Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Isakovič onda poče da priča, kako je čuo, da je Vasilije i venecijanskom ambasadoru vizit činio. Pop ga je posmatrao zamišljeno. Ako je išao, veli, nije živ izišao! Ako je išao i živ izišao, dobro bi bilo.
Nikad se ne zna ko koliko ubistava nosi, na obrazu. Ko zna ko je to, kod njega, dolazio. Ko je lud da ide u vizit udovcu? Nego treba, eto, da se rastanu. A da se sastanu, kao ljudi, u Kijevu.
Kopša je nagovarao rođaka da ne ide u vizit Božiču. Pred veče, pomenutog dana, Isakovič je, ipak, krenuo. Bio je zanemeo, i jedva je rekao koju reč Agagijanijanu.
Božič je hteo, kad je iz aresta izišao, da joj učini vizit, već prve noći, ali mu je ona rekla da je ostavi na miru, i da to ne može biti.
Pavle se i nije mnogo raspitivao, o tome čoveku, ko je. Isakovič mu se, prosto, prijavio u vizit kad je stigao. Višnjevski mu je odredio, za prijem, dvadeset i osmi septembar, po ruskom kalendaru.
Ode Tekelija da učini vizit Rakocaju. Ne da ga vređa i ismeva, nego da posedi sa njim i porazgovara, o danima koji prođoše, i mržnjama, sramnim, kao
Bio je posut snegom. Ana ga dočeka sa suzama u očima i upita, kud se skitao? Da nije išao u vizit Višnjevskovoj svasti, Dundi? Za koju reče da je totski anđeo.