drvo je bilo tako pravo i visoko, da se nije moglo ni misliti o penjanju. Ali jednoga dana svih pet mladih čvoraka behu u njegovim nedrima: što je za njega

Sunce se tek rađalo, kad se Đurica i Stanka ispeše na Orlovicu, visoko brdo u onom dugom planinskom vencu, koji deli šumadiske talasaste ravnice od rudničkih, načičkanih jedno do drugoga,

Kad sunce odskoči visoko, Đurica se probudi i podiže glavu. Začudi se položaju u kome se nađe, ali se odmah seti noćašnje pijanke.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Najposlije popne se na jedno drvo visoko, pa kad izađe uvrh drveta, pogleda na sve strane ne bi l̓ štogođ viđeti mogao.

Petković, Vladislav Dis - PESME

zvuka I melodijâ — tad prijatne jave Opkole mene, i tad moje oko Ne vidi više predeo od splina: Ja se osećam podignut visoko, I tad pevamo ja i violina.

Razvilo se crno vreme opadanja. Progledale sve jazbine i kanali, Na visoko podigli se sutereni, Svi podmukli, svi prokleti i svi mali Postali su danas naši suvereni.

se neće sa hladnog trzanja, S junaka, koje ne poznaje oko, S pira topova, s presvislog rzanja, S krvavog kljuna što žuri visoko.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

i 1866. godine. Jedan starac bio je u bitci kod Asperna u kojoj je Austrija potukla Napoleona. Imao je jedno visoko carsko odlikovanje za hrabrost i bio je vrlo ponosan zbog toga.

Uvek sam visoko cenio očevo mišljenje, ali ovog puta nisam mogao a da se ne nasmešim sa prizvukom ironije, što ga je naljutilo.

činovnici-ispitivači ili nisu bili u stanju da otkriju ili se nisu ni trudili da istražuju, a što sam ja, uprkos svemu, visoko cenio, a to je bila svest o dubokom poštovanju i divljenju za uzvišene tradicije moga naroda.

još mnogo što-šta da naučite iz američke istorije - odgovorio je nadzornik tonom koji je trebalo da pokaže njegovo visoko znanje. - Da, zaista - rekao sam ja, to i nameravam da učinim čim naučim bar malo engleski jezik.

Kada se sunce već visoko podiglo, zaustavio sam se na ivici šume na obroncima brežuljka. Ispod mene bila je jedna livada i gledajući je, pali su

O sebi su, međutim, imali visoko mišljenje. Video sam da znaju mnogo stvari, uglavnom iz knjiga i to najviše iz onih koje su se bavile radikalnim

O sebi su, međutim, imali visoko mišljenje. Video sam da znaju mnogo stvari, uglavnom iz knjiga i to najviše iz onih koje su se bavile radikalnim

Po mom mišljenju jedina zvezda koju su studenti mogli videti ispred sebe, bilo je visoko mesto koje su zauzimali na rang listi ”trajpos” ispita, a ta me zvezda nije ni najmanje interesovala.

godine. Maksvel je imao vrlo visoko mišljenje o svom mladom američkom prijatelju i nesumnjivo ga je toplo preporučio za profesora fizike ovog Univerziteta.

samo Amerikanac, već i da studiram na čuvenom engleskom univerzitetu, cena mog malog seoskog učitelja skočila je vrlo visoko. Gazdarica me je obavestila da je stari sveštenik postao ljubomoran na ovaj brzi porast ugleda malog učitelja u selu.

držati uspravno svoju glavu kao labud, njegovo telo mora plivati po bistrim vodama ljudskog saznanja, a njegov pogled, visoko uzdignut, mora tragati za novim kontaktima sa ”duhom večne istine”, kako je lepo rekla vaša majka.

Helmholca su više cenili, ali visoko mišljenje koje je Maksvel imao o Helmholcu još nije bilo prodrlo među moje matematičke drugare na Kembridžu.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

I čisto joj žao što se preda nju dostavilo ono golo visoko brdo, iza koga je sigurno dore i kamo će ona domalo otploviti.

— Isuse moj, milosrđe! — uzdiše paron Zorzi i krišom, jezivo pogleda u srebrno raspeće koje jezuita drži visoko nad sobom, obasjano toplom, mekom, poniznom svjetlošću, u tajanstvenim oblacima sjaja i mirisavog tamjana, i izlazi u

Njihove konture gubile se u sijaset mističnih oblika, a minareta prodirala visoko u nebo. Tišina; samo bele česme jasnije žamore, pevajući pesmu tople noći.

Uprto gledajući u neko gradsko momče kako se u ljuljajci visoko diže i s visine hitro spušta i slušajući čudne glasove orgulja, za čas zaboravlja na se i dođe mu da i on zajaše jednoga

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

U gori drvo visoko, Na drvu lisja široki, Po listom cveće crveno, Na cveće pčelke popale. Štono je drvo visoko, To jeste crkva

U gori drvo visoko, Na drvu lisja široki, Po listom cveće crveno, Na cveće pčelke popale. Štono je drvo visoko, To jeste crkva Gračanka, A što su lisja široki, Sve to su knjige popove, A što je cveće crveno, To jeste pričes u

Istina je, naprotiv, da nijedan srpski pisac do Stankovića nije u radnju svojih romana i novela uključio tako visoko organizovanu kulturu, koja baš zato što je po tipu stara (tradicionalna) i složena razastire oko likova gustu mrežu

delu soko, gradska vrata i devojka vratarica, a u središnjem su delu sunce, mesec i zvezde u koje je devojka odevena: Visoko se soko vije, Još su viša gradu vrata; Anđa im je kapidžija: Suncem glavu povezala, Mesecom se opasala, A zvezdama

I tamo i ovde žena se zajedno sa sokolom u letu, a to znači visoko na nebu pojavljuje, i obučena je u nebeska tela: Poletio siv sokole, Za njim Mara kapidžija, Suncem glavu

Recimo u pesmi „Devojka na gradskim vratima“, u drugom izdanju prve Vukove knjige pod brojem 571: Soko leti visoko, Krila nosi široko, Na desno se okrenu, Gradu vrata ugleda; Al na vrati devojka; U središnjem su delu slike po

drugačija i momenat čisto poetske, čisto umetničke koherencije bilo kog estetskog predmeta nije u njoj dobijao nimalo visoko mesto.

osobenim karakteristikama maternjeg jezika i time ostvari vrednosti koje na domaćoj književnoj lestvici mogu da zauzmu visoko mesto. Vremenski prioritet ovde nije presudan.

Uostalom, uzorno kritičko izdanje Puškinovih dela – koje je i Belić visoko cenio – priredili su ruski formalisti i njima bliski lingvisti, odnosno književni istoričari.

A ovaj drugi nije ni prost, ni svež, ni elastičan, nego visoko kanonizovan oblik jezika, koji je s dobrim razlozima nazvan novoštokavska folklorna koine.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Alal joj vera, Živki, rekô sam mojoj Kati. Kažem ja da neko iz naše familije mora da ode visoko. ŽIVKA: Pa jeste, samo ne vidim šta ima od toga familija što sam ja ministarka?

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Osim toga, potvrdu da je u strukturi romana Sofkina (samo)svest visoko dignuta nalazimo neposredno u činjenici da opisi zbivanja u Nečistoj krvi vrlo često imaju ovakav početak: „Sofka je

To je, velikim delom, dolazak primitiva u visoko kulturnu sredinu i među visoko kulturne tekovine, - neovarvarstvo. 47 A kao u lirici, tako je - kad na širokome planu

To je, velikim delom, dolazak primitiva u visoko kulturnu sredinu i među visoko kulturne tekovine, - neovarvarstvo. 47 A kao u lirici, tako je - kad na širokome planu gledamo - uopšte u srpskoj

piše „u razlabavljenom obliku, u stilu nepravilnom i mutnom, često spletenom”, njegovo je delo „dolazak primitiva u visoko kulturnu sredinu i među visoko kulturne tekovine”.

u stilu nepravilnom i mutnom, često spletenom”, njegovo je delo „dolazak primitiva u visoko kulturnu sredinu i među visoko kulturne tekovine”. Sličnim, ponekad i istim rečima, zaista se pisalo o Stankoviću više no jedanput.

sa kakvom se pažnjom u ono vreme posmatrala sintaksa, i kako se jako isticao njen značaj; a u umetničkome sklopu visoko je stavljana srazmernost delova, uravnotežena i čvrsta kompozicija, koja je inače pre svojstvena noveli nego romanu.

njih dolazio analitičkim putem, kako se to inače zna činiti u modernoj književnosti, nego u sintetičnoj slici koju je, visoko nadahnut, proživljavao kao da se u Sofku preobratio.

Sofka pogledom obuhvata što je od nje daleko i visoko, nad samom varoši: „U osvetljenom vazduhu iznad glavne čaršije, pazara, samo se dizao i lelujao oblačak od prašine”.

pre udaje, pa Tašanu, tetka-Zlatu, gazda-Mladena ili Jovču pripada ne samo staroj (tradicionalnoj balkanskoj) nego i visoko utančanoj varoškoj kulturi.

ugledao krug sa zvezdom: „U izdisanju njegove snahe, koja više nije mogla da govori, njemu se učini kao da se pojavljuje visoko nebo. Kao i njegov brat, u snu, i on je nadnjom video, van sebe od straha i žalosti, plave krugove i u njima zvezdu.

Odmah zatim bukvalizuje se prenosno (tropično) značenje, tj. Aranđelu „se učini kao da se pojavljuje visoko nebo”. I u tom magnovenju: „Kao i njegov brat, u snu, i on je nad njom video, van sebe od straha i žalosti, plave

S druge strane, razumljivo je što je Jovan Skerlić mogao, digavši sintaksu visoko na lestvici vrednosti, tvrditi da je ona zapravo „geometrija misli”.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Iznad Ribarića, u jednom stravičnom ždrelu što ga izdubila plaha planinska reka, visoko iznad njena korita u krečnjačkoj litici bile nekad ogromne, nepristupačne pećine.

— podviknuo pop ovo na arnautskom, pa mimo domaćine jurnu na vrata i uza stepenice na gornji boj. Visoko popovo obličje u osvetljenoj prostranoj odaji odista za čas zbuni i goste i domaćina.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

njiviti, negovati. ordija (tur.), vojska. orkan (do tal.), jaka bura, oluja. oskvrnjen, nečist. palma, visoko drvo žarkoga pojasa. Parnas, brdo u Grčkoj; Grci su zamišljali da na njemu stanuju božanstva njihova.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

dakle, da dovedem frajlicu; samo je vi dočekajte modern; nemojte tako visoko govoriti, da se ne uplaši, jer je devojka mlada. (Otide.

RUŽIČIĆ: Kolero zemli, lice tvoje jest predjel rugoti. SARA: Moj gospodin rođak ima volju sve visoko govoriti. Tko vas je sad razumeo? RUŽIČIĆ: Kažem za gospoju Mirič kako izgleda, kanda dvadeset prvo dete doji.

Miljković, Branko - PESME

ORFEJ U PODZEMLjU M. P. Ne osvrći se. Velika se tajna iza tebe odigrava. Ptice gnjiju visoko nad tvojom glavom dok beskrajna patnja zri u pogledu i otrovne kiše liju. Zvezdama ranjen u snu lutaš.

Moje se srce gasi, oči gore. Pevajte, divni starci, dok nad glavom Rasprskavaju se zvezde kao metafore! Što je visoko iščezne, što je nisko istruli. Ptico, dovešću te do reči. Al vrati Pozajmljeni plamen. Pepeo ne huli.

čelu Noći iza leđa cvet sasvim logičan: Budnima trn, usnulima ruža Nek svako bude nasamo sa svojom srećom Eno munje visoko iznad dosade i nade Između blata i vatre mi smo za vatru Pozdravljam te nepotkupljiva zoro sveta OSEĆANjE

Kakav strašan sklad između riba i ribara koje podjednako voli. Visoko jedan je krug pod kojim se sve odigrava svojom udaljenošću omogućuje nam prostranstva onome ko ga shvati bude oko

Krakov, Stanislav - KRILA

Povrh kejova i jarbola vukao se teški zadah od rastopljene smole i ukvarene ribe, a visoko u zraku se prevrtali veseli, pijani aeroplani.

Metalni pisak podiže vojnike. Iza ograde se zamlata zelena prilika i puška škljocnu. Metak zazvižda visoko. Nekoliko se ramena strese. — Napred, napred... Sa svih strana sela trče ljudi.

Ciknu prestravljeno, i pojuri ponovo uz nagib ka rovovima, ka živim ljudima. A u visoko podignutoj ruci, koja je grčevito stiskala poverene stvari, vila se kao zastava krvava maramica mrtvog majora.

Primiču se sve bliže. Na goloj, žutoj padini kao pretnja crne se još topli izriveni levkovi u zemlji. Visoko u zraku pokoji šrapnel grmne. Noć pada. — O... o..., neko zastenja. Svi ćute i žure napred.

samo kako se zario nož u ranjeno meso noge i počeo da seče, i kako je riknuo od bola, posle je ućutao, samo su mu grudi visoko skakale i disao je teško. Skočio bi, otrgao bi se, da ga deset ruku nije prikovalo za sto.

Opet je bol prošao kroz njega. Sklopio je oči i opustio ruke. Počeli su da rade oko njegove noge. Jauknuo bi i uzdigao visoko mršavi grudni koš. Okolo je vazduh bio pun zadaha krvi i jauka.

Penjali se kamenom stazicom. Ivon je dizala visoko suknje i plašila se skrivenih zmija pod kamenjem. Lišće je šipraga bilo tamno i neveselo klimalo na njih.

Petrović, Rastko - AFRIKA

S druge strane broda skupljaju se piroge oštrih vrhova visoko iznad vode, upravljane od atletskih mladića, potpuno nagih, koji skaču u vodu za novcem bačenim sa broda.

Jedino tu biljno carstvo pobedilo je carstvo životinjsko; izagnalo ga. Samo na vrhovima rastinja, ogromno visoko, dokle ni lijane ne dostižu, kao na kakvom višem i mekšem, šumnijem terenu, žive tu pojedini narodi ptica, majmuna i

Savana izgleda oko nas kao zasađena. Kao da su to naši vođnjaci, a trava između tropskoga drveća liči na visoko zrelo žito. Žene prolaze kroz savanu sa kalbasima na glavama i jedva se vide iz bila.

Ona, je izvrsna igračica, puna groteski i šala. Čas je sasvim na jednom, čas na drugom kraju; čas visoko nad zemljom, čas polegla po njoj.

Ako je igrač muškarac on igra sâm. Zato je obukao neku široku haljinu, koja leti oko njega kad skoči visoko uvis, mašući rukama. Vrti se u krug što god može brže, odskačući što god može više.

Ujutru na pučini balet marsoena, a predveče Tanger, čudna varoš na kršu, u jednom živopisnom planinskom pejzažu visoko nad pučinom.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Topovi takođe slabo rade. Jedan turski top s visa svakih deset minuta šalje po jednu granatu koja uvek preleti visoko nada mnom i udari tamo negde dole u potok.

čuđenje da je pokojni Velimirović tako jako primio srcu reči jednoga đenerala, o kome ni sam nije imao bog zna kako visoko mišljenje, g.

Sad se začu iz daljine kako huči i naša granata. Ona prejuri visoko preko naših glava, a mi je pozdravismo sa burnim »ura,« praćenim živom puščanom vatrom i opet potrčasmo napred.

Komarov uđe u sobu. — No, T........., šta vi tu radite? — Ništa, vaše visoko prevashodstvo, nešto pišem. Komarov se vraćao s večere, bio je veseo i zajapuren; sede kraj mene.

Ali šta je to? Vaše su oči zaplakane, vi ste plakali! Šta da mu odgovorim? — Zub me boli, visoko prevashodstvo, rekoše mi da je dobro držati u ustima istrugan ren, pa mi od rena udarile suze.

— O, naprotiv, ja imam o njima vrlo visoko mišljenje: smatram ih kao najslavnije razbojničke arambaše. Komarov me dobro zagleda u oči, osmehnu ce i reče: —

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Kao oko isplakano. A ja gledam kroz tu tamu, Gledam, gledam na visoko, Gledam u to setno nebo, U to suzno mutno oko; Gledam u taj sumor jadni, U prazninu tu golemu, U taj uzdah,

„Daleko je, visoko je, — Sto godina dugih prođe, Dokle njena svetla zraka Do našega oka dođe.“ „Mi vidimo zvezdu ovu, Vidimo je kako

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

A ovako... Sve zavisi od slučaja. Ja ne znam kuda smo išli, i kako izgleda ta planina. Ali je nešto visoko i naporno. — Hiljadu osam stotina metara — dodaje kapetan Radojčić. — Za nas je bilo, čini mi se, Mont Everest...

— On se obrati Mišiću. — I kad me ti malopre zapita kako izgleda Kajmakčalan, otkuda sam mogao da znam. Visoko do neba! Oko ponoći začu se brza puščana paljba. To je, ljudi, vrilo. Nikad kraja...

Potpukovnik Petar dohvati slušalicu i pozva ko-mandire. — Otvorite vatru sa visoko rasprskavajućim šrapnelima. Zastrašite ih, ali ne ubijajte. Baterije pripucaše i šrapneli prsnuše visoko nad poljanom.

Zastrašite ih, ali ne ubijajte. Baterije pripucaše i šrapneli prsnuše visoko nad poljanom. Masa se uskomeša. Pripucala je i neprijateljska artiljerija.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

svi molski sokaci Devojčica i snašica, kićenih momaka, Posrnuće u kolo naherke i baka; Baciće i popa čituljicu hartiju, Visoko će za pojas on zadjeti mantiju, I kolo će na avliji zavesti široko, Svatovi će povikati svi uglas visoko: „Drž' se

hartiju, Visoko će za pojas on zadjeti mantiju, I kolo će na avliji zavesti široko, Svatovi će povikati svi uglas visoko: „Drž' se sade, snašo, ne ševrdaj, Nevo, Pomiči se na desno, potresaj na levo; Sviraj, Jašo, vatreno, ponositi

One hoće da se ženih rodom možno hvali, Ovi — da im vjeno mošnjom debelom prevali, Da se piše visoko-, pre-, i ot da imade, Da slugama valbe daje, — ko je, da se znade!

” Badava Milan i Ivan ga moli Da s’ okani tog opasnoga dela, On blagorodnoj strasti ne odoli, Visoko jer mu teži duša smela, I žertvovati sama sebe voli Neg’ klevetanja snosit tako zela; A nadeždom ga krepi anđel

opkopano grobje i špitalje gdi su bolni iscjelenije ili poslednju sudbu svoju ožidavati morali, sve opkopano, ternjem visoko zagrađeno, kao vojeni šanci, iz koji vojnici ot neprijatelja brane se.” — Podrobnije o iriškoj kugi v.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Osnažite svoja krila, pa se visoko pod nebesa dignite i krilite zemljom i svijetom. Oglasite svojim crnim gukom i jaukom na sve strane svijeta nesreću

Relja napreže svu snagu i jurnu preko smetova prema plamenu koji se visoko u nebo dizaše, povijajući se pod udarcima vjetrova sad na jednu, sad na drugu stranu.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Tako je lik vladara postao nedeljiv spoj uspešnog ratnika i visoko duhovne ličnosti, te će od tada vladarski podvig u srpskoj literaturi biti prikazivan kao neraskidivo jedinstvo

Ta visoko razvijena građanska sredina bila je odbojna prema inovacijama s juga. Dok je narodne pesme rodoljubivo prigrlila, Vukov

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Gore, u čelu varoši, belela se gola, raštrkana »ciganska maala« iza koje se tamnela zelena Ćoška, a opet iza nje visoko do neba dizala se isprepukla, kamena Pljačkovica i Krstilovica...

se, zabacujući prsa i kosu s čela i glave, toliko se ona ljulja kao da hoće da se iznad bašte, kuće, gore, toliko visoko, visoko uzdigne, da bi mogla čak i ovamo u čaršiji da vidi njega, Mladena. IV Dolazi Lazarica.

zabacujući prsa i kosu s čela i glave, toliko se ona ljulja kao da hoće da se iznad bašte, kuće, gore, toliko visoko, visoko uzdigne, da bi mogla čak i ovamo u čaršiji da vidi njega, Mladena. IV Dolazi Lazarica. Cvetna nedelja pre Uskrsa.

I brzo, odmah iziđe, da mu se ne bi zahvaljivala. I, kao uvek, visoko, polagano, mirno uputi se ulicom, čaršijom, dućanu, a zna sad, kad je izišao, zna šta će biti.

ćuti, misli. Oseća kako dan, i to neiskazano visoko, nekako više njega i iza njega, gore po nebu, diže se, rasteže i pada.

Iz čaršije opet žagor, kretanje. Iz koje kafane čuje se svirka. A opet, sve to od njega nekako udaljeno, visoko i zajedno sa mrakom, noći odlazi, diže se od njega, usamljuje ga...

ulice, da mu žene ispred kapija, čim ga vide, ustaju i neme, sa strahom, ostaju stojeći dok on ne prođe suvo, sporo, visoko, a da se na njemu ne vidi šta je: da li je zadovoljan, da li ljut. Ništa. XI Tako je i umro.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

U Leskovačkoj Moravi na Đurđevdan zabadaju se vrbove grančice u njive da bi žito raslo visoko (SEZ, 70, 383), a u Gornjoj Pčinji se zabadaju »da sačuvaju njivu kako od grada tako i od žena vračara (,mađosnica̓) da

i 388). U Vranjskom Pomoravlju, na Đurđevdan ujutru, »uhvativši se rukama za drenovo granje, visoko prema suncu«, uzvikuju devojke: »Proso sejem, da me prosiv!« a momci: »Proso sejem, da je prosim!

, 415), a možda je i utuk protiv zlih demona. U Leskovačkoj Moravi majka na dan krštenja »jednu r. slamku pobode visoko u zid, da dete raste brzo i da bude visoko kao raž« (SEZ, 70, 1958, 421). Kod Popovaca strukom r.

U Leskovačkoj Moravi majka na dan krštenja »jednu r. slamku pobode visoko u zid, da dete raste brzo i da bude visoko kao raž« (SEZ, 70, 1958, 421). Kod Popovaca strukom r. sa tri klasa zaštićuje se mleko od veštica (SEZ, 65, 1952, 255).

Ćipiko, Ivo - Pauci

” Pa mu pade pogled na izblijedelu srpsku trobojnu zastavu sa grbom, što je nad gazdinim stolom; gazda je bio, davno, visoko u zid pribio za žestokih borba Srba i Hrvata. Poviše nje, u uglu, pauk razapeo svoju paučinu... — Slušaj me!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Ostali su mali brkovi, tek ovlaš usukani nagore. Na sredini brade je jamica. Jagodice su široke, oči krupne, čelo visoko. Ariljski Hristos takođe je lep, ali je bucmast i ženolik.

Ilić, Vojislav J. - PESME

On buktinju gore diže, iznad svoje glave svete. I ugleda, čudeći se, bezazleno boso dete. Visoko mu bledo čelo, pomršene guste vlasi, Ali čelo uzvišeno božanstvena: mudrost krasi.

kladenca čista, Poklonik prolazi tuda i struju ledenu pije, I džigit npoleće s konjem, i beli bašlik se vije, I koplje Visoko blista A deca severa tavnog, žureći na bazar šumni, s mazgama prolaze tuda tražeći dobiti svoje; o, oni ne pojme

Na visove stenja toga Ne dostižu živi ludi, Tu jedino divlja koza Kroz urvine mračne bludi. U podnožju Vardar šumi I visoko baca pene, I s tutnjavom lomi grane O večite, hladne stene.

dojeći sina na svome oblaku plavom, Oseti nad glavom svojom glas svoga ljubljenog muža I pogled obrati gore. Visoko nad njenom glavom Šarena duga se pruža. I Ares s osmehom stoji. Božica stidno se trže, I grudi zakloni brže.

Kleon Sve je samo simbol što ti vidi oko, Sve što dušu tvoju i vedri i mrači. Simbol je i zemlja, i nebo visoko, A suština ono što on sobom znači.

No ko je taj bledi mladić što tako usamljen sedi Na pustoj terasi hrama? On, željan večernjeg mira, Bledo, visoko čelo, na stub je pritiskô hladni, Na kolenima svetli srebrna i zvučna lira.

I struja ljubavi prve obuze njegove grudi, I žarki, čudesni plamen zapali njegovo lice, On diže visoko čelo i kose zabaci bujne, I strasno, nesvesno, divlje udari u njene žice.

On usta, priđe đermu i kovu zakači lenjo, I đeram sa jasnom škripom k nebu se visoko penjô, Dižući lagano kovu... Raskrečen, u tome času, Sad kravar pothvati kovu, diže je i onda sasu Na svoju bunovnu

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Po našem ubrzanom disanju, i po svežijem vazduhu, koji sa zadovoljstvom udišemo, osećamo da smo se popeli vrlo visoko. O tome nas uveravaju i naše oči.

Nas dvoje stojimo, naslonjeni na debelo stablo prednje katarke, i posmatramo južnu stranu zvezdanoga neba. Tu treperi, visoko nad morem, sjajni Sirius, a pravo ispod njega, blizu samoga horizonta, blista se još jedna, isto tako jasna zvezda.

Posredstvom našeg Ministarstva inostranih poslova dostavljeno mi je jedno visoko grčko odlikovanje koje se nosi oko vrata.

Njega krase kameni kipovi, a brane visoki obalski tornjevi. Na levoj obali reke, visoko na bregu, uzdižu se carski dvori; oko njih gradski bedemi sa dvadeset dve kule ispod ovih pošumljena padina brega.

Jer, to je moja poslovica: ne traju ni sila ni bogatstvo, već moć duha. Ja cenim Kopernika visoko i slažem se sa njime u tome da se planete kreću oko Sunca. Ali naša Zemlja?“ - „No, isto tako kao i te planete.

Tu kartu opremio je Gale za svoje posmatranje. Pala je jasna zvezdana noć. Visoko nad horizontom ocrtavao se Kozorog. Na njega je Gale upro svoj pogled i opazio, skoro tačno na onom mestu koje je

„meklenburško“ i „holštajnsko“ pojaviće se na pijaci, ako se dotle ne uvede u Nemačkoj suvi režim, u što - ceneći visoko nemačku naciju iskreno sumnjam. Tako sam Vam, draga prijateljice, lutao sa velikim uživanjem po budućim vekovima.

je onda sa zelenilom Marsovih ravnica, sa purpurnim crvenilom njegovog jesenjeg lisja, sa umetničkim kanalima njegovih visoko prosvećenih žitelja?

Nauka još nije načisto zbog čega je Saturn dobio svoje visoko odlikovanje, široku srebrnastu pantljiku sa tamnom prugom po sredi i sivkastim unutarnjim obodom.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Na ćuvik grobljanski, izravnat s katarkom gospa Nolinom, popeo se uvek visoko leteći i visoko učeni gospodin Joksim, pretsednik suda. I tako dalje.

Na ćuvik grobljanski, izravnat s katarkom gospa Nolinom, popeo se uvek visoko leteći i visoko učeni gospodin Joksim, pretsednik suda. I tako dalje. I danas je nad grobom gospa Nolinim čuvena igra senki.

Videste li mog Srbu posle mature? To je visoko, to je zdravo, to je lepo kao gora! Kad progovori, kad zapeva, tice zaćute i slušaju ga...

Davao je Branko privatne časove iz grčkog jezika, i zarađivao nešto preko plate. I to je donosilo radosti. Palanka je visoko cenila mladog sugrađanina, pa je i to donosilo neke radosti.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

boj Nastavljamo ga unatrag Još nismo deco stigli I bog zna hoćemo li ikada stići Do početka boja Odavde čujemo Negde visoko nad nama Zelenu pesmu kosa KOSOVO POSLANSTVO Kos krila orošena krvlju suši Na vatri crvenih božura Pred njim se širi

iz svoje lomače Iz preorane humke Iz razvejanog praha Ničeš iz svoga nestanka Sunce te čuva U zlatnom svome ćivotu Visoko nad lavežom vekova I nosi te na venčanje Četvrte rajske reke Sa tridesetšestom rekom zemaljskom Bela si kost među

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

u javnome životu nepoznate količine dostižu pogdekad vrlo veliki ugled; u literaturi nepoznate količine uznose gdekad visoko glavu, pa najzad i sam brak, kao osnovica čovečjeg života, nije ništa drugo do zajednica nepoznatih količina.

Zahteva se da ne misliš i zato dobijaš urednu mesečnu platu. Dovoljno je znati previti tabak i previti leđa; imati visoko mišljenje o svome pretpostavljenome, a vrlo rđavo mišljenje o onome koji je pre nego on bio na tome mestu; laskati starijem

revolverima; naleću na njega žene sa ambrelima, pišu mu anonimna pisma, grde ga, i za sve to satisfakcija mu je: što ga visoko cene i što je nisko nagrađen. — A glumac? — Zar glumac? — Da!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Po gibanju njegovom osećam kako se napreže da izvuče noge iz rečnog gliba. Već sedim na vodi. Konj digao visoko glavu i samo striže ušima.

Ponegde ukraj puta izdiže se visoko drvo sa granama zasutim prašinom, a lišće se tromo opustilo. U daljini negde vidimo kako se beli krečna zemlja i blešti

Nosila je kosu razdeljenu po sredini temena. talasavi pramenovi kestenjave kose uokvirivali su njeno visoko čelo. Oči plave, a svetle kao kapljice jutarnje rose, oivičene dugim trepavicama.

Došao je i lekar. Sestre bolničarke nosile su neke flaše i gumena creva. Flaše su stavili visoko na konzolu, a slobodne krajeve gumenih creva spojili sa dugačkim iglama, koje zabodoše u telo onoga iz ugla.

Potporučnik Svetislav zgrči lice, mučeći se da pomeri nogu. — Joj! — uzdahnu i zavali se na visoko postavljen jastuk. Onda šmiknu i mahnu glavom, kao sa nekim bagatelisanjem.

Petrović, Rastko - PESME

Devojka pomisli: da li je dovoljno duboko Da joj se visoko telo utopi. Pa kada se uveri, nasmeši se i opusti!“ U duši mi je odaja prostrana, U njoj svako veče jedu jegulje pržene.

široko Tamo gde je prva četvrt mesečeva, Rastvoriti grudi ponosito, Pokloniti se na sve strane; Pogledaću nebo žitno visoko: Neznana sa grane ptica peva, Ko srebrom kovano drvo vito, I sve je novo i opet kao lane.

Mesto vrba, udove i creva prostirati na Cveti. Tako visoko peo, tako duboko ronio u blato! Čovek, kom dadoh prijateljstvo u vremenu propinjanja ka savršenstvu, ili da mu se smejem

počeh da dišem pravilno i duboko: Malo spasa naviraše uz gutljaj mlaka daha, I već je uticalo u mene ono što beše samo visoko, Kao okeana deo, prodorom prvim kraha, Ali što uneće, u sredinu svoju ipak, celi brod; To podesih slučajno dah svoj,

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

MESEČEV CVET Visoko iznad zemlje, kao kotaričice o nebo okačene, njišu se gradske kule U jednoj od njih dečak Vedran na ptice, decu i oblake

Cvet saže glavu, a Kapljica skoči na Zračak sunca, ili je to, možda, bio nevidljivi nebeski konjić, ko zna? »Visoko, sve više, u plavu zenicu Sunca i ko zna kuda još — idem!« — kliknu Kapljica, ali ne oseti radost u sebi.

Sunce se baš rađalo. DEČAK I PRINCEZA U šumi od betona rastu staklene kule. U vrhu jedne od njih, visoko u oblacima, živi dečak bleđi no krompirova klica. U vrhu druge — živi devojčica, lomna i izdužena kao puzavica.

Kako je strašna kamena šuma, kad ka njoj pogledaš iz svoje kule ka tebi ponori zevnu. A gore visoko u kuli samuje začarana princeza. Sede dečak na krevet, na samu ivicu, i utiša se. Bilo je vreme spavanja.

— Ako uđe u šumu — nećemo je više videti! — reče neko. Rulja gonilaca se zaustavi. Visoko gore, u vazduhu, zaustavi se i metla. — Pa šta da radimo? — jauknu jedna bakica.

Teško da ćeš i pred svojom kućom počistiti! — Žena se ružno nasmeja, ali metlica koja je stajala visoko u vazduhu poče silaziti, dođe do starca koji je hteo i ispred tuđih vrata da počisti, i reče: — Hajdemo, stari!

Stanković, Borisav - KOŠTANA

sito proletnja, Stameno, zrno biserno, Jesi li čula, razbrala: Sitno kamenje broj nema, Duboka voda brod nema, Visoko drvo hlad nema, Ubava moma, mori, rod nema.

TOMA (odsečno, više za sebe): Onu: bula mlada, posle svadbe, čim legla, odmah umrla. Sutra, sunce već izišlo visoko, visoko — a nje iz sobe još nema. Majka joj došla u pohode. Ona se još ne budi.

Sutra, sunce već izišlo visoko, visoko — a nje iz sobe još nema. Majka joj došla u pohode. Ona se još ne budi. Svekrva stoji pred vratima, budi je i tužno

Sviriv mi oni i pojev. T’nko i visoko kroz noć i na mesečini sviriv. A iz seraj i bašče, kude mlade žene i devojke oko ševrdan i na mesečini oro igrav,

Tamo! MITKA (pokazujući više sebe, na nebo): Zar gore? Gore je visoko, a dole — tvrdo! KOŠTANA (hvata se za glavu): Oh!... MITKA (iz dna grudi): To je, Koštana! Pisano!

Šantić, Aleksa - PESME

Gdje li je rasla ta ruža što gori? Visoko, tamo gdje se jelen krije, Gdje vjetar tiho s jasikama zbori I bistra voda iz kamena bije.

Pošlje mnogo leta ovdje opet stojim; Lepenica teče isto kao prije, Nad njom stara vrba još jednako bdije I Visoko šumi vrhovima svojim. Gdje si?

Ovdje sam prve stihove napisô, Ovdje je s dušom poletila misô Visoko, tamo gdje se istok žari. Ovdje mi negda bješe raj... A sada?

1904. VODENICA Staro mjesto moje! Pod sjenkama grana Radobolja mrmlja, vere se i prska; Mrke hridi streme visoko sa strana Pune gustih zova, smokava i trska. Sve je isto, staro...

I da s tobom gledam na tvoj Lovćen plavi! Pa jednoga dana, kad se gospod javi, Kad orlovi naši visoko zabrode I sa tvojih ruka panu gvožđa tvrda, Da pobjednu himnu slušam s tvojih brda I da s tobom slavim dan zlatne

I jedan oblak, pun tople krvi, Nad njima, gori, lebdi visoko. I kroza nj jedno sjajno i budno Gleda ih oko... Prve zvijezde u suton rone; Sav požar neba tiho se gasi, I glasi

Nad njime visoko, iz prozirna vela Od srebrne magle, svijetlo lice bdije, I u zlatnom letu na uboga sela Nečujno i krotko svoj

Ovdje mi je kao da sam gdje u strani Visoko, pod svodom duga uzdrhtani' U kojima rano proljeće se kupa... Ovo je krletka topla duše moje; Kroz njen mali prozor

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Sudeći prema poznatim epopejama. to se događalo pri kraju visoko razvijenog rodovskog društva (Ilijada i Odiseja) i u ranom klasnom društvu (Ep o Gilgamešu, Mahabharata, Ramajana,

Puške su imale dugu cev i tanak kundak, gotovo kao i kubure, no samo duži. Oroz na pušci se visoko kočoperio gledajući drugaricu na drugom kraju cevi. Sablje i mačevi bili su široki, sablje krive, a mačevi pravi.

Za ratne zasluge mletačke vlasti dale su mu visoko odlikovanje i imanje u Kotarima. U periodu mira između kandijskog i morejskog rata imao je zadatak da kao najistaknutiji

Jedni vele: „Jeste preturio“. Drugi vele: „Nije preturio“. Treći vele: „Jeste, te visoko“. Kad se vrati perni buzdovane iznad b'jele crkve iz oblaka, on udari u banove dvore, te polupa srčali-čardake, i tu

“ Baci koplje crni Arapine da udari bolesna Dojčina, al' se doro boju naučio, kleče doro do zelene trave: visoko ga koplje preturilo, te udara u zemljicu crnu, — pola koplja u zemlju nagnao, a pola se odlomilo bilo.

“ Na Ivana juriš učinio, gleda kopljem u srce junaka; kleče dorat u zelenu travu, Ivu koplje visoko nadmaši, — ne može mu kalpak oboriti, a kamoli raniti junaka. Manu sabljom Senkoviću Iva, agi koplje do ruke proseče.

Našom narodnom književnošću oduševljavali su se i davali joj visoko m esto u svetskoj literaturi takvi pisci kao što su Jakov Grim, Herder, Gete, Merime, Mickjevič, Puškin.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Preduzimljivi Stric već je čučao visoko u krošnji rodna oraha na drugoj strani šikare i dernjao se: — Aha, drži ga, drži! Oho, evo ga! Evo još dvojica!

Odjednom se ono pretvori u pravu galamu. Neki ljutit glas dreknu visoko iz krošnje drveta, na desetak metara ispred njih: — Ako to bude istina, oderaću živa Lazara Mačka!

Odjednom se, na pet metara pred njam, stvori poljar Lijan s visoko uzdignutim štapom i zavreča kao jare: — Predaj se, kopaču jama!

— Pazi, gledali smo stalno u potok, a ovo nijesmo ni opazili — reče Jovanče. Kako je ona rupa stajala dosta visoko, muke ih je stajalo dok se uspentraše do nje, a onda krenuše dalje sasvim pognuti, ponegdje i četveronoške, jer je

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

biše razlikih ptica pesme, kako što su prepodobne bile sladoglasne do Boga s jaokom velikim molitve; niti toliko visoko rastu drva, kako no njena duša, ka finiks i visoki bor Bogu se uzvisivaše svojom mišlju; ne tako se u vis dižu letušte

no njena duša, ka finiks i visoki bor Bogu se uzvisivaše svojom mišlju; ne tako se u vis dižu letušte ptice, koliko je visoko u nebo letila njena pamet; niti su onoliko jeleni ženili planinskoga izvora vodenoga, koliko je njeno srdce želilo k

čudno čudo viđe: Stajaše sedam zlatnih svećnjaka S gorućim svećama, — i usred njih Stojaše neko mlado momče visoko, Priličan đakonu kad služi leturgiju, Obučen u svilenoj, pazlatastoj odeždi, Što se zove stihar i podir se piše.

Tadar zapovedi mu Bog da skuje od tuča zmiju na priliku onim zmijami i obesi [je] na visoko drvo, da koga bi uhapnula zmija pogledne na onu medenu obešenu zmiju, taki se izleči.

Pak zapovedi građanom, te posuše je zemljom odzgor, i visoko se onde brdo učini. Zato i imenuje se ono brdo od ono dobi Litostroton jelinskim jezikom, a po jevrejski Gavata.

To mu tonuće njega snizi, ne visoko umiti mu u sebi. I društvo mu razgali ne mrziti na njega, ni mu što zavideti. BESOVI HRISTU GOVORE I tada viknuše

Uteče ispod grada s boljima konjici, na jedno visoko brdo stade gledeći što čini more, busajući se s rukami u prsi i po glavi mu od teške nevolje.

Takvu eto prečista deva naša vladičica Bogorodica nejači jakost i nelagodnih snagu što dariva. Te još sunce visoko bijaše kad iz grada u poteru izađoše i noć ih sustiže.

U tom dobi pak na podne pope im se hodža na visoko drvo dovu vikati da se Turci klanjaju; u tom splete se i on, huknu dole o ravan, razbi se i manjka.

A eda može biti mnogo i visoko landač do svojevoljna krote malo i tiho besedljiva pomudriji? I svirala pukla većma li veseli od Davidovih gusala?

Ja vi, koji ste sadanje u mogućstvu poglavice, što ste i koji ste rođenjem i stvorenjem bolji od ostalih ljudi te se sasma visoko sobom dižete i nešto se na golemo pečite, zair vi niste od žena rođeni?

Nije li to ukor i sramota? S lisicami i sa samuri, s pasji kožetinami se ponositi kečeći se i pečeći na visoko, te u crkvi druge siromašnije, odrpane svojim nošenjem uvaljivati ih u srdobolju i namćor pizmeni!...