Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Pomami (toga i toga) za mnom!“¹⁸ U visočkoj nahiji da bi momak „pobudalio“ za devojkom, pomeša se mleko od majke i kćeri koje istovrsmeno doje decu.
U visočkoj nahiji ženi koja nema dece, a želi da ih ima, preporučuje se da pojede zečje sirište. U porečju Drima i Radike, žena ko
Ponegde, u visočkoj nahiji, misle, ako trudnica nešto ukrade, da će se njenom detetu kao posledica, osim belega, pojaviti i druge mane, da
Slično se veruje i u Srbiji i Bosni.¹⁷ Zabranjeno je malo dete udariti metlom. U visočkoj nahiji kažu da „ne valja muško (dete) udariti metlom: jedni kažu da neće rasti, a drugi da će ga zamesti zverad“.
Đ., isto, s. 120. ¹⁸ Milićević, M. Đ., isto, s. 121. ¹⁹ Filipović, M. S., Život i običaji narodni u Visočkoj Nahiji, SEZ, knj. LXI, Beograd 1949, s. 189. ²⁰ Dragičević, T., „Gatke bosanske mlađarije“, GZM, knj. 19, Sarajevo 1907.
⁸ Milićević, M. Đ., Život Srba seljaka, Prosveta, Beograd 1984, s. 190; Filipović, M. S., Život i običaji narodni u Visočkoj Nahiji, SEZ, LXI, Beograd 1949, s. 147; Gajić, M., S Lepenice na Radiku, GHČ, 21, Beograd 1901, s. 89; Vukanović, T.
5, 1894. s. 146. ⁸⁴ Filipović, M. S., Život i običaji narodni u Visočkoj Nahiji, SEZ, 27, Naučna knjiga, Beograd 1949, s. 147. ⁸⁵ Lovretić, J., „Otok“, ZNŽOJS, sv. 2, JAZU, Zagreb 1897, s.
537; Radulović, I., „Narodna verovanja u Zeti“, GEM, 1936, s. 60; Filipović, M. S., Život i običaji i verovanja u Visočkoj Nahiji, SEZ, 27, Naučna knjiga, 1949, s. 150.
709. ⁴⁶ Grbić, S. M., isto, s. 117; Filipović, M. S., Život i običaji narodni u Visočkoj Nahiji, s. 149; Majstorović, S. M., isto, s. 566; Bošković-Matić, Milica, isto, s. 179; Veljić, M.
645. ¹⁸ Filipović, M. S., Život i običaji narodni u Visočkoj Nahiji, SEZ, LXI, 1949, s. 187; Tešić, M., „Običaji iz okoline Požege“, Užički zbornik, 1977, s. 281.
165; Filipović, M. S., Život i običaji narodni u Visočkoj Nahiji, SEZ, LXI, 1949, s. 83; Cvijić, J., isto, s. 339. ¹⁶ Karadžić, V. S., isto, s. 123. ¹⁷ Mićović, Lj.
Filipović, M. S., Trački konjanik, Prosveta, Beograd 1986. Filipović, M. S., Život i običaji narodni u Visočkoj Nahiji, SEZ, 27, Naučna knjiga, Beograd 1949. Filipović, M. S., Različita etnološka građa, SANU, Beograd 1967.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(Vinova) loza. U Visočkoj nahiji o Đurđevdanu »žene narezuju vinovu lozu i hvataju sok, koji upotrebljavaju u čaranju za stoku« (SEZ, 61, 1949,
Stravna trava (glechoma hederaceum) i strašnik (ceterach offіcіnarum). U Visočkoj nahiji s. t. (»lozica s okruglim listom«), upotrebljava se pri bajanju protiv strave (protiv posledica pretrpljenog
crkava, džamija, starih grobova« (ZNŽOJS, 43, 647), u Skopskoj crnoj gori hrast, brest i klen (GEI, 24, 129—136), u Visočkoj nahiji brekinja, trešnja, oskoruša, kruška divljaka, hrast i svaka voćka »sem koja se osušila« (SEZ, 61, 200), i ko bi