Teodosije - ŽITIJA
Vlastela su negodovala zbog neuračunljivosti uma njegova i odstupila od, njega i pristupila mlađem bratu njegovu Vladislavu, te među braćom nastade mržnja i gonjenje zbog gorke slave kraljevstva.
Nasamo reče kralju Vladislavu svoju pomisao. A kralj i blagorodni njegovi, hoteći ga zaustaviti od takve namere, padajući na zemlju, mnogo ga moljahu i
U pismu darova mir i blagoslov Vladislavu kralju i svojega prestola namesniku, blaženom Arseniju arhiepiskopu, i svoj zemlji naroda svoga, i tako otpusti svoje
svetoga na prestolu, osetivši bol za svetim kao za svojim ocem i učiteljem, i došavši blagočastivome i državnome Vladislavu kralju, reče: — Nije lepo ni prilično ni pred Bogom niti pred ljudima da ostavimo oca našega, ravnoapostolnoga od
A car opet napisa utešne reči svome zetu, Vladislavu kralju, i ovo dodavši reče: „Ako je Bog izvoleo da sveti primi pokoj među nama vernima u Hristu, ko sam ja da se
I pokazivaše se kao da čini blagodat zetu svojemu Vladislavu kralju, govoreći: — Ja sam hteo kod sebe imati svetoga, u svojem manastiru, kao darovani mi od Boga, i sveti grob nje