Matavulj, Simo - USKOK
Drugi trgovac dodade: — Vjere mi, sad viđu i velju da bi za nas trgovce — a, bora mi, i za pomorce i za zanatlije i za seljake!
Pa se okrete gostu, koji sjeđaše pognut: — Fala ti, ljubavni i boleći prijatelju, jer viđu da te teknulo u srce naše jadovanje i eto s nama zaplaka, prije no što okusi našega hljeba!
Radičević, Branko - PESME
Da l' prvi put sad me vidiš? Što li dršćeš, što se kriješ? Što l' se, ružo, ne razviješ? Da ja viđu okle vonji, Ma mi bio čas potonji. Oj vi dojke, dve jabuke!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Dodija se arambaši čekajući, pa poče sam sobom: — Kuđ su se đeli oni vragovi?! Idem ja da viđu šta rade u podrumu — ...Čuvši ovo, vojnik otpaše sa sebe kaiš i priđe bliže vratima; kad eto ti arambaše.
— A bi li ti pozn'o onoga što je s tobom bio? — zapita ga car. — Bi', samo da ga viđu — odgovori vojnik. — Dobro, ja ću sad poslati po nj — reče car, i ode u svoju sobu te obuče lovačko ođelo vr' carskoga
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Crven mračak iz Crmnice pukne narom s puškarnice. Prestižem li crnu prelju? Je li viđu što i velju? II TRŠIĆ U taljige milogledne Vuk s Filipom u snu sedne. Oko klena i jasena lete gusle i pismena.
Sa title se skruni titlić u zamišljen Žitomislić. PRIZREN, GNjILANE ...da viđu Prizren! Nikola І Petrović Njegoš: Onamo, 'namo Zec iz grma, s panja lane. Fijuk metka: muk - Gnjilane.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Kazao sam, bratiću, i ono gospodin upravitelj; viđu da on tako baš hoće«. — Kaži gospodinu da učiteljice ne moraju ići u crkvu, kad je ona udaljena.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Zbilja ti je pamet svu popila. VUK MANDUŠIĆ Al' je đavo, ali su mađije, ali nešto teže od oboje? Kad je viđu đe se smije mlada, svijet mi se oko glave vrti.
Mrcino nam krunu ne upušti kad padiši stade pod vilice, kada dinu zagazi u čorbu. Sad te viđu na tvojega Ždrala đe razgoniš kod šatora Turke. Što će biti, ko će ugoditi?
Da se mogu razgovorit, srce moje, a sa mrtvom tvojom glavom, kam da mi je! da ti crne oči viđu, oči moje, da poljubim mrtvu glavu, mjesto brata, da očešljam dugi perčin, jaoh meni!
Težak v'jenac, al' je voće slatko! Voskresenja ne biva bez smrti. Već vas viđu pod sjajnim pokrovom, čest, narodnost đe je vaskresnula i đê oltar na istok òkrênŷt, đe u njemu čisti tamjan dimi.
ZAČULE SE KAD GA ONAKVOGA VIDE. VLADIKA DANILO Što je, Vuče? Grdno li izgledaš! Viđu da si s krvave poljane, gazio si nigđe vatru živu, i Bog znade, do tebe samoga, je li iko tu živ pretekao; er bez muke
VLADIKA DANILO Mrki Vuče, podigni brkove da ti viđu toke na prsima, da prebrojim zrna od pušakah kolika ti toke izlomiše!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Studen, ciča, pometoh se, te ja svrni u vas. Kad tamo, šćućurili se vas desetina oko plamička. Viđu nema do rukovet vrežine na ognjištu. Ta naložite! rekoh ja. — Kako! šta!
“ „Ne, no odmah! „Ma Bog s tobom... Šta si naumio? šta ti je?... Ja ti viđu na licu da ti je nešto. Kaži ti meni kao ocu! da se nijesi s kijem zavadio; da ti nije ko što ružno rekao?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
A ja viđu da si ti hitre pameti, i da umiješ dobro i mudro zboriti, bi li dakle pošao sa mnom k tome kralju, eda bi mi kako | đevo
a ti — ti ćeš biti krune moje našljednik, već trči natrag svojoj kući, i dovedi mi šćer moju, a ženu tvoju, da je viđu još jednom prijed nego li umrem, i dovedi oca svoga i mater svoju i svu familju svoju, i prodaj sve imanje svoje; tvoj
prsten je stajao, žena ga njegova ugleda, i ne mogući ni pomisliti da je on nje muž, reče mu: „Nu, daj mi ruku, da viđu prsten taj kakav je.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— dobro, dobro, pa zašta si došâ, a? Kušmelj se snebi zbog taka dočeka. — Bogmekarce da viđu tebeka i ono dite. Barica je ništa ružno snivala... — Ta-ako?
jezik otežao, poče: — Virujte, braćo, ove mi svete krvi Isusove, nikome to nisam kazivâ ima dvadeset godina, ali viđu da sam među prijateljima; a, jopet, to je davno bilo. — Je li to, šta si sam učinija, bez strica? — zapita mlinar.
— E, jes guba! — reče najzad Bujas... — Sad viđu kakva je guba! Nemoj se, Ive, žestiti, da ne učiniš kakvu ludoriju! Ajdemo k Baleganu kroz mala vrata!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Onamo, 'namo! da viđu Prizren! Ta to je moje - doma ću doć'! Starina mila tamo me zove, Tu moram jednom oružan poć'.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Ova gorda i pakosna duša zla je ime u sebe začela i razvila zname stradanija. Zla njegova viđu posljedstvije i pogipše tvari sožaljujem; al' je ime neblagodarnosti sprama oca pogreška najveća: svete pravde
pogubljene vojske prolazahu. „Ah, Satano, ravnočini brate, - Mihail mu poče govoriti - kakve čerte viđu ja pogubne na tvoj obraz, i na sve ostale!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ja viđu da sam te izgubio u nevrat, kâ da te nikad imao nisam. Đurica, opazivši da se starac stišava, pusti ga, pa priđe Stanc
— Dobro si učinio. Onda nijesam ni mislio da će ti moj savet biti tako valjan, a viđu da sam i ja imao razloga. — Pa... šta radi Vujo? — Znaš Vuja: ne radi ništa, no čeka da ti radiš za njega.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Majstor se stade obzirati: čuje ga gđe govori, a ne vidi ga, te će mu reći: — Ama oklen ti to govoriš? Ja te ne viđu.
Ja sam te samo kušala. Nego mi kaži kakvo imaš sada čudo kod sebe, da te ne viđu. — E, moja draga, ja imam na sebi čudotvorne gaće, pa me niko ne vidi, kad ih obučem.
A ja viđu da si ti hitre pameti, i da umiješ dobro i mudro zboriti, bi li dakle pošao sa mnom k tome kralju, eda bi mi kako đevojk
Ja zasad idem za onim što mi duša i srce ište, jer viđu da mi je otuda i korist, a za naukom srce mi ne prilišće, pa nije se fajde ni mučiti.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Najednom poliže glavu i upita Spasoja: —Možda ga nijesi na mrtvu ubio? —Jesam! — odgovori on. — Viđu ga mrtva! —Ti ne možeš znati da je baš onaj čas preminuo, — opet će sudac. —Ubih ga, pa eto! — ponavlja on odlučno.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— veli ocu i, gledajući u vatru, prpa ožegom žeravu. — Čudo je, viđu i ja sada, — zamisli se otac. Ali nije se moglo drukčije... Zar pustiti zemlju u tuđe ruke?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
potegoh darovnicu đordu, njom udarih Belil-agu straga po ramenu i po desnoj ruci, a zažmurih oči obadvije, da ne viđu kad ću poginuti.