Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
I vir se ježi, jer ga golica Dodir njegovih vitih nožica. A u vetru se, ko plamen sveće, Gasi dan, i širi veče. KUPUŠNjACI KRAJ REKE Kad jesen, u brdima,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Izmožden devetogodišnjom bolešću, utegnut platnom od bedara do vitih rebara da mu se ne razminu kosti mimo kosti, sa kopljem u ruci, na besnom doratu ispod čijih kopita iskače kamenje i
sestricu Jelicu: „O Jelice, moja mila sejo, donesi mi jednu krpu platna, utegni me, sele, od bedara, od bedara do vitih rebara, da se moje kosti ne razminu, ne razminu kosti mimo kosti“.
sedla debela dorata i iznosi koplje ubojito, a seja je donosila platno; utegoše bolana Dojčina od bedara do vitih rebara, pripasaše sablju alamansku, privedoše dora od mejdana, turiše ga doru na ramena, dadoše mu koplje ubojito.