Obradović, Dositej - BASNE
i anateme taksiraše, i počeše ih prodavati (valja znati da tu kad jedan hoće drugoga u crkvi da anatemi preda, od vladike valja da kupi anatemu).
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
da su knezovi u Valjevu poapšeni, a on ne htedne begati preko Save, a lako je mogao, nego dođe u Beograd, javi se kod vladike Leontija, a Leontije nije smeo ga sakriti, nego javi Aganliji.
Pita nas obršter: „Popo, ako Bog da vi?” Kažem da hoću u Veliku bugarsku Trnavu, kod vladike Danila, koji je bio u Šapcu, a ja njegov đakon ostao, pak sad Srbi su s Turcima u kavzi, zato hoću da idem kod mog
Danila, koji je bio u Šapcu, a ja njegov đakon ostao, pak sad Srbi su s Turcima u kavzi, zato hoću da idem kod mog vladike. — „Lepo, lepo — nastavi obršter, — a zašto ne ideš preko Turske?” Kažem da ne smem od Turaka, no hoću preko Vlaške.
(Toga smo Damjana ja i stric Jakov jošte 1804. godine slali u Crnu Goru do vladike Petra i u Risan do Ivelića, te je ̓ajdučki očô i došao i pisma odneo i doneo.
u opakliji; i budući da je onde sedio vladika Leontije, i mislio je da vladika ima vlivanije u Sovetu, zato se oko vladike umiljavao, da bi ga vladika u Sonet primio, a druge kao za malovažne držao (zato je neko vreme kao u podozreniju bio),
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
pop bio najstariji u cijelom okrugu, te da mu je po tome spadala neka osobita počast i zadatak pri pozdravljanju novoga vladike.
Ko će s nama! Poslije ručka, vele, raziđe se svijet malo pomalo, samo ostaše popovi kod vladike. Onda poče vladika jednog po jednog pitati: kako se zove, odakle je, kaka mu je nurija, itd., pa pita i našeg popa.
” Možete misliti kako nam je bilo! Ali šta ćemo? Popu ne smiješ ni pomenuti da ustane oko vladike, ne bi li je on kako istrgnuo otud i dobavio nama, ma na nedjelju dana.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A kažu da su mu već poručili i od gospodina vladike da se ne brine; uzeće, vele, od pop-Spire toliko sokaka parokijana kol’ko pop-Ćiri zuba u glavi fali.
Čuješ, Ćiro... i brkove dole! I da sam ja kojom srećom na tvom mestu, ja bi’ tražila od njegove ekselencije gospodina vladike da ga baš onaj njegov — kako se đavola zove —, no ta onaj njegov Šaca, jest, on baš da ga obrijâ! Baš on, i niko drugi!
Kakve su to sile bile! Pa kakav zapt i kakva strogost! Kakva glava, bože moj! E, pa onda su, naravno, drukčije i vladike i popovi, a drukčiji i parohijani! To je bio jedan grom, formalan grom za sveštenstvo, i mirsko i duhovno.
Uh, uh, uh! Idem, idem! — reče i pođe, pa zastade. — A šta je bilo dalje? Ot’š’o si, dakle, prazni’ šaka kod gospodina vladike? — Kamo sreće da sam, al’ to je đavo što nisam.
! A časlovac je njegova sopstvenost, on ga je kupio i doneo. Da ga pitam, ko ruši pravoslavje? A on kod vladike kaže da je pentikostar, samo zato što je to veća knjiga, pa k’o veli: i posledice moraju strašnije biti!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Zato da bi ugušio smeh on joj rukom odobrio i otpustio je. Ali od vladike nikako ne dolazilo odobrenje. Dok bilo leto Naza i ne dosađivala popu toliko. Stid je bilo.
ona se uvek nalazila oko njega, usluživala ga samo da bi mu pala u oči te da se on seti nje i kaže joj ako je što od vladike došlo. Ali od vladike ne dolazilo. A međutim, dolazila zima. Za sebe se Naza nije bojala već za njega, Ljubu.
Ali od vladike ne dolazilo. A međutim, dolazila zima. Za sebe se Naza nije bojala već za njega, Ljubu. Jer oko groblja i u varoši nije
Čeka, kad će da joj kaže da je od vladike došlo da se venčaju. — Kad dođe od vladike, ja ću da te zovem. — Odbijao je jednako popa. Ali Naza nije mogla da čeka.
Čeka, kad će da joj kaže da je od vladike došlo da se venčaju. — Kad dođe od vladike, ja ću da te zovem. — Odbijao je jednako popa. Ali Naza nije mogla da čeka. Zima stegla i puca. Ljuba da se ukoči.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Stvar je vrlo neprijatna. Kapetan treba da upozna taj svet i da dozna, ko ih je krenuo, šta je namera vladike Vasilija, sa tim rođacima, u Rosiji? Ko je, a ko nije, za vladiku Vasilija, u Črnoj Gori?
Sekretaru je bilo stalo do toga da dozna, iz njihovih usta, da li su oni, zaista, rodbina vladike Vasilija, da li nisu neki svet sa venecijanskih teritorija.
Bajevič ispriča da su oni transport vladike Vasilija, familija sa njim, i da su lijepo stigli do Trijesta, jedrenjakom raguzinskim, ali da vladika ode iz Vijene, a
Radosno. Kajzerling onda reče da ne razume kapetana, na nemeckom, dobro, ali se pita, otkud kod tog vladike taj projekat selidbe? To je, reče Kajzerling Volkovu, projekat, fantazmagorija, jednog mistika!
Da su bili navikli, očajni, obesni, raspušteni, da opsuju, ne samo vladike, nego i njihovog mitropolita, pa i grofa Mamulu i grofa Valisa.
u rosijskoj armiji, u to doba, bila zavladala strašna strogost, i prema strancima, planovi i predlozi Horvata, Ševiča, vladike Vasilija, pa i Bestuševa, odbačeni su tek posle nekoliko godina – kao, za sada, neostvarljivi.
i intrigama, ali je bio pomenut, pored ostalih, zato, što se – pogrešno – tvrdilo da je odlično upoznat sa planom vladike Vasilija.
Oficiri, oko vladike, u Moskvi – Anton Orlovič, Sava Barjamovič – nagovarali su, visokopreosveštenog, da ne trpi dalje sramotu, koju mu
On je, u Vijeni, otkrio i otpremio u Rosiju, transport rođaka vladike Vasilija, prema naređenju rosijskog posola, grofa Kajzerlinga.
Vitkovič je, na raportu, svojeručno, napisao: Ad acta! A pošto niko u štapskvarteri nije ništa znao o misiji vladike Vasilija, i nekim Črnogorcima, neko je, i na molbu, dodao: Ad acta!
bila, diplomatska, karijera, sekund-sekretara grofa Kajzerlinga, Volkova, koji je radio papire o preseljenju Črnogoraca vladike Vasilija, trona serbskago egzarha.
1754, u Černigovu i Bahmutu, i bio živ, to se vidi iz jednog pisma prote Buliča, koji je Isakoviča, povodom smrti vladike Vasilija u Moskvi, pomenuo. Zatim je opet došla zima, pa je Pavle, valjda, opet bio u Bahmutu.
Teodosije - ŽITIJA
nemajući ništa da iznesem na trpezu doličnu vašeg dostojanstva, punu reči anđelske hrane, vas, prave sluge bogatog Vladike i Boga, o oci, podstičem da se molite, reč što znanjem teče i jezik jasan iz neoskudnih njegovih riznica da mi da, a pre
ostavi nikome od sinova svojih, rekavši: — Kraljevstvo nije moje nego Božje, i onoga koji se trudio za njega, svetoga vladike i brata mojega. I kao što ga prvo dade meni molitvama i blagoslovom, i sada će ga takođe dati kome ga Bog nauči.
Prolivši mnoge suze, dotičući se očima i telom životvornoga groba Vladike svojega Hrista, i rukama ga grleći, s ljubavlju celova.
— I vi ste — reče — od istoga zemnoga praha od koga i oni, jer i vama je potrebno od Boga Vladike sviju isto čovekoljublje kao i njima od vas.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
su putovanja često bila niz veselih i prijatnih događaja u kojima su uzimali udela ne samo seljaci već i sveštenici, vladike i najslavnije vojvode.
Kažu da je „šalu Bog ostavio“. Našaliće se i na račun „svetog vladike“. Dalje, njihova je šala drukčija od erske: erska je šala mahom ubojita, oštra, kadšto prosta, dok je bokeljska šala
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Kad carica krštenje kćeri oglasi, neka pevaju vladike i patrijarsi, zlatna kandila nek gore u oltaru, neka kudeljnica pokrivač detetu prede, trgovac koji kroz carstvo
Da se mitropoliti i vladike sete senica, sa sunca izgnanih veselih prosjakinja što ogrnute samo šalom izmaglica u januarska jutra sinja drhte
Matavulj, Simo - USKOK
Već u početku vladanja austrijskog, prije godinu i po, kad austrijski general Milutinović primi Kotor od vladike crnogorskoga Petra I, upao je u oči lijepi kažnjenik.
Kad pomisliš da je otimao gradove, da je u zboru i pri sovri sjedio do vladike i barabario se s đeneralima!... Ama čuda da nema više Crnogoraca, kao na današnji dan!
junaka, da Crnu Goru nikakva sila ljudska ne može zavazda pokoriti, iako je može pregaziti kao ono Bušatlija; bojao se vladike kao i svi ostali Crnogorci, a to je, bojao se njegove kletve, ali je, mimo druge, više cijenio vladičinu hrabrost i
taj Krcun znao napamet pjesama, priča, poslovica, zagonetaka, to je bilo čudo jedno; uz to, u večernjim posijelima kod vladike, bješe prikupio dosta znanja i o „svjetskim rabotama“, o kojima velika većina Crnogoraca, osobito njegovih vršnjaka, ni
Rako, Markiša, Pero i Krcun opkoliše noćnika, koji odgovori na prekid: — Ja sam soldat! Bježim u Crnu Goru, kod vladike! Svi spustiše oroze na puškama i puške objesiše o ramena. Rako ga zapita: — Jesi li sâm? — Sâm!
Vjeruj mi da bi to za mene najviše uživanje bilo, jer znanje i pamet je povrhu svega. Bjeh mlad za vremena vladike Save, ali sam njekolika puta bivao uz njega i na Cetinje i na Stanjeviće, i slušao i njega i druge đe iz knjigah talijanskih
— A šta je onda guvernadur? — Kâ najveći glavar. U njega je jedna pola pečata državnoga, a druga je polovina kod vladike, pa kad se sastanu i sastave... Silan lavež i tutnjava koraka u dvorištu prekidoše pričanje kneževo.
I svaku ti sitnicu iz onoga vremena umio bih ispričati, kao da sad sve očima gledaš, za primjer, kad smo globili vladike Savu i Vasilija i uzeli im globe stotinu volova! Ali to bi dugo bilo!
koji se često osmjekivao, reče: — Ma, ti misliš, đedo, da sav bijeli svijet zna naše rabote, da zna ko su bile vladike Sava i Vasilije i car Šćepan i kad si ti barjak nosio i vojevao!?
Sjeti se onijeh riječi staroga Mrguda, kako su Crnogorci u vrijeme Malog Šćepana globili vladike Savu i Vasilija! Uzeli im, veli, stotinu volova! Ko je bio taj car Šćepan? Ko je bio onaj drugi, zagonetni abat Dolći?
Oženiti se, nego kako. Naći ćemo ti djevojku od dobre kuće! — Ali ako je ostanem kod vladike? — Pa što? Nećeš se, valjda, zakaluđeriti?
Onamo prime to za gotovo, te sve vladike ruske sastave jedno grdno pismo protiv našega vladike, i to pismo pošalju po đeneralu Iveliću.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Mitropoliti i vladike, često despoti prema mlađima, bez obzira su udarali razne namete na svoju pastvu. Između njih i naroda dolazilo je
Često je dolazilo i do sukoba, i vladike su bacale anatemu na građane i na cela mesta, a građani su godinama prekidali svaku vezu sa crkvom.
* VASILIJE PETROVIĆ Rođen 1709. u Njegušima u Crnoj Gori, sinovac vladike Danila, Vasilije Petrović je bio namenjen za vladičanski čin. 1749. on je arhimandrit cetinjski, 1750.
Sasvim oronuo i oboleo, dobije najzad utočišta na Isajlovu, dobru bačkog vladike kraj Novog Sada, i tu, ubog i napušten, umre 19. januara 1785. godine.
vladika Petar I pisao je da u zemlji sem njega nema drugoga »čteca i pisara«. Dolazak na presto vladike Petra II, pesnika Gorskog vijenca, značio je veliki preokret nabolje.
je u Srbiji, kao pisar kod vladike Dionisija u Blagoveštenju, i na tom mestu on je jedan od onih koji u potaji spremaju nov ustanak u Srbiji.
Nemačku i preko Trsta ode u Crnu Goru, gde postane sekretar Petra I, a zatim učitelj njegova sinovca Rada, potonjega vladike Petra II. Kada je njegov učenik 1830. postao vladar, on je dobio titulu »naroda crnogorskoga sekretar«.
se dramatizuje kosovska tragedija; Dійka crnogorska su dramatizovane glavne epizode crnogorske istorije od Kosova do vladike Danila — »trovjeka istorija naroda jednoga«.
Onakav kakav je on čini zgodan prelaz od crkvenog vladara ka svetovnom, od vladike Petra I ka knezu Danilu. DUHOVNO OBRAZOVANjE.
Primer »mitronosnog« pesnika, plaškog vladike, uticao je na mladog cetinjskog vladiku. 1833. pisao je Vuk Karadžić Mušickom koliko ga uvažava Njegoš, koji i sam piše
Njegove manje pesme prikupio je dr Milan Rešetar i kritički izdao 1912. godine (Manje pjesme vladike crnogorskoga Petra II-ga Petorvića Njegoša, Srpska književna zadruga, knj. 141). SKUPLjAČ NARODNIH PESAMA.
U stvari to je ep sveden u dijaloge, u kojima ima mnogo visoko lirskog elementa, naročito u mislima vladike Danila, kroz čija usta je sam Njegoš govorio. Bilo je pokušaja da se Gorski vijenac igra na pozornici (1897.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
velika imanja, gradove u kojima su bili i trgovali, lica s kojima su stajali u pri jateljstvu, kao: paše, kajmakame, vladike i ljude za narodnu stvar, koji su u ono strašno vreme dolazili i nalazili pomoći i sigurna skloništa u našoj kući.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad se prikuči sobama đe boluje careva kći, vidi đe lete ljekari i ljekarice; popovi, kaluđeri i vladike čate molitve, svještavaju masla, drže bdenija, i zovu đavola da iziđe, a đavo jednako viče iz đevojke i ruga im se;
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Prekoputa katoličke katedrale, bila je srpska Saborna crkva, sa dvorom vladike, od mramora, i mala škola mog srpskog učitelja Berića, kod koga sam učio četiri osnovna razreda.
Među njima, pored sinđela Zupkovića, docnijeg budimskog vladike, vrlo lepog muškarca, pored arhimandrita Došena, gromkog glasa, padao je u oči naročito vladika Lukijan Bogdanović,
Taj bi bataljon završavao litiju plotunom. Prvo bi zajecao slabi tenor vladike Letića, kao iz pustinje vapijućega. Posle bi zagrmeo strašni bas‑bariton arhimandrita Došena.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
DANILO IGUMAN STEFAN JANKO ĐURAŠKOVIĆ, serdar RADONjA VUKOTA„ IVAN PETROVIĆ KNEZ RADE, brat vladike Danila BAJKO ROGAN JANKO NIKOLA VOJVODA DRAŠKO MILIJA STANKO (Ljub.
Čas proklinjem lanski po sto putah u koji me Turci ne smakoše, da ne varam narodnje nadanje. VUK MIĆUNOVIĆ LEŽI BLIZU VLADIKE, PRITAJIO SE KAO DA SPAVA, ALI SVE ČUJE DIVNO. VUK MIĆUNOVIĆ Ne, vladiko, ako Boga znadeš!
VUK MIĆUNOVIĆ Otpiši mu kako znaš, vladiko, i čuvaj mu obraz kâ on tebi! VLADIKA DANILO (otpišuje) „Od vladike i svijeh glavarah Selim-paši otpozdrav na pismo. Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga, al zube polomi!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Cela rodbina iz nje je proizišla. Od uvek same bi vladike, prilikom velikih praznika, posle službe, prvo kod njih dolazili na čestitanje, pa tek onda išli u druge kuće, takođe
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
To je bila prijemna soba Gospodareva. Đakon skide kapu pa stade iza Vladike. Vladika se pokloni i prekrsti tri puta, pa osta nekoliko trenutaka moleći se šapatom.
Stevane Perka Šaletina, gospodsko koljeno! Ulazite ljudi; željkuje vas Vladika sveti!“ nastavi đakon. Što oko Vladike, a što u trijemu, žagora je bilo dosta, a to je taman bilo dobro došlo našem „glagolivom“ đakonu, da po volji uzmože
Rado su ga slušali, a radije se pripremali (gotovo svaki bez Vladike) kako će ga zadijevati, jer je i iguman bio veliki šaljivčina. Ali je vrijeme već bilo objedu.
Đakon iza Vladike stojeći, odizaše obrve, naprći usne dva-tri puta i obliznu se. Tijem „mnogoizraživim“ pokretima odavao je svoj
glavom, kao potvrđujući, pa najzad mu reče: „Reci ovome čovjeku, da ja baš tražim Janka, no sam mislio da je on kod Vladike, na Cetinju, kadli eto ga u ovoj kući.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Da bog da i milost božija; naš brat domaćin, koje god goste žudio od svetih mjesta: arhijereje i vladike, popove i kaluđere, pa knezove i kmetove, braću dogovornike i kumove i prijatelje, gospodin mu ih Bog slučio.
(Kremen i ognjilo) 69 — Dva se đeda kroz plotove za bijele brade vuku? (Grebeni za grebenanje vune) 70 — Dve se vladike vuku za kike? (Grebeni) 71 — Dvije koze, jedan vrat, / i taj jedan prorezat?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad se prikuči sobama, đe boluje careva kći, vidi đe lete ljekari i ljekarice; popovi, kaluđeri i vladike, čate molitve, svještavaju masla, drže denija, i zovu đavola da iziđe, a đavo jednako viče iz đevojke i ruga im se;
Kad se prikuči sobama đe boluje careva kći, vidi đe lete ljekari i ljekarice; popovi, kaluđeri i vladike čate molitve, svještavaju masla, drže denija, i zovu đavola da iziđe, a đavo jednako viče iz đevojke i ruga im se;
ja te ne mogu odriješiti od grijeha prvo nego pitam | vladike, nego dođi sjutra.“ Kad po tom ispovjednik otide k vladici i zamoli ga da on odriješi grješnika od grijeha, vladika se
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
“ „No, šta ja to vidim? Neke od gospođa kao da suze otiru! Tako mi Hrista vladike, to nije pravo da vi mene častite, a da ja vas činim plakati! Dajte, deco, piti!
Podiđu me mravi; mislim u sebi, ko bi drugi baš onde na obrazu imao Gavre iz Vukovara, vladike Partenija đaka, veliki mladež?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
ruci držaše, kao znak svog dostojanstva, dugu palicu, bogato optočenu srebrom, sličnu onoj kojom se danas poštapaju vladike.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Čiča će se do manastira dobro zagrejati, a ti mu malo popreti, a i obećaj koji dukat, pa će on to narediti bez vladike. — Nađi, starče, i kola. Kad je svadba, nek bar bude svatovski...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad se prikuči sobama đe boluje careva kći, vide đe lete ljekari i ljekarice; popovi, kaluđeri i vladike čate molitve, svještavaju masla, drže denija, i zovu đavola da iziđe, a đavo jednako viče iz đevojke i ruga im se.
Ja te ne mogu odriješiti od grijeha prvo nego pitam vladike, nego dođi sjutra. Kad potom ispovjednik otide k vladici i zamoli ga da on odriješi grješnika od grijeha, vladika se
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
” Ovo nije bilo u skladu ni sa stihovima Vladike Njegoša, najvećeg srpskog pesnika koji kažu: ”Odvede me u carstvo svjetovah, Kako kaplja rose sa Cvijeta Ili zrnce leda
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pred ručak obavila se svečanost u prisustvu samoga vladike i ostale odabrane gospode. Posle, gospoda i predstavnici narodnih korporacija nađoše se uz obilato natrpanu sofru,
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Lekovac je on. A od Lekovaca neki su već muftije i muderizi, pa i oni što se krste — daj, Bože, da postanu vladike, a on će da hajdukuje!... Stočarstvo je u Gori uništeno i nastala dotle neznana pečalba.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ima li toga cara il’ kralja Koj’ ne priznaje tvoje divote? Ima li toga grofa, barona, Ima li toga vladike, prote? Na Krstov-dai se vodica sveti, Sveštenstvo rado Dunavu hodi, Nije mu teško, jerbo se seti, Kečigo, da si
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
(U ovoj Antologiji istupaju kao pesnici tri vladike, tri austrijska oficira, jedan kaluđer, jedan sveštenik, a svi ostali, sem nekolicine pisaca od imena, činovnici su,
Karlovci 1901—2, 94, pisao: „Rukopis iste Rajićeve tragedije... propao je kod vladike Petrovića ,iz nerjadenija jego’”.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Žito ti rodilo, kolo ti vozilo, i bakovi bukali kô u Relje Kneževića!“ I paše su mu padale na konak. Crne grčke vladike visokih tendžerastih kamilavki, beskrajno dugih i širokih rukava i oblaporna srca na žutu jaspru, svraćale su njemu i
A! Evo i'! — čuje se iz sobe. — Mlogo me je, kažem ti, — nastavi, izlazeći — Džibo oblagivô i kod vladike i kod ovog švapskog suda. Ama mračajski proto, ako'š, malo benda i vladiku i ovaj sud... Ne gledaj, Džibiću!
mene njegov đed, pa otac, pa svi njegovi mučili, oblagivali, panjkali i kod turskog suda, i kod ovog švapskog suda, i kod vladike, i kod ljudi!...
— Jest bogme, Simeune! Pošljednje je vrijeme nastalo, vidim ja. I vladike počeše kô i šikutori nositi škrljake i šajcati se po čaršiji u po bijela dana sa švapskim rospijama, stid i' i sram
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
A ta otvorenost dobija razne oblike, od folklornih posmatranja nebeskih prilika preko makrokosmičkih vizija vladike Danila do filosofskih meditacija igumana Stefana, u kojima se hrišćanska tradicija dodiruje s modernom naukom.
Stanković, Borisav - TAŠANA
HADžI RISTA (hodajući po sobi): Kućo, ko te opogani? Ko ti crn obraz udari? Ko u ovu sobu, gde se skupljale vladike, držala molepstvija, osuđivalo koji će paša, koji će krvnik između naše nevere da bude ubijen, smaknut, pa ko sad sve
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
— Možemo smatrati da se ovaj ciklus proširuje pesmama koje pevaju doba posle vladike Danila. Ima pesama o događajima za vladike Save i Vasilija (1735—1767).
Ima pesama o događajima za vladike Save i Vasilija (1735—1767). Obično su sitni bojevi tu opisani; najveći junak toga vremena je po pesmi sin Vuka
Ne izostaju ni pesme iz vremena vladike Rada (1830—1851), kneza Danila (1851—1860), i sve do današnjih dala. Sve ove pesme su po karakteru iste kao i one o
Sve ove pesme su po karakteru iste kao i one o vremenu vladike Danila. U nekim od njih ima naročite živopisne boje, plastičnosti slikanja.
„On je, kao slepac, negde oko 1809. godine, doneo Karađorđiji pismo od crnogorskoga vladike, pa potom i zaostao u Srbiji, gde je do 1813. godine imao nešto plate, kao penziju, a 1814.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ni izgovaram vrlo pošteni i dobročovečni bezimoviti i smereni bratoljubivi častni red, kaluđeri beli i sveštenici, vladike i popovi, đakoni i đaci!
Tu su donosni napred birovi i kmetovi, svoje vladike i sveštenici, sluge i sluškinje, žene i deca, i svaki štočiji poslovi. Koji hvaljeni, koji kuđeni.
Nego sve redom seče, cara se ne boji, od sudije se ne plaši, mučitelja ne strepi, za vojake ne mari, vladike ni patrijarhe ne počituje, lepote lične ne gleda, boljarstva i gospodstva ni toliko!
je opak, mač božiji kojino se ni od koga ne ustruča ni ušundiše se: cara se ne boji a ni koga mučitelja, patrijarha ni vladike ne počituje, starce ne štedi, dečicu i mladež ne poznaje, udovice ni sirote ne žali, lepote i krasote lične ne miluje,
i meseca i zvezda, jednako je uvek, mlado i hubavo i svagdar u svojoj snagi se jako drži i svetli radi poveljivanja vladike i stvoritelja, kako im je zapovedio jošte isprva da vladaju danom i noćom.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ah, da je ono staro tursko vreme, uzdisaše stari Zamfir, kad je on posle paše i vladike bio prva sila, — sve bi to drukčije bilo.