Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ja odmah po jutrenju, i ne sačekavši da se očitaju časovi, trčim na pijacu I prelazim od korita koritu, mereći vičnim okom koji bi od ovih belotrbaca bio ponajpodesniji za mog protu... Što ?... Mlađi sam, pa nek nosim!... Čudna mi čuda!.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— O nego šta, ako je to istina, c'eѕt très bien, c'eѕt trèѕ bіen. Pričajte nam, pričajte, golubice. Živeli! Pa vičnim pokretom zbacuju ćebad rekonvalescenti, ogrću šinjele na vruća tela, obuvaju bolničke papuče na iznemogle i drhtave
— E pa dobro, pričaj mi šta znaš. — Ništa, gospodine. Onda je onaj čovek, na samom uglu ulice, hitrim i vičnim jednim gestom namakao onu kružnu žicu o vrat strašno zbunjenoj životinji, pa je nekako trijumfalno odigao uvis od zemlje,
Dakle tako? — Da, da, da. I gospodin Leđenski jako i srdačno steže malu rusku ruku. Onda, i kad ona izađe, vičnim jednim pokretom izvadi svoju vrlo ukusnu tabakeru, zapali cigaretu, uze štap i šešir, pa strča niz stepenice i izađe
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
počeše otvarati, on skoči kao elektrisan i stade nasred apsane, blenući uzvereno i plašljivo u lice apsandžino, koji ga, vičnim okom, ljubopitno posmatraše.