Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
KNjIŽEVNOSTI Isidora Sekulić Kronika palanačkog groblja KOSTA ZEMLjOTRES 5 GOSPA NOLA 17 AMBICIJE, DIM 73 VLAOVIĆI 128 KNjIGA DRUGA 140 DECA 141 LjUDI S KAŠIKARE 169 PALANKA I NjENI POSLEDNjI GRCI 181 Kronika palanačkog
To je sramota za nas sve, i sramota i za ono groblje tamo. VLAOVIĆI Nekoliko granatih i nekada jakih i čuvenih porodica nabilo je svoje porodične rake do same površine zemlje.
Treba, to jest, znati, da Vlaovići nisu palančani, i da tamo u svom selu imaju još jednu, veću, i istinski svoju grobnicu.
se posvađao sa seoskim popom, kupio grobnicu u obližnjoj palanci; i po naredbi tog tada najstarijeg Vlaovića, svi se Vlaovići imali prenositi na palanačko groblje „dok pop-Tima ne otputuje na onaj svet” — Kad pop-Tima otperja — govorio je
Bogami će nam trebati pola groblja seoskog! — Naravno da je pop-Tima otperjao; ali su polako otperjali i svi Vlaovići, i nisu stigli da prevuku svoje mrtve u svoje rodno selo. Ima tako Vlaovića na dva groblja, ali ih nema više u životu.
Ja još znam, iako drugi ne znaju, ko su bili i šta su vredeli Vlaovići! Znam šta su imali i koliko su narodu davali i ostavili... Ja im znam nameštaj, i konje, i srebro, i vino...
Ha! ha! ha! Znate li, pacovi i kepeci, ko su bili Vlaovići? Donese sreski sud neku presudu, a Marko popravi, i njegova vredi!...
Svršeno! Umro si i ti, Avrame, s njima! Spustiše Vlaovići lenger u groblje, i nema više kako treba ni Srbina, ni bogatog čoveka, ni ponositog čoveka...
Avram misli u sebi: „Borila se tu jaka krv s jakim duhom, i jedno je drugo pojelo... Upustili su Vlaovići Leksu... Nisu nikada cenili žene, i nisu razumeli da je u Leksi ne samo žena nego i čovek...
— viče Leksa. — Ja najmlađa treba to da vam kažem! Ime Vlaovića treba spasavati i za njega raditi... Vlaovići, to je naš klavir i naša muzika, zar još ne znate, ne znali, dabogda, nikada ništa više, pa da se muka svrši što pre!..
Uđoše dakle Vlaovići u poslednji tesnac mraka i jada. Napadi gneva se vraćali nekako redovno, jedared u mesec dana, i svakom takvom prilikom
Ali se nije obesila. Umetnici su bili svi poslednji Vlaovići. Pala je mrtva niz granu, laka, suva, ravna crnoj zemlji. Ipak ljudi uzmu da brinu o pogrebu.