Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
kamenja iz tame, pokajaćeš se — uzmeš li ga više, opet ćeš se pokajati, pa taj čovek uze malo, a kada iziđe iz pećine viđe da u rukama drži drago kamenje i pokaja se što nije uzeo još!
Matavulj, Simo - USKOK
Zamijeniše ih knez i snaha mu, udovica Joke. Mrgud, razdragan; kucnu Janka po ramenu: — Viđe li ti, mladi gospodine, kako starac skače i urliče, a?... A šta bi rekao, koliko mi je godina?
Radičević, Branko - PESME
Za rujnom zorom izađe oblače, Oblačiti je krasno zatim zače. 53. Ja viđe dragu kao za života Što je ona umiljata bila: Kosa vrana sada se milota Kao i pre po zracima vila, Snežna lica i
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad to carev sin viđe, jako se prepane, bi se vratio, ama se ne može, nema se kud kamo. Onda poviče: — Dobar večer, moja družino, ja vas
U to ukori jedan drugoga, te priošinuše i obodoše konje, i pristigoše đevojku. Kad ona viđe, izvadi jednu dlaku iz glave, baci i oni isti čas uzraste strašna gora da ne znadoše prosci će će ni kuda će, no tamo
A kad đevojka viđe zlu i goru, pusti jednu suzu, — dok buknuše strašne rijeke, te se zamalo svi ne potopiše, za đevojkom niko više ne
svi ne potopiše, za đevojkom niko više ne pristajaše do samoga careva sina, te on plij na konju te za njom, ali pošto viđe da mu je đevojka odmakla, zakle je tri puta imenom božjim da stane i ona stade na onom mjestu na kojem se nađe; onda
Pošto ne viđe nigdje, siđe dolje i kaza Grbi da nije nigdje vidno svjetlosti. Onda Grbo reče srednjem bratu: — Hajde, ne bi li ti
Pošto ognja nigdje ne viđe, siđe dolje i kaza Grbi da nije nigdje vidno svjetlosti. Onda Grbo skoči, uze tri kamena, pa im reče: — Dobro pazite
Onda mu Grbo reče: — Kad ne daš koliko mi ištemo, mi odosmo. Pa pođe, a za njim oba mu brata. Pošto kralj viđe da neće manje od trista dukata, vrati ih natrag pa im reče: — Daću vam trista dukata, kroz godinu, ali me pošteno
Kralj je čuo konjski glas, pa je odmah došao da vidi šta mu je. Kad viđe da nema ništa, reče konju: — Što ti je, što se dereš i mučiš me iz ložnice. Odmah zatvori vrata i ode.
Konj se još više prodera, a kralj se opet vrati da vidi šta mu je. Kad dođe do konja viđe da nema ništa, pa reče: — Što se dereš i mučiš me? — pa se opet vrati iz štale.
Kralj se opet vrati, pa kad viđe da nema ništa, uze batinu u ruke, pa tupa-lupa konja, pa se onda vrati i ode kuće. Potom Grbo iziće iz vode, a konj mu
Onda jami drugi svrd'o pa provali polagano tavan. Pošto provali tavan, viđe da su kralj i kraljica legli, pa jami treći svrd'o i poče prihvaćati struku kojom se bijahu pokrili kralj i kraljica.
Pošto mu kralj viđe prst, reče ženi: — Ženo, evo ja odoh po moga prijatelja, i doći ćemo sjutra ranije, a ti rano ustani pa zakolji Grbu i
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ništa!... Sutradan polazi vojska u boj. Raspituje Dule: da l' će baš pozdravo biti boja, pa, kad viđe da nema šale, nateže i popi svu onu olbu, pa je baci praznu u korov.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
A odža se čudi šetajući što se radi od toliko ljudih, dokle viđe u pušku rožinu. Tu se odmah pomutismo grdno, pobismo se ognjem iz pušakah; napravismo petnaest nosilah, šest našijeh,
Kad sam gode mnogo razmišljavâ, vazda mi se posâ povukovâ. Ko razgađa, u nas ne pogađa. VLADIKA DANILO VIĐE DA SU SE OKUPILI SVI, PA I ON IZIDE MEĐU NjIH. VUK MIĆUNOVIĆ Ne drži nas ovako, vladiko, no otršaj ovoliko ljudstva.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Sjetih se, onako kroz nesvjesticu te bacih kapu kraj Ilije pa pobjegoh. U toliko zar neko viđe sa dnu polja što bi, pa puče puška i viknu poklič: ha pogibe Bajica, ubi ga Donjokrajac! ha ko je momak!...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Poslanici donesu s Plješevice snijega i dadu kralju. Kralj je uzeo snijeg i stavio ga na ruku, a kad viđe da od toga ruka zebe i da ga odmah nestaje, poplaši se i pobježe sa svojom porodicom.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
89. Prođe ban jerban s mora na Dunavo konjskom vriskom, junačkom vikom; malo ga ko viđe, svatko ga ču. 90. Pruži platno od mora do Dunava, pa ga savi u oraovu ljusku. 91. Puna greda bijeli pera. 92.
Ali majka đevojčina pljune u oganj, te se u oni čas udune, pa jednako za njima u poćeru. Ondar carev sin viđe da su ovo đavolja maštanija, prekrsti se put istoka i kliknu jakoga Boga u pomoć, dok puče munja iz neba te sažeže
Ali kad viđeše kaluđera, ne znade im se strva kao da ih zemlja proždrije. Kaluđer pošto viđe šta bi, ukloni se malo za jedno drvo, dok evo ti opet ona ista tri konja, dođoše na jedan grob i nad njim stadoše nogama
zmaj spava na onome blagu i pošto čoek viđe da od njega nikako ne mogaše blago da uzme, u tri maha zakumi ga da se miče.
Kad on to viđe, prepade se i hoćaše natrag da bježi, no ga dočeka nekakav čoek vas u krvave haljine obučen, krilat i s jednijem okom u
i ona počne najprije obukovati gaće, a on podviruj ne će li joj biljegu viđeti đegođ na nogama, dok svojom srećom viđe joj zvijezdu zlatnu na desnom koljenu, pa kad viđe, ništa ne reče, nego sam u sebi pomisli: blago meni jutros i do
ne će li joj biljegu viđeti đegođ na nogama, dok svojom srećom viđe joj zvijezdu zlatnu na desnom koljenu, pa kad viđe, ništa ne reče, nego sam u sebi pomisli: blago meni jutros i do vijeka!
U to ukori jedan drugoga, te priošinuše i obodoše konje, i pristigoše đevojku. Kad ona viđe, izvadi jednu dlaku iz glave, te baci i oni isti čas uzraste strašna gora da ne znadoše prosci đe će ni kuda će, no
A kad đevojka viđe zlu i goru, pusti jednu suzu, dok — buknuše strašne rijeke, te se za malo svi ne potopiše, za đevojkom niko više ne
svi ne potopiše, za đevojkom niko više ne pristajaše do samoga careva sina, te on plij na konju te za njom, ali pošto viđe da mu je đevojka odmakla, zakle je tri puta ime- | nom Božjim da stane i ona stade na onome mjestu na kojemu se nađe;
On pođe su ova dva jaja u pazar, i srete na vratima od grada nekakva čoeka, | koji tek što viđe jaja pritrča k njemu i upita ga šta ište za njih, a on mu odgovori: „Što daš, teke da mogu kupiti za sebe i za svoju
” Ovo je bila duša njegova brata, a ruka je bila njegova sjen. Malo po tom povrne se duh u kralja i pošto viđe što je i kako je, poče se kajati od svojijeh grijehova, i do smrti svoje kajao se i siromasima dijelio. 27.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Bolno, on stište oči i pogleda u se. I, gle! tamo, on viđe ono nekadanje sunce, ono čudno i ogromno sunce, što činjaše nekada da sve oko njega živi, da lišće ima miris sna, i da
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad to carev sin viđe, jako se prepane, bi se vratio, ama se ne može, nema se kud kamo. Onda poviče: — Dobar večer, moja družino, ja vas
Kad to viđe div, prepade se još više, pa, spustivši starca i blago, nadade bježati kao svjetlica natrag divovima. Kad dođe družini,
Lija pak trči, pa trči za svojim pobratimom, dok ga jedva jednom stiže. Pobratim se začudi kad viđe liju iza sebe nablizo, i bi mu vrlo milo i drago. Sad krenuše svi zajedno dalje.
U sanduku niđe ništa, do u prijeđeljku jedna jasprena ćesetina. Kad to on viđe, reče u sebi: — Nuto čuda! Međer je i on bio nekad siromašan kô i ja; ama makar! Uzeću je.
On se povrati još jedanput i uljegne pred carevu kćer po treći put. Kad ga ona viđe, reče mu: — E, momče, momče! Kako ti nije žao trošiti tolike pare uzalud?
Kad car viđe da je to sve istina, prepade se, te skupi veliki sobet, šta će, kako li će činiti. Ali se carska kćer dosjeti da će to
— Ja sam se — veli — samo šalila; a poslije sam te tražila. Vezirović joj povjerova i sada, a ona, čim viđe da ga je zadobila, zapita ga kakvu ima sad majstoriju uza se. On joj pokaza sviralu, ali joj reče da joj ne da.
Vrat ga posluša, pa uze tri kamena i ispe se na vrh jele, gleda na svaku stranu, pa kad ne viđe nigđe ništa, siđe dolje i kaza Grbi da nije vidio svjetlosti.
Pošto ognja nigđe ne viđe, siđe dolje i kaza Grbi da nije vidio svjetlosti. Potom Grbo skoči, uze tri kamena, pa reče braći: — Dobro pazite na
Onda mu Grbo reče: — Kad ne daš koliko mi ištemo, mi odosmo. Pa pođe, a za njim oba mu brata. Pošto kralj viđe da neće bez trista dukata, vrati ih natrag pa im reče: — Daću vam trista dukata kroz godinu, ali me pošteno služite.
Odmah zakuka, a kralj, kad ču kukanje, iziđe da vidi šta je. Pošto viđe šta je učinio, zaiska u žene čizme. Žena okreni, obrni, nema čizama. — Daj druge! — reče kralj. Žena mu donese druge.
Kralj je čuo konjski glas, pa je odmah došao da vidi šta mu je. Kad viđe da nema ništa, reče konju: — Što ti je, što se dereš, mučiš me iz ložnice.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Ama, viđe li ti, Vujo, kako je leden i nemilostan današnji svijet: niko ni da se našali s cijenom, a šjutra su Zadušnice!
— Viđe li ti, brate si moj slatki, današnje žege i vrućine! — odahnu krupno Dule, pa razdrlji znojavu košulju na širokim, runjavim
— „Aman, gospodaru... carski sine! Aman, ne sramoti Turčina!“ — „Liježi, Turk pezevenk, bre!“ Kad viđe da ništa ne pomaže, istrže se ko ris od one dvojice što su ga držali: „Mrtva me, kaurine, moreš...“ Ne dovrši.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
To viđe mladi Milenko, Povadi nože od sa Da ud̓ri jelu po grani; Ne ud̓ri jelu po grani, Neg̓ mladu Janu po glavi«.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Maša pazijaše na Radu, i dok ga viđe da ode, upopriječi i sačeka ga na putu. Prekide ga u mislima što ga salijetahu: bio je zamišljen, neveseo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Latinima, kao što je učinio Vatrica Stjepan sa pašom Podgoricom, koji mu je bio oborio kulu i zarobio ženu: Kad on viđe pašu Podgoricu, proreza mu zelenu dolamu, pa ga uzja kako i paripa, odjaha ga gradu dubrovniku, pa prodade njega u
A kada je tavna noćca došla, ne donose voštane svijeće, već po mraku izvode đevojku. Kad to viđe Todore vezire, on izvadi od zlata prstenje sa biserom i dragim kamenjem: razasja se soba od kamenja, — taka mu se učini
Kada dođe bijelu Prizrenu, pita njega srpski car Stjepane: „Slugo moja, Todore vezire, viđe li mi Roksandu đevojku? Viđe li je i prstenova li? Što govori kralju Mijailo?
Kada dođe bijelu Prizrenu, pita njega srpski car Stjepane: „Slugo moja, Todore vezire, viđe li mi Roksandu đevojku? Viđe li je i prstenova li? Što govori kralju Mijailo?“ Todor njemu sve po redu kaže: „Viđeh, care, i prstenovah je.
Kad dođoše bijelu Leđanu, razapeše po polu šatore. Zob iziđe konjma carevijem, nema ništa konju Miloševu. Kad to viđe Miloš Vojinović, uze torbu na lijevu ruku, od zobnice jedne te do druge, dok je svoju punu napunio; pa on ode tražit
“ Pa on pusti jedan plamen modar, opali mu crnu mećedinu; a kad viđe da mu ne naudi, onda pusti vjetra studenoga: tri puta se kulaš premetnuo, al' Milošu ništa ne dosadi.
Tako ćeš ti pogubit Momčila“. Kada kralju taka knjiga dođe, te on viđe, što mu knjiga kaže, to je njemu vrlo milo bilo, pa on diže mlogu silnu vojsku, ode s vojskom na Hercegovinu, izvede je
To kad viđe vojvoda Momčilo, u junaku srce prepuknulo od žalosti za braćom rođenom, bijele mu malaksaše ruke, te ne može više da
Kad se Momčil' viđe na nevolji, on dozivlje sestru Jevrosimu: „Jevrosima, moja mila sejo, pušti meni jednu krpu platna, ne bih li ti u grad
Oboriše do trista majstora, oboriše drvlje i kamenje, uzidaše dori do pojasa. Tad oteža drvlje i kamenje, onda viđe šta je jadnu nađe, ljuto pisnu kako ljuta guja, pa zamoli dva mila đevera: „Ne dajte me, ako boga znate, uzidati
To se moli, no joj ne pomaže. A kad viđe tanana nevjesta da joj molba više ne pomaže, tad se moli Radu neimaru: „Bogom brate, Rade neimare, ostavi mi
Marko sluša, ništa ne govori, na šatora ne okreće glavu. Kad ga viđe Uglješa vojvoda, tad Uglješa riječ govorio: „Blago mene, eto mi sinovca! On će kazat na mene je carstvo.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Obazre se on natrag da vidi Što je, i tko li je taj, Što mu tako podviknu, Al' čudno čudo viđe: Stajaše sedam zlatnih svećnjaka S gorućim svećama, — i usred njih Stojaše neko mlado momče visoko, Priličan đakonu kad
Smuti se i zadrhta, sva mu mudrost i sila potonu, sav se u čudo viđe i zlo ga snađe... Smuća se s pameću, kaje se za svoje carovanje i za namet ljudskoga mnoga danka, najpače za