Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A ovi pacovi sada ne spominju više Vlaoviće ktitore i dobrotvore, nego prepričavaju samo njihova čudaštva, njihov mrak i propast...
Nadživela je izumrle Vlaoviće Leksa, Leksandra Vlaovićeva, u godine zašla neudata sestra poslednjeg neženjenog Vlaovića koji je nosio lepo biblisko
Naučićeš lepo svirati, i to je i zanat i veština. — Ja volim kad se svira, ali ja neću da sviram... Nije za nas Vlaoviće sad vreme da sviramo... Zar vi to ne vidite!... i Josif bi trebao drugo nešto da uzme mesto violine.
Uopšte, nesrećni poslednji Vlaović počeo je da se grana na sve svoje pretke koji su potegli da Vlaoviće ponesu sumraku i zapadu. Pronašao je da mu rakija dobro čini, otera mu napad. Naredio je da kandila gore stalno.
Seća se svoje „jazbine”, kaže da je i ova sirotinjska bolnička klasa jazbina, i s nekim svetlim ponosom na svoje Vlaoviće, priča: — A kad sam jedared bolovao kod pobratima Marka, u dvema sam sobama ležao, prenosili me iz postelje u postelju