Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Donese nam isti konzul od Vla-bega Ipsilantija pasoš — — —. Pošljemo po konje u mezulanu; dođoše konji i pođemo. Dođemo u Fokšan gde se dela ova dva
” Onde su nam bili došli dva boljera od Vla-bega iz Vlaške, da nas uvješčavaju (i to je po nalogu Portinu), da se prođemo i da se ne bijemo, da se Porta ne bi na
” (Videćete pismo Vla-begovo kako nam piše 1805. godine maja 17. u mojim pročim pismima.) Od ti̓ novaca isplaćujemo dugove Gušančeve i za
Mane se ̓odža sabe i molitve, veće iz glasa poviče: „Aman, Turci, umet i Muhamed, uđe Vla̓ na kapiju u šanac!” Grnu svi Turci na kapiju, dočekaju naše: mlogoga u kućama ubiju, a druge sateraju u jendek oko
binja, binja! murtatluk (tj. jaši, jaši! prevara je). Sad će Vla̓ opkoliti nas ovde daleko od ordije”. — Ja poče̓ govoriti, da to nije prevara, no da naši nisu pogodili na koje će
” On siroma maše na sve rukom: „E, sjaš̓te, braćo, turske vam vire! Vla̓ se uplašio, ̓oće da biga, pa će nam begove odvesti ili pobiti”.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Eno ušli su sam u oltar, pa počeli da činodejstvuju, da služe sami jutrenje. — Vla-vla-vladika! Jao naopako! — reče pop Spira i stade zablenut i skamenjen.
Eno ušli su sam u oltar, pa počeli da činodejstvuju, da služe sami jutrenje. — Vla-vla-vladika! Jao naopako! — reče pop Spira i stade zablenut i skamenjen.
ja ću nataknuti na mišolovku, a znaš da je miš popašan na pečenu kožuricu k’o Vla’ na ribu,« veli joj Nića, pa se okrene malo na leđa da se malo odmori, a ona ga pogleda svaki čas, pa mu odgovara:
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
“ SMRDIĆ: Već ako Vlasi ne podignu narod srpski, neće niko. ŠERBULIĆ: Ja Vla? Ej, zašto sad nema Servijanaca, da mu pokažem, kome će se podsmevati. SMRDIĆ: A kako me vi možete nazvati bankrotom?
SMRDIĆ: A kako me vi možete nazvati bankrotom? ŠERBULIĆ: To je istina. SMRDIĆ: Pa istina je da ste i vi Vla. Nije li vam otac govorio: „Lepa je vremja!“ ŠERBULIĆ: Moj se otac vas ne tiče ništa. ŽUTILOV: Az ištenirt!
ŠERBULIĆ: Makar kako, tek ja ne bi dopustio. LEPRŠIĆ: Dakle je mladoženja Vla? GAVRILOVIĆ: Nije nego Madžar. LEPRŠIĆ: Je l’ moguće? SMRDIĆ: Ja ne mogu verovati.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
dalmatski, hercegovski, bosanski, servijski, horvatski (kromje muža), slavonijski, sremski, bački i banatski osim Vla(h)a, jednim istim jezikom govore?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ko mu padne šaka, ne iskobelja se taj lako! Smota ga ćir Đorđe »ka’ Vla’, pitu!« Ako si gledao kadgod, čitaoče, kad plivaju sitne ribice po vodi, a nađe se poneka krupna među njima pa, onako
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Jedan put ja mrtav gladan dođem pred jednu Vlašku kuću, a Vla pred kućom teše držalicu za budak. Kako ja sjašem s konja, a ja povičem na Vlaa: drži more konja, pa viči Vlainju, neka
Onda ja skočim, pa iziđem na polje, a to moj konj stoji, đe sam ga i sjao, a Vla jednako teše i đelja držalicu. Onda ja, neznajući da je krmak pijan, | svrnem lulu, pa njega kamišem preko leđa, a on se
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
kome, što sam pre čitao, kazivati, jerbo drugi momci, moji kamarade, prodavajući koješta ženama i devojkama Nemicama i Vla[h]injama, povazdan bi se s njima šalili i smejali, niti bi kad imali volje što svetinjsko slušati; na ovi način počeo sam
Svemoguć je jedan vladetelj u svom narodu kad narod savršeno pozna dobro namerenije svoga vla-detelja. Stari običaji naroda imadu silu vere i zako-na i kako ko počne u nji[h]ove običaje dirati, čini Mu se da mu u
predloženije milo bude i pođem sutradan s Atanasijem viditi kakav je to tu našega episkopa kolegijum (zašto nas zovu Vla[h]e). Dođemo tu.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Misli omsica: šljiva je premakla, sad ću šićariti. Sad il' nikad! A vi znate, kad Vla', štono vele Turci, u'vati vursat — mjere mu nema! Kad se ja treći put vrati' od Bradare, zatekô i' u Parteninoj sobi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
ono zvalo, da, Agnica, starija ćerka Dimitrijevićeva, valjda i znate, umrla na velikom imanju svoga muža — kanda je bio Vla', Mađar, šta li, ali mnogo bogat — umrla od neke strašne zarazne bolesti, i ona i još dosta čeljadi na imanju.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ali je naša moma dobro ispekla ono što Vla kaže: čej ja mun nuj minčun (samo što je u ruci, to je izvesno). Ona zakte da se Roman zaveri, i počem ovo toržestvo