Kostić, Laza - PESME
dosta sam čekô, ne mogu više, zar nema pogan uši, kad ćuti? al' čekaj samo, odrezaću ti! Otvori hej, otvori, Vlaše! poruke ti lepe nosim od paše!
pari, koceva dobrih da čačkate zube i još malo vatre na to tamno kube, da vam se Vidi čitati opela: eto to je, Vlaše, poruka ti cela!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Opet spahija reče: — Čuješ, Vlaše, moje mi brade, nije pravo ni ti da moju livadu paseš; a znaš, bolan, da ja sijeno gonim za moje konje, jer ti imaš
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Reče Hamza Mićunović-Vuku: „Ja sam bolji, čuj, Vlaše, od tebe, bolja mi je vjera nego tvoja! Hata jašem, britku sablju pašem, kapetan sam od careva grada, u njem vladam od
Raspali se Mićunović Vuče, pa se Hamzi poprimače blizu: „Kakvo Vlaše, krmska poturice! Đe izdajnik bolji od viteza? Kakvu sablju kažeš i Kosovo?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Viđeo je moj otac đe jede popov đak. — Odakle si? — Odakle mi je i žena. — O Turčine, za nevolju kume! — A ti, Vlaše, silom pobratime! — ’Oćeš li dobro? — Neću. — ’Oćeš li zlo? — ’Oću. — Popo, zar i ti čuvaš goveda?
— Kazala Sarajevka kad je muž, došavši iz čaršije, našao u postelji bolesnu pa je zapitao što joj je. Pošto, Vlaše, kokoš? — Nekakva se poturčila u subotu pa to kazala u neđelju svome ocu kad ga je viđela đe kosi kokoš da proda.
Kokoš lije ćela kazati, jer bi to bilo po srpski a ona je ćela da govori kao Turkinja; a tako mu je i Vlaše rekla kao da ga ne poznaje. Radojica, i Grujica, i jošt trojica.
— Ne znam počisto ko je, ali će biti naš, jer vaš onako ne umije. 12 Pitao Turčin raju: — Kako ti bijaše, Vlaše, ono ime? — zovu me „Todore“, jer mi je svaki dan to gore. 13 Pitali raju: — Kako si?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
TURCI 271 DOBRO JE ĐE I ŽENU POSLUŠATI 272 ŽALI ČIPČIJA SVOJEGA AGU 273 RAJA VJERUJE I NE VJERUJE (TURČINU) 274 VALAJ, VLAŠE, I JA — KAD MU SUDA NEMA 275 NIJESU TURCI VRAPCI 276 ĆERA TURE KRALjEVIĆA MARKA 277 POBRATIMI 278 O BRINjSKOM
opet onome raji, pa sprama njega šjedu te počnu ručati, a pošto ručaju, pripale čibuke, te ga počnu pitati: — Duše ti, Vlaše, da te ubismo kod vola, hoćaše li ti žao biti? On odgovori: — To je vaš posao.
A Turčin: — Izlazi na put, vjera ti je! — Jok, jok, ne vjerujem ti, no prolazi ti s mirom, vjera ti je. VALAJ, VLAŠE, I JA — KAD MU SUDA NEMA Nekakav raja opsuje Turčinu sveca kad su bili u četiri oka, te Turčin u kadije na sud.
Obojica pođu zajedno, pa kad bili niz basamake, opet raja Muhameda. — Vala, Vlaše, i ja — kad mu suda nema. NIJESU TURCI VRAPCI Došao Dalmatinac u tursku kavanu.
— E, pošto je tako, — reče kadija — ti si, Vlaše, dužan platiti džerime po groša begu. — Peke, efendum, — odgovori Hero, i izvadi groš, pa reče: — Daj mi kusur od
mu: — Ako pri sebi nemaš pô groša da Vlahu povratiš, ano pođi u čaršiju te promijeni i povrati mu pô groša; a ti, Vlaše, čekaj ovđe doklen se beg povrne. Hero ostane a beg nešto odocni.
Jedan od ovih hajduka povrati se krijući družine k slijepcu, govoreći mu: — Daj, Vlaše, te opanke, ti ćeš lasno druge isprositi, a ja sam gotovo bez mojijeh ostanuo.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Šuma je carska, pa i zemlja mora biti carska.“ Sad dolazi spa'ija: „Lažeš, Vlaše! Nisi je iskrćio, već je to, bivakarce, od davnina ziratna zemlja, a svaki komadić ziratne zemlje moj je!