Jakšić, Đura - PROZA
Kad je ušao, ne reče mi ni „Dobro veče!“ niti što drugo; samo me je zagrlio, a desnom je gladio moje guste vitice što su mi niz tužno lice na zemlju padale. Posle mi ljubljaše usta, trepavice, čelo...
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Gruži, kada devojčica počne da igra u kolu, da češlja vitice oko glave i da poslužuje goste, ona time ulazi u red devojaka.²¹ 4.
(b) Devojka. Kada devojčica napuni 14—15 godina, pa započne da se lepše oblači, da češlja vitice oko glave i igra u kolu, u mnogim našim krajevima za nju se tada kaže „devojka“.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A. Šantić LVII CIGANČE Bezbrižno i milo dete! podigni vitice svoje! Kako si čupava strašno! Ah, tvoje usnice rujne, I strasno, vatreno oko, i grudi sveže i bujne Vesele oko moje.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Oh, zavaljenost u fotelji, vitice i koluti i prstenovi plavičastog dima koji se uvijaju, raspredaju, raščijavaju, i misao koja, sasvim slobodna od svake
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
— Pred kuću sjajan cimer ističe: Na časnom nedru majke rođene Negovan cvetak tvoje čednosti, Rumeno lice, zlatne vitice I miran pogled dýge prijatne, I sve te tvoje draži čudesne Budzašta nudi gadnim Turcima Za hudi život sina njezina,
DRUGI TURČIN: Tako mi brade Prorokove, ovako nijesam doživio!... Baš kao ona kara-boja kojom naša hanuma progrušane vitice bojadiše. TREĆI TURČIN: Pa onaj vjetar! Čovjek bi rekao da se debeli bedemi na gradu urvaju...
(Sagiba se, podigne sa zemlje parče stare šamije, pa je zagleda.) To nije bila njena šamija!... Ta njene kose guste vitice Tanan je vazduh mirno gladio; A sunčev zračak, mazno igrajuć, Od studi joj je teme čuvao... Čija je, dakle!... Ho!.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Plameno mi se izvijaš u cvet. Po kosi rojem ti pale zvezde, il’ zraku sunca u vitice oplela. Vrelini ovoj brizgaj o brizgaj, vrela. To iza sna, znam, zlatan prah ostane po njoj.
Ilić, Vojislav J. - PESME
No vi ste onda srećni bili, A s vama srećan bejah ja. Plamen je lizô vaše lice, Disala naglo vaša grud, A vaše kose i vitice Mrsio lahor kao lud... I to je prošlo.
1888. CIGANČE Bezbrižno i milo dete, podigni vitice svoje... Kako si čupava strašno! Ah, tvoje usnice rujne I strasno, vatreno oko, i grudi sveže i bujne, Vesele oko moje.
Kad Kića podiže oči, Ona se zasmeja naglo i onda na noge skoči I zgladi vitice rukom... „Pogledaj“, reče mu, „samo!“ i pruži put sela ruku. ,,Buktinja svetli se tamo, I kmet sa momkom ide.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Vide se dvoje mladih leđa, na njima prekršteni amovi od jednakih, sveže upeglanih koketnih keceljica, i četiri jednake vitice, završene s četiri jednake crne somotske mašne.