Sveti Sava - SABRANA DELA
Sa višnjim silama, oče, predstojeći živom Bogu i njegovom slavom ukrasiv se, raspaliv se, blaženi, ognjem Duha, kal slasti omiv post
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Danas te zemlja u krilo prima, To tako višnjim promislom biva, A suza celog umnoga sveta Grob ti zaliva. Nići će, mora niknuti ono Što ’no je s tobom sa neba
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
A suviše, evo ti se Ja zaklinjem višnjim bogom, I pričešćem samrtnijem, i očinim blagoslovom —” Progovara Sablja-momče: „Ne kuni se, Cvet-devojče, Zaklećeš
A ja ti se, evo, kunem I zaklinjem višnjim bogom, I pričešćem samrtnijem, I mlijekom materinim, I očinim blagoslovom, Da ću tebe samu ljubit I do groba i u
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Daj ti bilje onome junaku, jer se nećeš nanositi glave“. Sta ga vila bogom bratimiti: „Bogom brate, Kraljeviću Marko, višnjim bogom i svetim Jovanom, daj me poštaj u planinu živu, da naberem po Miroču bilja, da zagasim rane na junaku“.
Kad je bio čardaku na vrati, kob ga kobi Stevanova ljuba, zagrli ga, pa ga i poljubi: „Bogom brate, Vaistino slugo, višnjim bogom i svetim Jovanom!
vratim, a i tebe dobra sreća nađe, uzeđu te za Milana moga, za Milana, bogom pobratima, koj je mene bogom pobratio, višnjim bogom i svetim Jovanom; ja ću tebi kum venčani biti“.
vratim, a i tebe dobra sreća nađe, uzeću te za Milana moga, za Milana, bogom pobratima, koj̓ je mene bogom pobratio, višnjim bogom i svetim Jovanom; ja ću tebi ručni dever biti“ Za njim ide Toplica Milane: krasan junak na ovome svetu, sablja mu
Stade Turčin suze prosipati, stade Marka bogom bratimiti: „Bogom brate, Kraljeviću Marko, višnjim bogom i svetim Jovanom po ubavu zakonu vašemu!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Devojka Kako mogu ja biti višnjim Bogu prestol, poizvestnije mi to skaži, angele božiji! Kako li to oni viši od sunca nedotaknut svet da bude od