Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I slavni pesnik ustanka našeg, Višnjić, rekao je tom prilikom, posle boja mišarskog, jednu istinu, koja će ostati večita.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
kada je narodna poezija bila u punom cvetu, i lično je poznavao narodne guslare-pesnike, kao što je bio slepac Filip Višnjić, koji je opevao prvi ustanak.
On je tu pokušao da peva u čisto narodnom duhu, da narodski peva narodne pesme kao što je to činio Filip Višnjić. »Ja sam uvek želeo da se Snohvatice kritikuju samo kao narodne pesme — kao da nema na koricama moga imena.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kad ovamo dođe, Višnjić ide pravo ka turbetu: naslanja se na zid i, nepomičan, oceća opustelu svetlost kao tišinu iščezavanja.
U toj tišini koja mu je neophodna on je slobodan, kao što je slobodan i u svojoj tami. Ona je i sad svud oko njega jer Višnjić ne može drugačije: naučio je da razaznaje u mraku a ne u svetlosti. Naučio.
i drugih bilo je odstojanje koje je on umeo začas da preskoči, dok drugi to nisu ni pokušavali: nisu ni slutili da ih Višnjić vidi, zagledan u njihove glasove.
Dok je tumarao bespućima, sam u crnoj neizmernosti, Višnjić se čudio kako su, u tome, njegova raja i Turci slični: možda je, kod raje, strah bio nešto dublji a mržnja besomučnija
ali možda i nije; svakako je i kod jednih i kod drugih ta dvostruko ukrštena sila s vremenom bivala sve ubojitija. Višnjić je ocećao da pevanje donosi neko rasvetljenje u smračene ljudske unutarnjosti: zato se trudio, sve predanije, da u pevanju
Prihvatili su ga u čuvenoj begovskoj kući čije su odaje, tople, mirisale na vaniliju i očuvan spokoj. Na večeri, Višnjić je bio omamljen množinom zvukova.
Još u podne, nije tako izgledalo. Okružen šumovima koji su se istezali i kovitlali, Višnjić je bio zahvalan za taj dar.
Možda i zbog toga, te noći, niko nije hteo da vidi kraj pevanju: Višnjić je prelazio iz pesme u pesmu. Najzad je zapevao i onu, staru, o svetom Savi i Hasan-paši.
Samo je on ostajao izmaknut. Višnjić je takođe upoznao uzbuđenje, ali u onom trenu kada je u preuzetu pesmu, prvi put, uneo svoje stihove o kazni nad
Niko od onih od kojih je čuo tu pesmu nije paši, za kaznu, oduzeo vid. Višnjić jeste. Jednog sasvim običnog dana ti su mu stihovi došli sami od sebe, lako, gotovo da ih nije ni primetio.
Tako i ove večeri: Višnjić je stigao do na kraj pesme i, po muku u kojem je postojao samo njegov glas, znao da je osvojio i te moćne, najednom
Muk se zgusnuo. Neko je, besomučan, nadirao sa dna prostorije i, u hodu, probijao zidove tuđe ustrašenosti. Višnjić ga je brzo osetio nad sobom, neki silnik, muk je trajao, sablja ga je već tukla, pljoštimice, po lidu, po vratu,
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ovde će danas braća se sresti, Tu nek’ se grešnost tiho pričesti, Nek’ se pričesti Svetinjom svesti. Ko je taj Višnjić, kom na grob grémo? Njime se svetu pohvalit’ smemo. U ropsko doba majka ga rodi — Ali ga rodi srpskoj slobodi.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Mahom ju je oblikovao jedan od najčuvenijih narodnih pevača Vukovog vremena, svedok događaja guslar Filip Višnjić. Epizujući realne junake svog vremena on ih je uveo u besmrtnost, uspevši istovremeno da ostvari jednu životvornu
Svoju veliku, probuđenu nadu Bosanac Filip Višnjić oblikovaće u nadahnutim stihovima koje će staviti u usta Karađorđu; "Drino vodo, plemenita međi,/ Izmeđ Bosne i izmeđ
da poseku sve srpske starešine, a potom a sve muškarce starije od petnaest godina "takođe oštrici mača predadu", Filip Višnjić je, uz izvrsno poznavanje istorijskih podataka, pretočio u monumentalnu pesmu Početak bune protiv dahija.
Dosegnuvši ono što je za epsku poeziju najteže, Višnjić je oblikovao panoramu događaja, a sveopšti nezadrživi pokret narodnih masa iskazao je sjajno nađenim poređenjem iz
su uveliko započeli novu etapu u razvoju srpske proze i među kojima ima i vrlo istaknutih, kao što je Miroslav Josić Višnjić (1946). Srpska književnost je, opšte uzevši, u poslednju deceniju 20. v.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A Filip Višnjić, od 1809. Ao 1813. godine, „jednako je živeo po srpskim logorima oko Drine“. Starac Raško, drugi veoma darovit narodni
Iz njega bije mrak nezadovoljstva, u njegovim rečima oseća se potmuli tutanj velike bune. Ali pustimo da o njemu govori Višnjić kroz usta Fočića Memed-age: Kud gođ ide, sve kr'ata jaše, a drugoga u povodu vodi; on buzdovan o unkašu nosi, a
Filip Višnjić, takođe pesnik prvog reda, rodio se 1767. godine u Bosni, u selu Međašima (u zvorničkoj nahiji). Prešao je „u Srbiju
Svoju dušu vrći u čistotu, tj. osloboditi dušu greha. Uz stih I go Ivi niko ne pripozna V. Jovanović kaže: „Filip Višnjić, slepi guslar koji je 1815.