Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Što je bitka bila neizvesnija, to je njegov glas bivao sigurniji. Kad je, u jednom času, sve izgledalo izgubljeno, Višnjićeva se pesma prolomila nad Drinom, kroz pucnjavu i kroz jek umiranja i ustanici su, opet, jurišali.
svetlosti koju ni košava, kad vitla, ne raznese odmah, noću padaju najgušće tmice i lebde po luku koji zaklapaju Višnjićeva i Jevremova ulica.
Ne mari, senima to ne smeta a Višnjićeva ulica, nekada puna pijačne vreve ostaje sad, u danu, ulica prigušenih šumova. Ponekad bučnije protutnji stari automobil