Dučić, Jovan - PESME
Zar hrabrost poltrona da ti snagu sputa, I da nož zločinca prospe zadnju venu! Kosovski vitezi prvi put su znali Za vojsku ubica što će da ih srete: Za gnusno junaštvo onih što su klali U postelji starca, u
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
NA GROBU VOJVODE DOJČINA U SOLUNU 1 Po svetim poljima otadžbine moje Mnoge svete humke rasturene stoje, Gde vitezi vrli u danima slave Položiše glave.
Dan pomena stiže, Toga slavnog dana Odslužena biće, što okove kida, Strašna panihida. 7 O vitezi srpski, pepelišta tavna Pohodiće tada naši miliuni, Mesto tužnih zvona horiće se trube I naši plotuni.
ovo veče Sanovnici srpski stojahu na dvoru; Mučio se despot do pred samu zoru, A u zoru čelnik izađe i reče: „Gospodo vitezi! Svršene su muke, Despod dade dušu u Božije ruke”.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— odgovara za sve najstariji sused pod bradom već — ko se od mučkoga psa, da ne ujede, može na svetu sačuvati, o ljudi vitezi!.. A ozgo, niz blago pobrđe zadadoše se Kasalovići. Žensko i muško, staro i mlado.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Samo hrabro, smelo, stari ste vitezi. Napred, pa sa srećom! Kolona se krete. Pod stenama leže uvijena tela, gomile ranaca, bačeno oružje.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Slavni moji carevi i voždi veliki, s moji hrabri vitezi i sini toliki, ostrim mečem padoša u svojoj deržavi. Ah, na žalost gorku mi ostah ja bez slavi!
“ — a breme nalažu. Serpske moje granice i zemlje ridajut čto hrabri mi vitezi tud ne projezžajut. Razoreni gradovi svi pusti već stali, kule bojne srpske sve i dvorovi pali.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
VUJO: Slobodan?... Slobodan, dakako!... A zla vi sreća, vitezi, da kakvi će ni bit’ gospodar, nego slobodan?... Juče — e nije bogme, nego baš odjutros, i zaplakala se sirota...
Pa gde su braća? Gde su vitezi? S mačevi goli da joj potisnu S temena ropskog — pokrov mrtvila?... KAP. ĐURAŠKO: Pa ti kô misliš Mi smo braća ta?
— STANIŠA: Sad spreman budi ti! (Biju se. Kapetan Đuraško ranjen ustupa.) STANIŠA: Za mnom, vitezi! Pobedićemo danas mi. — A ti, Katunoviću!... E, žâ mi te je, Pošten si junak bio svakada!
Bojić, Milutin - PESME
(1912) ZEMLjA OLUJE ''Ne dodiruj me!'' Mačevi dački, sekire Japoda, Legije rimske i horde Tatara, Ili vitezi s vizantijskih voda, Krvavili su ova polja stara.
Jakšić, Đura - PESME
I na kuli karauli Lomljavu su tešku čuli, Al’ vitezi graničari Nisu nemim strahom stali; A zidovi, opet, stari Nikad nisu zadrhtali.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1889. NA GROBU VOJVODE DOJČINA U SOLUNU 1. Po svetim poljima otadžbine moje Mnoge svete humke rasturene stoje, Gde vitezi vrli u danima slave Položiše glave. 2.
Dan pomena stiže. Toga slavnog dana Odslužena biće, što okove kida, Strašno panihida. 7. O vitezi srpski, pepelišta tavna Pohodiće tada naši milijuni, Mesto tužnih zvona horiće se trube I naši plotuni. 1889.
ovo veče Sanovnici srpski stojahu na dvoru; Mučio se despot do pred samu zoru, A u zoru čelnik izađe i reče: „Gospodo vitezi! Svršene su muke, Despot dade dušu u Božije ruke.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
204), Marku Kraljeviću i Alil-agi u germanskoj legendi o Tidreku („u tom delu XIII veka ima jedan epizod gde se takođe vitezi klade u život da će se nadigrati u bacanju koplja n kamena“), Marku Kraljeviću i Mini od Kostura u staronemačkoj pesmi o