Jakšić, Đura - PROZA
Pa zašto mi je žao tih planina?... Šta su meni ti Vlasi podgorački i ti Srbi Sumrakovljani?... Ništa drugo nego gostoljubivi domaćini, a ja bejah njihov gost iz daleka, primljen
Obradović, Dositej - BASNE
a ono za što ne mari il' se rezalo ili ne, nego od samoga običaja zavisi, ono se reže pak i ne osećaš, kako sve vlasi na telu i nokti.
Tada i on smejući se s drugima, reče: „He, braćo, nije čudo što me tuđe vlasi izdaju kad su me i moje iste izdale!”| Naravoučenije Različne lepe nauke mogu se iz ove basne izvaditi.
jednom spadaju vlasi, drugom ispadaju zubi, mladost i lepota vene i iščezava, dni naši prolaze i mi s njima, s telom k grobu se
ružni i prezritelni imenami; prvi ftore zovu ili „Šokci”, ili „Bunjevci”, il' „Rimci”, ili „Latini”, a ovi one: „Vlasi”, „Rkaći” i „Šizmatici”, a česno, sveto i bratsko ime h r i s t j a n i — to svak samo za se drži, ili ako kad jedna
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Bio je to starac od svojih osamdeset godina, zdrav i krepak. Lice rumeno kao jabuka, a vlasi sede kao runo. U bistrom oku ogledao se razum, a u pokretu snažna i čvrsta volja.
— Ni milosti? — reče Kruška i ustade. — Milost je u boga!... Ti mi ne možeš nijedne ove bele vlasi ocrniti, a kamoli da mi što pomogneš. Pomozi ti ovoj dvojici!... Krušku naljuti ovaj oštri odgovor.
— Pa opet, ko mu zna!... Svete knjige vele: „Ne uzimaj tuđega života, jer nisi kadar jedne bele vlasi u crnu pretvoriti”. I tako je!... Što nisi kadar nekome dati, ne smeš mu ni uzimati!...
Dučić, Jovan - PESME
SONATA Htedoh da mi ljubav ima lice sretno, Kao rečna nimfa, čije vlasi duge Veselo crvène; ali beše setno, I kose joj behu tamne, kô u Tuge.
PAŽ U paža Miloša oči od smaragda, Ruka od albastra i vlasi od lana; Pauni carice presreću ga svagda, Carski lavi piju iz njegovog dlana.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Zapeva onu staru nežnu pesmu: Raduj se, mlada nevo! Već čarne tvoje vlasi Od mirte venac krasi, Zelene mirte splet. Kićeni svati viču: Odbi se vita grana Od plavog jorgovana, Odbi se s granom
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Hoćemo — hajd’mo! Za jedan sat sve je već u pripravnosti, pa se krenu, i to drugim putem, unaokolo, „da se Vlasi ne sete”. Čika-Gavra Čekmedžijića informira kako se ima kod Mračevićke vladati.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
je tako bilo pre rata, i ako se onda, u njemu, nisu videle ni ove bezbrojne bore na mome bledome licu, ni sve ove bele vlasi što pokrivaju ovu moju smetenu loptu u kojoj se neprestano i očajno grči ovo malo uzbunjenog razuma.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njihov vrat, što ide uvis, iz grebena. Činilo mu se da vidi njihovu glavu, njihove tanke vlasi i rep, dug i pun. Lako je poznati dobru kopitu, visoku, dole široku, crnu.
Teodosije - ŽITIJA
jer si me podigao!“ A jerej očita molitvu i postriže vlasi glave njegove i u rizu ga obuče anđelskoga obraza, i promeni mu ime Rastko u Sava.
Uzevši moju poznatu rizu i vlasi glave moje, vratite se u miru kući i ove znake predajte roditeljima i braći mojoj da vam poveruju da ste me živa našli,
A ovo rekavši svrže sa kule rizu svoju i mladićke čiste vlasi glave svoje, a uz to napisa i pismo roditeljima, da ih uteši, moleći: „Nemojte ništa tužiti za mnom, niti me
“ A vojvoda sa onim blagorodnima primivši odozgo bačenu rizu i čistotne vlasi sa pismom, i položivši ih pred sebe, oplakivahu živoga kao mrtvoga, govoreći: — O, nevolje od tebe, gospodaru, šta ovo
Kako da te ponesemo? Kako da te poput koplja ili oštra mača predamo roditeljima i braći? O, vlasi ljubljene glave, srcu i očima privijane na utehu roditelja, kako da vas poput omče ovima damo?
Ispričaše im sve što se dogodilo sa sinom njihovim, prinesoše lepu haljinu i čistotne svetle zla tozarne vlasi mladićeve. A dadoše i pismo ocu, sinovljevom rukom napisano.
s plačem od bola srca, i sa uzdisanjem, i kao lavovi čupajući noktima iz sredine utrobe dozivahu ljubljenoga, uzimahu vlasi, podizahu rizu kao neko blago i razgrabljivahu kao plen, i kropeći ih suzama celivahu, kao isceljenje očima prilagahu, i
Dok se služba svršavala, otvori grob svetoga i videše ga vaistinu sveta Duhom, i telom svega cela i nerazrušena, i vlasi glave i brade sve svetle i cele da ima, i kao da leži i spava.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Po istorijskim podacima su Maurovlasi, Morlaci, Crni Vlasi ili Crni Latini bili već u srednjem veku upola poslovenjeni i govorili su latinskim jezikom pomešanim sa slovenskim.
u selo Ubli. Verovatno je da su se u toku ovih seoba turskoga vremena i Vlasi dinarskih planina naselili po planinskom delu Istre, severno od Čičarije — oni žive i sad tamo u dva sela (Žejane i
Svuda unaokolo po Marijovskim planinama i na planini Niču stanuju poluposlovenjeni Vlasi stočari, a u susednom Meglenu su stalno nastanjeni meglenski Vlasi.
planinama i na planini Niču stanuju poluposlovenjeni Vlasi stočari, a u susednom Meglenu su stalno nastanjeni meglenski Vlasi. Žensko odelo u Marijovu ima slične šare kao i ženska nošnja kod Mijaka, samo ovde prevlađuje crna boja.
U Rosoku su najstariji stanovnici „Vlasi“, koji su došli iz Arbanije. Kao što smo videli, u Lazaropolju ima veliki rod Drakuli, poreklom iz Rosoke, koji se u
Balkanski Vlasi, koji su verovatno činili kompaktnu masu, ustali su protiv Vizantije u XII veku i sa Bugarima su osnovali vlaško-bugars
Dok se mešavina sa turanskim Bugarima ovde slabo zapaža, dotle je primesa vlaškog življa vrlo osetna. Vlasi ovih oblasti bili su dobro poznati u srednjem veku i njihovi su poslednji predstavnici iščezli tek u XIX veku.
Srbi koji su se naselili u zapadnoj Slavoniji često su nazivani imenom Vlasi (Vlah). To je bio najpre naziv za staro poromanjeno stanovništvo na Poluostrvu i prenet je zatim na sve balkanske
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
” Možda je za oca ta prilika fino ispala da se Čavić sa Lenkom upozna, a „da se ne sećaju Vlasi”. No sve je badava. Lenka nikad za njega poći neće.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
se, počeše jagmiti za kartama lepših dama, zasuti pudrom i mirisom, žvaćući šećerleme i trpajući u čakšire maramice i vlasi lepotica, dobivene pod stolom za uspomenu.
Prosedeo davno, u početku tek koliko to žene vole, počeo je sad i kosu da gubi; vlasi mu ostajahu na prstima kad bi zorom, pri umivanju, izvlačio glavu iz vedra.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
¹⁸² Izvesni delovi ljudskog tela: nokti i vlasi roditelja, „košuljica“, pupak, nokat i posteljica od kopilčeta isto tako su efikasna sredstva odbrane deteta od zlih
Matavulj, Simo - USKOK
Ali starac navuče mantiju i skide kapu, te mu se prosuše po plećima dugačke bijele vlasi. Tada poče metanisati pred ikonostasom. Milo ga zateče u molitvi, te i on kleče i dodirnu čelom zemlju.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Kad je trebalo za narod raditi, vi mi niste vikali „pst“, nego „ajde, ludi Šerbuliću!“ SMRDIĆ: Već ako Vlasi ne podignu narod srpski, neće niko. ŠERBULIĆ: Ja Vla?
Milićević, Vuk - Bespuće
ga, da je došla prije nekoliko godina, vratila radu, mladosti i životu; kad već nalažaše u prorijeđenim kosama sijede vlasi, osjećajući slabost u tijelu, a bezvoljnost u duši, kad je sahranio mladost punu nerazumljive čežnje, — javljala se ona,
Radičević, Branko - PESME
Oko sjajno, čarne mile vlasi! Obraščića, usničica krasi! Devo, devo, da l' ćeš biti moja! Zlaćano sunašce gle već planu, Beli danak zemljici
Gledi dole, gledi, gledi, Pa ne može da s' nagledi. Crne halje, sedi vlasi, Kakvi li je gone časi? Sluge glede, Bože, ko je?
“ Pri stolu ovde tako ovi rade. U strani sedi jedan sedi vlasi, Naslonio na ruku staru glavu, Obara dole tužno svoje oko Iz kojeg gorka suza suzu goni.
Kostić, Laza - PESME
I Misir stare šalje zidare, rođaci Vlasi tikvice nose, svi su se stekli: ili da prose, il' da te dare. Svi su se slegli u grdnu rpu kô rajska živad čoveku
osmejka što se smije, što s' iz otih divskih grudi u nadimu teškom budi, što iz kreta svakog bije, iz obilnih što se vlasi od potresa tajne stras'i u raspletnih bujnih mlazi' zatalasi, sakrit nije...
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR: Ono je Zemlja, a ovo je knjažestvo sedmogradsko. Vlasi su brojem najveći, no zaludu. MANOJLO: Moja je najmilija naklonost zemlje viditi.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
S ižice mlade golub uzleti. (Je li to slovna fatamorgana?) S blažene Rače - o bojo Cveti! slovom se krste drhtave vlasi, vrbovog šiblja ikonostasi.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Visoko mu bledo čelo, pomršene guste vlasi, Ali čelo uzvišeno božanstvena mudrost krasi. Za ruku ga starac uze, poljubi mu čelo bledo, A kroz suze prošaputa:
I šta traži noćas od Božijeg hrama? Crn, sebarski plašt mu mlada pleća krasi, Po kome su pale kovrdžaste vlasi. A po vitkom stasu, što ga diči tako, Tvrdom se je likom opasao jako. I on smerno stoji.
Crn, sebarski plašt mu mlada pleća krasi, Po kome su pale kovrdžasti vlasi. I nad lepom glavom, u dubini mraka, Sjajan kolut sija od najlepšeg zraka.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
toliko sija sebe preseče preko pasa sunce na najnižoj tački usred velikog carstva povuklo je iz zemlje lepotu za vlasi poteglo kamen diglo stub do stuba onda se uspravlja trepće i zračnom svojom rukom rukovodno sledi pokret koji
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pratio sam sve muško iz kuće u rat, pa ako treba i ja ću! — i stari preteći diže štap, dok mu je vetar lelujao sede vlasi. — Staraćemo se, dedo! — odgovori Petar nišandžija. — Ni koske da im niste ostavili!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Prođe čitav čas... On hodaše po sobi zavlačeći prste u gustu razbarušenu kosu, kao da bi hteo počupati te vlasi, kao da bi sa tim iščupao iz korena i svu muku što mu je pala na dušu pa ga davi, sažiže...
Začešljasmo duge kose, samo gospodin prota, po običaju, ne dirnu svoje grgurave sede vlasi... Iziđosmo kroz carske dveri i počesmo blagodarenje...
Vetar jurnu u sobu i dohvati bolesnikovo uvelo lice, pokrete mu vlažne vlasi i pirnu preko vrela čela, po kome se poređale graške znoja...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Koji zaprži čorbu Turčinu, Pa na sever zbrisa, jedne zime Gde promeni brkove i prezime, Bradu obrija, da se Vlasi ne sete Godine 1760te.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ne zaborav' sablje i miždraka i tvojega biča paklenoga, jer su Vlasi uši podignuli, da okupiš stoku u torinu. Vuci su ti ljuto pogladnjeli; nek ti sine sablja damaskija, da ne laju paščad
Pandurović, Sima - PESME
Tad sumnja, k’o vlaga, prodire u veru, A plamen se večne strasti tiho gasi; Blede naše duše, sede naše vlasi; Tragovi se dragih uspomena peru, A odjeka stari ne nalaze glasi. Sa svima težnjama i nadama — dalje!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Kotorani ostaše sami na bedemu. Debele verige zabrujaše te most sa velikom lupnjavom pade. Veseli vlasi jurnuše u grad i razmetnuše tragove po njemu.
Markova planu prije no što ga je Otaš mogao ustaviti. Beg i đogat pod njim ljosnuše kao da ih grom bješe svalio. „Ha vlasi!“ graknuše Turci smičući vele puške i potekavši naprijed u buljuku... Plotun ih dočeka a drugi im se osu s pleći.
Oba sad dotrčaše da prihvate glavu svoga druga da se vlasi ne pofale, i da uzmu Jankovu. Ali sad plotun njih rašćera, ne pogibe nijedan, no se jedan lako rani. Na to i prekidoše.
“ Tako je šapatom zborila sirotina raja i veselila se turskome pokolju. A Turci opet govorahu glasno: „Dočekali, veli, vlasi naše na Carini, ama im je prisjelo! Bilo ih je, veli, trideset i tri a našijeh dvadeset.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
da bude obešen). B) POSREDNE Besan more lokao! Bijele vlasi plela! — (kletva devojci). Vazda tuđa bremena nosio! Glava mu grad čuvala! (tj. bila nabijena na kolac).
Već ako se prevari, pa rekne istinu. Više bi popio nego bi biskup blagoslovio. Više ima duga, nego vlasi na glavi. Gazda praznih jama. Da ga zemlja ne vuče, poleteo bi. Da ga objese, doneo bi kući vješala.
Jao, moj Vlaho; ni ti rad tu ležati, ni se ja više tebe derati, ali ne dadu Vlasi zabadava piti i jesti. — Pripovijeda se da je kazao Turčin kad mu na hrišćanskom groblju nijesu dali da jede dok ne
Sveti Sava - SABRANA DELA
A veliko i prvo ispovedanje onih koji odlažu svetovne vlasi jeste da se ispovedaju samo ocu, a ne kome drugom ili igumanu, kao što naviše pisasmo, da bi znao otac svih dati
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
ga pamtim, no rasteći, koga sam god čuo o njemu govoriti, nije ga niko bez uzdisanja spominjao, koliko Srblji toliko i Vlasi, dobrim bratom Đukom nazivljući ga, žaleći što je mlad umro, i želeći da njegova deca njemu podobna budu.
Između sviju nji[h] najbolje sam upazio jednoga koji u sredi sviju seđaše. Brada mu pokratka, okrugla, i vlasi na glavi bele kako sneg, a obraz čist i mlad, pun mleka i ružice; pogled drznoven, no u isto vreme ljubak i milostiv;
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
M. Rakić LIV LETNjA NOĆ Otkud dolaziš, razbludna noći, Te vlagom mire tvoje tamne vlasi? Da li iz hladnih struja okeana, Gde si plamen letnjeg dana Provela na grudi Vodenog duha? I sad se dižeš...
I zora sinu već, a on je stojao budan; I s nova tavna noć raspusti čarobne vlasi, A on je snevao san; - i prekor iz sna ga trže, Kroz burni celi grad što tajni zborahu glasi, I on je čuo
Sa tavnih korintskih gora Vetar je mirisnim dahom mrsio njihove vlasi; I oni slušahu s čežnjom šuštanje mirnoga mora. K'o crne njihove vlasi, tako se i žele njine Pletoše u jedan venac.
K'o crne njihove vlasi, tako se i žele njine Pletoše u jedan venac. Pod burom detinjske strasti, Podobno majskome cveću, oni se svijahu
Skrušena ide k'o pogreb pun misli; Garave svoje kose je rasplela: Pale su vlasi k' tužni talasi, Potopile joj vrat i nedra cela; Crnje neg' nojca, one kriju čari Bele neg' ova mesečina bela!
„Svuda te tražim!... Pri tom se sagla, I k'o od čežnje obamrle Padoše vlasi garave, bujne, Pa se sa cvećem, sa travom grle. Po njima pada svilena magla, Dok cveće kvase suze joj nujne.
se to sad iz groba budi, Pa u toj noći čezne i žudi, Kroz cvetak duše, u zraku snuje, U tankoj magli očaran hrli; Da vlasi ove to njega kriju Dok smrt se kroz njih s životom grli; Oh, šta bi dao, te suze sjajne Da za njim mrtvim 'vako se liju!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
detinjstva nesnosnih adenoida, kao i spljošten nos), i da čak u brkovima, crnim i dugačkim, nema još ni traga od belih vlasi. Napolju nije prestajalo da veje kad je, tako očaran ovim opštim utiskom, prišao prozoru.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Na čelu joj još žarčiji zraci, Lice sija, dušu ti opija, Duge vlasi živi su talasi, Kroz njih buja električna struja.
Krakov, Stanislav - KRILA
Mala plavojka stajala je kraj mora, i propuštala sunčane zrake kroz sebe. Pod providnom tunikom njene vlasi sijale se kao zlatno runo iz Kolhide. Bila je gorda na svoje dve rumene bradavice.
Niže njih su previjali ranjenike. Bilo je slomljenih vilica, smrskanih stopala, ulepljenih vlasi i usirene krvi. Neko je govorio o praktičnosti šlema. Šume su gorele na suncu. Nevidljive bube pevale su.
Po bradi i kosi mu je bilo zemlje. Spustio je revolver, istresao zemlju iz vlasi, i setivši se da šlem čuva od parčadi, stavi ga sebi na glavu.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
od Meke došao — tu se dvatri dni po gradu vukao, čitajući, sanćim, iz alkorana nekakve molitve, ne bi li se, belći, Vlasi prevjerili... Dok juče sa zorom štuče nekuda, a oko ićindije evo ga opet u grad sa nekakvim Mehmedom iz Arnautluka!...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
po t'jelu, Gore kaže vrat i grudi, dole — golen b'jelu; Pojas joj se crven vidi, razdrežen niz stranu, Niz vrat vlasi, vlažni jošte, vozvještuju pranu; S jedne strane leži žezal obmotan u cv'jeće, S druge — s biljem kotarica, koje ljubov
njoj blizo ubježište želiti bez trusa, Imenu će pjesan mojih razići se glasi, Čitaću se od množajih neg' na glavi vlasi...
27. decembra 1833. Lukijan Mušicki JOVAN PAČIĆ LjUBI Djevo! Črni tvoji Zapleću me vlasi, Ljubov nežna svoju U prejaku mrežu, A pogledi tvojim U očesam ležu, Kojih jedan skorbi Moje sve ugasi: Lice belo
Koža mi s’ ježi, i sad mi se spomenom podižu vlasi, Kako sam svetog upazio kralja Studeničke lavre, I s njim Arhangela Gavrila, vesnika božeske tajne.
Donesite tri železa I kutiju tuđih vlasi, Gaza, toka, vune, beza I ostalo s čim se krasi, — Da se diči sav moj rod Kako blistam a la mod.
Oktobra 1842. Vasa Živković MLADOJ NEVESTI Raduj se, mlada nevo! Već čarne tvoje vlasi Od mirte venac krasi, Zelene mirte splet.
V serce mja strjeljati. Po lanitje bijut, Skrežeščut zubami, Vlasi na meč vijut, Toptajut nogami: Čada rashiščajut, Marsu ljutu dajut Na žalost mnje gorku.
185). Tekst preuzet iz Davorja, 1854, 13—7. — Pesmi je Sterija dao ove komentare: 1) uza st. 16: Srblji i Vlasi basnoslove o čudesama koja je Jorgovan u Mehadijskim toplicama počinio; 2) st.
Bojić, Milutin - PESME
Sram teški pada na još mlade vlasi. Preda mnom stoje zavejani puti, Zvezda za zvezdom očajno se gasi. Razloge znadem... Ćuti, dušo, ćuti.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
i GEM, 42, 429). U Boru, na Uskrs ujutru, Vlasi se pričešćuju drenom i koprivom stojeći ispred praga na busenu i okrenuti prema suncu (GEM, 38, 1975, 185).
(SEZ, 19, 69, Homolje). Na četrdeset »mladenčića«, koje mese o Mladencima i namenjuju mrtvima, Vlasi »stavljaju kašiku pasulja« (GEM, 42, 1978, 427, okolina Zaječara).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Gospodar Lauš sedi na tronošcu, a njegova mila gospa Jelena, brižno nagnuta nad njim, raspravlja češljem njegove vlasi. Sunce je najzad, dva koplja pred smiraj, izmigoljilo ispod debelih sočnih oblaka te se njegov zrak sada koprca na
Ilić, Vojislav J. - PESME
Obale tvoje šarenilo krasi, Kô ljupki venac nevestinske vlasi, Al' tvoj se talas ravnodušno kreće, Ostavlja rosno cveće. Talasi mili!
I zora sinu već, a on je stojao budan; I snova tavna noć raspusti čarobne vlasi, A on je snevao san - i prekor iz sna ga trže, Kroz burni, celi grad, što tajni zborahu glasi, i on je čuo
Gle, već je svenô venac moj, Što kiti moje vlasi, I tužno sipa miris svoj, I gordo čelo krasi. O, još se sećam na taj dan, Kad mi je venac dala, Pa prvi pozdrav, prvi
Oboren pehar, pogažen cvet, Buktinja već se gasi, I tavna ponoć širi let I svija guste vlasi. O, kakav umor! Milu sen Zaludu srce sniva, I zaman traži oblik njen Nju vreme maglom skriva. Tako je!
Na harfu, pored njega, Sede mu pale vlasi. Vali sumorno bruje. Nad sedom njegovom glavom Orao odvažno kliče, šŷmi i širi lêt; A kroz urvine snežne, goneći
I ugleda, čudeći se, bezazleno boso dete. Visoko mu bledo čelo, pomršene guste vlasi, Ali čelo uzvišeno božanstvena: mudrost krasi.
3astani, sunce sjajno, Buktinju još ne gasi, Da gledam čelo bajno, Da gledam guste vlasi. O Febe, bledi Febe, Ti svetli u samoći... Suzama molim tebe: Svetli nam, bledi Febe, U bračnoj našoj noći.
Sa tavnih korintskih gora Vetar je mirisnim dahom mrsio njihove vlasi, I oni slušahu s čežnjom šuštanje mirnoga mora. Kô crne njihove vlasi, tako se i želje njine Pletoše u jedan venac.
Kô crne njihove vlasi, tako se i želje njine Pletoše u jedan venac. Pod burom detinjske strasti, Podobno majskome cveću, oni se svijahu
I strašan vihar se diže. Grmnuše potmuli glasi, I vetar, što burno naže, pomrsi njegove vlasi, A zvonik zastenja čisto. Al' on je vukao zvona I kao gospodnji uzvik svečano grmljahu ona U mraku i oluji...
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Zar tu nije trebalo malo više nereda, malo nemirnija frizura, malo neuređenih vlasi, međ' kojima bi, recimo, u ušima sjala dva briljantna butona? Zar ne, zar ne bi to glavu činilo interesantnijom?
Ona u svoje vreme nije bila tako seda, ali sam joj ja, još kad sam joj prvi put bio predstavljen, počupao crne vlasi, te da bi umirio sestricu, stariji je brat brzo iščupao pamuk iz postave očevog zimskog kaputa i nalepio ga po
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Tvoja se stena na vlasi kose drži! S mravinjakom u naručju dečak zakorači na vrežu i pređe preko nje bezbedno kao preko mosta.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Šura si mi, brat, rod — dirni je samo, krvnik si mi! ARSA (očajno, pokazujući na Tomine sede vlasi): Hadžijo! Pogledaj se! TOMA (s puškom na njega): Hoćeš?... ARSA (očajno, uzmičući vratima): Brate, brate!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
nepovezanih), postojanje domaćeg sloja koji se vezao za tursku upravu i bio njeno uporište (knezovi, slobodni seljaci i Vlasi-stočari, koji su bili i turski vojnici) i nepostojanje sve do 1557.
Sasvim su fantastične docnije turske vesti po kojima su kneza Lazara pomagali i Bugari, Arbanasi, Vlasi, Mađari, Nemci i Česi: trebalo je prikazati tursku pobedu što težom i značajnijom. Do sudara je došlo na Vidovdan 15.
Taj domaći sloj (knezovi, slobodni senjaci, Vlasi-stočari, koji su bili i turski vojnici) u očima raje morao je predstavljati mrskog izdajnika.
čovjek zakona rimskoga“; „kao što u Dalmaciji primorci i Boduli zovu sve ljude sa suhe zemlje iznutra Vlasima, tako i Vlasi svakog koji je obučen u talijansko odijelo zovu Latininom, makar bio koga roda i zakona“ latinski — talijanski,
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ne poljubih Hristove noge, ni ih s mirizmom pomazah, a moja su se bezakonja preumnožila više negoli koliko mi je vlasi na mojoj glavi.
mu posao pokara ga Bog, te njega Davidov fertmašal s malo ljudi razbi, pak bežeći mu kroz šumu na konju, zamotaše mu se vlasi o debeloj, visokoj grani! Prođe konj ispod njega, a on osta viseći za kose o drvetu.
Jer si mi sasma obružila moje sede vlasi. Devojka Počekaj me ma Joso, počekaj! I nemoj me sasma tako potajem odbijati, ni proterivati skoro iz svoga doma