Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Osobito je na one u vojsci povoljno uticao dodir sa ljudima iz starih granica, i od njih su brzo počeli primati viteške načine i viša osećanja. Veliki broj ovih mladih ljudi umeo je čestito i junački poginuti u ratovima od 1914. Do 1915.
Zahvaljujući ovoj ustanovi mogli su, osobito balkanski doseljenici, zadovoljiti u isto vreme svoje viteške sklonosti, želju da se svete Turcima, ljubav prema zemlji i sklonost zajedničkom životu u velikim zadrugama.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Naš etnolog Tihomir R. Đorđević klasifikovao je dečje igre na osnovu njihove uloge na sledećih pet kategorija: viteške igre, zabavne igre, igre duha, igre za dobit i orske igre.
³⁹ Viteške igre su one „u kojima se težnja za igrom ispoljava tako da su telesni pokreti namenjeni jačanju ili vežbanju okretnosti tela
psihomotorna spretnost, oštrina i tačnost čulnog opažanja, srčanost, uvežbanost i snažan motiv za pobedom (a to su tzv. viteške igre) dominiraju u našem narodu. One su i najbrojnije i najpopularnije.
Dečaci i momci igraju svoje junačke, viteške igre, a devojčice i devojke svoje zabavne i dramske igre. Ponekad se igraju zajedno i onda u igrama često ima
Matavulj, Simo - USKOK
gdje se poslije jela i napitnica za pokoj, odvajaju najbolje narikače, dvije po dvije, te obilazeći dvorište opijevaju viteške rabote njegove i njegovijeh starijeh. Knezu niko ne zamjeri što se udalji, a to inače ne bi moglo biti.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
romana« Romanъ bezъ romana pisanog još 1832, u kome je, kao Servantes što je nekada sa Don Kihotom od Manče udario na viteške romane, ismejavao fantastične i sentimentalne romane vrste Milovana Vidakovića, sve starinske »romandžije« kakav je i
Radičević, Branko - PESME
Oh, žâ mi je ... Žao mi je prežalit ne mogu, E viteške u grob metnu kosti, A meneka tužnu ne oprosti“... To izusti, grunuše mu suze, A Mileta 'vako rečcu uze: „Mani,
od pušaka cike, Umukoše male i velike, Posuktaše noži okovani, Poklaše se momci odabrani, Vataju se za grudi viteške, Malim puškam' čine jade teške, Al' ne praom, brate, već junački: Drž' za grlić, pa udri kijački; Puču čela, kraju
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Svaki koji u sebi oseća i trunku viteške krvi naših starih, grabiće se da što pre mirno i s ponosom podnese muke i bol, jer je to bol sveti, to je žrtva koju
Napred, građani, sutra je dan viteške probe!... Moj mehandžija je toga dana legao da spava odmah posle zbora da bi sutradan što pre stigao na određeno
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ti si žertva blagorodnog čuvstva, voinstveni genij svemogući, grom stravični te krune razdraba! Veličastvo viteške ti duše nadmašuje besmrtne podvige divne Sparte i velikog Rima; sva viteštva njina blistatelna tvoja gorda mišca
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Čuješ li ti! Nije ona đevojčina, no moja šćer. A on je zar s toga skitač što je k nama uteka’ od viteške nevolje! A, babo!?“ i zamahnu čibukom. „Aman, zaboga! Ne lomi tu ruku što ti je đecu odnjivila!“ klikovaše jadnica.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Fra-Bakonja ne samo što ugodi svojim parohijanima, ne samo što se kršćanluk nadaleko ponosio njim, nego zbog viteške svoje ćudi, zbog duševnosti i iskrenosti steče mnogo prijatelja i među rišćanima i njihovijem popovima.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Vaša žarka ljubav i viteške grudi Donele su veru i vremena bolja, Velika i svetla, bez straha i studi, I ispunjen zavet sa Kosova polja.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KNEZ ĐURĐE: Na vas gledi posvećena seni Poslednjega od srpskih careva I u sanu viteške večnosti Vam’ amanet na dušu polaže, Osvetnici carstva njegovoga, Da mu krunu nezavisimosti Na grudima ovijeh
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Njegove nezgode poslednjih godina bile su tuče. Doduše uvek nekako viteške, za nečije pravo, i za pravo slabijeg, ali baš zato dosta ozbiljne.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
i podrobnijeg opisivanja unutrašnjeg života pojedinih ličnosti; u pesmama novijih vremena sva pažnja je usredsređena na viteške poduhvate i u njih je sabijena čitava fizička i duhovna aktivnost opisivanih ljudi.
LEPOTA IZRAZA U NAŠOJ EPSKOJ POEZIJI Velike viteške i moralne vrednosti koje su izražene u našoj junačkoj poeziji nesumnjivo su njena najveća lepota.
nisu ideali samo feudalaca. U čitavom jednom pevanju Ilijade opisuju se razne viteške igre: trke na dvokolicama i pešice, rvanje, pesničenje, borbe kopljem, bacanje koluta, streljanje grlice, a cela Ilijada