Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Za Stefanova starešinstva u domu Vlaovića prvi put dolazi do reči i Vlaovićka. Marija Stefana Vlaovića imala je pravo da mužu kazuje šta opaža u kući i na imanju.
i Josif bi trebao drugo nešto da uzme mesto violine. Majka i ćerka se kod kuće složiše u tuzi i brizi. Marija Vlaovićka vidi da ćerka njena dobro ceni stanje i propadanje njihovo, i plače gorko pred njom, i tuži se da ni muža ni sina ne razume.
— I tvoju ću bundu pokloniti, biće ti odmah lakše. — Kad je Marija Vlaovićka posle godinu dana sahranjena, ostadoše brat i sestra u skoro sasvim praznim sobama.