Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Pa i stara baba Višnja, ima joj preko devedeset, počeli joj već rasti i treći zubi, rodila se u beloj košuljici i vidovita je; i ona je viđala
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pisalo je: Desivoje, Kalajan, Putnik, Primislav, a bile su zapisane i žene: Teša, Višnja, Trnjina, Dunja! Pa vam tu čitulju njegov brat, Spasoje, nesretnik, dade, za dukat, pa se još hvalio, kako je dobro
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
). Simboli plodnosti su: jaje, zemlja, jabuka, višnja itd. Vreme izvođenja ljubavne magije takođe je povezano sa osnovnom metaforom, a to je promena, odnosno preokret.
magija u tesnoj vezi sa željom da se dobije porod, svedoče nam već pomenuti simboli plodnosti, rodnosti (voda, jabuka, višnja, semenje itd.) u obredima i basmama čiji je cilj da se na magijski način osigura muž.
Od voća najčešće se koriste jabuka i višnja. Mlada kad polazi na venčanje, i kod Srba i kod Vlaha, stavlja u nedra jabuku da bi imala poroda.
Radičević, Branko - PESME
Oči joj veljau Da meneka čeka, I da je u strau Za mene daleka. I suze je lilo Drago u samoći: „O ti višnja silo, Kad ćeš mi pomoći!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Prozori čisti, bandere uspravne kao usklici: Višnja pazi na urednost u svojoj maloj ulici... Kroz prozor posteljinu svakog jutra istresa, U sunce gledajući i tiho
tiho pevajući; Što je u avionu stjuardesa, Što je domaćica u dobroj seljačkoj kući, To je, u pomenutoj ulici baba -Višnja, Juče, danas, a jamačno i sutra: Sila nevidljiva, snaga višnja, svevišnja, Telom odsutna, al duhom uvek prisutna.
dobroj seljačkoj kući, To je, u pomenutoj ulici baba -Višnja, Juče, danas, a jamačno i sutra: Sila nevidljiva, snaga višnja, svevišnja, Telom odsutna, al duhom uvek prisutna.
(A pošto mi se majka zove Višnja, ja utoliko više Poštujem njene imenjakinje, i, uopšte, sve višnje!) OGRADA NA KRAJU BEOGRADA Na samom kraju Beograda
Ćosić, Dobrica - KORENI
On je držao kravu za rep, dok je Višnja, strina mu, sedeći muzla. Gledao je kroz suton kako se dva bela mlaza zarivaju u vedricu, dave u peni, kidaju i opet
Tako je to kad nadničarka postane prva gazdarica u srezu. Pun krevet mesa. Ženskog, kiselog mesa! Žena... strina Višnja, sve su iste. Sigurno se sprema da mi smrsi konce... Kao moja baba. Mijata će dovući u krevet. Gološijana. Guslara.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sad oni tu žive i sve timare, al̓ ima jedna mlada višnja na sridi, tu otac najviše čuva i voli. Svaki čas je pipa, svaki čas je miluje, al̓ kako nije, dosta da se baš ta višnja
Svaki čas je pipa, svaki čas je miluje, al̓ kako nije, dosta da se baš ta višnja osuši. Otac, kad je to vidio, od žalosti ne zna šta će, već uzô sikiru pa od te višnje napravi veliku batinu, i svako
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
” Svi sad povikaše glasno: „Mi za tobom hoćemo, Đorđe! Kad te je višnja snagom ukrepila desnica božja; Tebe koj’ ostavi, onoga Bog će ostavit i svetac!
Odeću joj šaruje, Oči ljudske čaruje; Plod joj poč’o ruditi, S njega jeste suditi Kud se višnja dignula, — Da je sretno stignula!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
One idu i među bolje knjige međuratne poezije uopšte. Njima je bliska kasnija Višnja za zidom (1950). Zatim je Davičo deset obimnih romana posvetio životu revolucionara i graditelja novog društvenog
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
TRAVA 25 VID 25 (VINOVA) LOZA 26 VINjAGA 26 VISIBABA 27 VIŠNjA 27 VRATIČ 28 VRBA 28 GAVEZ 31 GLAVOBOLKA 31 GLOG 31 GORUN 34 GORUŠICA 34 GRAB 34 GROŽĐE 35 GUNjA 36 DAN I
Bere se ritualno na Đurđevdan (SEZ, 16, 134). Na Cveti devojke je prenose iz šume u svoju baštu (SEZ, 19, 40). VIŠNjA Weіchѕelkіrѕche (ceraѕum apronіanum). Višnja. V. ima važnu ulogu u vračanjima i gatanjima, naročito ljubavnim.
Na Cveti devojke je prenose iz šume u svoju baštu (SEZ, 19, 40). VIŠNjA Weіchѕelkіrѕche (ceraѕum apronіanum). Višnja. V. ima važnu ulogu u vračanjima i gatanjima, naročito ljubavnim.
Iz ovog bi izlazilo da je višnja senovito drvo, jer su ostala mesta, odžak i vrata, mesta gde se duše iskupljaju (‹SEZ, 14, 179; 17, 134; 19, 71 id; GZM,
bradom« se naziva i poslednja gidža u vinogradu, sa koje grožđe »smuljaju i vinom okupaju tu lozu« (SEZ, 83, 1971, 163). Višnja, koja ima važnu ulogu u ljubavnim vračanjima i gatanjima, u narodnim ljubavnim pesmama postala je »simbolom nežne i srećne
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Tvoje su oči iste boje k'o dozrela višnja, — reče joj čisto neusiljeno, gledajući u nju. —Ovako mi je bog dao, pa ča ću?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Mi smo crkva. Narod u nama gleda božije poslanike na zemlji, u nama je utelovljen višnja snaga i volja. Skinem li mantije i latimo li se kakvog prostog posla, sva će se uzvišenost našega staleža istopiti,
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Oči joj veljau Da menena čeka, I da je u strau Za mene daleka. I suze je lilo Drago u samoći: „O ti višnja silo, Kad ćeš mi pomoći!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kaže narodna pesma : „Zorenu višnju niko ne trga” — pa se višnja razbrekće kao da se i koštica pretvara u meso i sok; prostije rečeno: Nata omatorela, prestala da boji kosu,
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Arhangel je naziva obradovanom i blago slovenom je nariče, skazujući da će sam Bog Duh sveti doći na nju i obgrnuće je višnja sila, a ona sebe rabinjom nariče.