Upotreba reči vode u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Htede još i dalje jadnu porodicu kuditi, ali mu podrumar javi da je u podrumu puno vode i da već sva burad po vodi pliva. — Zar moje kamenite svodove, zar moje zidove voda da provali?

Siromaha! Beše večito bolestan. Svako jutro i veče donosila mu je moja tetka mlake vode, njome je ispirao rane koje je dobio četrdesetosme godine; posle ih je oblagao melemom koji mu je dobra moja tetka —

Zatim zahiti jednim lončetom iz šafolja hladne vode, te mi poprska tetku po licu. Tetka polako otvori svoje mutne oči i zveraše, uprepašćena, oko sebe, pa onda uzdahnu:

deca poseku prst, a oni pospu to mesto solju, i krv prestane; pa je i on metuo jednu malu pregršt soli u veliku čašu vode, i dodade je bolesniku.

Upravo, mi ne ručamo, nego samo zagrejemo i osolimo stomak da posle što više vode popijemo. Tako smo činile svakog dana...

Lutala sam po toj pustoj, oprljenoj ravnici, tražeći makar i kapku vode da samo pokvasim osušene usnice, ali nigde ni kapke; i ja, malaksala, padoh pod jednu evedru, gde pastiri zimi od

„Grlice, šta ti je?“ pitaše me tužno osmejkujući se. „Vode!... Samo jednu kap vode!...“ On se maši rukom u nedra, izvadi jedan mali sudić čudnoga izgleda.

„Grlice, šta ti je?“ pitaše me tužno osmejkujući se. „Vode!... Samo jednu kap vode!...“ On se maši rukom u nedra, izvadi jedan mali sudić čudnoga izgleda.

Noge su me jako bolele, a sa čela mi je curio znoj; bio sam gladan, ali od umora nisam mogao ništa okusiti do samo vode, lepe, studene, planinske vode...

čela mi je curio znoj; bio sam gladan, ali od umora nisam mogao ništa okusiti do samo vode, lepe, studene, planinske vode...

Smejaćete mi se vi koji znate da radije pijem vina; ali kod onoga umora i onake vode, ne bih se nikad setio malvasije.

Obradović, Dositej - BASNE

Kako ga oni spazi, vikne na njega: „Tu si ti došlo mutiti mi vodu, da od tebe ne mogy s mirom ni bistre vode napiti se, je li?” „Ta voda, gospodaru, od tebe k meni teče, kako ću ti ju ja zamutiti?

Upazi nedaleko ovcu, pak je počne moliti da se smiluje o njemu videći ga u takoj nevolji, i da mu donese malo vode. „Ja bih to lasno i pado učinila”, — odgovori ovca — „no ako si i sav izdrapat i osakaćen, i tako si kurjak, pak se

Radi bijahu jesti ih, no ne mogući za dubinu vode k njima pristupiti, dogovore se da pre ispiju vodu a potom da izedu kože, i tako puknu pijući pre nego do koža dođu.

kad se razumno upravljaju k svakoj blagorodnoj, svojstvenoj i opštepoleznoj dobrodjetelji nas vozbuždavaju, nastavljaju i vode.

A kad i ovo ne bi pomoglo, onda bi drug druga s punim tikvicama vode o glavu, i tako bi se rastali svak zadovoljan sa svojom svetom revnostiju, blagodareći obojica bogu što ih je ukrepio

Leži oni siromah u ljutoj ognjuštini, i jedva izgovori: „Vode, za| živoga boga, izgoreh i pogiboh!” Videći ga derviš u tako žalosnom sostojaniju, zaboravi svoje argumente,

ima posla, zašto on kad pođe od kuće dobro veže vreću, i takova sredstva za svoje posle izbira kakova k dobrom koncu vode.

nepodvižimi jestestva zakon, koji čini da človek bez žene ne može biti, kako god golub bez golubice, kako riba bez vode, i kako sve što živi i diše ne može biti bez vozduha.

kojemu se ovim putem dolazi: gdi se zli pod strašnom uzdom i ljutim bičem, a dobri s mudrim sovjetom i s čistom naukom vode, nastavljaju i upravljaju.

svom manastiru statuu Hristovu, u koje glavu metnu sunđer, pa kad bi hoteli da Hristova statua učini čudo i da plače — vode u sunđer, pak suza koliko hoćeš! Dođe tužba papi da sav narod odustaje sve crkve i ide k jezuitom gdi Hristos plače.

Kako ti statua počne plakati, a on čekićem u glavu, pak imaš šta naći: sunđer pun vode. U tome je papa sveto delo učinio, zašto Hristos, večna božja istina, neće nipošto da se njemu za atar laže, i ko to

Tada derviš zapovedi da se donese jedan veliki čabar pun čiste vode, nad kojom on nešto očita, pak rekne sultanu da zamoči svu glavu u tu vodu i da je tu za toliko drži za koliko može

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

njegov jezik, u nova vremena, iz svake grane izbija ko list, u hrastovoj krošnji s večeri na vetru, nikle iz vode, iz ptica, iz grobova i vukova, njegove reči, zlatne i zelene, cvetaju, bruje i rastu.

I dok se žena u njihovoj senci, gola kao iz vode, gola na obe plećke, probuđena suncem iz neba mesečevog mužu senovitom do dna perunike otvara, iz dolina, i s

I kad se unuk, kroz vek, u zori punoj magle, go do pojasa, dok škripi sneg, nad kantom vode nagne, i pljusne lice, i raširi se vid ispod zvezdanih kruna, u smrt će da ga ponese miris brezove šume i sapuna.

Koliki za nju izgiboše reko bi čovek carevina! BITKA NA CERU - Bolje da zvezde brojiš nego njih - Izlaze iz vode iz trave iz grmlja - Od čega li ih tolike napraviše ima ih tušta i tma - Kakvi li su im ono konji - Štajerci - Eno

SOLDATUŠA Ošišanu, vode je preko pijace, bosa među čizmama gazi sneg, gola ko jaje beli se kažnjena glava, i cela pijaca, kroz sneg koji

Zar se nikada nisi zapitao da te čizme možda nisu od kamena, a gazde su te poslale preko vode? Da li si se ikad zapitao da li ćeš uspeti da izuješ te čizme?

slavnih himni, kaže sveti Simeon Novi Teolog, tako i ja, spustivši ruku u Dunav, držim u ruci sve ponore, sve vode, ali i sve vedrine, i sve oluje, i sve visine, mračne od zvezdanog dima, koje se ogledaju u njima! 9.

svetlost u svice, vrati inje i slanu u jesen, dim u zimu, ribe u Ibar, laste u vetrove, ključ u katanac, vode u vodenice, volove u plugove vrati, i pocrnelo crvenilo pozlati!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Lako je tebi: vi ste ovde blizu Save pak ćete odma pobeći preko vode, ali mi smo daleko, mogu nas Turci sve iseći i porobiti”.

Dođe vezir na konak na Bele Vode, u Žarkovo. Sutradan spremi se Karađorđe i mi svi s njime, oko 2000 konjanika boljeg od boljega, sve sa oružjem.

Katić tolmači. (Zaboravio sam kazati: onu noć, kad je vezir na konak na Bele Vode došao, sve četiri dahije sednu u lađe i niz Dunav bez familije pobegnu. Može biti da je i vezir rekao da begaju).

” i odemo dalje. — Kažu mi: kad je mala voda, onda skače preko kamenja, koje se mlogo iz vode vidi, i brzak pričinjava, te se bukovi bele.

Dabić da udari na gornju kapiju da Turke zamamljuje, a mi svi drugi okolo šancu da se prikučimo, premda je jendek pun vode, preći se ne može.

A što je tolika straža noćom oko tebe, to je zato: porodica i vojska oni̓ begova koji su dole iskali su tebe da te vode njima preko Drine, da te oni čuvaju; a Kulin kapetan i Ali-paše ̓oće da te parama ucene, zato sam ja metuo više Turaka,

— pa mi je prepovedao i smejući se veli: „Tvoj me je otac dvaput preko Kolubare u vodu nagonio, te sam po pune čakšire vode iznosio, gde Crnog Đorđa dlan prebiše, jednog momka ubiše, i više ranjeni̓.

— U Čačku također 78. — U Dragačevu to vreme posečeni 60. I da su razumeli da iz Dragačeva vode svezani̓ Serba u Beograd, (i po putu seku gde koji sustane, i ne zna se hoće li koga živa i dovesti) — čislom 100. 27.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Taman beše okrenuo niz potok, kad eto ti Marice s Janom Srećkovom — idu s vode. Gazda Raka uze već da se smeši onako vragolasto, pa poče: — Nuto, nuto, poranile cure!

On je uze u ruku pa pođe malo brže. Kad na čitav puškomet zacrni se nešto maleno kao klupko... Učini se Petru da iz vode izlete i pade na nasip. Zatrča se pravo njemu, a sve veće raste, raste, raste...

Ono odmah, ječeći, skoči na kola. Radan sedi na prednjem jastuku i natera volove na vodu. Kad beše nasred vode, dok dete poče da se cereka; ne smeje se kao ostala deca, nego nekako sasvim izvraćeno: »Naša glava! ha, ha!

On dođe izjutra trezan, čist, lepo očešljan, umiven; sedne za svoj sto, pa zaište od pandura svoga čašu hladne vode i parčence šećera, što mu se odmah donese na čistom služavniku.

Mojsilo pogleda neće li je videti, a utom se skliznu u jednu rupčagu punu vode, te zapliva do pojasa. U taj mah senu munja i kroz onoliku huku od kiše i vode ču se opet kikot kod Savke. »Juf!

U taj mah senu munja i kroz onoliku huku od kiše i vode ču se opet kikot kod Savke. »Juf! Eno onog ludaka još tu! Eno uvali se!...« Pupavac s teškom mukom izgambulja iz rupe.

Radoš je došao kući sav usplahiren, umoran, pregoreo od žeđi. Zaiska vode, napi se; jedva ispriča Smilja šta ga je snašlo, pa odmah leže, onako znojav i umoran, na travu pred kućom.

Huknu na njih, prošapta nešto, pa ih metnu na vatralj i gurnu u vatru. Zatim uze zelen čanak pun vode, i kad se ono olovo u vatri rastopi, uze vatralj i sruči ga u vodu.

na Živana: reče da se možda neće ni udavati kad joj nije bilo suđeno da za njega pođe; oprosti se s njim, zahiti vode, pa ode plačući naviše kući...

— veli čiča Mirko. — Da se smirimo jednom! — dodaje Ćebo promuklo. — Nego gde ćemo naći vrana, nepočišćena konja i vode adžijazme? — upita Mirko. — Bogami, jest! — reče Purko. — To će nam trebati.

Đilas odsekao kolac od crnog gloga i zaoštrio ga ne može bolje biti. Ćebo poneo u nekom šišetu vode adžijazme. Neki poneli budake i motike.

sud za hranu sa zaklopcem zauvar — od koristi zahira — hrana, zimnica, zbrana letina zvonac — ptica što živi pored vode zbuhać — vidovit čovek; besan, nemiran vo zeman — vreme zemlja potakša — zemlja slabijeg kvaliteta zenđil — bogat

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

koja se ne da ničim isplatiti... Niti je šta jeo ni pio. U samo veče zatraži vode te ispra usta, koja mu behu, od silnog duvana, ogorčala... 3. JARANI Aleksa Aleksić i Ivan Miraždžić bili su susedi.

— Ja ti zato sitan mejdan pišem, Da mi dođeš polju Petrovića, Kod bijele Jablanaše crkve, Kod studene vode Mukijele, Da vranove mesom napitamo, A zemljicu krvcom obojimo I mejdane stare podnovimo; Rok neđelja, mejdan

Sve mi se činilo da ga mrzi... Kad tako razgovaram s njim, onaj strela očima, čini mi se da bi ga popio kao kap vode... I kad se ono na Ilijindan porvaše, ja sam videla da bi ga onaj pre ubio nego oborio.

Studena Bara katkad i presuši, ali u Zasavici svakad ima vode, mnogo vode. Njene su dubine užasne. Prevari se čovek gledeći šaš i lokvanj na površini njenoj; ali kad su jednom hteli

Studena Bara katkad i presuši, ali u Zasavici svakad ima vode, mnogo vode. Njene su dubine užasne. Prevari se čovek gledeći šaš i lokvanj na površini njenoj; ali kad su jednom hteli izvući jedan

I imaju pravo. Jer dosta puta presuši i izvor i ušće njeno, a ona puna vode kao i obično. Čudnovato je njeno stanovništvo. Ima tu vodenih tica svake sorte, a ribe kao i u Savi.

Sva ta mesta behu obrasla gustom šumom, sem toga sva behu pored vode, te su od vodeničara dobijali hranu i drugu potrebu.

kako si... — Nemoj!... nemoj, Miraždžiću! Ja hoću da oni sami uvide moje čovještvo! — More, ostavi! Mnogo će vode Drinom proteći dok oni uvide!... Ostavi ti to meni! Jer, evo, da ti baš kažem pravu istinu!...

I njemu postaše najedanput i pop i kmet kao neki tuđi ljudi, ljudi grabljivi, lakomi, koji grabe samo za sebe, koji ne vode brige ni o čemu doli samo o sebi i svojim ćefovima... I izidoše mu oba iz volje.

Osećala je, upravo slutila je da joj je tu kraj... I ona se predala kao jagnje kad ga na klanje vode... Uđe u očevu sobu. Oseti miris bosioka za gredama. Otac je stajao kraj kreveta i gledao u avliju.

— Ti mnogo imaš posla u Crnoj Bari — reče mu Deva. — Dok ti prečistiš račune sa svima koji ti duguju, mnogo će vode Drinom proteći!... Znaš li šta ti kod kuće rade?... Pa i ne pitaš?... Stanko obori glavu. — Ne smem! — prošaputa on.

Strašno!... On se opet spusti na stepenice... Osećao je zimu i žeđ. Grlo mu se osušilo, a on ne imade ni vode. Stade lupati u vrata. — Šta ćeš? — zapita ga glas spolja. — Dajte mi vode! Ne dobi nikakva odgovora...

Dučić, Jovan - PESME

24 POEZIJA 26 ZIMSKI PASTEL 27 PODNE 28 RIMSKI SONET 30 SAMOĆA 31 JADRANSKI SONETI 32 PORED VODE 33 KRAJ MORA 34 SELO 35 LETO 36 SLUŠANjE 37 DUBROVAČKI REQUІEM 38 DALMACIJA 39 NOĆNI STIHOVI 40 JUTRENjI

U SUMRAKU Odvela me tuga i misli zloslutne u polje, daleko. Trava puna rose. Tužno stoje vrbe iznad vode mutne, Hladni vetri mrse zelene im kose. Na zapadu negde polumrtav bleska Ugašenog dana zadnji bledi plamen.

POZNANSTVO Kada je poznah, nebo beše mutno, Vrti su mreli s bolnim nestrpljenjem; Jesenje vode šumile zloslutno, I sve očajno žurilo za mrenjem.

TIŠINA Zaboravljen predeo u proplanku dugom, Obale pod teškom tišinom i travom. Tu večernje vode huje tihom tugom, A žalosne vrbe šume zaboravom.

Jablanovi samo visoko u zraku Šume, šume čudno, i drhću u svodu. Sam, kraj mirne vode, u noći, ja stojim Kô potonji čovek. Zemljom, prema meni, Leži moja senka.

Sluša pesmu gora kada jutro rudi, Agoniju vode u večeri neme, Nepomično stoji tamo gde sve bludi: Oblaci i vetri, talasi i vreme.

U mrak bela stada sa humova shode; Golubi iz polja beže ispred sene; Apijom se vrate legije što vode Kralje od istoka, i pljačku, i plene.

JADRANSKI SONETI PORED VODE Sa Boninova Put mesečev srebrn niz more se vidi, Leži beskonačan vrh zaspalih vala. Mir.

Sve kipi u meni, kô plima kad stiže: Kao sad da postah! Dokle zvezde brode Jedne bezimene noći, pored vode. KRAJ MORA Iz Boke Lav kameni jedan iz mletačkih dana Ozbiljan i mračan još na trgu sedi, Na obali mora.

Na pučini magla providna i laka, U vrućome žitu prepelica peva. Iz vode i kopna odisaše leto Mirisom i vatrom. Tesne staze behu Pune kosovaca.

Samo još u meni ti si i sad taka: U kosi ti isti cvetovi od maka. SLUŠANjE Iz Dubrovnika Kada padne veče povrh vode plave, I zasvetle Mlečni Puti iz daleka, Tada kao ptica iz svog gnezda meka, Sve od mahovine i od morske trave,

Nem, na izgubljenom valu, nasred vode, Prve senke noći dok rastu i brode... A s ostrva tužno zvoni, zvoni, zvoni...

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Oh, bože, ti koji si svemogući; ti koji si vaskrsnuo Lazara i koji si čak od vode načinio vino! Ti! Ti mi odreši jezik! Nećeš? E, hvala ti bar što si mi poslao pomoćnika!

— Eh, tamo gde ja mislim baš je zelenilo! A i vode su u boga divota! Šuma je, trava je, luftovi su! Ja i pomoćnik se pribrasmo.

Uđoše u mehanu s masnim dugačkim stolovima, čađavim zidovima i od muha upljuvanim sahatom. Na vratima koja vode u avliju stoji napisano obligatno „Srećna nova godina”, itd., i ispod toga „Italija! Sremčević 14 gro: od-raki”.

Dama s kučetom i zembilom turi mu nekake kapljice pod nos. Brzo ga povratiše i digoše na noge. On se prvo obrisa od vode kojom su ga polivali, pa onda zagrli sina, ali tako naglo kao da je se bojao da će mu pobeći! Dugo ga ne pusti.

Druga stoji u šljiviku, treća je pred stajom četvrta odbija pse, peta u kuhini, šesta u sobi kuda te vode — čitavi svatovi!

Al' šta je znao raditi? O koleri mu pogibe tolika čeljadija, da je posle Anoku držao kao malo vode na dlanu. Ne valja to maziti dete i popuštati mu, pa da je jedno u svetu. Ama nikako!

legnu njeni talasi po srcu, i umornu površinu dotiče samo još pismo od miloga, kao lastino krilo mirno ogledalo vode. Dan za danom, nedjelja za nedjeljom, pa i mjeseci klize neosjetno.

— Dodajte mi dobar kotao pun vode! — deraše se Ninko. Dodaše mu. On dohvati kotao oberučke. Oprije se nogama o vrbovu granu, a leđima o drugu, pa ga

— Vodu na vrata! Obarajte grede! — čuje se dreka sa svih strana. Čitav oblak od vode sasu se na zid gdje su vrata. Pop taman da skoči još preko praga, a Burmazović, koji je stajao sa strane i ne videći

On pade ničice i prsima ka zemlju, a ikonu diže više glave. Sasusmo čabar vode na njega i gredu i izvadismo ga ispod nje.

Popesku ne hte jesti. On poče opet Weber-ovo Aufforderung zum Tanze.10 Ja ustah i doneh čašu vode. Popijem pola čaše. — Ah, oprostite, ja nisam i za vas doneo. Ona uhvati moju do polovine punu čašu.

Taj dim me je i probudio. Ja, onako sanjiv, dohvatim čašu vode i saspem je na svećnik. Onda ustanem te otvorim i drugi prozor da dim iziđe.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

No, međutim, nije baš ni tako. Naprotiv. Ispred svake kuće ima jendek pun vode, koji se nikad ne prazni; jer taman da presuši, a ono po bečkerečkom Velikom kalendaru udari blagoslov iz neba, i

Donesu pred goste satljik vina i holbu vode, pa onaj meša vino s vodom, frtalj čaše vina a tri frtalja vode, pa malo pijucne a malo čita novine, pijucne opet pa

Donesu pred goste satljik vina i holbu vode, pa onaj meša vino s vodom, frtalj čaše vina a tri frtalja vode, pa malo pijucne a malo čita novine, pijucne opet pa opet čita dalje novine.

Dok pročita novine i popije tako satljik vina i holbu vode, prođe po dva sahata, a zatim se digne, plati i pokloni se kafedžiji i ovaj njemu, i iziđe iz kafane trezan k’o što je i

sa srebrnom pucadi, a na glavi novi čisti šeširići (u dece većih gazda svileni i čupavi), iz kojih još nisu pili vode na Tisi, ni jeli duda, niti se njima igrali »šorkape«.

Piju oba popa, a pijucka, bogami, i gost; zaboravio na stare filosofe pa pije bez vode vino. Poslušao je pop-Spiru koji reče: »Da je voda dobra, ne bi u njoj kreketale žabe, nego ljudi.

Biće svega dosta k’o vode. Nije dakle ni Jula bila »kamenita stena«. Onako jedra i zdrava, i ona je osećala, i njena krv je bujnije strujala u

da je s travuljinom počupala i svu mirođiju, tako da su sutradan iz komšiluka morali uzajmiti mirođiju za krastavce iz vode, bedeći onu Rakilinu derlad koja čini pustoš po svima komšijskim baštama.

A Jula joj kaže da je snivala strášno. — »A ti uzmi, ’râno malo vode pa popi, to pomaže; odma’ će te proći stra’«, veli joj máma i kaže joj nek’ se prekrsti i nek’ prekrsti jastuk.

I Jula je poslušala; popila je čašu vode, prekrstila jastuk, ali mu odmah okrenu drugu stranu, da bi i Šaca snivao nju kao ona njega.

— Verujem, verujem... bo’me pop Ćira vam i neće doći da se pofali... Molim vas za jednu čašu vode s bunara; sasvim sam promukla od uzbuđenja i potresa. — S drage volje! Izvol’te unutra — reče Pela i pođoše obe. — Juf!

— Baš vam fala! Lepa voda. Bože kad rekoše »vode«, pade mi na pamet, što kažu, opiju se ljudi pa se potučedu; e al’ kad je nekima suđeno, a oni se potučedu i brez vina

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Očistio se, oprao i sklonjen od ostalih, jede samo hleba. Pred njim ništa drugo do testijica vode. Pitate ga: — Zašto samo suva hleba?... Šta drugo ne jedeš?

Samo ni tu ne ostaje. Opet odjuri dalje — po maalama, kućama da što posluša, iscepa drva, donese vode... A uvek veseo, s pesmom, nabijenom šajkačom do očiju, bos, razgolićenih grudi... Bio je lep čovek.

A jednako su ga nudili pićem. On je odbijao. — Hoćeš vode?... — počeše oni silom. On naposletku pristade. Mehandžija mu donese u čašu vode ali pomešane s rakijom.

On je odbijao. — Hoćeš vode?... — počeše oni silom. On naposletku pristade. Mehandžija mu donese u čašu vode ali pomešane s rakijom. On je uze i poče s nepoverenjem da zagleda. — Voda, voda...

Uzalud bi mu njegovi opet dolazili, molili ga da ga vode kući, on bi ih nekako strašno, krvnički sve odbijao. — Bogorodica (a varoška crkva bila je po svećena Sv. Bogorodici).

i javi po komšiluku ostalim starim, viđenijim ženama a sluškinji naredi da u kujni naloži vatru, u velikom kotlu ugreje vode i sve ostalo spremi što je potrebno za kupanje mrtvaca, a ona osta u velikoj, gostinskoj sobi da je rasprema, namešta.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Njen muž Joca Parković bio je Ljubin prisan drug, zajedno su bili kalfe. Nego sad Ljuba neće da ga nikud vode dok on sam sebi ne nameni. Sutradan je nedelja. Ljuba čeka kod crkvenih vrata kad ženske izlaze.

Svojim licemernim načinom u prvi mah svakog je zadobiti znala i ne jednog je žednog preko vode prevela. No, ko se često s njom sastajao, taj je malo pomalo primetio lukavstvo iz njenih reči i iz crta njenoga lica.

Neopisana mržnja međ njima dvema; jedna Frenegonda, druga Brunhilda. Nikad se ne sastaju, a užasan rat među sobom vode I sve to ide preko glave muževa, Marka Rogozića i Jefte Ćirkovića. Dan sv. Nikole, prvi zimnji svetac.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

se glava na jednom visoko izvi i usred onog penušavog i burnog vrtloga, zadrža, zatrese i nepomično učvrsti na sred vode.

Afrika

Tada se seda Vuijevljeva kosa nakostreši od srdžbe i on larma k'o naljućena deca. Čitavi potopi vode slivaju se iz pumpi. Pred nama su neprestano mornari, koji rade ćutljivo i prilježno Bretonci, Korzikanci i Crnci.

Oko nas narodi i narodi delfina, koji se izbacuju iz vode, kratki, skoro beli. Gde god padne pogled vidi se po dvadeset, po trideset njih u isti mah, a naslućuju se hiljade, Jata

Preko keja se vidi drugo široko platno vode obasjano jedva mladim mesecom. Velike priče oko pitanja kad će se šalupa vraćati.

Od Dakara sam sasvim sâm u kabini, prostranoj, punoj ventilatora. Imam tuš morske vode preko puta i da nije pokreta koji ostaje slobodan i lak, dan bi prolazio kao u parnom kupatilu. Vuije mi se smeje.

Oko deset časova počinjemo ploviti sasvim blizu dugih blagih ostrva, odvojenih valjda samo trakama vode od glavnog kopna.

Mali plavi proplanci su do same vode, gusto zeleni žbunovi, i u zatišju uske kratke plaže, mnogo žuće i mnogo blistavije od zlata (kad stavljam reč: zlato,

S druge strane broda skupljaju se piroge oštrih vrhova visoko iznad vode, upravljane od atletskih mladića, potpuno nagih, koji skaču u vodu za novcem bačenim sa broda.

Kažu mi da je pristanište kao i celo afričko more puno ajkula, o čemu crnci ni ne vode računa. Uveče sumrak lagano i čarobno pada na obale Sijera Leone dok ih brod napušta.

Zamoreni ostaju za nama. Samo jedan par, pod prvim ogledalom vode, uporno, čini se „zadihano“ prati nas. Čas zaostaje, malaksao, da se opet upregne, i bude u jednoj liniji sa nama.

Čas zaostaje, malaksao, da se opet upregne, i bude u jednoj liniji sa nama. Divno precizno prosecanje vode, kao da su torpedi a ne ribe. Posle pola sata, odjednom skreću u stranu i nestaju na širini.

Nigde pene, ni nabora; reklo bi se da je površina vode pokrivena nepreglednim atlasom. Obale i plaže Tabua pojaviše se žute kao zlato između zelenila rastinja i blede

Milioni zapaljenih mušica penju se plamenim stubom u visine. Kad se probijemo do laguna, široke vode osvetljene mesečinom, velika barka koja treba da nas preveze nalazi se na drugoj obali.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

“ Za trenut, zaista, sve se bilo umirilo i stajalo kao ukopano. Iza njega, varoš, utvrđenja, bedemi, rovovi puni vode, i žaba, crkveni tornjevi, topovi, sve se bilo kao skamenilo.

Engelshofen je izgledao stariji, nego jutros, deset godina. Pri izlasku iz kola, prvi put su morali da ga vode i podupiru pod pazuhom. Bio je gologlav i disao je teško.

Derao se: „Temišvaru, ni selo, ni grade, većem jedan, ukraj vode, smrade.” II NESREĆA IH JE TOG PROLEĆA, U TEMIŠVARU, STIGLA NEOČEKIVANO...

Uistinu, Petar nikad nije posumnjao u svoju ženu. Kada je Varvara saznala da će Pavla da vode u Osek, da mu sude, a saznala i na koju kapiju će izići, i u koji sat, Petar je odmah pristao da iziđu do prvog

„Petre! Ajde! Ajde! Vrime je! Triba ustati. Znaš da će Pavla da vode!“ Ona je govorila, kao što razmažena deca govore.

Njegova žena, na to, iziđe iz vode, a njen muž poče, u istoj vodi, da čuči i da pere noge. Soba u kojoj je prve klase lajtnant Petar Isakovič, sa ženom,

Garsuli je naredio da se Pavle zatvori tu. U memli, u strašnom smradu, dobio je svega neke nogare i slamaricu, i ćup vode, i hleb koji je mirisao na buđavinu. Imao je tronožac tek da može sesti, ali ni stola, ni sveće.

Taj forpost, na ruševinama jedne turske karaule, bio je opkoljen rovovima, punim vode, a u njemu je bilo mesta samo za jedan top, jednog oficira i dvadeset bombardera, koji su bili lotarinški naseljenici.

Žene su bile stale kao skamenjene, kad videše, kako čoveka lepog, snažnog, vode, kao da su mu noge i ruke polomljene. Mislile su da je mučen u zatvoru.

Iza te kuće bila je preostala jedna, kamenita, čatrnja, u kojoj više nije bilo vode, a koja je bila zazidana sad i služila Trifunu za teferidž u bašti.

konje, koji skaču kao neki ogromni skakavci, a pod đermom, žene, kako se ljuljaju ispod obramica, noseći kotlove pune vode. Trifun je imao oko za žene iz svog naroda i bio je čuven po tome u mladosti.

Izišao je iz vode na sto‑dvesta koraka, kod konja, i odveo na obalu, ne jednog, nego dva. Mumlao im je, i šaputao, i milovao ih je, kao

Teodosije - ŽITIJA

Ko da iskaže metanija i mnoge poklone kojima je umrtvljavao telo? Hleba i vode oskudno kušajući, mladosni iznuravaše cvet. Uz to je mrznuo od zime i zadovoljavao se samo hudom vlasenicom.

A sveti osveti i prosvetli prosvećenjem krštenja Hristova i kropljenjem svete vode cara i sve koji su tu bili. I tako za istom trpezom zajedno obedovavši sa carem i patrijarhom, odmoriše se.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Ima duhova u vodi, u zemlji, u drveću. Po prostranim i nedirnutim šumama i planinama su razne vile, koje vode interesantan život i često određuju ljudsku sudbinu. U oblacima su vetrogonje i zduhači.

U zadrugama živi u zajednici više potomaka koji vode poreklo od istog pretka. Udružuju se i saglasno biraju za starešinu jednog člana iz zadruge, koji se odlikuje moralnim

travni i zeleni pojas sa sporadičnim karstom i za goli, kršni, potpuno karsni južni pojas; osim toga u prvom bogatstvo vode, a u drugom oskudica i pijaće i tekuće vode.

i za goli, kršni, potpuno karsni južni pojas; osim toga u prvom bogatstvo vode, a u drugom oskudica i pijaće i tekuće vode. Severni pojas se odlikuje uglavnome srednjoevropskom klimom, a u južnom se osećaju uticaji mediteranske klime.

Ovo mišljenje je izražaj narodnog predanja, po kome svi članovi plemena Vasojevića vode poreklo od pretka Vase koji je, posle boja na Kosovu, zalutao u Lijevu Rijeku, u Crnoj Gori; Piperi bi vodili poreklo

Tri glavna puta koji iz Like vode prema Jadranskom moru, penju se na visinu od nekoliko stotina metara i prolaze kroz predele u kojima duva senjska bura,

sede, da ništa ne rade i ne misle, pušeći na dugačkom čibuku ili nargilama, sanjareći i slušajući žuborenje tekuće vode.

razumnih ljudi koji su se odlikovali okretnošću i veštinom i umeli da štite interese svoga plemena i da ga pametno vode. Ali su imali i silnih tipova, od svoje ćudi, koji opominju na neke Dinarce.

Po dvorovima („avlijama“) nikad nema drveta. Retke su i bašte sa povrćem. Mnogobrojne su vade i sve je u žuboru od vode (osobito podgorska sela). Ograde su od oblutaka. Skoro su svi odrasli po selima bili u pečalbi, ili su sada u pečalbi.

Iliju i za Pljačkavicu kod Vranja. Na istoku je niska kristalasta i gola planina Rujan, blagih strana, preko koje vode mnogi putevi u planinsku i šumovitu oblast Kozjačiju i u Gornju Pčinju, koja se prostire na istoku do Čupina brda i do

Njene su posledice zavist i mržnja, koji su često povod akciji u njihovu individualnom i kolektivnom životu. Bugari ne vode nimalo računa o nepravdi koju mogu naneti susedima; jedino ih može držati strah da njihovi interesi ne budu oštećeni.

Zahvaljujući putevima i železničkoj mreži koji od Zagreba vode u slovenačke krajeve, a naročito prema Jadranskom moru, ova je varoš došla u vezu sa primorskim srpsko-hrvatskim

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Mijau-vrnjau, užasno volim ribice, ali se još užasnije bojim vode! Probao sam svakako da koju ribu namamim da izađe na kopno, ali mi to nije pošlo za nogom.

— Ostanemo li u planini, može nas pojesti vuk. — Mi ćemo dalje niz brdo, prema rijeci. Već sam se zaželio žubora vode i klepeta kakvog mlina — reče mačak Tošo i uzdahnu jer se sjetio svog čiča-Triše.

Odlaze u goste u veliko vojvodstvo Miša proroka i tamo pod starom kruškom vode duge razgovore. Jednom godišnje na dan mačkova povratka, čiča Trišo i krčmar Vinko Šljivić sastaju se kod vodenice,

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

i krunu I sve u životu Žedne ti slike u mozgu I žar okca na vrhovima prstiju I svaku svaku stopu U tri kotla namćor vode U tri peći znamen vatre U tri jame bez imena i bez mleka Hladan ti dah do grla Do kamena pod levom sisom Do ptice

Nušić, Branislav - POKOJNIK

On upada usplahiren, osvrćući se za sobom kao da ga neko goni. Seda na stolicu i neponuđen): Ana, čašu vode! ANA: Molim! (Ode i malo zatim se vrati sa ča šom vode.) ANTA (ispija naiskap): Hvala! Gde je gospođa?

Seda na stolicu i neponuđen): Ana, čašu vode! ANA: Molim! (Ode i malo zatim se vrati sa ča šom vode.) ANTA (ispija naiskap): Hvala! Gde je gospođa? ANA: Ona se oblači. ANTA: Oblači?

ANTA (Ani, koja je dopratila Rinu): Ana, još jednu čašu vode! ANA (iziđe). ANTA: Nije, nije ništa! RINA: Ali vi ste tako uzbuđeni?

RINA: Dakle, ipak se desilo nešto, govorite zaboga! ANA (donosi čašu vode). RINA (Ani): Udaljite se! ANA (ode). RINA: Govorite, govorite, da nije ko teško bolestan?

ANTA: Hoću, ali kažem vam, samo pažljivo. Sedite, molim vas. RINA (sedne). ANTA (kad ona sedne): Čaša vode evo je ovde! RINA (nestrpljivo, uznemireno): Govorite, govorite!

I ona je morala da se vrati prvom mužu. RINA (uzbuđena, bleda): Gospodine, da li vas ja razumem? ANTA: Uzmite malo vode, uzmite, uzmite! RINA (pokoravajući se, nesvesno srkne vodu). ANTA: Sedite!

XII ANA, ANTA ANA (dolazi): Molim! ANTA: Ana, donesite čašu sveže vode. ANA: Molim! (Ode.) XIII RINA, SPASOJE, PREĐAŠNjI ANTA (Spasoju): Sedi, molim te, jer stvar moram da ti saopštim

) Šta je ovo? RINA: Vama je rđavo? ANTA (zvoni): Patite li od srca? ANA (ulazi). ANTA (Ani): Čašu vode! ANA (odlazi). LjUBOMIR (umoran i klonuo seda u fotelju): Ništa, ništa, bolje mi je, ništa.

LjUBOMIR (čita): „Mrtvi ustaju, mrtvi govore”. ANA (donela je čašu vode). LjUBOMIR (ispio je vodu). SPASOJE: Ne nalazim da je stvar tako interesantna da bi joj novine morale toliku pažnju

Gospođe, gospodo, važno saopštenje. Pati li ko od vas od srca? (Odleti zadnjim vratima, Sofiji.) Pet čaša vode! Stvar je, gospodo, prijatna, prijatna, ali moram iz obazrivosti početi izdaleka...

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

U mlakom majskom vazduhu činilo se da njihovi glasovi dolaze iz vode. Na samoj obali reke dečaci su pucali topovima od blata, a dečja izletnička grupa pentrala se po drveću tražeći jaja

Objasnio je da je to signal Eskima. - Sada će iz vode početi da iskaču foke! Podigao je ruke uvis i frknuo još jednom. - Pazite šta vam kažem!

Atamanovi obluci bi pet-šest puta dodirnuli površinu vode pre nego što bi potonuli i to je izazivalo penušavo potcikivanje u Rašidi.

sve pre nego na profesora matematike, tako da se za njim redovno vukao čitav oblak curetaka i mirisa jeftine kolonjske vode. Nisam mogao da ga smislim, iako nijedna iz razreda nije bila moja interesna sfera, niti bilo čija od nas, uostalom.

Mogao bih slobodno da skačem u vodu, plivam ili se pečem na suncu kraj lene, smeđozelenkaste vode iz koje mi se činilo da izbija miris riba i mulja.

Pojma nemaš kako izvesni gadovi vode računa o svakoj crkavici! - opet sam video kako u meni raste mamin lik, kako joj se preko zenica, pa preko čitavog

Nisam hteo da misle daje Rašida to, iako je u krajnjoj liniji svejedno! Rašida je kosimice sekla Tisu, a iz vode su joj virili samo čuperci kose. Plaža je bila umotana u slojeve toplote.

Pa ipak, svet ispod kože reke bio je nešto izvanredno: slojevi smeđozelene vode kroz koju prolazi sunce, neka ribica, neki list a preko svega toga tišina gusta i čulna, skoro opipljiva.

Moje usne bile su na njenom vratu, na obrazima i svuda. Bili su to poljupci u kojima je bilo više vode, svetlosti i sunca nego bilo čega drugog. Sada sam siguran da ću ih pamtiti uvek!

Nekolicina njih je uradila to isto, ali je Melanija još bila pod vodom. - Tamo, levo! - reče neko kad se na površini vode pojavi čuperak kose, a zatim ju je nekoliko ruku uhvatilo i izvuklo na skelu.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Zabeležio sve stanice koje na taj drum vode u Galiciju. Putuju vrlo lagano i vrlo dugo. Jedared već naiđu i na taj put, i po tom poznatom putu upute se Košici.

Ali ne zna kako će, više vode nego zemlje, pa sve se mora na čamcu voziti. U početku za suvozemnog čoveka ne baš najprijatnija zabava.

Uzrujani purgeri to ne primećuju. — Vidite, tako ja i s kafom; mogu vode nasuti, mogu i mastilom pomešati posle ponoći, pa neće niko primetiti. Zato ja više volem ovo neg’ „noblbal”.

I tu je u toj molbi bilo nekog formaliteta. Tri od frajla ispod ruke vode se, i dođu, kao tri gracije, u deputaciju. Tome Šamika više protivstati ne može. Onda Šamika upravlja kotiljonom.

alhohola (ruma ili konjaka) kiselog soka (limuna, pomorandže), aromatičnog začina (čaj, cimet), šećera i toplog vina ili vode purgerbal — bal za građane, zanatlije, ćifte purgerija — građani, varošani (najčešće: trgovci i zanatlije) purđer,

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Ovde, nad njim, graktale su vrane, dole, pod njim, svetlucale su široke tame i svetlosti vode. Vezani za stare vrbe i stubove u blatu, čamci su se crneli izdaleka, kraj vatre.

i izgladneli, tako žurnim korakom da su se, opkoljeni srebrom okićenim oficirima, činili kao hajka gladnih pasa, koje vode, pritegnute na lancu, u lov.

u bratovljevom domu, velikom zdanju od drvenih greda, ispunjenih nabijenom zemljom, na obali Zemuna, pred kojom su iz vode stršile lađe, šarene, ofarbane, kao neki drveni labudovi, sa previjenim gušama i širokim trbuhom.

Oslobodio je one što behu okovani; naredio je da pijane guraju, glavačke, u burad vode, ma se zadavili; procenio je, zacenio, prepolovio i zakinuo odštete koje su imale da se plate, a sa ženama i starcima

Sa jedne strane vidik je bio pun vode i mokrih ostrva, nad kojima su beleli se minareti i bedemi Beograda, u bledoplavom nebu.

I gospodarila je u kući i na poljima koja su te godine, već i u dolji, kraj vode, počeli orati, pa i kod stada, nad slugama i pastirima, nad celim naseljem. Mrzeli su je i strašili je se. Njenog osmeha.

u svetlosti nad vodom, među konjima pobesnelim od straha, nije mogao da viče, jer su mu grkljan i usta bili puni peska i vode.

Sam samcit, on je imao da dobije tu ženu bez ikakve veze ma sa kim. Istrljan rakijom, spasen od vode i mulja, činjaše mu se da lebdi nad požarom u toj širokoj, zemljanoj peći.

tišini i polumraku, gospoža Dafina bila se približila uz rešetku prozora, pod kojim je neprekidno prolazio šum vode, što je oticala.

Ona je bila tu, blizu. U kući sve leglo. Zaspalo. Ništa se nije više čulo, sem vetra i laveža pasa. I neprekidan šum vode što je oticala. Podiže ruku i velika se crna senka načini na zidu. Hteo je tiho da je pozove, da je namami, u postelju.

u potpunoj tami, belinu peći i zastrtog prozora, zatim crni oblik velikog sanduka njenih haljina i ču neprekidni šum vode, pod kućom. Shvati ono što se desilo, stisnuvši svoja kolena i zarivši ruke u zamršenu kosu.

No i to poslepodne prođe, u velikoj žutoj kući, punoj brašna kao kakva vodenica, tako ravnomerno, praćeno šumom vode što je proticala, da je gospoži Dafini došlo da viče, samo da bi prekinula svojim glasom tišinu, koja je, u mirisu i

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

kada se kopanjem bunara dođe do vode, tada „treba viknuti ženu koja još nema dece, a želi ih, da pije prvu vodu“.¹³ U nekim receptima za plodnost naglašava

²² Za plodnost se koristi I ritualno kupanje. U Homolju se nerotkinjama savetuje: „Neka rano ujutru zaite vode s bare ili reke, gde se napio žuti bik, metnu u nju kopitnjak, po tri zrna od gloga i od šipka, pa je zagreju i okupaju

Kada svatovi prelaze preko vode, onda poneka mlada iz Levča i Temnića „metne pod pojas, kradom da je neko ne vidi, onoliko prsta za koliko godina želi

U magijskim postupcima kojima se olakšava porođaj važnu ulogu igra element vode i njegova simbolika. To nije neobično s obzirom da je voda praizvor života, simbol plodnosti, ali i lakoće.

(Ne sme se zaboraviti da se pri ritualnom prosipanju vode kaže: „Neka ide čisto i bistro kao voda.“) Rasprostranjeno je verovanje da žena, čim oseti da će uskoro roditi, treba da

Žena koja donese babine sipa malo vode porodilji u nedra i u desni opanak, da joj ne bi presušilo mleko. Smisao babina jeste u tome da se na magijski način

Kad žena rodi slabo, bolešljivo dete, pa se uplaši da će umreti, ona mu onda prelije preko glave unakrst nekoliko kapi vode osvećene na Bogojavljenje.¹⁰⁵ Čim se dete rodi, običaj je da prvo padne na golu zemlju.

Sa srpom ću da te isečem, sa oganj ću da te izgorim, sa vodu ću da te udavim, pa ću te raspratim po bistre vode i zelene trave!“ Ovo se ponovi tri puta.

od jaja, te neki iz predostrožnosti, veli Vuk, „mrve jajine ljuske da se ne bi vještice u njima mogle voziti preko vode“.

⁷ U Crnoj Gori, žena koja nema mleka, valja da „uzajmi vode u devet Stana i u devet Marija, pa neka za devet jutara našte srce pije vode prijed ishoda sunčanoga“.

žena koja nema mleka, valja da „uzajmi vode u devet Stana i u devet Marija, pa neka za devet jutara našte srce pije vode prijed ishoda sunčanoga“.⁸ Porodilje koje bi htele da imaju više mleka piju vodu u kojoj se nalaze razne trave.

Tešić o tome piše: „Tri žene koje prve dođu u babine novorođenčetu treba da stave svoje priloge na bucu (džban) punu vode, odakle pošto sve tu malo postoji, porodilja treba da pojede i popije od svega po malo — da bi njene dojke imale u

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

njegovim krovom nađe spasa; i najveći od carske gospode da blago primi roba, da mu sama gospođa carica umornom doda vode; da, dokle hajka za njim napolju hara, rob mirno prospava noći na dvoru cara.

Ako oganj plaha kiša omete, znači, nebo ga gleda bez ljutnje, jer je nekada spasao dete iz nabujale vode mutne. O OLTARU U oltar da ne ulaze žene Ni trudne, ni nerotkinje, ni udove, ni neudate.

polomljene, nisu nikada za saputnika imali jedino mrava, koji nikada nisu bili nasamo ni sa jednim morem ogromnim ni vode, ni nade, ni očajanja, koji ne poznaju vasionu ni na njenom prizemnom spratu, koji nisu nijednog celog dana živeli od

PRAGA Tražim pomilovanje za bezazlene, za njine začuđenosti nedogledne, za ljude večno maloletne, za utopiste, za preko vode prevedene žedne, za preko blaga prevedene čiste, za onoga što snove vazdan dene, za tihe, za setne, za one sasvim

carici ne ushita da se kamenom na grešnicu baci, neka zažmure straže i dželati, neka puste da osuđena beži kuda je vode koraci, neka niko ne trči da je vrati.

pred sobom nose transparente snova i mašte, u čijem krvotoku samo pesme šume, za one čija srca plode mirisi i žubori vode, čija su naručja puna samo oblaka, koje kao ptice nad zemljom prave gnezda i vodeno cveće lepote rode.

vlastelom da lovi, da se krene još za rose i hlada dokle nisu utve zlatokrile na jezeru skrivenom u ariše mesečinu sa vode razagnale, dok se sove nisu od dana skrile, a na sunce izašle kamenjarke, dok zemlja ko dete okupano diše, dok ne

O BOŽJEM SUDU Da okrivljenom koji rekne kako je nevin, a nema za to svedoka, bude po običaju otaca dano iz ključale vode, ispred hrama, da železo vadi usijano, pa da s njime u rukama ode do oltara.

nevin, bog će mu biti na pomoći, te će komad železa usijana, ljućeg od žara, osim svih ljudi, moći izvaditi iz ključale vode i odneti do časnih dveri, a da mu ruke ostanu bez rana i na licu se nijedna crta ne pomeri. O PRAŠTANjU Ja nisam bog.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

kazaljki proživljavane su najveće tragedije sedamnaestogodišnjaka, prema kojima je brodolom neke krstarice — bura u čaši vode. Čekanje bez ikakve nade. Ispod njih su kockari ugovarali partiju pokera u sve što poseduju.

Ali četrnaestogodišnjaci rastu kao iz vode i svi štede na njihovoj eleganciji. Važno je da su čisti i da im nije hladno.

I mogu vam reći da nema strašnije i očajnije bitke od one koju decenijama vode mali sivi provincijalci, izlizanih rukava, sa svojim suparnicama sa filma.

) prevesti moju priču žednu preko vode, možda ću se proslaviti tamo, iza crte, možda će i meni jednoga dana krasti brisače s auta koji ima registraciju 75,

<< Ko bi se to danas trkao sa jednim vozom samo zbog vas? I ko bi vam to, sem kelnera, doneo čašu vode? I ko bi to, sem mene, samo za vas pisao ovu priču o đubretu i moru?

— način na koji je skakala u more sličan letu pljosnatog kamena kada se odbija od površine vode; njen prvi izlazak na Terasu u pratnji majke, i ono leto kada je prvi put došla u baštu »Jadrana«...

— reče mlada žena sa dosadom i ode na svojim dugim bakarnim nogama u senku zida ka gustijerni. Napila se vode iz limene šonje vezane zarđalim lancem. Voda je bila mlaka i slankasta. Nije gasila žeđ. – Kakve su freske?

Lavirint kaldrmisanih sokaka pleo se među belim minaretima sasvim nalik okamenjenim mlazevima vode. Negde su, grmeći, odlazili ekspresni vozovi, a njihovi zvižduci dopirahu čak do Sinanovog zida poput daleke jeke.

Žirafa, žuti medved, mačka, Pinokio: iz kupatila se čuje šum vode iz tuša kako dobuje po mladoj zategnutoj koži. Dok čeka, Bel Ami prevrće knjige rasute po belim plahtama.

i učtiv — sasvim drugačiji od onog koji se svakog jutra penjao uz klizave stepenice gimnazije, koračajući kao konj koga vode na klanicu.

– Posle... — reče žena i povuče ruku. – Imate lep stan! — kazao je razgledajući slike na zidu Slušao je dobovanje vode kroz poluodškrinuta vrata kupatila. Pregledao je ploče i stavio na gramofon »Crying time» Reja Čarlsa.

Najlepše je voziti rolšue kroz plitke lokve vode po kojoj se razlila nafta. Na suncu, u takvim lokvama se ponekad pojavljuje benzinska duga.

Matavulj, Simo - USKOK

Ja sam im ove godine polažajnik. Sutra idu ženske. Hajd sad umij se. Ja ću ti posuti! Eno vode pred vratima. Janko obučen i u dimlijama izađe i opra se.

“ odazva se djetinji glas: — Ja sam, tvoj đak Milun! Janko se nasmija i otvori. Dijete unese rukomiju i vrč vode, pa, pošto to položi na sto, unese čizme. — A kako si znao da sam ja već ustao? — pita ga Janko.

Iza jezera nazriješe Skadar. Nad njim se naslagala, jedno za drugim, golema brda, kao kakve ispolinske ljestve koje vode u vječito plavetnilo! Ravnica je ispresijecana pritocima jezerskim. Tvrdi Žabljak namrštio se na glavici.

Svakome iza glave bješe torba s brašnjenicom i mješčić vode. Nijedan ne izvadi iza pojasa kuburu i jatagan, te ako se kome htjelo da se okrene na bok, nije mogao.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MLADOŽENjA: Pa izvolte. PROVODADžIJA: Ajde de! Samo prepravi dobra vina i dosta kisele vode. MLADOŽENjA: Nemajte brige. (Odlazi.) PROVODADžIJA (sam): I ti ćeš se usrećiti!

Ljudi u braku ne vode obično knjige i protokole, a trgovac, koji ne drži točne knjige svrh primanja i izdavanja, najlakše bankrotira.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Pražića, Milarića, Crnkovića, Čalenića, Bore Ćosića, Cvitana; međutim, glavnu reč u tumačenju ovog književnog roda vode vaspitači; na ovom području oni su se od početka osećali najslobodnije, polažući na dečju književnost neku vrstu

Istorija čovečanstva je istorija ratova što ih vode odrasli. U Ilijadi se dete pojavljuje da bi kriknulo pred strašnim izgledom svoga oca, ratnika Hektora. Tzv.

možda zbijen muslimanski zaselak ušušuren u zelenilo, možda tijesan, sjenovit klanac, pun promaje i hučanja nevidljive vode, ili će ga, pak, domaćinski pozdraviti obična gola ledina s par dokone konjčadi koja iznenađeno bulje u pridošlicu:

grip-džip, dugačak — Mačak, štipnu—pipnu, zucnu -kucnu, kaza - smaza, kralju — pralju, doba - groba, princeza — reza, vode — ode, zbrci — brci, dremao— spremao, đipio —zgipio, straže — kaže, telefonira — slonira, stvorila — gorila, slutili —

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Na Rakošu, ako bog da, podelićemo s Madžarima kolače. ŠERBULIĆ: Živio! LEPRŠIĆ: Svaki Srbin neka se napije vode iz česme ’ajdučke, neka uzme sablju Miloša Obilića i topuz Kraljevića Marka, pak će opet nastati carstvo dušanovo.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Mesto njih na čelu naroda stoje i prvu reč vode građani, trgovci i zanatlije, koji su došli sa Balkana sa izvesnim znanjima, organizacijama i kapitalom, i koji su brzo

Oni su predstavnici modernijih i naprednijih shvatanja i reforama. Za svetovnu kulturu i modernu prosvetu oni vode borbe sa crkvenom jerarhijom, koja nije mogla da iziđe iz srednjovekovnih tradicija i balkanskih kaluđerskih

On priča živo, živopisno i zanimljivo, i njegovo živopisno pisanje podseća na intimne razgovore koje vode stari i dobri prijatelji.

reći od popularisanja prirodnih nauka, ostao je od njega jedan manji spis: Fizičeskoe sočinenіe o izsišeniю i razdѣlenію vode u vozduhъ i izяsnenіe razlivanія vode izъ vozduha na zemlю (Lajpcig, 1787).

ostao je od njega jedan manji spis: Fizičeskoe sočinenіe o izsišeniю i razdѣlenію vode u vozduhъ i izяsnenіe razlivanія vode izъ vozduha na zemlю (Lajpcig, 1787).

On je za oba jezika: Slavenski, serbski jezik — dva su puta! K jednoj celi vode nas. On razlikuje »vnešnje« i »vnutrenje« bogatstvo jezika.

Navikao je da gladuje kad piše; svoju dramu Obilić pisao je za osam dana na Lovćenu, i dnevno pije po deset oka vode. Njegove ideje mutne su, zamršene, čudnjačke.

Naročito u Ugarskoj, u okviru srpske crkveno-školske autonomije, omladinci vode živu borbu protiv crkvene jerarhije.

broj prerađenih, mahom šaljivih igara: Milo za drago, 1870; Mila, Ni brigeša, 1872; Tera opoziciju i Pola vina pola vode. I te prerade, mahom sa nemačkog, sem Milo za drago i Ni brigeša, izišle su u Zborniku pozorišnih dela.

Milićević, Vuk - Bespuće

vrata koja se otvaraju i zatvaraju sa treskom; momci što žurno prolaze, njišući na poslužavnicima šolje i čaše vode; u viku naručivanja i prazno udaranje kugla na bilijaru, miješa se vatreno i glasno raspravljanje penzionaraca o narodnim

Ulice su bile blatne i kaljave. Svijet je pažljivo prelazio s jedne strane na drugu, obilazeći lokve vode i gomile blata koje se zgrtalo; žene pokazivale donje suknje, uprskane blatom.

Oblaci se razmicali i cijepali. Pomaljalo se oprano, čisto plavetnilo neba; sunce odsijevalo u lokvicama vode; osjećalo se nešto bezazleno, s mnogo dobrog, djetinjeg osmjeha.

Vidio se komad sivkastog neba. Granje je grozničavo drhtalo. Kroz okvir od prozora curio je mali mlaz vode u sobu. — Da 'oće skoro da prestane, — kaza ona tiho o pljusku, misleći na nešto deseto.

sa ispucanim deblom i gledao kroz granje u bjeličasto plavo nebo; od Une udarao lak vjetar i donosio oštar i jak miris vode i burkanje valova; negdje u daljini sijao se jedan srp vode; odnekud iz polja dolazili odlomci jedne snažne pjesme koju

nebo; od Une udarao lak vjetar i donosio oštar i jak miris vode i burkanje valova; negdje u daljini sijao se jedan srp vode; odnekud iz polja dolazili odlomci jedne snažne pjesme koju su pjevali čvrsti i oštri glasovi žetelaca, pjesme grube i

potičući rad sve življe svojim oštrim, reskim glasom, ne dajući ljudima da dahnu, da se odmore, da se napiju ugrijane vode, ne videći u njima ljude nego radnike koji moraju da ga slušaju i da mu se pokoravaju, ako hoće da zasluže koju krvavu

u toj kiši nešto prljavo i jadno, u tim tankim i uskim mlazovima koji se kvase i gube u nemirnim lokvama žute, blatnjave vode koja zalijeva kaljave drumove; bilo je u tome svemu mnogo jedne bijedne nemoći, nečega bez snage i bez volje; kiša je

mu da ne gleda i vidi, da nema ničega za čim treba da se teži, ni ciljeva koji treba da se traže, ni puteva koji njime vode.

On slušaše nepomično njezine riječi koje je gutao i sa sobom nosio mirni šum vode, mehanično se hvatao za džep, pušio i bacao u vodu ostatke cigareta za koje se otimahu ribe, ostavljajući krugove na

Pa kad kiše stadoše, ispod sivog neba ostade sam oštar i suh vjetar, koji zamrznu vode i ocrveni uši i noseve dečurliji koja deraše brukvicama potkovane opanke na smrznutim barama, veseleći se blizoj zimi

pogledom kaluđerica; kad je smjela da osjeti prirodu, slobodu i mladost da luta sama obalom Une i da udiše šum vode i da se odmara u sjeni lisnatog grmlja.

Sremac, Stevan - PROZA

Na licu im čitaš ponos, a oko usta, koja su već sad puna vode od divnih slika koje im već unapred stvara pomoću mašte njihova oblapornost, vidiš neku kanibalsku proždrljivost.

Još je rano. Deca se po školskom dvorištu jure. Neki seli pa doručkuju proju s belim smokom, drugi se tuku, treći vode sina Micka bakalina na bunar da opere nos: tukao se, pa je u boju bio slabija strana i nosom platio ratne troškove.

Radičević, Branko - PESME

ovde bila I vodice zaitila, Dođe momče crna oka Na konjicu laka skoka, Pozdravi me, zborit ode: „Dajde, sele, malo vode!

1843, 6. dek. SRETAN PASTIR Blago mi na viru Sretnome pastiru, Amo staze vode, Mome amo ode, Pa tu bele platno — Ostalo im zlatno!

“ Neka pljuska, neka vode, Neka groma i vetrine, Gora ima krasne zgode, Ima stene i pećine, Tu ću, mila, da se skrijem, Pa oluji da se

Tu otrti teški znoj sa čela, Latiti se bele pogačice, Prismočiti kake pečenice, Povratiti srce gladno, trudno, Vode ladne napojiti žudno; Vodu piješ, a vrelo žubori, A nad tobom lipa mirisava, A slavuji svud poju po gori, A kraj

žedan, te pođem pešice Da potražim u gori vodice, Nađem jedno vreoce studeno, Stenjem, cvećem divno okićeno, Tu se vode ponapijem dobro, Te pogledim okoline, pobro, Al' stajau stene ponosite, Lipe grane raširile vite, Nigde nikog,

eto tice druge, Jedna — druga — baš čitavo jato, Ali jato, brate, umiljato, Sve slavuji sa Drine i Save, Sa Neretve vode i Morave, I sa Krke, Lima i Cetinje, I sa mora, one vode sinje, Doleteše, odma popadaše, Na javore drva posedaše,

brate, umiljato, Sve slavuji sa Drine i Save, Sa Neretve vode i Morave, I sa Krke, Lima i Cetinje, I sa mora, one vode sinje, Doleteše, odma popadaše, Na javore drva posedaše, Zapevaše srpsku carevinu, Srpsku slavu, srpsku

zamiriše, Da vam srce za kućom uzdiše, Napred, braćo, eto vam šenice, Na put vama divne brašnenice, Eto vrela, eto vode divne, Da umorno srdašce vam živne, Čujte slavlje, čujte pesme one, Kad vi srce u nedrima tone, Da vam srce smesta

Beograde, moj beli labude, Al' se jadan mene vidiš tude, A kraj tebe do dve vode ladne Čine mi se kô da plaču jadne, Ne prskaju t' ponosne zidine Kao otpre od velje miline, Već se eto mimo tebe

— Druge sada vas čekaju muke, Druge ruke drugi otrov prave Za vas, braćo, tamo preko Save, — Pa se otrov preko vode krade Da otruje vas ev'ovde mlade, A moj Srpčić ko bez glave trče, Pa se sladi i njegaka srče, On ga srče, a vata

“ Ovo reče, ka izvoru ode, Lice umi, I natoči vode: „Sada idem, majka mene čeka, No, junače, ti si iz daleka, Jera misliš, kâ što reče amo, Da ovdena žive zverke

Glasnik ode: „Bog to jedan znade, A ja samo da njega nestade. Sinoć junak kâ i uvek ode Da uhodi Turke ukraj vode, Odmah zatim Turci udariše, I začas nas ljuto nagrdiše.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Taj dobrodušni sijedi starčić — čarobnjak koji živuje u vrbiku ponad vode, uvijek budan — spreman je u svako doba da sasluša svačiju muku.

dokrajčenim danom pogasio se i otplovio u tamu i taj posljednji kutak negdašnjeg djedovog svijeta, odnijele ga sutonske vode, kao da je plutajuća mlin-laća sa rijeke Une koji nikad i nije stajao na čvrstoj zemlji.

možda zbijen muslimanski zaselak ušuškan u zelenilo, možda tijesan, sjenovit klanac, pun promaje i hučanja nevidljive vode, ili će ga, pak, domaćinski pozdraviti obična gola ledina s par dokone konjčadi koja iznenađeno bulje u pridošlicu:

Zaista, te iste večeri, na pojilu, stric Nidžo, opsjednut svečanom tišinom i sjetnim bljeskom večernje vode, zausti da zapjeva, ali tek što ispotiha otegnu „Ma-ri-ja . . .“ — kad se naprečac presiječe i zaćuta.

— Ti se, Nidžo, pritrpi, sjedi gdje si tu si, a ovamo štokakvi: noge poda se, štap u drage šake pa raspali kuda ga oči vode. Ehej, s glave skinuto, ispod repa izvađeno, nit mu staro kašlje, nit nejako plače. I ja bih tako znao.

Što su me preskakali s rakijskom čašom, to me nimalo nije žalostilo. Pored mene je bila bukara puna vode, pa sam ja sam sebe obilato častio, zalijevajući se po njedrima, sve dok se nisam naduo kao žabac.

Nijesam, bome, nego si ti i mene navukao u ovaj pekmez, pa čučim uza zid od ranog jutra, nijesam se ni ladne vode napio. — Udri, Jovašu, božiju ti kuvaricu!

Grmečlije se više boje vode nego bunkera. U vjetrovitoj noći, trećeg dana puta, pobježe iz Perajičine čete skoro čitava jedna desetina s

i rovova, tu se tek razmahuje bitka, gora i strašnija, čini se, nego dojučerašnji srijemskn front s druge strane vode.

Ona je uzmicala stopu po stopu, zabrinuto sjedila na ivice vode, povlačila se i opet se vraćala, ali je jezero nemilosrdno napredovalo.

Pa ti tu, kraj mora, moju kukavnu bakicu spaponjaju drugovi, s njom u lađu, pa ljulj-tamo, ljulj-vamo, prevezu preko vode i sjave u jedan tor u nekakvoj fabrici. — Kakvoj fabrici? Da to neće biti u Africi, bako, u El Šatu?

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Ponadaj se u ono što se zna kada se sedi pod čempresom, tri koraka od vode. Hajde, smiri se. Nekad i čista košulja može da uteši. HASANAGINICA: Ne treba meni uteha; meni treba da razumem!

(Jusuf izlazi) Vidiš da ne vredi, pa ne vredi. Vide samo ono što pliva na vrhu vode. (Vraća se Jusuf sa kolevkom) HASANAGINICA: Evo moje molitve, sija u kolevci...

Teleća čorba! Greje trbuh, smiruje živce, pripitomljava! Pristaviti dva litra ladne vode, staviti vezu zeleni, paradajz, jednu baburu, glavicu crnog luka, malo soli i bibera.

BEG PINTOROVIĆ: Ako počnemo tako da razgovaramo, ne vidim na čemu ćemo završiti. Za sedam godina prođe mnogo vode. Hasanagi ne moš da se vratiš, to ti je valjda poznato. I šta sad? Uzima te čovek koga si sama želela!

To treba da ceniš! HASANAGINICA: Kako baš ništa, ama baš ništa ne razumeš? Pa sam kažeš da prođe mnogo vode za sedam godina... Ja sada imam dete... U Imotski... Šta ja da radim u Imotskom? Koga ja imam u Imotskom?

Za svilu znaš da je iz Mletaka? Mnogo lep rad. A i materijal je prvoklasan. HASANAGINICA: Pa me čeka kraj neke vode u dženetu. u bradi mu se cvet zamrsio. Oko glave obvio belu čalmu, a ogrtačem se plavetnim ogrnuo...

samo drveće, osećam u sebi drugi razum, druge moći, ništa me ne steže, dišem punim plućima, slobodno letim preko vode, sijam, ko da sam s mesečinom u braku! Sve se oslobodilo, sve se preobrazilo, u mraku!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Čaršijom se čuje žuborenje vode što teče olukom, a na ćepencima dremaju momci i drugi besposličari. I usred ove blagote, tišine i nekog poludremeža

Onda bi nabrao cveća za Todu, doneo joj vode i seo bi na prag od njene sobe, čekajući da ga ona pozove, te da je polije, pomogne pri oblačenju i češljanju.

I da bi sve to izgledalo kao ozbiljan ručak, ti mi u čašicu daješ vode mesto rakije. I tek onda donosiš jela, ali najviše pšenice s orasima i šećerom.

Šta više, prvo bi naše dvorište počistila, pa onda vaše; prvo bi nama izvadila iz bunara vode i donela, pa onda vama. Za Božić, Uskrs po čitave dane ostajala bi ti kod nas pomažući materi. A tvoja mati kao i pre.

Strah od ove gluve samoće, mrtve tišine i ovog tihog žuborenja i belaskanja vode spram mesečine. Sedoh. Drhtao sam kao prut. Odjednom čuh laki šušanj. Znao sam da si to ti.

A petli pevahu, hladovina bivaše jača i žubor, belaskanje vode spram meseca odmicaše i gubljaše se polako. Ispratih te.

majku, kako pogurena ide po bašti i bere razne trave, pa sve to sa uskršnjim jajem i srebrnom paricom meće u čanak vode pod bokor ružâ. Sutra je Đurđev-dan! Veče.

Kako koja dođe, izvadi vode iz bunara, umije se, polije bose noge, zatim brišući lice „boščom“ seda u hlad i ćereta sa ostalima.

Kad se sve iskupiše, dođoše njih nekoliko u sobu, kod mene, te probudiše mater. Jedna donese vode, druga joj namesti šamiju, treća je poli i ubrisa peškirom. Zatim je izvedoše tamo među njih i posadiše u sredu.

Sa zajapurenim licem i kô krv rujnim ustima dođe ona i do mene, zasta — pa onda golom do lakata, belom ručicom zgrabi vode i poprska me. — Na! Evo i tebe! U tom njenom razdraganom uskliku beše toliko prkosa i ljubavi, da mi duša polete.

— Eto, na! — govoraše on nekome. — Pogle, brate moj: cele godine suša, ni kapke vode da padne... Gle, kako je uvelo, grehota čoveka i da pogleda... Eto, od deset korena ako jedan prihvati.

otpoče da mu se tuži na zle godine, rđava vremena, opštinu, vodeničare i na sve što mu smetaše, te ne mogaše da dobije vode. Stojan ga slušaše, klimaše glavom u povlad, pušaše odgovarajući mu oretko i kratko.

Kostić, Laza - PESME

Poslani se vraća sluga, za njim vode jednog slepca, stade dreka Filišćana: „Ubijte ga, jednog štenca!” Jedan oca, drugi sina, svaki druga žali svesna, što

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

PRED MARKA 251 KLINČORBA 252 NIJESAM BAŠ IZ SARAJEVA 253 GLAVOM O KAMEN DA MU SE OSVETI 254 GRADILI VODENICU, A VODE NIJE 255 PRIPRAVLjALI RAŽANj ZA ZECA 256 DJEVOJKA I KNEZ JOVO 257 I VRIJEDI! 258 KAD SE HARČI NEK SE HARČI!

Kad se mrak počne približivati, stanu oni jednako govoriti da treba đegod blizu vode zanoćiti, i sami se uplaše, jer su zaišli u neke opake planine; dođu jednome malom jezeru, tu reku noćiti; nalože

jezera, i dogovore se da dalje ne putuju, nego tu kod jezera da prenoće, „jer, — vele, — može biti ako dalje odemo, da vode ne nađemo đe bi mogli zanoćiti“, — pa tako tu i ostanu. Nalože vatru veliku, večeraju i spreme se da legnu spavati.

Blizu njega stoji jedna maštrava ukrašena dragijem kamenjem. Čoek bi htio da vode pije, ama ne može da dohvati. Kad carević sve to vidi, on se većma začudi, pa se trgne malo natrag, a ovaj čoek

Ovaj uđe unutra kod njega, onda mu onaj čoek reče: — Daj učini jedan sevap, te mi daj jednu maštravu vode da popijem, i znaj zacijelo da ćeš od mene za to dobiti na dar jošt jedan život.

Carević se promisli: „Šta ima bolje nego da dobijem dva života“, pa uzme maštravu, i da mu punu vode, te ovaj popije. Onda ga carev sin pita: — Kako se ti zoveš, boga ti, po imenu?

Ovaj odgovori: — Ja se zovem Baš-Čelik. Carević pođe ka vratima a ovaj ga stane moliti: — Daj mi i drugu maštravu vode, pa ću ti pokloniti i drugi život.

Kad carević to čuje, povrati se natrag, uzme maštravu pa natoči vode i uspe mu na glavu. Kako mu voda pospe glavu, u onaj mah prsnuše alke oko vrata, i sve gvožđe koje je Baš-Čelika

svoga mrtva šura gledati i zaključe da mu život povrate, pa onda zapitaju najbrža tri zmaja koji može najbrže s Jordana vode donijeti. Jedan veli: — Ja mogu za po sahata! Drugi veli: — Ja mogu za jedan četvrt sahata!

Ovaj raširi silu vatrenu i donese zaista za devet trenutaka vode s Jordana. Carevi uzmu vodu, pospu vodom po onijem ranama, kud je carević rasječen bio, kad pospu, rane se sastave, i

starosti živeći, usni jednu noć, da ima negde u svetu nekakav grad, i u tome gradu da ima jedan studenac, pa da mu je vode iz onoga studenca da se okupa i umije, da bi se pomladio i da bi opet čuo i video.

kako mu je otac usnio da ima negde u nekakvom gradu studenac, i da bi se pomladio, i da bi opet čuo n video, da mu je vode iz njega da se okupa i umije; i kako je imao dva brata, i kako su obadvojica jedan za drugim otišli morem da traže onaj

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

LjUBA (smeje se): Što devojke vode Muškarce pod ruku? STANIJA: Jest, zato. Bog se mora rasrditi na taj svet. LjUBA: A kad se momak i devojka zagrli?

LjUBA (smeje se) A kako je Bog uredio? STANIJA: Da devojki metnu kod kuće privez na glavu. LjUBA: Pa da je vode kao slepicu. STANIJA: Ako je vode, ne vodi je tuđin, nego dever. LjUBA: I da se svakome poklanja do zemlje.

STANIJA: Da devojki metnu kod kuće privez na glavu. LjUBA: Pa da je vode kao slepicu. STANIJA: Ako je vode, ne vodi je tuđin, nego dever. LjUBA: I da se svakome poklanja do zemlje. STANIJA: Ka mlada nevesta.

Ali sad da vidim gdi su oni i šta se s magarcem učinilo. (Otide.) POZORIJE 4. MARKO I MILOŠ (vode magarca) MARKO: Kupite magarca, kupite magarca! Kukavac Jaša, sad valjada čuvstvuje šta je magareći znoj.

Lalić, Ivan V. - PISMO

razmrežava oči I koren vida širi se i menja da novim putem nova slika kroči — Na nekoj zvezdi more se rascveta, u čaši vode zaiskri tišina, Svaka je prošlost stalno započeta, A more, to je najlepša gorčina.

umanjen u model, Ko insekt krhak, u razmeri tačnoj, O metamorfozi zbori mnogoznačnoj: Brod se boji mačke, prašine i vode. (12. VII 1989) MLADA ŽENA SA VIOLOM Dіdn't I dance wіth you once іn Brabant?

Samo da unuci u njihovoj senci Krvare zbog istog, nedohvatnog ploda. Zato tu se Sizif sa Tantalom grli Ispod vode, meni svete, kojom pluta Pena od trajekta koji kopnu hrli, Narančina kora, mrla od mazuta...

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Tako mogu da se bez razloga dernjam i slušam kako mi se glas kliza preko vode. Bude mi nekako lakše, shvatate? — I gde to uopšte danas čovek ima prilike da se izviče? Nigde.

U međuvremenu Sava je nadošla, pa se opet, kao, povukla tako da mi je u „Čamcu“ ostalo najmanje pola metra vode. Kad sam otišla da izbacim vodu, imam šta i da vidim — unutra jedna cakanica, zmijica, belouškica! Pliva ženska!

Pazite sad — soba: strava i užas! Napuklo ogledalo i stari umivaonik, bokal vode, čaša za ostavljanje veštačkih zuba, izlizan tepih i krevet sa žutim mesinganim kuglama! Apartman!

Da stvar bude što maksimalnija, graničari mu još dodaju u trku i flašijanović mineralne vode za osveženje, a komandir, kao fol, aplaudira, a u stvari prebrojava ekipu: zna čovek, prijavljeno dvadeset i sedam

Zatim objasnite ljudima koliko puta treba da se maze nedeljno — i sve obrazovanije porodice počinju da vode duplo seksualno knjigovodstvo.

Petog dana uplovismo u filozofske vode. Matori raspreda nenapisani traktat o vrednostima života: — U redu, lepo je biti vitak i, onako, kao malo poguren —

okretom kroz kupatilo u kojem neka beštija upravo prebojava pažljivo onu moju bedu od šminke i praznih flašica kolonjske vode.

Uplaši se Čovek da će biti pronađen, pa dolije malo vode. To isto učini i Sule sa Ade tako da TADžIKSADVINSOVHOZTREST poče stvarno brzo da gubi na kvalitetu.

šta se trkeljiše, a onda je, posle kraćeg knjavanja u klupi, izašao za katedru, poslavši pre toga moju razrednu po bokal vode. I još je kazao: — Ovo će duže potrajati, da znate: nemoj neko da mi zbriše!

Vi vrlo dobro znate, dame i gospodo, da deca američkih milionera prodaju novine u osmoj godini, a vode samostalne poslove u petnaestoj! Pa, valjda milioneri imaju više love od vas, mamlazi jedni činovnički pod platom!

plaže: ostali su bez njih jer nisu mogli da ih ponesu tamo sa sobom; sada se neko drugi traži po plaži, i bode ispod vode, i ganja oko panja i sve, jer šta im sada vrede sve pratnje i sve telohranitelji, motociklisti ispred automobila,

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Oblacima dvama-trima bacaju se brda, venci. Čokešina čohom vije i varniči večerima iznad vode Žeravije. TRONOŠA U kamenu krilo ptice, krnje Slovo, reljef ruke i vreteno bez preslice.

Šaren čardak - blaga senka. Zašto Pava, a ne Lenka? Sija li to - o Gospode! zlatan čador iza vode ili lebdi, u čudima, stara kuća kraj Budima?

“ Iznad crkvišta plamte oblaci: tako kao da žale ikone. Umiru pčele - tuže prosjaci. Ne čuju vode svoje izvore.

O staklo srca gruni, Sveta harfo, uz blesak Duha, s vode i visine, u oblik sklopi bèzobličja carstvo! Po haos-polju kvasac goni testo, što bukće, kipi, kula urnebesno.

UTORAK І Iz vode blesne nebesko ostrvce, rezervat žara, dirljiv uzdah vatre. Kad jednom plane moćno palidrvce, tajanstven dah će

Iz vode blesne nebesko ostrvce, no slika tvari nečitko je pismo, inventar zbrke, raskola jedinstvo. drhturiš, zrako, te mi

drhturiš, zrako, te mi greješ trnce u praški zrenja, kad se pitam: Šta li toliko teži da se gorko žali? Iz vode blesne nebesko ostrvce.

U žarkom sklopu suši mu se pavit, te žedan kud bi: gvozdom li, kroz pažit? Pod suncem sleđen, usred vode žednik, u gvozden-ljusci nestrpljenjem žuti a mrtvi svetle brežjem razasuti. Ni Petkov cyced niti Sredin ženik.

a mi smo Cveti, Jerusalim grad! Tek merno trojstvo - mikron, inč i jard u blesku sažme pakao u had. Vrh suve vode zrak je žedan smuk. Bombarder, lovac, svirep letač - skot! Aždahin plamen sklupča se u zvuk što naftu loče.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Najpre postanem homeopat; to je lako: u jednoj oki vode razmutim pô drama nišadora. Na, sad pij, pritom čuvaj se svakog jela; posti, posti, dokle bolesnik od gladi ne otegne

uvijem ga u ćebe, dokle znoj skroz ne proteče, pa onda puf s njime u vodu; pritom mora bolesnik najmanje pedeset čaša vode na dan da spusti. MITA: Ao, kuku! Toliko čaša vina moglo bi i podneti, ali vode...

MITA: Ao, kuku! Toliko čaša vina moglo bi i podneti, ali vode... ALEKSA: Kad me i odatle proteraju, postanem učitelj slavenske gramatike. MITA: Eto ti ga sad opet.

ALEKSA: A da odete jošt u Madrid, da vidite galije, da vidite more, šta bi onda rekli! JELICA: Mora sila vode biti? ALEKSA: Vsjačeski. Baš kad sam ja tamo bio, zapali se slučajno; te vatre, i tog požara! To je za udivlenije.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Udari Mjesec u gromki smijeh. „Pogledaj vuka šta luda radi, hoće iz vode mjesec da vadi, ja se ogledah u modar vir, a Vujo misli: Ono je sir!

“ Okrenu Mjesec lice od vode, a glupi vujo izbulji oči i arlauknu: „Sirac mi ode“ pa brže-bolje u vodu skoči. Grabljivca tako okupa vir, ne stiže

Četa dječaka, brzih ko čigra, tu se na pijesku kraj vode igra, provode život lijep. Pod vrbom starom, za dana vruća, sa psećom braćom planduje Žuća i vrti čupav rep.

voli da brodi morima svijeta po modroj vodi, vrti se, juri, nemirna čigra, na grivi vala u pjeni igra, uz pljusak vode skače visoko, veseli bistro mornarsko oko. Kad padne veče, krenu se braća, Svaki se domu — pečurki vraća.

Do zore bar na našem stolu da bude dar.“ Krenuše braća, sve brda ječe; „O, hoja-hoja, veseli zeče!“ Pod zemljom vode Rudara puti gdje alem-kamen u tami ćuti, milion ljeta on tamo snije, milion ljeta voda ga mije.

“ Idu preko svijeta bijela, dođoše do jednog vrela, kad kraj vode čudan gost neku staru glođe kost. „Pobratime zubati, odakle nam ideš ti?

Umače Toša, zadihan, ljut, sakri se dedi pod širok skut. U isto vreme evo i Žuće, šulja se kao zverka, kraj vode vreba, uporno keba jazavca, kuma Žderka. Vazdan ga traži veseli drug, ište mu neki prastari dug.

Starom se mlinu temelji tresu, napolju vode divovi boj, čupaju bukve, njima se jure. Ima ih, bogme, neviđen broj. Zaspao deda, malko i hrče, dok plamen šaru

“ A Toša kaže: „Zloslutan znamen, postala voda studeni kamen!“ dedica veli: „Zima je, rode, već kovač Sever okiva vode!

Usput na svadbi, zbog čudna gosta, društvo od smeha popada s mosta; jedva iz vode izišli živi. — Tome su krčmar i krava krivi! — Prebiše zato, od gneva zlog, krčmaru leđa, a kravi rog.

Piše ti Šarov, poznanik Žućin, sa Japre, hladne vode. Dok ovo nižem, veruj mi, druže, prolivam suze vruće, hoću da pričam potanko, redom, kako nam nesta Žuće.

A Toša ipak: „Osećam opet, miriše riba! Hajdmo na potok, druge nam nema, ribica možda na pesku drema.“ Do vode sišli drugari verni, kad li na pesku bojište krasno, repova ribljih lepeze sjajne. „Rođeni Žućo, stigosmo kasno!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Oči uživaju u sve tamnijoj boji šume prekoputa, grudi u disanju vazduha osveženog mirisom bilja i vode. Valjda bih jedino voleo da ptice ćute: ali ni toga nisam svestan. Vraćam se istim putem skoro kroz mrak.

“ — Doći ću, sigurno ću doći. Mislite li da će me dečko probuditi pre pet? — Hoće. On će vam sad odneti i sveže vode. — Onda bih ja sad pošao na jednu kratku šetnju kroz noć. Doviđenja. — Doviđenja. Prijatna šetnja.

Gledam u apsolutnu tamninu vode. Ostajem tako deset ili petnaest minuta, kada čujem jasan šum vesala po jezeru; zatim čujem i glasove, nekoliko muških

— Evo me, gospodine! — Nemam vode. — O izvinite, gospodine, ja sam sasvim zaboravio. Evo, trčim. Pet minuta docnije lomnjava po stepenicama i deran

Zatim ostade samo plavilo vode, neba, i irealnost obala. Onaj što tera lađicu nije se još nijedanput okrenuo, tako da mogu zamisliti, ako mi je milo,

Odjednom se sjajno rastopljeno srebro prosu po dalekoj vodi; i to tamo gde sam mislio da vode i nema već da je obala, duboko.

je nekada za mene značilo: prijatno žuborenje kratkih talasa oko čamca; sada je i za moje uvo, i za celo biće: odgovor vode vazdušnim strujama između neba i vode. Između neba i vode postoji vazduh i on teži po vodi, nabira je.

kratkih talasa oko čamca; sada je i za moje uvo, i za celo biće: odgovor vode vazdušnim strujama između neba i vode. Između neba i vode postoji vazduh i on teži po vodi, nabira je.

Između neba i vode postoji vazduh i on teži po vodi, nabira je. On sisa vlagu iz vode, kroz vlagu projektuje mesec, duguljasto izdužen.

Između neba i vode postoji vazduh i on teži po vodi, nabira je. On sisa vlagu iz vode, kroz vlagu projektuje mesec, duguljasto izdužen.

Od tog planetskog survavanja voda igra; razliveno srebro. U neposrednoj mojoj blizini akvatično bilje diže se iz vode. Svojim dugim lišćem ono diše vazduh nad vodom i svojim stabljikama vodu. Ribe proplivavaju kroz stabljike.

Slušam lagani šumor ovoga bilja i glasna dovikivanja ptica u visinama. Čuje se šum vazduha i vode, a iz daljine dopire lavež. Pored svega toga, nazivam opet, po navici, to noćnim ćutanjem i tišinom.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

„Prihvatite luč slobode Usred ove ropske tame; A stariji nek vas vode Gde ginuti vala za me: Knjiga, to je luča tvoja, Srbadijo, nado moja!

RODOLjUB Ja sam putnik sa Vardara, Gde je Srpstvo bez slobode; Al' sam čuo tužan žubor I Miljacke, bistre vode. Video sam reke obe, Moj Srbine, sužnji robe!

liju milioni — Vama koji protiv ropstva Podižete steg slobode; Što slavite rad i ljubav, Koji opštoj sreći vode. Srećan praznik svima vama, Mučenici sa svih strana, Srećan praznik, tužna braćo, Od Adrije do Balkana.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Mogu li skupiti reke rajske da optočim narod svoj oklopom vode večne? Zalud me carem zovu kad mi velike moći nisu date!

po korak uz stepene dima: lebde tu glave i crkvice ko cveće bez struka, a dole samo sneg, sneg, sneg i preko vode, te osim mog traga s brda na breg drugi se tragovi ne vide.

Jedno popodne videsmo svog boga kako silazi da se kupa s nama, mi izlazimo iz vode na sprude da se ne češemo o njega koji je nekad bio strašan sada trom pruža nam ruke i pita glasom smernim da li

Najzad, i on zaželi da vidi Murata nevernog i sjajnog, pušta da ga pred njegov čador vode i zadivljeno gleda tog azijskog pastira mišica dvostrukih i kože ko pečena zemlja: tu se prepoznaju dva junaka i

I na tom mestu u polutami žbuna, po zvuku zvonkom, nađoh izvor vode koja se razliva po zemlji, i tek pošto se ukrstila sa ljudskim putem, postaje potok.

prozirni, kao što je rečeno, da bi se video Onaj iza nas, koji hodi dok hodimo i sedi dok ležimo, i nudi nas obiljem vode sa svog dlana. Jesi li nevidljivom sličan? Srodan bićima što se vide samo u duhu?

Bolja je od nas molitva sama zato se vidi podizanje zemlje i vazduha i vode i svih metala. Vidim vaznesenje: ono počinje svakog jutra i ne boji se pada.

ovom času kad je plemenu potrebno višnje znanje silazi orao s gorskog dvora bolestan i mrk oči ne odvaja od zvezda vode ga dva mladića o čija se ramena oslanja neki vide u njemu božansku ribu koja izlazi na suvo drugima se priviđa u

tamo se puši kosovska rana i tu smo začeli novo pleme koje reče onome odozgo dosta tih ideala koji van ovoga sveta vode daj nam zemaljske hrane putovanja Renesansu eh da me nije prozro!

ni greh ni pohlepa ni drugarske veze Orloviću pričaj gde mi vojno pade gde su dveri Samodreže crkve ustaj uzmi vode večne i traži one kosturnice tebi će se odazvati u vinu neka dođu s prstenjem i azdijom i nek se penju do dvanaest

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

PRVI ČIN Prostrani hol, iz kojega stepenice vode na gornji sprat. Težak kožni nameštaj. Upadljiva je velika, u zlatnom ramu, slika pokojnog Mate Todorovića, koja visi o

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Pri svakom ovom pucnju, od kojeg zemlja trepti, padaju mrtvi i ranjeni... I celu ovu masu zdravih i snažnih ljudi vode na gubilište. Evo, baš onaj mali pešak sa zabačenom šajkačom, pognuo se grešnik i ide možda da pogine.

Granate padoše ispred rova, neposredno pozadi, negde u reku, i mlaz vode izbi kao vodoskok, a četvrta udari posred rova, odakle polete neki krupan predmet, kao ruka ili noga.

Gledajući sa ove visine, ćuvici štrče prema horizontu kao vrhovi talasa uzburkane vode. Planine su bile neme... Ponegde se samo vidi naš pešak kako izbija na čistinu, i kreće se slobodno kao da korača po

I tako, svi smo toga dana bili ljuti. Sretamo ranjenike koji pričaju da se kod Šapca vode očajne borbe, da ima mnogo mrtvih i ranjenih...

Sunce pripeklo, znoj kipti sa ljudi i stoke. Kad prolazimo kroza selo, ljudi ne mogu da se napiju vode. Bilo je to nekad kad su seljaci iznosili vino i vodu. Ali mnogo je vojske prošlo, pa je i ponestalo.

Neki se već dižu i neodlučno prilaze topovima. Onda se odmiču, kao da nekoga traže. Evo... jednoga vode, nešto razgovaraju... Dvojica dohvatiše lafet!... Okreću top! Da li je moguće... Kosa nam se diže na glavi.

— Ali ja, podnaredniče, reko tek onako... — Ajd marš!... Što ti ne dođe na pamet da padne među nas čabar vode. Kada Trailo pomenu vodu, svi osetismo žeđ, ali strahovitu žeđ.

Toplota osvaja, u zemunicama usparina, i Trailo priča kako sa jednog izvora do njegove kuće šiklja mlaz vode iz lule, debeo kao ruka.

Vojnici otvorili usta i slušaju, pa užagrenim očima gledaju mišicu Trailovu, kao da će iz nje sad poteći mlaz vode... Našu želju prekide nova komanda, te vojnici iskočiše kod topova.

A usta nam se zalepila od žeđi. Povremeno smo gađali celo poslepodne. Rajko je ječao i tek bi prevalio preko usta: „Vode.“ Mi smo ćutali.

Trailo veli, ako se vrati živ kući, nigde neće krenuti bez čuturice pune vode. Sunce jedva zađe za neka drveta i nišandžija Milovan odmerava regletom koliko je još daleko od horizonta.

— Da smo u našim krajevima, ono bi već davno zašlo za planine i već bi se napili vode. A ovo neka prokleta zemlja! — veli Milovan.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

sa Stojanom u svojoj sobici i posle kraćeg vremena javi se, kao rezultat pregovora, velika čaša, puna bistre hladne vode na rapavoj, prljavoj i suvoj ruci famulusovoj; u drugoj držaše među prstima parče šećera, i to sve s velikom pažnjom

No Ljubica ne sanja prijatne snove. Tužno je oborila glavu nad rekom, pa slušajući žubor i šapat bistre vode, čini joj se da sa tim zloslutim žuborom otiču i njeni majmiliji snovi mladosti, njeni najdraži ideali ...

Roditelji im, puka sirotinja, žure se na rad, nadničenje, a oni po ceo dan oko vode, oko Morave hraniteljke, jer ona ih je i hranila i pojila, drugog čega nisu imali; ona ih je i negovala, kao dobra

— Gospoja, prekide joj misli jedan mališan: ovaj pio vode jutros, pa... je l’ da ne sme uzeti navoru? — Ne sme... odgovara ona mehanički, više ponavljajući detinje reči, ne

Save... Ljubica se strese, preblede i dohvati se rukom za vrata. Opa je i zaboravila da starešine vode oštra računa o vladanju državnih službenika... »Gle, pa šta će sad biti ?... da otpuste, na svagda...

Lice sve krvavo, kose razbarušene, počupane, vise čitavi bičevi iščupani iz korena. — Stojane, daj mi vode da se operem, prošapta ona, videvši Stojana kako je gleda nemarno.

»Šta imam da se plašim ili veselim, mislio je ranije. Ja moram da radim, a oni gore moraju da vode nadzor nad nama. Kad ne radim, zna se šta me čeka, pa ma ko bio gore. Ta mlađi smo, pa se mora slušati !«...

pogleda i začudi se otkud on sad u svojoj sobi, sedi na stolici ispod kreveta, sav mokar, kao da je tek iz vode izišao, a Ljubica sedi prema njemu za stolom, gde je odmah po ručku prešla sa Vlajkom, sedi sama, gleda nekud u daljinu

Stojan se začudi kad ga ugleda ovakva. — Što si taki, jadniče ojađeni ?!... Gle, kâ da je sad iz vode izvađen. Pa ti si slab, bratiću!... Čekaj, sad ću ja tebe namiriti.

čistu sobu, gde na sredini stajaše sto, pokriven belim kao sneg zastiračem ; na njemu poslužavnik sa slatkim i čaša vode, bistre kao kristal. — Ho, brate, kako se čovek oduči od svega! Eto, ovo sam ti voleo svako jutro ovako...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ 39. Oj višnjo, višnjice, Digni gore grane! Ispod tebe vile Divno kolo vode. Pred njima Radiša Bičem rosu trese; Do dve vile vodi, A trećoj besedi: “Pođ’ za mene, vilo!

plakati, Većma plakati, tebe žaliti, Kad tvoje druge na vodu pođu, A lepe Ruže na vodi nema, Ni lepe Ruže, ni vode ladne. 64. Tekla voda, vojno le! tekelija. — Kad je tekla, vojno le! kud se dela? — Popili je, vojno le!

Đe Jovanu ljubi vode u čase dobre. Vod’ je, vodi, mladi Jovo, sretnja ti bila! U nju su ti svaka dobra, koja s’ mogu nać’: U nju ti je

“ — “Lako ćeš mi majci ugoveti: Docne legni, a rano ustani; Dvor pometi, i vode donesi, I očešljaj svoju rusu kosu.“ 83.

Majka Maru kroz tri gore zvala, Mara joj se kroz devet odziva. “Jesi l’, Maro, platno “Nisam, majko, ni do vode došla. Jovo mi je vodu zamutio, Kun’ ga, majko, i ja ću ga kleti.“ Majka kune: “Voda ga odnela!

“ 113. Smilj Smiljana pokraj vode brala, Nabrala je nedra i rukave, Izvila je tri zelena venca: Jednoga je sebi ostavila, Drugi svojoj drugarici

115. Tužna jadna, da sam voda ladna! Ja bi znala, gdi bi izvirala: Ukraj Save, ukraj vode ladne, Kud prolaze žitarice lađe; Da ja vidim moje milo drago, Cvati li mu ruža na kormanu, Vene li mu karanfil u

Ako b’ te dragom trgala, Dragi je od men’ daleko: Preko tri gore zelene, Preko tri vode studene. 123. Savo vodo, pozdravi mi dragog, Nek’ ne kosi trave pokraj Save — Pokosit će moje kose plave!

Savo vodo, pozdravi mi dragog, Da ne pije vode iz te Save — Popit će mi moje oči plave! 124. Karavan ide preko Romanije, Za karavanom Simo Sarajlija, A za njime

“ Tuđin junak na Boga pogleda, Prevede je preko crne gore Bez govora, bez nasmjejanja. Dovede je na hladjenac vode. Stade junak trudan počivati, A djevojka lice umivati.

Drumom idu tri delije, I među se vode zbore Koji b’ čemu najvolio; Najstariji govorio: “Ja b, paun’ma najvolio“.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Sigurno živite ko da ste stalno na izletu! GINA: Nije baš uvek! SOFIJA: Ja celog leta ne bih izlazila iz vode! Molim vas, hoćete li da mi obrišete leđa, ne mogu da dohvatim! Stalno bih plivala!

(Otrči prema reci. Jelisaveta se ljutito vraća unutra.) GINA (Blagoju): Dok stojiš dokon, mogo bi da mi napumpaš vode za ispiranje... Blagoje, čuješ ti mene? SIMKA: Stoji ko oduzet! GINA: Blagoje!

Iz mašinke! SIMKA: Koga? BLAGOJE: Ko? GINA: Ja nemam snage ni da pitam! DARA: Ima li u ovoj kući čaša vode? SIMKA: Ko je u koga pucao? TOMANIJA: Ubili su okružnog načelnika! BLAGOJE: Domazeta? SIMKA: Onu rđu?

Ne razumiješ. Stolica se ne pravi sàdvije noge! SIMKA: Gino! Dajte vode! Raskopčajte ženu! TOMANIJA: Prskaj po obrazima! SIMKA: Gino! Gino! TOMANIJA: Ne vredi da zoveš, obeznanila se!

VASILIJE: Gde da se izgubim? MILUN: Ne zanima me! Slobodan si da ideš kuda oćeš! Idi kud te oči vode i noge nose! Dok još imadeš nogu i očiju! I nemo da te sutra ovde zateknem!

JELISAVETA: Ja sam u Tri sestre igrala Kuligina, Mašinog muža. VASILIJE: Kod Šekspira duvaju bure i vode se borbe, krv se sliva s točka na točak, brekću mašinerije koje rade na krv, škripe i okreću se svi zupčanici i

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Drveće puno pupova i zvezda mesto mene živi. Sve što sam ja reko šaputaće vam meko dalje noći. One vas vode u moje osmehe i grehe, za mnom daleko. NOVA SERENATA Draga, tenorista više nema. Na mesecu ne drema Don Huan više.

More, i ja ostajem tužan ipak svake zore. I ostavlja me zagledanog u bezdane vode. NA ULICI Kad svetiljke sinu i ulice pođu u visinu, u tami stojim ja. Na svemu što prođe moj osmeh zasija.

Samo u snu, ko Mesec bleda i tako ko on nevesela, po svetu bludi. Gondola jedna ćutke je skrije u bezdane vode Venecije, samu, umornu, razočaranu, na karnevalu.

Putnici, porodica moje babe Jule, kažu, prema svojim čituljama, da vode poreklo od Jelice, sestre Todora od Stalaća. Ona je bila udata za Jovana Putnika, čiji je sin, Gavrilo, bio general u

pratio u banju, Mehadiju, trčkao bi iz vagona, po vodu, pred planinskim tunelima, samo da bi nam doneo čašu hladne vode, sa izvora. Bilo je nečeg španskog u preteranoj učtivosti tog čoveka. Moj otac je, dok je bio, na školama, mnogo čitao.

Velike merdevine, kao ogromni komarci kraj vode, čekaju nad morem. U njima po jedan ribar nedeljama gleda u vodu da javi dolazak tunine.

Lusia Rajces (iz Lemberga) tolika je lepotica, da se svet skuplja da je gleda kad iz vode izlazi, kao Anadiomenu. Muža su joj bili ubili u Sibiru.

Onog što je imao običaj da pita za medalje. Meni se onda čini da sam pogrešno mislio da se borbe vode između Austrije i revolucije, između Imperije i moje nacije. Borbe se, večne, čini mi se, vode između Dobra i Zla.

Borbe se, večne, čini mi se, vode između Dobra i Zla. U svakom slučaju, kad sam stigao u Zagreb, i izneo sa stanice svoje koferče, moje su misli bile,

Sav šumi. Kiša, beskrajna kiša drhti nad njime, kao da je sav uvezan u tanane, mokre niti vode što obavija ceo svet. Drhti, ljulja se, odbleskuje. Gubi svoju tvrdoću i sav se pretvara u senke, što se ljuljaju u kiši.

Manja pozorišta „des Arts“, čudna su i smešna. Mnogo je vode proteklo Senom i Parižani su mnogo štošta videli, pa im je teško dati senzacije.

Mogu još koju reč – o skulpturi. Opet da podelim. O onima koji prave: Pravdu, generale, Klio itd., da ne pišem. Zasad vode dva Rusa, ruska Jevreja: Zatkin i Lipšic. Oni su jedini koji izbijaju iz banalnosti Pariza. Zatkin ima svoju teoriju.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Hranio se zeljem i šumskim korenjem. Nedaleko od njegove peštere, u jednoj guduri, beše izvor bistre vode. Na taj bi izvor svako jutro silazio s krčagom po uskoj putanji koju je sebi prokrčio, i, pošto se napio vode, nalio bi

Na taj bi izvor svako jutro silazio s krčagom po uskoj putanji koju je sebi prokrčio, i, pošto se napio vode, nalio bi i krčag i nosio ga u svoju pećinu da ima vode za ceo dan.

po uskoj putanji koju je sebi prokrčio, i, pošto se napio vode, nalio bi i krčag i nosio ga u svoju pećinu da ima vode za ceo dan.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

On me pogleda ćuteći, pa odmah skide pogled s mene i produži svoj posao. — Koja je ovo zemlja preko vode tamo što se vidi? — upitam, a sav treperim od nestrpljenja šta će odgovoriti.

za časak poremećena harmonija, nestade i tog malenog talasića što se uzdiže na mirnoj, nepokretnoj površini ustajale vode, i društvo zadovoljno, mirno produži i dale svoj slatki dremež.

Uh, kako se oseća zadah ustajale vode koja se ne miče! Davi, guši. Vetra daj da krene nepomičnu trulu masu! Nigde vetrića...

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Približismo se reci i čusmo žuborenje vode, ali te taj noćni žubor ni malo ne veseli, on ti uleva u dušu strah i setu...

začu se iz pomrčine. Na drugom slogu reč se prekide, k'o kad bi na nekog, iznenada, sručio punu vidricu hladne vode... Jedna je ruka već zalutala... — Kuku — kuku — ku!.... ne diraj se, đavo te odn'o!... šapuće druga. — Cmok!...

na kola sa belim konjima i voze se u veliku šumu koju zovu Topčider; tu Bora trči po parku i vuče svoja ručna kolica... vode ga k ribnjaku gde baca ribama kifle ... I odjednom nestade svega toga...

Prođe cela zima i nastupi proleće. Vode se razliše, i pred poluokruglim oknom visoke zvonare otvori se čitavo more. Trebalo je samo baciti pogled kroz okno,

Stankov je pogled čisto bludeo po glatkoj površini razlivene vode. Bog zna da li je on tada što mislio, ili je samo odmarao oči na toj sjajnoj, glatkoj kao ogledalo površini.

Uđem u drugu sobu i namestim uho na vrata što vode u kujnu... Moja žena priča i hvali se našim prijateljima kako nas obilaze i vole...

Gosti pođoše preko dvorišta i zatim zalupaše mnoge čizme uz stepenice, koje vode sobi bolesničkoj. Na vratima se pojavi jedno crveno, mlado, zajapureno lice, na kome ni neočekivana vest nije mogla

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

) IV JEVREM, SEKULIĆ JEVREM (za njim Sekulić): Evo, iz ove sobe. Eto, taj orman zatvara vrata koja vode u njegov stan. SEKULIĆ: Baš u njegovu sobu? JEVREM: Jest', tu mu je kancelarija. SEKULIĆ: Vrlo dobro, vrlo dobro!

SEKULIĆ: Treba osluhnuti. Kod njega se skupljaju sumnjivi tipovi, tice. Treba osluhnuti... Tu se svakojako vode razgovori protiv postojećeg stanja, protiv vlade, protiv načelnika, protiv mene; protiv vlade, protiv svega u ovoj

A znaš li ti: kako se mesi javno mnenje? Još ujutru rano, čim se probudim, pa dok se opasujem, a žena mi donese čašu vode sa parčetom šećera, i kaže mi šta je čula od prija-Mace kad je na bunaru zahitala vodu.

Tako se tu na sto skupi puno novosti i mi počinjemo da ih mesimo. Jedan doda soli, drugi biber, treći dolije malo vode, četvrti pospe još malo brašna da bude gušće, pa kad se rastanemo, a ono vidiš: raspršti se javno mnenje u sve sokake,

Na obema sobama prozori na zadnjim zidovima. Vrata koja vode iz jedne sobe u drugu širom su otvorena i više su napred.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

— Dad’ mi jednu rakiju — reče Sreta sedajući, — čašu sveže vode i sve novine od poslednjih dana. — Sag, sag! Odma’. Pobrzo, Tašula, za gospodina jedna taze voda!

— Užurbaše se obojica, i Tašula i ćir Đorđe. Ovaj sam uze poslužavnik s čašicom rakije i čašom vode i prinese Sretenu. — Izvol’te. Ama voda što je, gospodine!

— More — prekide ga Sreta — ni čašu vode nije dužan gedžo da mu da! — Ah, gospodin-učitelj, teb’ ti možem ovoj da kažem.

na priliku, posle daće, gde bi naposletku mogao čovek da okrivi vino, nego i na samoj česmi, pored čiste i bistre vode, pa se dohvate za kike i drže se kao, ako ste kadgod, ljubazni čitatelji, videli kad se ćurke sporečkaju, pa kad jedna

Moraju ljudi da pritrče i da interveniraju; izruče na njih po nekoliko testija vode dok ih razvade. Tako je strahovita mržnja kad se u načelne stvari još i lične umešaju.

— E-da li štogod, kumim te bogom, gospodine? A ovako se više ne more! — veli mu Maksim. — Dosta, k’i vode! — veli zadovoljno Sreta, — upis jednako traje! Propašće ka’ Žironda! I zaista!

Zato ga sad gledaju kao malo vode na dlanu i ćir Đorđe i Ljubica kojoj je on i kazao radi koga on tu žrtvu čini. Teče veselje, što rek’o naš pesnik, k’o

— Šta ti je, učo! Umiri se! — viču svi. — Učitelju, što praviš! — veli mu ohrabreni ćir Đorđe držeći čašu punu vode i nudeći Sreti da je popije i da umiri krv. — Šta je, šta piše u novinama!

Nek dođe koji god može, i nek ponese čkart katranice drvene! A biće mesa k’i drva i vina k’i vode; a sve džabe i bez jednog parića zaista! Ide sve kao namazano.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

U Đušinoj neko nije zavrnuo česmu Pa mali mlaz vode bespomoćno curi. Spavači, odasvud, hrču kroz otvorene prozore, A kuhinje su prazne, mlake, neme.

Grigorenko, mirnodopski general, Usamljen i visok kao pristanišni feral, Reče, 1965: „ Više od hleba i vode, „Meni, u Rusiji, nedostaje slobode!

Odlično, Švrćo! Odlično, rode! Život je proleće sa pčelom na cvetu. Dok ima sunca, kostiju i vode, Može se živeti na ovom svetu. FENEK Fenek je mala lisica.

golaća, Na dalek put je krenuo, ali Vreža, pripeta na obali, Ne dade mu u svet da ode: Osta, zauvek kraj hladne vode Beličast debeo, na rosnoj vreži Ka daljinama zalud da teži.

LUBENICE Sazrele su lubenice Pokraj vode Studenice. Spolja plave, iznutra zrele, Svaka ko burence, — slatke, medene; Sa donje strane žućkasto-bele,

— Ko čovek kad ga izda snaga, Ko čovek koji ćutke strada — Čami, zgrbljena — putnik s rancem Koji je zastao da pije vode... Uvezaše je teškim lancem, Prikovaše crnim katancem: Da je ne ukradu, il da ne ode...

SVANUĆE Svanjiva, svanjiva, svanjiva Iz dubodolina, sa njiva, Taj čas svetlosnog klijanja Ispod vode, odnekud, izranja, Ili ga, kroz otkose, Svici na prstima pronose. Iz večnosti svanjiva, A sadašnjost je hladna, sanjiva.

S glavom u magli. Još negde kaplje, iza kuće. Vlažno i tamno od iskoni, Vode se skupljaju u bezdanu. Uz Nemanjinu tramvaj skakuće. Iz šipke trola zvezde izgoni Koje, kako planu, tako nestanu.

ŽIVETI KRAJ DOBRE PIJACE Živeti kraj dobre pijace, I izvorske vode pijaće, Imati bar jednog prijatelja — To mi je želja.

KAKO UMIRE STOLEĆE U smiraj dana, kod Okučana, Videh kako zraka osunčana Blesnu u barici vode stojeće: U blesku tom zgasnu celo stoleće.

Svaki put kad iz iskoni drevne U kapljici vode zraka sevne Znaj, to u srcu prolaznosti slasne Po jedan vek bukne i zgasne.

— Malo ih se živih probilo do mora. A oni koji dođoše do vode što se plavi Ličili su na izgoreli grad koji se još ponegde puši.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Kolevka jegulje, njeno rađanje i prva migracija 17 VII. Metamorfoza larve u staklastu jeguljicu i ulazak u slatke vode 20 VIII. Metamorfoza staklaste jeguljice u žutu jegulju 22 IX. Metamorfoza žute jegulje u srebrnastu 25 H.

jegulje silaze iz slatkih voda u more, da se samo u moru rasplođavaju i da mlade jeguljice ulaze iz morske u slatke vode u kojima ostaju dok dovoljno ne porastu.

Do svoga putovanja u vode Feroerskih Ostrva 1904 g. Šmit nije naročito mislio o jegulji, koja za danske ribare ima mnogo manju važnost od haringe

Ono je bilo tako providno, da se u čašici vode, u koju je stavljeno nekoliko desetina takvih životinjica, nije ni jedna mogla videti.

Morem, plodi tu, na tome mestu u Mesinskom Zalivu, pa se odatle rastura i, došavši do morskih obala, ulazi u slatke vode gde produžuje svoj život.

ostane i po obliku i po veličini neizmenjena, onakva kakva je pošla iz pomenutog zaliva, pa da tako neizmenjena stigne u vode Feroerskih Ostrva.

Takvo je jedno plodište nađeno kod Sumatre, gde je Šmit zapazio ovo: sve slatke vode što utiču u Indiski Okean sa jedne strane ostrva pune su jegulja; naprotiv, u vodama što utiču u okean sa druge strane

sa druge strane ostrva, ma da je tu mnogo veći okeanski prostor, more ne dostiže dubinu veću od 200 metara, pa slatke vode na toj strani ne sadrže jegulja.

larvi sa plodišta ka morskim obalama; 3˚ usputna metamorfoza larvi u staklaste jeguljice; 4˚ dospevanje u slatke vode kontinenata i ostrva i život u ovima; 5˚ metamorfoza staklastih jeguljica u žute jegulje; 6˚ metamorfoza žute jegulje u

Zna se samo to da se mrestenje vrši na dubini koja iznosi najmanje 1000 metara, a verovatno i znatno više. Temperatura vode na tim mestima je 20˚ S.

Majušne larvice, odmah čim su izašle iz ikre, postupno i lagano se penju ka površini vode, rastući pri tome lagano. One, na primer, koje su duge 5—15 milimetara, hvataju se na dubini od 100—300 metara; veće

Iz njega se izleže mala, kao staklo providna larva, nešto malo lakša od vode, što čini da se ona odmah počinje lagano dizati ka površini vode.

Rakić, Milan - PESME

Podne. Ti bi vode. Ko će ti je dati? Tu kraj tvojih nogu žuboreći teče. Ali bič fijukne... Napred, nemoj stati, Dok ne padne najzad

priroda i njezina blaga, I sve veštine što čoveku gode, Kroz dušu našu prolaze, bez traga, Ko tamne senke preko mutne vode.

I ja vidim druge predele, i boje Druge, s puno sunca, s dve goleme vode, Gde šlepovi niski ukotvljeni stoje I brodovi puni u daljinu brode, Gde nad mirnom vodom, u večeri vrele, Bde starinske

Ništa me više sad ne bode, Sve gledam tuđim, mrtvim okom, I spavam, kao tihe vode U miru tamnom i dubokom... III I danas, da meni Gospod reče: ''Evo, Ja ti sada dajem silu i moć, stvori Svet novi i

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

mišce i brzinu nogah; strijeljanjem da se nadmašaju i sječenjem u opkladu plećah; da slušaju božju leturđiju i da vode kolo oko crkve — da viteštvom prsa nabrecaju. To je tamjan sveti junacima, to gvozdeni srca u momcima!

Svetac pravi mahne li topuzom, od udara zaigra mu zemlja kako prazna povrh vode tikva. Malo ljudstvo, što si zasl'jepilo?

očima koje strijeljaju, koje kamen mogu rastopiti, a kamoli slaboga čovjeka, rođenoga da se od njih topi; pred očima vode prebistrene, đe u dvije sveštene kapljice predjel širi vidiš božje sile no s planine u proljetnje jutro što ga vidiš nad

“ U to rikni niz pazar rijeka; ili bilo muško ili žensko, svak, da gazi, uzdigni haljine. Kad ni vode ni od vode traga, no svak digâ u pazar haljine i krenuo kâ da vodu gazi!

“ U to rikni niz pazar rijeka; ili bilo muško ili žensko, svak, da gazi, uzdigni haljine. Kad ni vode ni od vode traga, no svak digâ u pazar haljine i krenuo kâ da vodu gazi!

VUK TOMANOVIĆ Ne, serdare; ali što za fajdu? Ostalo je dvoje đece muško, jedno drugom vode dat ne može; i zgodna su kâ dvije jabuke. Nego ko će đecu dočekati? KNEZ JANKO Kolika mu brata ostadoše?

U pomoć nam ko god ču priteče, sakupi se vojske kao vode. I što ću ti duljiti pričanje? Koliko je ravnoga Cetinja, ne uteče oka ni svjedoka, ni da kaže kako im je bilo, te pod

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I zaista, nije se prevario. Kao iz vode, posle godinu dana udadbe, Todora se razvila i prolepšala u prvu lepotu. Ali njega to brzo zasitilo, te opet nastavio

ostavio, ipak ga oni još toliko poštuju da eto sada njegovo jedinče i ljubimče gotovo što na rukama ne nose, i kao kap vode na dlanu ne čuvaju.

Dole, u dvorištu, bije šedrvan, njegovi mlazevi, kaplje vode prema svetlosti iz ove njene sobe, žute se i šušte kao ćilibar. Čuje se svirka.

oni njihovi veliki, teški poslužavnici, one žute široke tepsije; pa onda ispred njega, gde on sedi, suhe stepenice, koje vode na gornji boj, a tamo do kapije stari šamdud sa račvastim kožastim stablom, a do same kapije binjektaš koji je bio

Simidžije već počeše da se viđaju kako silaze iz čaršije, razmileli se po sokacima što vode na drumove. Trče besomučno, da dostignu mušterije. Zavalili se od korpe simita.

slatka i prijatna zbog zagorelosti od pića, već što nije htela za sve vreme, dok je bila tamo po groblju, da pije druge vode, iz drugih bunara, jer sve one ne valjaju, ne mogu ni da se prinesu ovoj vodi njihovoj, iz njihovog bunara, te

Magda, pošto razastre, namesti, donese i metnu više glave testiju sveže vode, čiji je grlić bio zapušen zelenim lišćem, iznese sobom sveću u kujnu, da bi se Sofka i mati u pomrčini sasvim svukle

iz kojih su iznete spavaće haljine, a oni ostali slučajno nezatvoreni, bije neka studen; iz kujne vlaga od polivene vode i razvejan pepeo usled zatrpavanja i gašenja ognjišta.

prašine, izgorelih palidrvaca, svetnjak sa dogorelom i pokapanom svećom i testijica ustajale, još od sinoć usute vode. Bilo je zagušljivo. Zavese i prozori nikako ne otvarani.

Iz njiva i bašta dopirao miris trule trave i korenja. Tamo negde daleko, oko reke, čulo se šuštanje vode i po koji cvrkut probuđenih tica.

Na starom, malom i dosta izabanom poslužavniku velika čaša vode i u taslici nekoliko parčeta šećera, | dosta sumnjive boje.

Ni mrak, ni samoća, ni mrtvo padanje vode sa česme ne uznemiri je. Sada je već ona svoja, nije Sofka devojka, Sofkica, efendi-Mitina, već prava žena, svoja,

Pandurović, Sima - PESME

Danas mi ljudske reči što hoće da ubede, Da vode, — zvuče tonom dosadnih perifraza; Ja ne verujem više u radost ni u bede; Verujem u nâg život što zvuk napuklih vaza

I u bolesti tela i duha čudne slike Iskrsnu, pa se smrače — savesti igru vode, Da izobliče celu lepotu i tolike Napore i pregnuća živaca, sna, slobode, I nagoveste svemu žalosnih vrâna klike.

Dosta nas je crna razjedala vlaga! Proleće gledam preko polja, vode, Gde prolazi, nosi pokraj moga praga, Nov život, k’o vojske zastavu slobode.

U toj borbi što se komeša i menja, uz krvave zublje što nas zori vode, Podeliću sudbu svoga pokolenja, Prokrčiti puta pobedi Slobode; Il’ s otrovnom mržnjom, kraj slomljena mača, Srušiti

SIMBOLI Novembarski dani kad se naoblače, A s crnih se grana rone kapi vode, Oblaci i magle nebesima brode K’o simboli koji pašu propast znače.

A izgubljeni dobri tragovi; Kobni ples smrti vode vragovi Pred licem nove, gole Istine. RAVNODUŠNA PESMA Čovek se, katkad, povuče u samoću, Zbog starosti, umora,

On je u ćeliji manastirskoj sniv’o. II Život Ali ga je život putevima pov’o Što zdravlju duše i svetlosti vode; Našao je sebe i uzdanje novo; I on se razvio na vetru slobode.

Proleća vaša teški nemir behu. Pustite, dakle, sve drage i mile; Požel’te da ih vode sreće puti. Vi, ispred kobne neumitne sile, Povucite se tamo gde se ćuti; Pustite, dakle, sve drage i mile.

U samoći Mir za nas prijanja; I tišine, Kad se zvezde čine Još jedini prijatelji verni; I slobode, Kad nas misli vode, Kroz začaran prostor neizmerni; I kad stega, Jaram što nam ote Belu radost u dane sramote Padne jednom s naše

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Sad se opet nađe u mračnoj prizemnoj tamnici; obje mu noge u gvožđu; kraj njega krčag vode i kora crna hljeba; svjetlost jedva dopiraše kroz njegov prozor. Trnci bi ga podilazili kad zakvrče gvozdeni kračuni.

U kući opet goraše drugi oganj, a kraj njega nastavljeno nekoliko lonaca. Kad pop dođe, Milica i Stane, taman došle s vode; uprtila svaka po vučiju, a u rukama po dižvu, pa onako pregnute i zadihane, rasprćuju.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

IZRAZI Pod govornim izrazom treba razumeti u prvome redu sintagmu1 ili čitavu rečenicu (Žedna bi te preveo preko vode, Kicoš je na ušima, Što je ruha na njemu je, što je kruha u njemu je, itd.

scenske imitativne prikaze imamo najviše za vreme poklada („Bele nedelje“), kada se javljaju „maškare“ („maske“), kad se vode svatovi sa nevestom (muško obučeno u žensko), „baba i đedova“ i kad se na večernjim poselima, u domaćoj atmosferi, kraj

Govori kao iz badnja. Dobar kao dobar dan u godini. Dočekao ga kao ozebao sunce. Drži ga kao malo vode na dlanu. Žestok kao žeravica. Žut kao voštanica. Zaduvô se kao da je lađu vukô. Zamršeno kao arapska kosa.

Da zmija okusi od njega, otrovala bi se. Da imaš dvije glave ne bi ga prevario. Da može popio bi ga u kapljici vode. Da mu daš očerupane guske da čuva, i one bi mu odletele. Da mu ko dlaku od brkova popije, bi se otrovao.

Do podne mrzi na sebe, po podne na ceo svet. Dohvatio bi s neba tarane. Žedna bi te preko vode preveo. Zavadio bi dva oka u glavi. Zavezana vreća. Zna đavola na ledu potkopati. Zna šta je car večerao.

Sermija joj pamet, a drug zrcalo. Skinuo bi s matere božje pokrov. Taj ume i iz vode suv izići. Udaren mokrom čarapom Udarila ga šljivova grana u glavu. Uzjahao na veljega ata.

Zidati kule po oblaku. Zmiju u njedrima nositi. Izvlačiti za drugog kola iz blata. Izuvati se pre vode. Ići s grlom u jagode. Ići s rešetom na vodu. Kratkim štapom u duboku vodu podupirati se. Kukati na tuđem groblju.

Junak ispod Jorgan-planine — (tj. nejunak). Kad se njegov vrag rodio, moj je kašu hladio. Kad se utopim u vagan vode, mora se ne bojim. Kad te opanke podereš, ja ću ti kupiti druge (reče se u šali bosu čeljadetu).

Sit veseo, gladan plakao. — Odgovori onaj koga zapitaju: kako mu je ime, a on neće da kaže. Teško tome koga vode, a još gore koga nose. — Odgovori u šali onaj koji se vodom ponudi. Štakara na dvije noge.

— U čestita sve je čestito. — Trebaju četvore oči za dva prsta obraza. — Čistu obrazu malo vode treba. — Dok se čovek sam ne osramoti, ne može ga niko osramotiti. — Strah obraz kalja.

Teško ovci s vukom putujući I pametnu luda slušajući. Teško onom koga vode živa, I još gore koga nose mrtva! Teško onom koga snaga hrani I onome koga drugi brani.

Pustio bih ja njega, ali neće on mene. — Nekakav Turčin svrne s puta u potok da se napije vode, pa ga uhvati hajduk, a on onda, dozvavši svoga druga koji je bio ostao na putu, kaže mu: „Hodi, uhvatio sam hajduka“,

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad tamo, a to se voda smrzla; onda ja skinem moju glavu, te njom probijem led, i zavatim vode. Kad donesem vodu žeteocima, a oni poviču: Kamo ti glava? Ja se mašim rukom, a to nema glave; zaboravio je na vodi.

Šta je tvrđe od čelika. 158. Šta je u kući novo netesano. 159. Šta kapu na glavi drži. 160. Šta kroz vodu ide, a vode se ne dovata. 161. Šta na vodu ide, a vode ne pije. 162. Šta na sebe živo meso jede. 163.

159. Šta kapu na glavi drži. 160. Šta kroz vodu ide, a vode se ne dovata. 161. Šta na vodu ide, a vode ne pije. 162. Šta na sebe živo meso jede. 163. Šta na tavanu biti ne može. 164. Šta o klinu visiti ne može. 165.

ODGONETLjAJI. 1. Preko leda. 2. Ljeb u peć. 3. Zubi. 4. Pismo. 5. Rotkva. 6. Ovca i jagnje. 7. Most preko vode. 8. Žito. 9. Brašno kad pada ispod kamena. 10. Zvono crkveno. 11. Pijevac i rep mu. 12. Kazan. 13. Igla. 14.

evo me ćera Brko. Šta ću sad? kako ću prijeći pre- | ko ove vode?” A jedan od onijeh ljudi pruži mu lopatu govoreći: „Sjedi na lopatu da te prebacim.

” A oni mu kažu da prođe. Brko ih zapita: „Kako prijeđe preko ove vode?” A oni mu odgovore: „Preskoči.” Onda se Brko zaleti, pa hop! preko vode na drugu stranu, pa poćeraj za Međedovićem.

Brko ih zapita: „Kako prijeđe preko ove vode?” A oni mu odgovore: „Preskoči.” Onda se Brko zaleti, pa hop! preko vode na drugu stranu, pa poćeraj za Međedovićem.

molim te! umreh od žeđi; daj mi čašu vode.” Carev sin uzme čašu vode pa uspe u bure, ali kako je on uspe, odmah pukne jedan obruč na buretu.

molim te! umreh od žeđi; daj mi čašu vode.” Carev sin uzme čašu vode pa uspe u bure, ali kako je on uspe, odmah pukne jedan obruč na buretu.

Za tim opet izađe glas iz bureta: „Za Boga, brate! umreh od žeđi; daj mi još jednu čašu vode.” Carev sin opet uspe čašu vode, a na buretu pukne još jedan obruč. Po treći put iziđe glas iz bureta: „Za Boga, brate!

umreh od žeđi; daj mi još jednu čašu vode.” Carev sin opet uspe čašu vode, a na buretu pukne još jedan obruč. Po treći put iziđe glas iz bureta: „Za Boga, brate!

Po treći put iziđe glas iz bureta: „Za Boga, brate! umreh od žeđi; daj mi još jednu čašu vode.” Carev sin uspe još jednu čašu vode, pukne obruč i treći; onda se bure raspadne, a zmaj izleti iz njega, pa na putu

Sveti Sava - SABRANA DELA

“, i izrekavši tropar i kondak Uspenju Svete Bogorodice, daju svetitelj i svi igumani postavljenome Sveto Jevanđelje i vode ga pred dveri.

“ A blaženi starac od sedmog dana pa sve do pokoja svog ne okusi hleba ni vode, samo se svakog dana pričešćivaše svetim i prečasnim tajnama, telom i krvlju Gospoda Boga i Spasa našeg Isusa Hrista.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Sunce joj greje svaku pegu na leđima... Reka... paučina... tegla sa medom... svitac... riba... čaša vode... njena noga... u svemu ko da sija delić... STAVRA: Boga? SKITNICA: Izvinite, ja to... Sve to naravno utiče...

Stanković, Borisav - JOVČA

I U dnu dvospratna kuća, s tremom i od pola s doksatom na stubovima, pod širokom strejom. Levo, od trema na doksat vode drvene stepenice.

Svi su tamo samo se ti izvlačiš. (Vraća se posrćući): Oh, ovo se ne može više! Ja, ne više. ... »Donesi vode, Mladene! Polivaj me! Oblači me, Mladene!« ... I skida se, oblači, doteruje, a pusta joj snaga vrela, bela.

otkrije se, da je pokrijem; da, kada počne buncati, u snu ljubiti i grliti jastuke, ja joj kvasim čelo i dodajem sveže vode... Kao da ja nisam živ, kao da nisam muško. Ako sam joj čuvar, sluga, odrastao pored nje, ipak...

PRIJATELjI (skidaju se sami s konja, predaju ih svojim momcima s fenjerima, koji prihvate i Jovčinog konja, i vode ih levo, kroz voće). PRVI PRIJATELj (sviračima, seoskim sa gočem i zurlama): Vi tu dole, pred kujnom. Odmorite se.

Pauza. Čuje se sve bliže larma, vika: O deda Jovčo! Deda Jovčo! Ulazi Jovča. Deca ga vode. Igraju se s njim. Vitlaju ispred njega. Jedni ga spotiču, drugi mu prikačinju ostrag razne stvari što na putu nađu.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Jok, vala! U tom ima vrlo krivo. Od boga ne mogući uteći, ne valja ni da bežimo; a od požara, velike vode, kuge i drugi[h] mnogi[h] zala, mogući se sačuvati i ne hoteći, vrlo ludo poslujemo.

učeniku bila i kao da je znala jedanput zlatni i slatki Sokratov i Omirov jezik, pak kao da ga je bila, po napitku vode zaboravljenja, zaboravila, pak istom ujedanput opet kao da se je s medotočnom sladošćom njegovom sastala i s gorećim

Bog pravedni i milostivi sozdao je človeka svobodna; dao mu um i razum da ga u svako vreme vode i prosveštavaju. Stari su mislili za sebe, a mi valja da mislimo za nas; nismo ni mi od panja otesani.

Eto ti odnekuda dođe učenik Pajsijev, traži vode da pije. Nejma; poharčena voda. Veli mu starac da pije vodu iz leđena.

Ode, gleda u leđen. [H]oćeš! Nestalo vode iz leđena. Viče starca: „Starče, nestade vode; sad leđen pun bijaše, pak u jedan ma[h] ostade prazan i suv kao dlan.

Ode, gleda u leđen. [H]oćeš! Nestalo vode iz leđena. Viče starca: „Starče, nestade vode; sad leđen pun bijaše, pak u jedan ma[h] ostade prazan i suv kao dlan.

Posle malo vremena moj starac oseti da ja bez šale nameravam posvetiti se, ne okušajući drugda hleba ni vode po dan i po dva.

„Znaš li što je”, reče mi Atanasije, „i tako sam žedan; uđimo u avliju za iskati vode i viditi šta se tu čini”. Uljezemo. Kad — ali tu svadba i veselje.

Uljezemo. Kad — ali tu svadba i veselje. Na naše iskanje vode mati ženihova reče nam: „Dragi putnici, ovde se danas ne pije voda nego vino; i ako [h]oćete, ’odite unutra.” Uljezemo.

Meca pođe s nami u društvo jedna gospođa advokatkinja, koja u celom svom životu ništa ne pije, to jest što se pije, ni vode, a soveršeno zdrava i prekrasne krvi i vida.

samo zrno pameti, sasvim drugojače valja da misli; a ko i[h] god s onima prvima počne mešati, nek nimalo ne čeka da ga vode u [h]ospital ludi[h], nego neka sam ide, jer mu je onde pravo mesto. „Jest način u vešt ’ma!

kad se svrši godina i meni se iznenada nameri put, a oni mi onda za svu godinu plate, koliko da im se nisam u kući ni vode napio.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

“ „Fra-Martin (1545, † 1565, ††1630). Župnikova je u... Biža je od Turaka priko vode dva puta... Bija je ranjen iz puške od rišćanah...

Aja, brate, aja, aja, aja! Ovako slab i beduast niti bi umija stricu čizme očistiti, niti bi mogâ vode doniti, ni kamaru pomesti, a kamoli da se diže u zoru da zvoni Zdravu Mariju, a kamoli da prati pišice strica kad

i potom, naš dragi i blagosloveni, slavni, virni i mirni, kâ što si nosija, posija, prosija, raznosija, dolika do vode, gorika do brda, dakle, u glavi čuješ, a u ušima vidiš, a pod petama je lako onome ko je obuven, a u duši ko je križom

Još rekoše da bi se u naše moglo usuti treći dija vode!“ — Ta-a-ko, tako! A-nu, amo, odi amo, od’, od’, od’! — reče fratar. Bakonja poljubi strica u ruku.

Iza tijeh kuća pružila se livadica, a pod njom odmah tekla je rijeka, šira no na drugoj strani ostrvca. Preko vode pružila se ravnica, a iza nje naslagala se brda, zagajena vinovom lozom i maslinicima.

— reče najzad Brne zijehajući. — Izuj se prid kamarom, pa ćeš onda tu leći, a sutra zorom uzmi onaj sud i donesi vode sa česme. To jest, najprije ćeš odzvoniti budionicu, pa ćeš na vodu. A kazaće ti Grgo di je česma. A sad laku noć!

Ali, ako su čini, onda... — zavrti glavom. Osinjača joj donese odmah živoga ugljevlja i zdjelu vode. Controna baci prvi žeravak u vodu i zapita: — Je li ovome kriva Pešnjetina? Ugljen zacvrča, ali ne potonu.

Kad stric i Stipan odoše priko vode, ja sam se puno mučija, pa najposli kažem kuvaru Baleganu svoju sujmu. dobri Balegan lipo me svitova šta ću činiti...

Pošto bi odzvonio budionicu, obuću stricu i doneo mu vode, odastajao jutrenju pospremio stričeve ćelije, onda bi čekao svoga „vra“ (tako ukratko zvaše fra-Brnu) da se vrati sa

Kad prispje vrijeme berbi, svi se iz manastira raziđoše preko vode, osim gvardijana, Škorance i Balegana. Bakonja osta četiri nedjelje sa stricem u vinogradima, i svijem seljacima omilje i

A bolje po nas ako se prikovođani pripanu, osobito ove godine, kako je slabo rodilo! Zaista se preko vode razglasi kako se đakon potenčio, te se ne ćaše niko osloboditi da se noću došunja, pa da bi znao e će blago „privatiti“.

Kad bijaše pomljelacâ i pokovalacâ ispreko vode, Bukar se nješto pomagao; dali bi ljudi, ko lulu duvana, ko malo mrsa, ili po koji novčić — iako su se na sav mah rugali

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

travi, vi usta u seni, Vi zakrvavljeni i vi zaljubljeni, Zarastite u plav san kameni Vi živi, vi sutra ubijeni, Vi crne vode u beličastoj peni I mostovi nad prazno izvijeni, Zaustavi se biljko i ne veni: Uspavajte se, ko kamen,

Sunce je opet tu. Odnekud mislimo: leto. To znači: život! Opet smo nagi kraj vode. Ali stojimo dugo, a niko da kaže — dosta I uđe u vodu. (Gledali smo je, u mantilu, sa mosta!

Čuj: mehur u vodi napet oblom opnom Prsnu od mog oka dirnut sjajnim šiljkom. Gde se to obretoh: sred vode il kopnom Hodam kao uvek s nejasnim ožiljkom? Kamen mi pod glavom: jaoj dva kamena.

Ko mi sprži travu: njen zeleni smiso? Ko mi splasnu vode pa stojim sred mulja I udišem vazduh koji sam već diso? Noć je tako duga, skoro s bojom groba, U njoj moja glava evo

Gle: opet čisti vazduh struji s vode I muzika mi po koži prelazi kao krilo. Potomke davnih ptica uz niski oblak brode.

Ja nikad sa dušom ovako blažom Ne stajah pod nebom gord, a mali. Gle: zlatno kube sred noćne vode. (To moje srce blešti u mraku.) Ja kao da vidim: po žitu i maku Slovenskog sebe koji ode.

Zbog njega ćutim danima ko mutav I nosim suvu stenu iznad vode (A sam se pravim — prazan, lak i plutav). Kad reč zaustim — ja umesto eha Naježen čekam da me sveg izbode Slomljeno

Ćosić, Dobrica - KORENI

Nikad s takvom namerom nije došao ni u ovu, NI u jednu kafanu. Treba da pređe preko bunjišta i snega crnog od vode kojom su prali džezve za kavu, gledao je: „Orač“ je presito, nagojeno i leno bacao izmet do samog praga širokih i

Gledala je u svoje snažne, pune noge, rumenkaste od vrele vode. Čista i sveža otići će u manastir i prenoćiti pod svečevom kamenom grobnicom. „Bože, šta mi bi odjednom?

se, voda joj došla do brade: teško i glasno je disala zagledana u nisku pepeljastih mehurića poređanih na površini vode uz ivicu korita. Niska se proređivala, mehurići su nečujno ginuli u njenom sanjarenju.

Deda nema nikakve veze sa psima, mislio je Vukašin i video vodenicu na mesečini i blistav žbun vode na vitlu. Morava je bila žila u mraku topolovih šuma. Neće je videti nekoliko godina. Dedu ne pamti, a vidi ga.

lice, i oseća strah što sutra putuje na daljinu od nekoliko godina i što baš ove, poslednje noći takve razgovore vode, kad on noćas želi samo savete da daje sinu, mučeći se da zamisli tu varoš gde se uče najveće nauke na svetu, pa da

Ništa. Ni za mene. Čak i ako umrem, pa se nekad, posle, sretneš s nekim od njih, zbiva se i to, jer se i vode iz svih pravaca sreću. Treba to da zapamtiš, pa da paziš da vam se krv ne pomeša. Od toga se bogalji rađaju.

Svakog jutra i svake večeri donosio mu je sa česme po dve testije vode. donosio i odnosio pisanke. Uvek nekoliko koračaja iza njega išao. To mu je jedanput rekao i on je zapamtio.

Zastade kod Velike česme, za celu čovečju visinu ukopane u zemlju. Odatle je vukao po dve testije vode. Najpre Andri, pa posle Bošku opančaru, kod koga je stanovao. Svakog jutra i svake večeri.

Kroz jutarnju maglu vidi kameni krov česme s krstom, potonule crkve, grobnice, čuje šestoglasno pevanje vode, zvonko oticanje iz šestočesmenih usta, naježi se, sve je hladnije, drhti, u drugoj kući od česme kukaju žene, i ja sam

Ja samo sebe žalim. Ti i tvoj otac biste me u kapi vode popili. Ali, znajte, više mi ništa ne možete! — Nož lako i duboko zaseče krompir. Zato joj ne možemo... što je istina!

Pomrčine mi ove najmračnije, da samo nju raspuklu Vidim, svi su ludi reke s mnogo vode izmešane i šareni kao livade. A mene nešto što mnogo liči na žalost saleće.

Uspravna, kao slap vode. Pored nje što je oticala u ledinu, jabuka je granama bila obešena o luk neba, sa koga retko padaju crvljive jabuke.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Ko je još to radio? Ko toliko zurio u vodu i oblake? Najstariji ribar s čuđenjem opazi kako ribe izlaze iz vode da pozdrave malog čistača, a cvetovi otvaraju oči da ga vide. — Dečak je čudotvorac! — pođe priča niz reku, pa i dalje.

Nikada zadobiti Srebrnu ružu! — Pa, i nećeš! budeš li sedeo i plakao, zaista nećeš! — Iz vode je iskakalo maleno jato riba, i smejalo mu se.

»Gle kako sam žedan!« — pomisli, ali teško mu je bilo da ustane. »Ni žive duše nema da mi donese čašu vode!« Niz obraz mu skliznu suza, on podiže ruku da je obriše, kad kraj samog uzglavlja ču nečiji tanušni glas: — Ko kaže

Evo ti vode! Neko majušno, svetlo biće stajalo mu je kraj jastuka i nudilo čašu vode držeći je obema rukama. Od čuda starac zaneme

Evo ti vode! Neko majušno, svetlo biće stajalo mu je kraj jastuka i nudilo čašu vode držeći je obema rukama. Od čuda starac zaneme, pridiže se i iz ruku mališana uze čašu. U njoj je, zaista, bila voda.

Ali stena se i ne osvrte na njegov pozdrav. Samotna sred peska na rubu velike vode, nalik na zalutalu zvezdu, ona samo gordo podiže glavu i nastavi da zuri u vodeni beskraj pred sobom.

— Ja tebe? — stena prezrivo nabra usta. — Zar ne vidiš da si tek lokvica vode? Stena može poljubiti jedino nekog jačeg od sebe!

Nije mogla da zaboravi ni njih, ni prohladni dah planinskog cveća, ni svoje krilate vode. Njene peščane obale bile su ravne. Na njima nije bilo srebrnog odsjaja planine, niti cveća, i reka poče da tuguje.

— prihvati hor okolnih galebiha, a majka od stida saže glavu. Zato su dva starija sina bila lepa i rasla kao iz vode. Već im je i perje probijalo, ali šta je sa najmlađim?

Opet ih je bilo troje, a rasli su kao iz vode. Kad su počeli širiti krila, jedne noći pune mesečevog sjaja, Srebrni galeb je poleteo, i nije se više nikada vratio.

— To galebovi kriče, spavaj! — dečak dodade starcu vode i istrča iz kuće. Iznad potamneloga mora rasla je beličasta svetlost praskozorja. Krici se više nisu čuli.

Izdaleka, izgledalo je kao da džinovski leptiri klize po glatkoj površini vode. Dečaci s ostrva s divljenjem su posmatrali jahače na vetru, pomagali im da rašire ili smotaju jedra, izvuku blistave

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Simu i, takođe, izrešetanog Nišliju, plač i pojanje su se stapali sa gustom toplinom prepodneva, zaudarale su vode iz jarka kod Stambolkapije, niko vije naricao, činovnicima se, ispod cilindara, cedio znoj, jata krupnih roda i divljih

Odolevali su sedamnaest dana a borba je bila bezizgledna. Bilo ih je sve manje, a Turci su nadirali odasvud, i vode su nadirale odasvud, iz zemlje i sa neba, rastapale odlučnost a natapale barut, nebesa su se isticala, sva blatnjava,

Onda ga je neko ščepao i vukli su ga, preko pustog mulja, kroz puste vode, da ga spasu a on je hteo da ostane na Ravnju, sa mrtvima. Ali, spasli su ga.

dahovi svih prostora i slušao je kako se mrve, iz njega, one unutarnje težine a on, pomalo, nestaje, i već je samo prah vode i vetra, u trajnom izmicanju. U njega je ulazio mir.

Iz lađe u kojoj je i ona polazila, preko vode, u izgnanstvo, Ljubica je gledala, među novim kućama na Savskoj padini, svoj Konak.

sleže među visoke zgrade novog naselja na starom Dorćolu, zgrade što zaklanjaju, prvi put posle mnogih vekova, pogled na vode Dunava. Kneginja se, uzbrdicom, vraća u svoj Konak a pesnik se, nizbrdicom, spušta ka Dunavu.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

J. Dučić LXIX POZNANSTVO Kad sam je pozn'o, nebo beše mutno, Zadnje su ruže umirale ti'o. Jesenje vode šumljahu zloslutno; I ja sam sniv'o i tužan sam bio.

J. Dučić LXXXV U SUMRAKU Odvela me tuga i misli zloslutne Daleko u polje. Trava puna rose... Tužno stoje vrbe iznad vode mutne, Hladni vetri mrse zelene im kose. Na zapadu negde polumrtav bleska Ugašenog dana zadnji bledi plamen.

Jablanovi samo visoko u zraku Šume, šume čudno, i drkću u svodu. ...Sam kraj mirne vode, u noći, ja stojim, K'o potonji čovek. Zemljom, prema meni, Leži moja senka.

J. Dučić LXXXIX TIŠINA Zaboravljen predeo u proplanku dugom, Obale pod teškom tišinom i travom. Tu večernje vode huje tihom tugom, A žalosne vrbe šume zaboravom.

Sluša pesmu gorâ kada jutro rudi, Agoniju vode u večeri neme; Nepomično stoji tamo gde sve bludi: Oblaci i vetri, talasi i vreme.

- Sama vrba stoji... J. Dučić XCI IZ „JADRANSKIH SONETA“ (1—10) 1 Samo ja i jedro iznad mrtve vode, Nespokojni, mračni, nemi podjednako! Noć... Mirisni vetar provejava lako, I oblaci tiho i nečujno hode.

Ja joj nazvah selam. Al', moga mi dina, Ne šće ni da čuje lijepa Emina; No u srebrn ibrik zahitila vode, Pa po bašti đule zalivati ode.

Tebe, braću lude, i sve žive duše, Jednake pred opštom, neminovnom bedom... Podne. Ti bi vode. Ko će ti je dati? Tu kraj tvojih nogu žuboreći teče. Ali bič fijukne... Napred!

Trepte tihe vode, i s čežnjom dubina Upijaju u se zvukove što žedne, Dršćući k'o krune vodenoga krina, Pod dojmom blaženstva misterije

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Po sredini poljah opširnijeh teče r'jeka vode besmrtija; njoj su struje ka prozračne luče, tok je njezin besmrtna ideja, nje bregovi od čista rubina.

“ Usta angel na zefirna krila, povede me unaprijed malo kod jednoga istočnika malop „Tu ti sjedi i vode se napij sa bistroga toga istočnika; ona će ti upravo otkriti strašnu sudbu tvoga padenija!

Po dugome mračnom tugovanju napijem se vode s istočnika: otkri meni nesretnju sudbinu, ka predmete što za sobom vidiš u svijetlom licu ogledala.

boj jednaki traja; s obje strane besmrtne vojnike na gomile vidiš povaljene, svi u ljute rane ogreznuli; ma se napij vode besmrtija, malo tuguj, pa izdravi odmah.

vraga neba carstvo niskijem je svodom nadneseno kruta tuča neobdjelanoga; po njega je okean veliki smolne smradne vode zauzeo, koja kipi s užasnom ljutošću, pružajući blijede plamove, smrtne strave i vida punane, s plamovima kola dima

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

On ga zateče baš u njegovom završnom stadiumu. Gornji rub alova, nošen drvenim plovcima, ocrtavao se jasno na površini vode; on je imao oblik izduženog polukruga.

Zatim donese bistre, hladne vode iz potoka koji je tekao baš na granici njegovog imanja. Posle ručka sedoše obojica ne kamenu klupu u vrtu, odakle se,

Taj vazduh pun je takvih sitnih, nevidljivih delića vode. Zorom se oni skupljaju opet u kapljice, i mi ih vidimo u obliku rose. A viđamo ih i u obliku kiše, slane i snega.

Jedan od njih zove se vrelo opažanja, a drugi vrelo razmišljanja. Dva razna puta vode tim izvorima, put empirizma i put racionalizma.

Odmah mu bi jasno: zapremina istisnute vode jednaka je zapremini uronjenog dela tela. Da bi, dakle, odredio zapreminu krune, potrebno je zaroniti je u sud, napunjen

Da bi, dakle, odredio zapreminu krune, potrebno je zaroniti je u sud, napunjen do oboda vodom, pa izmeriti onaj deo vode koji precuri preko oboda. Da, u to ne beše više sumnje.

i dokaza da svako čvrsto i nešupljikavo telo, uronjeno u vodu, izgubi od svoje težine onoliko koliko je teška količina vode što ju je pri zaronjavanju potisnulo u vis.

Razlika između te težine i njene težine u nezaronjenom stanju dade mu tačnu težinu istisnute vode, a tim i zapreminu krune.

Toričeli se zapitao koliko visoko se može živa takvim šmrkom podići. Kako je živa četrnaest puta teža od vode, Toričeli je zamišljao da se ona ne može popeti više od rifa i po.

Iako su tri čoveka pokretala šmrk, iscrpeše iz bureta samo malu količinu vode. Dok su oni tako radili, poče bure da pišti.

Spustih od toga mesta konac, opterećen olovnom kuglicom, do površine vode u čabru, premerih ga i nađoh da je dug 19 magdeburških rifova“.

Tek posle nekoliko dana primetih da se položaj vode u cevi ipak menja. Koji put je površina vodenog stuba u cevi stajala za šaku i dve više no obično, a kadgod za toliko

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Svu da pištoljina, tragovi stopa puni vode, zidovi mokri i stabla velikog drveća pokisla do srži, pasu se razlili crveni krstovi i obojili belo mokro platno na

U ime onoga koji nas poziva na mir, oni nas vode u ratove. Mi svi ratujemo u ime njegovo, jedni protivu drugih. I Nemci za vezu s Bagdadom, i Rusi za Carigrad ili ni

nekom odžaku gde se ne može sesti i gde se u šešir morao poganiti i trpeti strašne bolove u cevanicama i posle, kako mu vode nikad nisu davali i tako u onoj teskobi skapavao od žeđi, nesanice i smrada.

se smešio, trljao male ruke i razdragano i brzo nešto pisao, pa ga tapšao po ramenu i pustio ga da sedne i pije vode,; a on odobravao, sve odobravao i govorio za njim i kazao da poznaje, nego šta, sve one bestidne učesnike, a da je onog

Onda su ga vratili, dali mu da jede i pije opet vode iz trbušaste neke zemljane testije, pa ga premestili u zajednički betonirani podrum, gde je puno golih, ošišanih do

A šta si ti mislio, za drugog? Ne, nego za sebe samog! I veliki suncokreti okrenuti su ovamo, biće tako fino; puno je vode i zmija i skorpija i crvi, i tri raspala leša tvoje dece koju si mučio.

I to s podsmehom jer su mi se usne još crnile od farbane vode. A ja sam se ljutio, bio sam besan, jer, časti mi, nisam bio pijan.

u koju se i kroz prozor sa ulice moglo ukoračiti, ispod široko razgranate lipe, iznela bi ona slatko i hladne bunarske vode, a on bi joj, pušeći, pričao razne kancelarijske novosti.

jer je Ivan Ilić, koristeći praznik, kao što sam rekao, išao samo na izlet i da bi popio nekoliko čaša friške kisele vode u poznatoj našoj banji u blizini prestonice.

što ja navaljujem, i što se umiljavam: „Eno“, kažem, „tamo je Kursalon, možemo malo tamo da prošetamo, koju čašu kisele vode da popijemo i da se malo osvežimo, stomake naše da kalaišemo.“ Ali on ni da mrdne s mesta.

Ko ne poznaje Ljumu, taj ne zna šta je gadan teren. Oh... One reke i vode, čiji zadah, čini mi se, još osećam, one planine sure i natmurene od kojih me još strah obuzima! Jeste li videli Galič?

10. septembar 1916. ČUJU SE TOPOVI... Na stolu, u četvrtastoj, sečenoj čašici zejtinjave vode brzo je treperio i puckarao zelenožuti plamičak kao da će se svakog časa ugasiti i osvetljavao, na mahove, uramljene

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Prezavo zaposjedam stvarnost. I suhi fakti, koje oštro uočavam: da je na mom noćnom stolu za trećinu ispijena čaša vode, da na zelenom kartonskom rubu sedmičnog kalendara na ormaru piše ispupčenim zlatnim slovima „Sretna nova 1936. godina!

Činilo mi se da i u samom ukusu vode s mastikom osjećam neki odbljesak nerealnih, šimeričnih prostora, pa sam je pio i onda kad nisam bio žedan, kao iz

Gotovo me podilazi napast te bih prstom malo-pomalo gurao poslužavnik s karafom vode i s čašom, ili bar knjigu, po staklenoj ploči mog noćnog ormarića.

To je bio znak da prestaje popodnevna sijesta. Djevojci u kuhinji on je bio upozorenje da za djeda pripremi kavu i čašu vode s mastikom, meni opomena da hitro spremim na mjesto zabranjenu knjigu koju sam dotle krišom listao u biblioteci.

U njenu se počast vode igre pod žutim uštapom i do mrtve iznemoglosti preskače preko vatara; slaveći nju dočekuju se nova rođenja i ispraćaju

Bio je to velik limeni pladanj u čiji su se obod uticale tri motke, koje su na svom vrhu podržavale posudu vode sa šupljikavim sitom na dnu.

opet kao neka plitica ili zdjela, od navoštena platna, koja se dala previti i složiti, i posuda za nekoliko litara vode: posuda se okačila o zid, a iz nje je gumena cijev dovodila vodu u ručku četke, i kupač se prao, više simbolički nego

i kupač se prao, više simbolički nego stvarno, trljajući se oprezno četkom između čijih je čekinja nailazio skroman mlaz vode. Može se zamisliti koliko je umješnosti i iskustva trebalo pa da se čovjek time okupa.

Baka se hvalila da ona ne prelije ni kap vode preko ruba zdjele od voštana platna. Ja sam bio prosto lud za tim tušem-nécessaire-om, i nebrojeno sam puta, u

— upita vadeći iz dubokog fratarskog džepa snop ključa da mi otvori vratašca koja iz trijema vode na groblje. — Da, molio bih vas. Starac me isprati do vrata i otključa ih. — ... Otiđi i na onaj drugi grob.

profesionalni spasilac bućne u vodu ne pitajući koliko je studena i virovita; on je izgubio osjetljivost i za hladnoću vode i za plemenitost svog poziva. Sve u svemu, prilično jeftina stvar. Moglo bi se čak reći: dobar posao.

oslanjala se gojaznim laktovima o naslon stolice i slušala, sve dok je opet ne bi prizvao u kuhinju šum prekipjele vode. A njen odlazak ponovo je popraćao cilik visokih čašica. Maju je savladao san. Naslonila obraze na složene ruke.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

»Da li će mi doneti hleba i vode ?« — zapita se, računajući da mu danas neće ništa dati. »Da sam se bar setio da ponesem što od kuće; no sve jedno,

— O, ala ovo smrdi užasno! — reče poluglasno, pošto se napi vode iz krčaga. Pogledavši na onu stranu, gde je bio prozor, Đurica opazi da nema više onih zrakova od sunca.

Pogledavši mladića, baba se naže nad vedricu, zahvati vode u vrg i ponudi ga: — Na, srkni malo da dođeš sebi; biće ti lakše odma’... Ej, jadniče, kako si se namučio!

Nije mogao da se pribere zadugo... Ali, proležavši poduže vreme, poče se oporavljati. Seti se vode, jer osećaše strašnu žeđ. Da mu je samo nekoliko kapi hladne bistre vode!...

Seti se vode, jer osećaše strašnu žeđ. Da mu je samo nekoliko kapi hladne bistre vode!... Najedared, sevnu mu kao munja, jedna misao kroz glavu, koja beše gora od otrova.

« Nekoliko puta je sedao i odmah skakao, ne mogući umiriti svoja uzbuđena osećanja. Ali se opet seti vode, i ta ga misao pokrete napred...

Napi se bistre vode, umi se, i to ga povrati. Stade da misli hladnije i odmerenije. Kud će sad ? — Rekli su mu da udari na Jelovičke

Đurica, pošto ruča i napi se vode sa izvora, leže u ono šiblje i korov i zadrema... Najedared trže se iz sna; razbudi ga pljuskanje vode.

Najedared trže se iz sna; razbudi ga pljuskanje vode. Podiže se malo i, kroz gusto lišće, ugleda nju, Stanku. I ako mu je bila okrenuta leđima, on je poznade i oseti da mu

Ne govoreći ni reči, ne razmišljajući ni trenutka, Stanka preskakuta s kamena na kamen preko vode, priđe mu i uze pušku, koju on držaše uza se, pa sa nekim zluradim osmehom progovori: — Izmakni se malko natrag.

Đurici se steže srce od ljutine, ali on vide da nema kud, pa obori glavu i nasloni se na postelju. Vujo mu pruži vode u vrgu, te se napi, pa onda sede da sluša dugu i strašnu priču...

— A ti, kićo, da je kakav sud da doneseš malo vode, pa nam ne treba bolja čast. — More lako ćemo za vodu; eno reke pa ćemo posle piti, samo daj da ovo lepo ispurimo.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

prekrstiš, svašta se mora pred tobom okameniti, ili, ako hoćeš, oživeti; papuču kad obuješ, možeš preći preko svake vode. Kad je Petar ovo čuo, malo se promisli pa im onda reče: — Deco, ja ćy vam te stvari podeliti.

Petar, čuvši ove reči, odmah se sa starcem oprosti i ode brže-bolje da potraži tu zemlju. Idući tako, dođe do neke vode. Sad izvadi papuču pa je obuje i pređe na drugu stranu.

je Petar već došao bio blizu one zemlje, opazi ga ona devojka i iziđe pred njega, da ga odbrani od smrti i prebaci preko vode u svoju zemlju.

bure sa gvozdenim obručima odvranjeno, pa iz njega iziđe glas: — Zaboga, brate, molim te, umreh od žeđi; daj mi čašu vode. Carev sin uzme čašu vode pa uspe u bure, ali kako je on uspe, odmah pukne jedan obruč na buretu.

Carev sin uzme čašu vode pa uspe u bure, ali kako je on uspe, odmah pukne jedan obruč na buretu. Zatim opet iziđe glas iz bureta: — Zaboga,

Zatim opet iziđe glas iz bureta: — Zaboga, brate, umreh od, žeđi; daj mi još jednu čašu vode. Carev sin opet uspe čašu vode, a na buretu pukne još jedan obruč.

Carev sin opet uspe čašu vode, a na buretu pukne još jedan obruč. Po treći put iziđe glas iz bureta: — Zaboga, brate, umreh od žeđi; daj mi još

Po treći put iziđe glas iz bureta: — Zaboga, brate, umreh od žeđi; daj mi još jednu čašu vode. Carev sin uspe još jedinu čašu vode, pukne obruč i treći; onda se bure rasapadne, a zmaj izleti iz njega, pa na putu

Carev sin uspe još jedinu čašu vode, pukne obruč i treći; onda se bure rasapadne, a zmaj izleti iz njega, pa na putu uhvati caricu i odnese je.

I tako putujući po svetu zadugo, dođe na jednu vodu, pa idući pokraj one vode, opazi u jednoj lokvi malu ribicu gde se praćaka.

ih stigne, caricu otme od carevog sina, pa mu reče: — Ti idi zbogom, sad ti praštam za ono što si mi u podrumu dao vode; ali se više ne vraćaj ako ti je život mio.

u vodu bacio, pa izvadi iz marame onu njezinu ljusku, protre je malo među prstima, a ribica mu se ujedanput javi iz vode: — Šta je, pobratime? A on joj odgovori: — Utekla mi babina kobila, pa ne znam gde je.

Petković, Vladislav Dis - PESME

” I zaneh se potom. Misao mi ode Do prošlosti moje, u krajeve znane; Da poseti ljubav, koju boli vode, Dok sećanja brižno od smrti je brane.

Ali slutim, a slutiti još jedino znam. Ja sad slutim za te oči da su baš one Što me čudno po životu vode i gone: U snu dođu da me vide šta li radim sam. Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Pet vekova, crni' kao pet gavrana, Pali su po zemlji, u krvave vode, Uz muziku smrti i himnu slobode, Uz korake moćne istorijskih dana, Uz tutnjavu gneva i govor vulkana.

Ja sam bio svedok pri sudaru rasa I video snagu koja rađa dela: Planine i vode, varoši i sela Privuče zagrljaj ogromih talasa, Pronoseći cveće slave i užasa.

nemam suze za humke sinova, Iz kojih vedro bude se slobode, I novi dani, i priče džinova, I stare zemlje, planine i vode.

Sve se to desilo k'o u naglom huku Proletnjih potoka i nadošle vode: Pet vekova dugih, u crnom jauku, Izgubili su se u himni slobode.

I kad gledam vode, varoši i sela, Zemlju što izniče iz krvi sinova, Čini mi se ljudska da to nisu dela, Već spomenik davni minulih džinova.

Kroz moju dušu prošle su sve vode, Krvava polja i umrli krici, Bregovi, klanci, stegovi slobode, Beli krstovi, svetli ranjenici.

Varoši i vode, prestonice davne, I znake predaka doneli ste danas, Za nove redove istorije slavne, Za pokrete nove što čekaju na nas.

PRVI POLjUBAC Tako u doba kad se mrtvi dižu I kad časovnik, po fabuli, živim Obznanu daje da aveti stižu, Da kolo vode po pločama sivim, Kad ponoć dođe, i on naglo skoči, Pod divljom strašću što ga namah skoli Tražaše ljubav i neznane

Taj osećaj straha, što u meni raste, K'o s proleća vode, k'o crni oblaci, Da l' krije u sebi smrt što me polazi? Il to prošlost moja — moje duše zraci — Bez pokrova svoga

Il to prošlost moja — moje duše zraci — Bez pokrova svoga paradno prolazi, K'o s proleća vode, k'o crni oblaci? Možda me to zovu moje nade drage, I moj duh ostavlja ovaj plač dolina?

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Prerana smrt miliona ljudi prvenstveno se vezuje za ovaj uzrok. Čak i oni koji o tome vode računa, prave zajedničku grešku da izbegavaju prividne i ignorišu prave opasnosti.

Ili sam nazreo ili pogodio da postoji mali prostor između površine vode i dasaka koje su stajale na deblima i gotovo bez svesti sam isplivao na površinu, čvrsto pritisnuo usta na daske i

na površinu, čvrsto pritisnuo usta na daske i uspeo sam da udahnem malo vazduha, na nesreću pomešanog sa kapljicama vode koje su me skoro ugušile.

U blizini grada u kome sam u to vreme učio nalazio se mlin za brašno sa branom preko reke. Po pravilu nivo vode u reci je bio samo dva do tri inča iznad brane i plivanje do nje nije bilo tako opasno, u šta sam se često upuštao.

Pritisak na moje grudi je bio veoma veliki i jedva sam uspevao da održim glavu iznad vode. Žive duše nije bilo na vidiku i moj glas se gubio u hučanju vodopada.

Sunce je bilo na zalasku, a pastrmke su bile razigrane i s vremena na vreme poneka bi iskočila iz vode, a njeno svetlucavo telo bi se oštro ocrtavalo na isturenoj steni na drugoj obali reke.

Pretpostavio sam proizvoljnu brzinu vode, i to veliku, i na svoje zadovoljstvo došao do zapanjujuće uspešne naprave dokazane nepogrešivim proračunima.

Dalja razmišljanja o otporu proticanju vode kroz cev ipak su me navela da ovaj izum obelodanim. Moj drugi projekat je bio da konstruišem prsten oko ekvatora,

Posle malo razmišljanja, zaključio sam da je električna energija koja je izazvala toliko prolivanje vode, bila neznatna, dok je munja odigrala ulogu neke vrste osetljivog okidača. To je bila divna mogućnost za podvig.

Mogli bismo da navodnjavamo pustinje, da stvaramo jezera i reke i da dobijamo pokretačku snagu vode u neograničenim količinama. Ovo bi bio najdelotvorniji način da se Sunce iskoristi za potrebe čoveka.

Mi smo automati koje potpuno kontrolišu sile sredine, razbacavši nas unaokolo kao pampure od plute po površini vode, automati koji su pogrešno shvatili rezultujuću silu spoljnjih impulsa kao slobodnu volju.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

odelo okačim u ložionici i prinesem ga na žrtvu Džimu, onom božanstvu koje me je spaslo podmuklih talasa Minehahe, vode koja se grohotom smeje. - Dete moje, ti si najsrećniji među smrtnicima - reče mi Bilharc.

Rasna mržnja je jedan od najžalosnijih psihičkih poremećaja, o čemu ljudi ne vode mnogo računa, a još manje se trude da se oslobode svih njenih posledica. Ona je odvratan izdanak savremenog nacionalizma.

Iako su kofe bile napunjene do vrha, nijedna kap vode nije se iz njih prolivala. Usklađeno kretanje tela sa oscilovanjem obramice, pružalo je lep prizor.

bila je bosa, nemarno odevena devojka, koja nije gledala kuda će stati nogom, a iza nje je ostajao trag prosute vode iz bakarnih kofa. - Toje divlja Rumunka – uskliknula je moja majka - ona igra kao vila, ali mrzi svoj posao vodonoše.

Stanovnici Norfolka su tipični Jenki iz Konektikata. Ti ljudi ne vode računa o bogatstvu ili socijalnom položaju svojih letnjih gostiju.

U toku leta Vi ste u Norfolku gost, stranac, o čijem glasu i ugledu stanovnici ne vode ni malo računa. Takvo njihovo shvatanje jednom me je tako pogodilo da to nikada ne mogu zaboraviti.

Pomilovao sam ga, dao mu sveže vode i nešto hrane i dok je jeo govorio sam mu i hvalio ga zbog privrženosti svom gospodaru.

Laboratorije na univerzitetima i u industriji dobro vode računa o Roulendovoj opomeni da: ”pri izboru problema za proučavanje, neka se, po mogućnosti, radi na takvim problemima

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Poslije, preko grada vode ih u sud. Putem besvjesno gledaju u čeljad i nažgane fenjere; nijesu znali kud ih vode, nijesu ništa taj čas ni

Poslije, preko grada vode ih u sud. Putem besvjesno gledaju u čeljad i nažgane fenjere; nijesu znali kud ih vode, nijesu ništa taj čas ni osjećali, niti su mogli da priberu puste misli, ali crna slutnja tak se javljala.

Mirno sluša oticaj žive vode što iz gologa kamenja otiče u more; večeras ne jagmi se kao prvo da prva zgrabi, pa da odmah pođe; milo joj gledati u

Cvijeta sluša glasove strasne omladine što se miješaju sa šumom borova iznad vrela i lakim oticajem vode, nad kojom strši mrki grad i pusta golet. Zagrabi sićem i u uzbuđenju zbog današnje vijesti vraća se kući.

Sve svoje sobom nosi: i osjećaje, i misli, i želje! A uveče, gonjena navikom, pošljednji put pođe da zagrabi vode na vrelu pred gradskim vratima.

Uvijek, kad bi brod u zaklonicu svrnuo, ona bi se s njim sastala. Iskrcao bi se na kraj da uzme vrč vode, i s vrčem u ruci hodao bi po školju cijeli dan, — i vraćao bi se na brod.

Koliko ljudi ona poznavaše što na školj svraćaxy zabrinuti, u najžešćemu krijesu, da vode potraže; uokolo sve gori, vonj prosušene smole iz borova jako odjelito se osjeća, a žalo i stijenje peku, iz njih vrućina

jako odjelito se osjeća, a žalo i stijenje peku, iz njih vrućina udara i zaslepljuje oči, žeže, a ona im pruža vrč hladne vode da žeđu zagase. Piju, a ona čisto uživa slušajući kako lakomo srču... „Hvala!” vele joj, kad bi se siti napili.

Napravila sam lijepo od čvrsta konopa lac i stavila ga pred veliku kamenicu bistre vode, a odasvud s drugih strana do nje zapriječila pristup.

ni maestral ne piri, za dva—tri dana uzastopce ni rosa ne pada, a sigurno po cijelome školju nigdje ni kapi vode... Ele, baš jednoga od tih dana, u puklo podne, sakrivena čekam i držim kraj od konopa...

Meni je malo mlake, osoljene vode hrana za cio dan. — Dolijaćeš i ti! — ozubi se na nj neka grbulja, prolazeći mimo nj. — Dolijao sam ja!

Jezuita, naročiti misionar, dijeli riječ božju sakupljenome narodu. Do njega, na propovjedaonici, stoji sklenica vode, da pogdjekad pokvasi osušena usta, i srebrno raspeće koje na mahove dohvata i, pregibljujući se živo preko ograde;

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

SKENDERA KULENOVIĆA 98 SLIKOVNA PODLOGA POPINOGA STIHA 105 MIŠIĆEV PRILOG RAZVITKU SRPSKE POEZIJE 122 NA IZVORU ŽIVE VODE 139 III DVA INTERVJUA (razgovore vodio Aleksandar Jovanović) 143 PRVI INTERVJU 144 DRUGI INTERVJU 158 UZ OVAJ IZBOR

Razumljivo je onda što je i u pretposlednjoj strofi zamislivi iskaz „osećam sebe kad gledam u trave i noći, i vode“ dobio preokrenut izgled „osećam sebe u pogledu trava i noći, i voda“.

Govor koji nas ne poznaje, pa trave, noći i vode koje gledaju umesto nas, i na kraju one čudnovate oči u poslednjoj kvinti, to očigledno nije više samo jezička pukotina

I ta nas odražavanja vode niz vreme u srednji vek, da bi nas onda vratila nazad. Rastko Petrović je u ovakvu pesmu, punu pokreta, ponavljanja i

je i u osnovicu „Bodinove balade“: odražavanja u ogledalu, reci i jezeru smenjuju se kao paralelna, ali od početka pesme vode sve dublje, prema vremenski sve udaljenijoj tački u njenoj sredini, da bi nas onda – na njenome kraju – u obrnutome

Vidi se to i na primeru oca gromovnika i majke zemlje, koji, kad se povežu, po logici mita vode ka svetom braku. I zaista se u „Vuku II“ pojavljuje sveti brak.

Dovoljno je sada setiti se da poređenja i tropi kod Miloša Crnjanskog vode iz kulture u prirodu. Kod Drainca je suprotno.

Svakodnevno se njima služimo, recimo kad zatražimo čašu vode. Zato ona druga nisu tako jasna, pa smo dužni da o njima nešto kažemo, i to na primeru reči lepo.

One oči koje u njoj sa brega smrti na oba sveta gledaju dosta lako i sigurno nas vode prema jednoj od najdubljih i najznačajnijih preokupacija Dučićevog pesništva uopšte: prema međi „što deli pokret od

treba u aktiviranju tako shvaćene unutarnje strukture koja je u prirodnome jeziku pohranjena videti jedan od puteva koji vode ka premošćivanju one oštre razlike između „pevanja i mišljenja“ koja je, prema tumačenju ovoga kritičara, bila kobna za

saobraznosti i ljudske uzajamnosti bez kojih bi naš život ostao samo slepo tumaranje po drumovima koji nikud ne vode“84.

(1978) NA IZVORU ŽIVE VODE Srpska književnost u HH veku Jedna grupa mladih filologa pobunila se na početku HH veka protiv pisanja istorije

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Anka je lupa po leđima, a Raka joj silom naliva čašu vode u usta. Čeda, držeći njenu levu ruku, u kojoj je pismo, prilazi i čita pismo ne vodeći računa o nevolji Živkinoj.

ŽIVKA: Šta kažeš?!...Ju, ju, ju, šlag će me strefiti. Anka, Anka, brzo čašu vode. ANKA (otrči). ŽIVKA: Razbio mu nos, psovao mu oca... sinu engleskog konzula. Gospod te ubio da te ne ubije!

Gospod te ubio da te ne ubije! Razbojniče, ti ćeš me ubiti, ti ćeš me živu sahraniti! ANKA (donosi joj čašu vode). ŽIVKA (pošto ispije vodu): Da doživim da mi policija dovodi razbojnika u kuću. Ju, ju, ju, ju...

NATA: U Ivanjicu? ŽIVKA: Jeste! Znate, kod same Ivanjice pronađen je jedan izvor lekovite vode protiv reumatizma. NATA: Tako! To nisam znala. (Spazi novine po stolicama.) Ju, šta je novina, čitava redakcija!

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

12 Ovakvi sablasni pejzaži, sa „mrtvom noći”, „mrtvim padanjem vode sa česme”, sa hladnom i „mrko-gvozdenom svetlošću” mesečevom - koji su čudesno slični pejzažima Vladislava Petkovića

Pri tome prolazi kroz „mrak”, „samoću”, pored „mrtvog padanja vode sa česme”, da bi onda zastala pred svojom kućom kao pokojničkom: „I gore, i dole, i svuda su gorele sveće.

je majstorski razvio, jer su zaplet i rasplet spoljnih događaja saobraženi sa psihičkim promenama u liku koje postepeno vode ka gubljenju svesne kontrole i prepuštanju tipičnim patogenim, prisilnim radnjama.

Dole, u dvorištu, bije šedrvan, njegovi mlazevi, kaplje vode prema svetlosti iz ove njene sobe, žute se i šušte kao ćilibar. Čuje se svirka.

Kao treperenje goluba. Kao da se brani, otima od vode koja ga k sebi vuče i hoće sobom da svali u taj ponor”. 181 I tu gde golub (to je simbol ljubavi) krilima treperi,

181 I tu gde golub (to je simbol ljubavi) krilima treperi, očajno se otimljući od mračne vode (to je čista arhetipska slika umiranja, smrti), iskrsava bezimena „ona” - lik vezan za duboko pokopanu ljubav iz dalekog

„Mrtva noć”, „mrtvo padanje vode sa česme”, kad je oko junakinje sve „mirno i mrakom pritisnuto” (kao u grobu), ili kad ona zapaža zastrašujuće slike

u vidu čudnovate inverzije, kada pesnički subjekt sebe sama može videti pomoću pogleda koji imaju trave, noći i vode (što je metaforička slika o uzajamnom i prisnom ogledanju), to je kod drugoga već celovit program s početka nazvan

Kasnije će danima i nedeljama telo gospože Dafine umirati pored prozora iznad vode, i iz njega će nestajati, oticati život (iz njega je „oticala krv i nikakve joj babice ne pomogoše”) paralelno sa

taj se opis ponavlja, ali uz obrtanje poretka: Vuk Isakovič tone u san, ostaje pejzaž u kome se baruštine i razlivene vode isparavaju.

Ovde, nad njim, graktale su vrane, dole, pod njim, svetlucale su široke tame i svetlosti vode. Vezani za stare vrbe i stubove u blatu, čamci su se crnili izdaleka, kraj vatre.

345 Oni se zaista često nalaze u blizini neke vode ili iznad vode (gospoža Dafina gotovo neprekidno) i na vodi; odnosno često prelaze preko vode.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Poređaće se oko izvora nasred sela gledanici — momci za ženidbu. Doći će da zahite studene vode nakićene gledanice i baciće kitu tek iščupana bosiljka na svoje srećne izabranike.

Piju i o ženama ne vode brigu: teško tima ako ih na saboru ne časte majke ili tetke!... Gore u novim konacima četa nizama sa zapovednikom,

Zato mu nije nimalo smetalo što turski nije znao ni vode potražiti, a arnautski — samo koliko da mu se na govoru podsmehnu Dreničani i Ostrozubljani.

A ceo svet je mislio da je zlica i opak i da je u stanju lakše ogrešiti dušu, no se napiti vode posle teško prevaljena otkosa u petrovske vrućine. Zato se okolina i bojala od njega.

sve dok me stariji sin ne trže i ne nazva budalom i čovekom koji nije više za pušku no za manastir Devič, kamo se vode svi šenuti od pameti... — Pa posle, proto? — Eh, posle!.. Eto vidiš. Malo sam ti već kazao...

Miljković, Branko - PESME

su grizli zemlju videh grešnike kako ih vitla zli vetar nebo što laje i kišu prokletstva tešku i večitu videh slepe vode stiksa i blato mržnje videh grad u plamenu i žene čije su ruke zmije videh zid plača bez zvezda i čuh reči bola u

sunčano poreklo ta potonula krv Neka se zaboravi prijateljstvo drveća i ptica Neka se zemlja razvenča sa suncem Žica od vode prodenuta kroz uši bolja je nego crv Otišao Izašao na vrata kojih nema u svim vodama zeleni psi me traže Ovde niko ne

Kad oslepim sve pojave vode kuda vode? Deca dužna da porastu neka se rode Za smisao tajne koja u Prividu spije. Frulo nespokojna u svome

Kad oslepim sve pojave vode kuda vode? Deca dužna da porastu neka se rode Za smisao tajne koja u Prividu spije. Frulo nespokojna u svome vazduhu Kad sunce

lelek i nenađeno blago stoji O zvonka roso tu gde smo mi pali U čarolije kasne koje nismo znali Kad vode ne teku, jer ništa ne postoji Ako prestalo nije. Predele razdvoji Odjek te reči.

Pala je lobanja niz crne grebene. U mračne dubine nosi li to što sam čuo. Ledene obale senkom rosi li jezive vode za zakletve od želje strašne smrznute. Na putu ostale su kletve i zvezde spore omrznute.

PROTIV SMRTI HRONIKA Prvoga dana pomreše ptice i zmije nastaniše gnezda i vetrove Drugoga dana ribe izađoše iz vode i voda oteče prazna Trećega dana šuma je pošla prema gradu a grada nigde Četvrtoga dana sazidaše ćele-kulu od lobanja i

II To mogu da objasne samo vode koje ne teku, taj mirni lik kada prestaje vatra i zbivanje i počinje kristalizacija. I mada je supstancija tih zvezda

ispražnjenim grobom, Anđele pred neumoljivom lepotom kraja Gde je mir i zrelost pesmu zamenila, I mramor gde mrmor večne vode spaja Sa kamenom kome izrastaju krila.

Biljko, pomešanost smešnu zemlje i vode Kažnjenu blatom, blago prezri cvetom. Al pristani na svet koji zvezde vode Izlasku mutnom s bezbožnim poletom.

Biljko, pomešanost smešnu zemlje i vode Kažnjenu blatom, blago prezri cvetom. Al pristani na svet koji zvezde vode Izlasku mutnom s bezbožnim poletom. Srce rodi ponoć glave, al izbavi Sebe anđelom kada vreme stade.

Ogovaraju vode odraženo I dan propaćen pre nego što sine; Početak sveta vide poraženo Ime svetlosti koja svetom mine.

Krakov, Stanislav - KRILA

Ona je klimala čupavom bradicom, i rugala se. U šatoru se čulo pljuskanje vode. To je posilni polivao komandanta. Kraj svoga žutog sandučeta poručnik Luka je probao pojas za spasavanje, koji je pri

Dole je bio vrtlog planina, zidova, minara, vode i prostranih vardarskih ritova. Crni bodljikavi pauci se kupali u moru, koje je možda bilo i plavo kao neč ije

Gleda u vrhove bajoneta, i kao da čita u njima strašne priče klanja. Iz drugih kuća vode nove zarobljenike. Drhte preplašeni. Jedan plače i grli kolena. Iz srušene kuće izvlače zatrpane.

— Paf, paf, paf... Mija je skakao po reci. Tanki mlazevi vode brizgali su uvis. Klanac se ukazao kao vratnice spasenja.

Uvek je tada ne koga tražio. I uvek je čuo jauk u noći. Pio je žedno mlake vode sa stola. Bilo mu je bljutavo po ustima. Rus je upola otvarao već samrtničke oči. Ponovo j e uvrnuo dugme.

šum njinih polomljenih krila kao bekstva jata preplašenih tica, i dok su dole kanalima umorno tekle crvene raskaljane vode. Preplašeno su klepetali mitraljezi.

Smenjeni vojnici spuštali se uzanim kamenim stazama, pregazili su Bele Vode, skačući sa kamena na kamen, peli se teško uz šumovitu Miletinu Kosu.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Tada se seda Vuijevljeva kosa nakostreši od srdžbe i on larma k'o naljućena deca. Čitavi potopi vode slivaju se iz pumpi. Pred nama su neprestano mornari, koji rade ćutljivo i prilježno Bretonci, Korzikanci i Crnci.

Oko nas narodi i narodi delfina, koji se izbacuju iz vode, kratki, skoro beli. Gde god padne pogled vidi se po dvadeset, po trideset njih u isti mah, a naslućuju se hiljade, Jata

Preko keja se vidi drugo široko platno vode obasjano jedva mladim mesecom. Velike priče oko pitanja kad će se šalupa vraćati.

Od Dakara sam sasvim sâm u kabini, prostranoj, punoj ventilatora. Imam tuš morske vode preko puta i da nije pokreta koji ostaje slobodan i lak, dan bi prolazio kao u parnom kupatilu. Vuije mi se smeje.

Oko deset časova počinjemo ploviti sasvim blizu dugih blagih ostrva, odvojenih valjda samo trakama vode od glavnog kopna.

Mali plavi proplanci su do same vode, gusto zeleni žbunovi, i u zatišju uske kratke plaže, mnogo žuće i mnogo blistavije od zlata (kad stavljam reč: zlato,

S druge strane broda skupljaju se piroge oštrih vrhova visoko iznad vode, upravljane od atletskih mladića, potpuno nagih, koji skaču u vodu za novcem bačenim sa broda.

Kažu mi da je pristanište kao i celo afričko more puno ajkula, o čemu crnci ni ne vode računa. Uveče sumrak lagano i čarobno pada na obale Sijera Leone dok ih brod napušta.

Zamoreni ostaju za nama. Samo jedan par, pod prvim ogledalom vode, uporno, čini se „zadihano“ prati nas. Čas zaostaje, malaksao, da se opet upregne, i bude u jednoj liniji sa nama.

Čas zaostaje, malaksao, da se opet upregne, i bude u jednoj liniji sa nama. Divno precizno prosecanje vode, kao da su torpedi a ne ribe. Posle pola sata, odjednom skreću u stranu i nestaju na širini.

Nigde pene, ni nabora; reklo bi se da je površina vode pokrivena nepreglednim atlasom. Obale i plaže Tabua pojaviše se žute kao zlato između zelenila rastinja i blede

Milioni zapaljenih mušica penju se plamenim stubom u visine. Kad se probijemo do laguna, široke vode osvetljene mesečinom, velika barka koja treba da nas preveze nalazi se na drugoj obali.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

A gde ćeš zorom lica umiti, Tu te kupine miris zadiše; Kapljicu bistru vode studene, Što ti sa čela kaplje žuborom, Prateći šumor ove planine... Pogledaj, dušo!... Samo pogledaj!...

) De, što da činim? U varoši se skela opravlja, Jedan je čamac sasvim potopljen, Eno, Radače, sam se uveri: Iz vode kljun mu jedva nazireš; A drugi puknut do polovine Tri dana čeka da se opravi. Bar da sam znao.

Ili oboje! JANjA: Al’ je utopljen!... Drugi je puknut, Opravku čeka već treći dan. RADAK: Onaj iz vode lepo izvadi, Te ga ispolcem čisto ispljuskaj! JANjA: Al’ je utopljen! Sasvim utopljen!... Na dnu Dunava!

Eno i momka! Sad, Rade, sad! (Porfirije dolazi.) PORFIRIJE: A što se dereš toliko, he? JANjA: Vuci iz vode čamac napolje! Ispolci gde su, da ga očistiš? Na posô brže!... Sad, Rade, sad!

HADžIJA: Grozno, Stanoje!... Pa još kad čuješ uvom sopstvenim Mudraca naših tajne zborove Što krišom vode po manastiri, Metanišući pred ikonama Unakaženom rukom neveštom: „Jest, buntovnik je!...

SULEJMAN: Dakle, moćan sam, Kad sam od vode pep’o stvorio?... STANA: Sina mi daj, A verovaću da si stvoritelj! SULEJMAN: Dovedi kćer!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

No da li će Turci hteti da prodiru od timočke strane u Srbiju, gde bi imali da vode u neku ruku brdski rat, gde bi im bazis operacija — Vidin — bio vrlo daleko i gde je predeo uopšte vrlo nezgodan za

Ja uđem u jedan nizak poljski šatorić u šancu da utolim žeđ, jer tu ugledah jednog poznanika s tikvom vode. Taman ja žudno nagoh grdnu tikvu, a ono bljunu voda na me, šator mi pade na glavu, ja upustih tikvu; bio sam sav

silnicima, rad čije slave i moći teče dragocena ljudska krv po bojnim poljanama; prokletstvo ubilačkim ratovima koji se vode da se pokore ili održe u pokornosti narodi. Prokletstvo, prokletstvo...

Imaš valjda mnogo da pišeš, a posle valja ti se i odmoriti; ko zna šta nas sutra čeka... Eto pod kakvim se okolnostima vode ratne beleške. Prošlu noć ppoveo je ceo đeneralni štab u šumatovačkom šancu.

« A ovde evo hiljade ljudi predaju se na milost i nemilost jednom Karadžiću, jednom Komarovu, i oni ih vode i lupaju bez odgovornosti; uvedu u boj hiljade, izvedu stotine; što je poginulo — poginulo, što je ostalo — ostalo,

Ratovi se vode ili iz pobuda osvajačkih, da se nešto tuđe otme i zapleni, ili iz prostih zadevica i sujeta vladarskih.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

“ V Nit hoće vode, nit hoće leka. — Ipak bih rekô, da nešto čeka. Ponude nose majka i seja, — Ona s’ nasmeja. Bili da vidiš proletno

Navodi se još okrenô, Kô da veli: S bogom, rode! P’onda ode, p’onda ode Putem vala, strujom vode, Izgubi se tako brzo, Odnese ga voda mutna; Iz tvog oka suza kanu, Kao neka tužna slutnja.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

— Šatori se zabeleli kao pečurke. Vojnici su založili vatru. Ali belaj!... Nigde vode, što reče drug Vlajko. A jezik se zalepio za nepce. Naiđoše neki vojnici, te ih zapitasmo za izvor.

Osvanuo je osamnaesti septembar. Iz magle poče da lije hladna kiša. Tanki mlazevi vode cede se sa kamenja i slivaju u rovove. Pokušavao sam bajonetom da kanališem i odvodim vodu.

Voda je ključala, a zemlja je prštala. Vojnici padali. Granata izbaci nečiji trup iz vode. Ugledao sam komandira druge čete... On najednom pade ničice... Vojnici su zastali neodlučni. Drugi legli...

— Onda mu priđe i savetuje da pojede glavicu presnog kupusa i popije litar vode. — Uveravam te, dobićeš temperaturu kao da si sedeo na roštilju.

— Opet ti! Pa ako toga ne bi bilo, onda nikakve razlike ne bi postojale između ljudi i onih volova koje vode na klanicu... Iza jednoga ugla sačekao nas je kapetan „Fikus“. Srećan je i ozaren.

Ali u bolnicu nije hteo da ide. Pritisne rukom srce, obori glavu i ućuti. Njegov posilni prinosio mu je čašu vode i parče šećera. Tada ga obično uhvatimo ispod ruke i gotovo unesemo u zemunicu.

Ali za vreme nekih meteža, oni su na čelu. Oni su ti koji vode, ali im u poslednjem momentu preuzimaju vođstvo drugi.

Oni tada spavaju u rupčagama kao krtice. Zato me paze kao malo vode na dlanu. Slušaj — obrati se svome posilnom. — Idi reci nekome da pozove poručnika Rajka. Videćeš ga sada. Nije daleko.

Svuda okolo nas bila je plavkasta, beskrajna morska pučina. Talasi su poigravali na površini kao da nas mame, a šum vode oko lađe podsećao me na neko pakosno cerekanje.

A u sadašnjem vremenu paradoksi su mogućni: bludnici vode računa o javnom moralu, lopovi o poštenju, a zabušanti govore o ratu.

A trista hiljada Italijana pohvatali su Austrijanci kao zečeve. — Ovaj rat vode Francuzi i mi, a Englezi i Amerikanci podupiru parama i materijalom — razmišlja Vojin.

Duhonjin, glavni komandant ruske vojske, ubijen... Maksimaliste uzeli vlast u svoje ruke... Vode se pregovori o miru... Primirje zaključeno... Na zapadnom frontu bombardovanje. Na makedonskom zatišje...

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

mi i r'ječi, Kad daleko svirjel bude, hoću da joj ječi; Neću da zna urečene ni čase ni dane, — Ovako se misli love, vode nas nezvane. Kad usmotrim ljubopitstvo, nevešt ću gdi proći Brzo, nek' joj serce kucne, da li ću još doći.

Vnezapu joj drug predstane u odličnoj rizi, Koga istom stazom vode podobni podvizi. Dvoumije sve iščezne, istini su trazi: S ovom zorom tma nestane, ljudi nisu vrazi.

Pivo je skupo, Vino jošt skuplje, Za rakiju mnogo ištu, Vode ne mogu. Tur mi se para, Čizma mi pukla, Svila mi se po rukavu Cepa na fraku.

Šta za jelo nosiš u torbi, je l’ pšenični hlebac? O čuda, proja! I jošt s’ usiljavaš pri suvom komadu Proje i šaki vode na takvoj prepeki sunca Zemlju, neoranu kadgod, prevrćati, — baš si bez mozga!

Zalud vešt Polodorija trud na propasti vode I sebi i njemu večiti dići spomen: Vreme je potrlo sve, i delo i majstora samog; Za veličinom svojom rasturen tuži

iznad Kubršnice umorom svladan, Hladom i debelim granatih drva pokriven ja onde Prema žuboru sladosnom, znate vi, vode tekuće, Tvrdo sam zasp’o, a svinje su anjale dolom i gorom.

) I toliko svile, znam, biće mi dosta; Cipela, šešira, cveća svake fele, I za toaletu neke bagatele, Vode od kolonje, samo da je fina, Pariske pomade, plajvajsa, karmina, Špioda, igala i češljića krivi’, Da se svaki kicoš

Prem me neki đavo bode Da već jedva disat mogu, Dajte kacu hladne vode, Da od glave sve do nogu Upotrebim badekur, — To je a la trubadur!

Misli bujne i goleme Zelen mozak u vam’ roji, Vas štapići vode slepi U spasenja stan taj lepi, Putem punim crne jame, Punim večne šumske tame, Putem glatkim i klizavim, Punim

Pivo je skupo, Vino još skuplje, Za rakiju mnogo ištu, Vode ne mogu. Taljige su skupe, Kola su još skuplja, Za karuce mnogo ištu, Peške ne mogu.

bez oznake autora i u sledećem skraćenom obliku: Pivo je skupo, Vino je još skuplje, Za rakiju novac nemam, Vode ne mogu. Kola su skupa, Karuce su još skuplje, A za hintov mnogo ištu, Rješke ne mogu.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

bola, očaje, Isplakan pogled tavne zenice Dršćućim glasom gore dižući Molio ljubu moje mladosti Za kaplju vode... ili otrova, ...Ili?... O!... Oprosti, dušo svetog pepela, Zanetog uma misô paklenu! Verna si bila ti!...

Jaoh, vode!... e, umori me žeđ!... Vujo, vode!... JELISAVETA: O! o! o!.... VUJO (za sebe): E žlje, pakosnice, ako ko boga vjeruje

Jaoh, vode!... e, umori me žeđ!... Vujo, vode!... JELISAVETA: O! o! o!.... VUJO (za sebe): E žlje, pakosnice, ako ko boga vjeruje! Od krvi se stresa?...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

“ Džibo, Džibovina, tako zove oca, a djeda zove Džibukardom. U parohiji niti će gdje noćiti niti šta okusiti. Ni vode neće da se napije iz tuđe ruke. „Ne vjeruj 'rišćaninu! Prevariće, slagaće, oblagaće, u krašće, nebo ga ubilo!

Jedan, siroma, ižednio, lijepo mu pjena trgla na usta, svrati se onom točku kod gornjije' mlina da se napije vode, a pokojni Partenija — vječna mu pamjat — zateže iz ostraguše, pa u pô pole čela pras!

Prepô se Isaija, zamislio se, dok se nešto ne došjeti: — Da zovnemo, veli, kapetana i soldate s Kadine Vode da nas brane? — Teško onom koga drugi brani! — dočeka' ga ja kô iz svog štuca; sastavi' vatru u vatru.

Kakav to vojvoda: kô kakva švapska gerenalina... kapetanina! Zbilja, da to nije kapetan s Kadine Vode? — Ama, kakav kapetan, kakvi naši, krst vam, 'oću reći šiljak džamijski! — zavitla Belemez 'andžarinom!

David: Mlogo sam ja, gospodini moji, svijeta prošô, iz mlogo vuruna kruva io, sa mlogo vrela vode se napio. 'Odajući po svijetu i narodu, na svašto sam pazio i ovo sam uverčio: Pođeš li dolje kroz Lijevče, ispod Banje

pasulj grahorast — zelenkastosiv graša — starinski revolver gruntovnik — činovnik u gruntovnici, nadleštvu u kome se vode zemljišne knjige deverati — teško živeti, mučiti se delija — turski vojnik; junak dert — jad, tuga, briga divanana

Bojić, Milutin - PESME

Te večeri Volja rodi se u meni. (1910) MRTVI BOGOVI Mudrosti dosta! O, pali smo nisko. U večnu noć nas naše vode zublje, A čini nam se sunce nam je blisko. Mremo bez svesti, tonemo sve dublje.

Pleća mu dršću, a iz magle tutnje Azijski hati, i blešti vrh vode Srebrn rep šajki što po moru brode; I huji ponoć puna smrtne slutnje. Čuje se rzaj konja koji stižu.

vlastitu grižu, U zvezdama ih vidim kad se rode; Čelične, one do kosti mi stižu I sižu Razorne, mutne kô proletnje vode.

I još se redom naše kosti seju Po ostrvima i u vode strane, U pustinjama, gde samumi veju, I hladnoj stepi. I, kad sunce stane, S lešina naših site beže vrane.

Srce zvuk pesme što požudno bije, Reč čas zapovest, čas poniznost sluge, Cilj si kom vode svi puti, sve pruge, Pred kim se ništi gordost ljudskog uma.

Ali od svega što se ocrtava U ogledalu nesleđene vode Ja vidim samo tvoje tople oči. XII Čuj kako je noćas šum cvetova rečit, Zbori nam o Novom s puno slasti mamne,

Samo tvoj da sam, i sav da se svijem I da me oči tvoje vode raju, U kut gde boli i uzdasi staju: Iz tvoga oka da utehu pijem.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Zavesa ČIN DRUGI Pisarska soba u srezu. U dnu vrata koja vode spolja, sleva (napred) vrata koja vode u praktikantsku sobu, a zdesna (u dubini) vrata koja vode u kapetanov privatan

Zavesa ČIN DRUGI Pisarska soba u srezu. U dnu vrata koja vode spolja, sleva (napred) vrata koja vode u praktikantsku sobu, a zdesna (u dubini) vrata koja vode u kapetanov privatan stan.

U dnu vrata koja vode spolja, sleva (napred) vrata koja vode u praktikantsku sobu, a zdesna (u dubini) vrata koja vode u kapetanov privatan stan.

I MILISAV, ŽIKA, JOSA ŽIKA (ispija krčag vode, pa kad ga je ispio, dodaje ga Josi, koji stoji kraj stola): Na! Ima li koji da čeka? JOSA: Ima. ŽIKA: Kolicina su?

Mora da je bilo ovogodišnje vino? ŽIKA: Zašto ovogodišnje? MILISAV: Pa eto, već drugu si testiju vode ispio od jutros. ŽIKA: Nije, dobro je vino bilo, nego mnogo, mnogo, brate.

ŽIKA: Bre, baš si ti neka stoka, gazda-Miladine. Pa ti ovo nisi iscedio. Doneo si toliko vode kao da ću da se kupam. Izađi, molim te, napolje, pa iscedi tamo u avliji...

(Vići.) Deder da ga čujemo, šta kaže protivu zatvora? VIĆA (čita): „U jednu čašu vruće vode metni kašiku gorke soli, rastvori to, ispij i šetaj malo zatim”. KAPETAN (razočaran): Pa ovo je ono... zbog stomaka...

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Duhovita verbalna nadigravanja, podvale, mudri odgovori na postavljena pitanja, koji u noveli često vode radnju, u šaljivoj priči su osnovno motivsko tkivo.

Nastasijević, Momčilo - PESME

Zri ljubav. Podne. GROZD I zlatan oblak, dragano, natopi zemlju pijanstvom. Ljuškaju vode koritima, i puca plod. I tvoje telo, dragano, ljubavlju prezri, napukne.

5 I nespokoji u pokoj svi ožive. Sa bezdan sa izvora poteku vode svete. Blage od srca srcu vesti polete. 6 Mreži to, i pauku, zlosluto što je plete, prisniva se svila.

2 U zavičaju mom zgureni krovovi ćute i mile vode i dim po zemlji se krade. 3 Zebnja je ovde, osluškuju se stvor i tvar: u kamen zaspati javom, il’ budno snom

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Mati, već uplašena, užurbano bi postavila sofru, ređala hleb, kašike, viljuške, unosila legen, peškir, ibrik vode, polivala ga, te on umio ruke. Ali babe, koja ga je sigurno čula kad je došao i čula kako viče, još ne bi bilo.

Kao neki od takođe čuvenih, bogatih porodica, pa isto tako kao Mladen, posle smrti oceva, počeli da vode radnje, trgovine, pa ili na karte, ili na ženske i piće odali se, i počeli da rasipaju.

Za njim onda majka donosi jelo: — Hajd̓ da se večera! — veli, i kao nekad, tako isto i sad, uzima legen, ibrik vode, peškir i pred babu nosi i posipa je. Počinju da večeraju.

Hlade se. Mladen, kao uvek, u dućanu je. I tek oko zahlađa opet bi se pojavila baba. Nosi mu testiju sveže, hladne vode sa česme. I kako Mladenu slatko pada ta mala testijica, pokrivena mokrim peškirom, koju mu baba donese da se rashladi.

Zna da bi mu laknulo kad bi izišao, prošetao se ulicom, čaršijom. Čuo žubor vode što teče olukom čaršije. Video polje, noć na njemu, rubove planina što se spojili sa nebom i iza kojih je uvek svetlo,

se svežeg noćnog zelenila pomešanog sa vlagom bunarskom i polivene bašte oko njega od današnjeg mnogog vađenja i rasipanja vode, da će baba, tobož poslom, kao da je zaboravila da štogod zatvori ili čula kakvu lupu, pa zato se digla da vidi, sa

! Gledarica je jednako, mučaljivo nagnuta nad zdelom vode u kojoj se crnio taj »obajani« kamen, odgovarala: — Ne znam. — Nego... Istina je. Rano je.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Još rimsko verovanje! v. Sofrić, 1. s. ). U Kotarima vode mladu k bunaru, na koji ona meće jabuka, oraha, i b., pa to deca grabe (TRĐ, NNŽ, 3, 34).

Kad u istočnoj Srbiji vračare »izvode đavole« ‹koji su i demoni vode› onda je stanje vrlo opasno, i mnogi ne smeju da se maknu od kuće bez b. l. i bosiljka (BV, 7, 1892, 399).

»Komu svet mrca pred očima, da pije seme božurovo pređe sunčeva istoka i da ga nosi kod sebe i u vode i na svako mesto dobro je« (narodni lek, v. Sofrić, 17). B.

Kad se javi kuga, onda se u Župi, pored drugih apotropajskih predmeta (čanak vode, češalj), ostavlja uveče na sofri i struk b. (SEZ, 17, 35).

Kao jak apotropajon, b. je neizostavan pri različitim lustracijama, koje se izvode preko kađenja b., ili preko pijenja vode u kojoj je b. potopljen, ili kupanjem u takvoj vodi, ili prskanjem njome. Mesto u koje je udario grom vala okaditi b.

(SEZ, 16, 258). Škropljenje b. prihvatila je i crkva, i osvećene vode bez b. ne može se ni izvršiti. Kao apotropajon b. ima značajnu ulogu u teurgičnim radnjama pri žrtvi i molitivi.

Njime se kiti sofra o zadušnoj suboti (SEZ, 19, 29); kadi se mrtvačka žrtva prilikom »puštanja vode« o Velikom četvrtku (іb.

O postanku b. kaže jedna naša narodna pesma ovo. Devojka je pasla jelene, pa je preterala stado preko neke vode, a sama nije mogla preći.

U jednoj narodnoj pesmi spominje se da ispod v. vile vode kolo (Sofrić, 69). Vodom u kojoj je skuvano lišće od v., trešnje, jagode i ljubičice ispiraju glavu oni kojima opada

Bolesnik, pošto bi se umio i pio vode, ostavio bi na šiblju ili vrbi končić sa svoga odela, i bežao kući bez obzira, »jer ako se osvrne, i groznica će se s

Uoči mladog utornika vračara odnese pod kakav g. u polju malu pogačicu, vina, vode, soli, cveća, konjsku potkovicu i klinac, i zaklinje demone na g.

treba da donese junak kao ponudu nevernoj ženi, ili majci, ili sestri, ili lažnom careviću (»sa bukve j. iz velike vode Kaladžijnske«, Vuk, Pjesme, 1, 7, 154; »jovove j.« Krasić, Prip., 2, 20; »joševe j.«, SEZ, 41, 1927, 213; »sa vrbe j.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Uputi se planinom ravno k jami, gdje još snijeg leži, da se napije vode snježanice. Uđe u jamu i izvadi komad snijega, postavi ga na nagnutu ploču, kao što je i dosada radio.

po planini, a tako je lijela i puna trave ova planina, čisto razgaljuje i živinu i čovjeka, pa je šteta što je bez vode. Žedan gleda u kaplje što nad gunjac padaju, i žao mu svake što sukno prije njega popije.

pomisli, „čovjek je!” i primače se k njemu. —Što će ti kobiletina? — pita ga. —Napojiću je. —Drugdje ima vode za nju. —Nije mi radi nje, već radi ždrijebeta... Ne vidiš da je ždrijebna? Tri puta sam je vodio...

Zađoše u tjesnac, pa se veru između stijena. — Vidiš, zimi su ove kamenice pune vode, priča joj. — Pričekaj! — I, pustivši je, potraži šibica i o benevreke upali dvije najedanput. Posvijetli.

Zatim izvadi iz torbe i nekoliko gruda sira i sklenicu rakije. Redom napiše se vode sa ostrmljena gunjca i, posjedavši, zalažu se.

— uzdisahu žene. — Drukčije za nekoliko dan' ni struka zeleni! Po bunarima i lokvama nestade ubrzo vode, pošto su se baš obilno škropili vinogradi. Na savjet glavara, Ivina oca, naredi općina stražu nad općinskim lokvama.

Rondari, s puškom na ramenu stražili su pak bez cedulje s glavarovim pečatom ne davahu nikome vode ni za lijek. Nu i tako seoske lokve brzo, se iscrpiše: pri dnu zasjela voda ne samo što bijaše kaljava i skroz od trave

A čiste vode nije se nadaleko moglo naći. Nije bio druge, već da ideš po nju u varoš. Ko je imao na što da naprti, ne bijaše mu

I živina bijaše spala, otančala, k'o nema šta pod zube, — nema vode, a nenavikla da se na obroke poji. Svijet se molio bogu, da se smiluje.

— Ča bi im bilo — govoraše on, — da svako jutro nakrcaju brod vode, pa ga pred selo na žalo iskrcaju? ... A i kako se dili ta voda?!

— Baš kao i tamo! — prihvati živo Ivo. — A putova — gdje se makneš da vrat skrhaš, a u po — ljeta vode ni kapi ... — Ma, čovječe, —prekine ga don Frane, kovni su novci; nijesu ni općinski, ni vladini... — A ko ih je dao?

jednoga jezika, novinarski članci sve o „našem milom narodu” i druge besmislice ljudi koji misle da su pozvani da vode narod i da budu njegovi pretstavnici, a pri ovakovoj nevolji ne znadu što da rade, već se prepiru o našoj nekadašnjoj

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Tada sam ugledao Doroteja. Izronio je iz vode. Duga žuta kosa prekriva mu oči, pa mora da je skloni da bi me video. Bio je nag, opaljen suncem.

u dolini, ljudi se iseliše iz kuća u polju i na brzinu sklepaše od pruća i blata kolibe na padinama izvan domašaja vode.

Leluja slabašni plamsaj, bori se sa kapima krečne vode koje se otkidaju od tavanice i padaju tik uz fitilj sveće. Kamen sa lišajima. Uginule stenice.

Nigde ništa od živih bića. Osim njih. Ni pasa, ni mačaka, ni kokoški, ni najsitnije životinje, samo oni vode nekakav život, ne znam ni sam kako i od čega. Nismo zatekli ni pregršt života.

“ Ništa više, samo to. Video sam da je nespokojan. Podsećao je na nekoga ko je tek izronio iz vode i halapljivo hvata ustima vazduh.

Pitanje me je toliko iznenadilo da nisam imao vremena da se priberem, a ona je nastavila: koliko na Kuli ima žita, vode, sena, suvoga mesa. Pa onda: koliko ima ovaca, goveda, konja, živine. Gledala me je hladno, gordo, gospodstveno.

Te nema dovoljno vode (što je bilo sasvim tačno jer polovina bačvi i kaca za vodu beše prazno), te seno je na izmaku („I šta kad Brzan padne

Lauš se izmakao od gomile, zaklonio se za stenu, umočio je svoje mlohavo telo u vodu, trlja dlanom ispod vode uboje i otekline na zadnjici, što su tu izbili kao uspomena na ovaj dugi put proveden u tvrdom sedlu.

Grupa će udariti preko polja, kroz topoljak, na Sinđin gaz, i tu će je s druge strane vode, baš kad bude iz nje izlazila, dočekati njegovi strelci, skriveni u vrbovom gustišu. Niko se od mojih neće izvući.

Posle su izneli nekoliko vedrica vode i pljusnuli po iskomadanim leševima, ne baš naročito vešto sastavljenim. Dadara Izbliza sam osmotrio svoje protivnike.

Zverali su razrogačenih očiju po tmini i to je za sve nas bilo spasonosno. Bogdan Naše zalihe vode i hrane polako se tope. Pšenice, ječma, raži i ovsa ima još najdalje za dve nedelje.

Ne sećam se tačno kako je sve to počelo. Verovatno nekom njegovom osornom psovkom zbog vode. Naravno, ja sam bio taj krivac zbog koga su kace bile prazne s malo ustajale vodurine na dnu, umesto da budu do vrha

Ilić, Vojislav J. - PESME

Čudni su puti kojim strasti vode, Al' sve što živi ove pute zna: Sadašnjost njina nepobedljiv grad je, Prošlost je njina pepeo i pra'.

Pastiri danjuju leti i sastaju se ode: Sednu, podviju noge i onda razgovor vode O stoci, vremenu, hrani, il' govorljiv kakav čiča Po vas dan šarene bajke o daljnim zemljama priča.

Dignuvši napitog kmeta, pod orah granati ode, Skide mu odeću gornju i onda donese vode I hladnom vodom ga poli. Kmet samo izdiže veđe, Pa onda istija tako u strašno hrkanje pređe, Da zaspa kô mrtvac pravi.

A ćata, međutim, zbunjen, još kroz noć poljanom ode, Išô je gde noge hoće i kuda oči ga vode, Bežô je od samog sebe. U duši grizô se time: Otkuda kmet da dozna, a još se tukao s njime!

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Ono je sazidano od pečene cigle i tesanog kamena, a prekriveno mnogim stepenicama. Glavne, najšire, vode, odmah od ulaza, strmo u visinu, a više sporednih stepenica prepliću se u svima pravcima.

Dozvolite da je premerim; njena kvadratna osnova ima u opsegu 500 koraka. Sa jednoga njenoga ćoška vode u vis udobne stepenice, bolje reći kosa ravan ili rampa, ograđena masivnom balustradom. Pođimo njome gore.

“ - „To mi je vrlo jasno i ubedljivo, samo jedno ne mogu da uvidim: zašto vode i mora ne ocure sa okrugle 3emlje?“ - „I to je vrlo jednostavno.

Prolazimo kroz ostale delove biblioteke i, prešavši dvorište, ulazimo u prostran vestibil. Iz ovoga vode široko razjapljena vrata u ogromnu salu sa otvorenom terasom i dugim zastrtim stolom.

lađa, kad za njom zuji i duva vetar; Ima i zgodna luka, iz koje potiskuju plovci Širokih bokova lađe, kad sveže zgrabe vode.“ opredelili Aleksandra da svoju slavnu varoš podigne baš kod ostrva o kojem je pevao njegov najmiliji pesnik.

- lipe, divlji kestenovi, borovi i jele, - sada su još veća i lepša nego što su nekad bila, ali u njihovu debelom hladu vode borbu korov i podivljalo džbunje sa poslednjim ostatcima nekadanje kulture.

Jer, znate, na kršnom našem primorju nema dobre vode, ali ima odlična vina do kojeg se lakše dolazi nego do pijaće vode. Zato njime gasimo uvek svoju žeđ.

Jer, znate, na kršnom našem primorju nema dobre vode, ali ima odlična vina do kojeg se lakše dolazi nego do pijaće vode. Zato njime gasimo uvek svoju žeđ.“ On se slatko nasmeja i zovnu jednog od svojih poslužitelja: „Slušaj!

Pored tanjira plemenite gospode dubrovačke stavićeš naše najveće čaše za vodu. Ali vode - ni za živu glavu.“ Sa galerije odjeknu muzika orkestra.

Tu, odmah, pored masivne hrastove balustrade stepeništa, stoje vrata koja vode u jednu duguljastu sobu, zvanu biblioteka.

Na posletku je i to pitanje srećno rešeno: svakodnevno je dovoženo bure izvorske vode iz daljskog atara. Za hlađenje vode i vina postaralo se zimi, smeštajući tridesetak kola dunavskog leda u ledenjak,

Na posletku je i to pitanje srećno rešeno: svakodnevno je dovoženo bure izvorske vode iz daljskog atara. Za hlađenje vode i vina postaralo se zimi, smeštajući tridesetak kola dunavskog leda u ledenjak, duboku jamu prekrivenu kolibom, a

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

– Kad malo kasnije bješe mi potreba, Od kapi vode, od mrve hljeba, Ili od koje zabave ine, Da mene želja ili plač mine; Ko će mi slađe, ko l' brže dati, Neg' opet Mati, –

Stanković, Borisav - TAŠANA

Na levoj strani su vrata od spavaće sobe, a sproću, na istoj strani gde je ulaz, još jedna manja vrata, koja vode u druge sobe. Na zidovima obešeno oružje: jatagani, puške, pištolji, razni bičevi i kamdžije.

I to danju i kojekako mogu da izdržim. Dan je, svetlost, vidi se. Ali noću! Noću kad treba da iziđem, da deci vode donesem, a mene obuzme strah da onako, u mraku, na njegove, pokojnikove stvari ne natrapam, ne dodirnem ih.

(Vadi i daje joj u ruke brojanice sa raspećem): Uzmi i ovo. (Viče): Stano, donesi vode, bosiljak! (Tašani): Ne boj mi se. Sve to nije ništa, i ne sme ništa biti.

i čita nečujno. Potom uzima bosiljak i škropi vodom po sobi, oko sebe, a najviše po Tašaninoj glavi). (Usled svežine vode, Tašana se sasvim umiruje. Za vreme čitanja, Tašana, oslonjena na njegovu ruku, gotovo zaspi.

Hvala ti! Da idem. (Tare čelo, kosu, da se smiri.) TAŠANA Da donesem vode da se umiješ i osvežiš? MIRON (pribravši se): Ne treba, ništa ne treba! Idem. Zbogom, Tašana! (Odlazi.

I ne naučivši zanat, zbog mog pevanja, počeše svi naši begovi da me vode na veselja, bekrijanja, kao i vaši bogataši. Nisam imao za šta da se brinem.

pomešali se sa neverijom, pa toliko strogo ne vodimo računa o veri i običajima; ali ovi moji, tamo u brdu, bolje vode računa. Sišli i došli, pa mi kažu da ovih dana treba trogodišnji pomen zetu — pokojniku dati.

Prvo njemu hleb da dâ, pa onda ona da uzme. Prvo njemu vode da dâ, pa onda ona da pije. Prvo njega da pokrije, ututka, utopli i uspava, pa onda sebe. I tako celog života.

PARAPUTA (smiruje se, kleca, hoće da padne). TAŠANA (pridržava ga da ne padne, Jovanu): Daj vode! JOVAN (odlazi u trem i donosi testijicu vode i sipa Tašani u šaku).

TAŠANA (pridržava ga da ne padne, Jovanu): Daj vode! JOVAN (odlazi u trem i donosi testijicu vode i sipa Tašani u šaku).

(Uzima od Jovana testijicu i meće na usta Paraputi da pije.) PARAPUTA (žedno pije vode i umirujući se zanosi se i hoće da padne).

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

se utešila udavši se za drevnog puškara; i taj puškar, nekada prvi momak, a na kraju samo firmonosac radnje koju odavno vode njegovi oženjeni sinovi iz prvog braka. Stari mladenci, na svoje vlastito čudo, rodiše sina, i stadoše kriti dete.

Učini se majstor Kosti, jedne noći, da odnekud iz njega, kao da je on raskršće, vode tri staze, rastu, dužaju, a po tim stazama njegova deca, mala kao što su, svi osnovci.

Probudi se čovek, protrlja čelo, gutne malo vode, zaspi, i opet san. Pijaca, i sudija, gospodin Đurić govori narodu: Objavljujem sa žaljenjem da se posle mnogo godina

Bolesna od vodene bolesti, sirota žena je jednako fantazirala o lekovitim snagama vode. „Ne zaboravi da svake godine uzmeš dosta bogojavljanske vode.” Prekinule se skoro sve vesti između oca i dece.

„Ne zaboravi da svake godine uzmeš dosta bogojavljanske vode.” Prekinule se skoro sve vesti između oca i dece. Ne pišu ništa prijatno.

mlađi spavaju, tu joj ispeku komad mesa, donesu salatu, samo malo posoljenu, jede je list po list, iz ruke, napije se vode, dovrši svoju uniformu, pa hajd u štajervagn... Da nije bilo drugih muka, živela bi valjda sto godina.

Vetar je pištao neprijatno. Kod Lazarićevih, svi su nekako imali potrebu da se zabune, da ne čuju šum vetra i curenje vode. Gos-Toši nije bilo dobro, prilegao je i uvukao glavu u ćošak divana.

Skoči iz postelje zdrava, i tačno ona. Siđe u sivo, hladno dvorište, izvuče studene vode iz bunara, i poče njome da se šljuska uz zadovoljno srkanje svežine i drhtavice.

Idi sad, teško mi je... Nemirna je bila gospa Nola te noći. Posle ponoći je ustala, ispila čašu hladne vode, obukla se i počela da hoda po sobi. Kroz razređene šalone ulazila je mesečina kao srebrna lepeza.

U koliko je sati sahrana? — Mladić se malo zatim oprosti i ode. Gospa Nola ispi čašu hladne vode. Kao uvek kad je uzbuđena, gospa Nola, posle čaše vode, otvori jedan prozor širom, i zagleda se u daljinu.

Gospa Nola ispi čašu hladne vode. Kao uvek kad je uzbuđena, gospa Nola, posle čaše vode, otvori jedan prozor širom, i zagleda se u daljinu. — Tako, to dobro čini. Odmah sam jača, i ne bojim se više ničega.

— Nastade, kao uvek u takve časove, tajac. Gospa Nola pocrvene naglo, obrisa znoj s čela, dohvati čašu vode i raširi prozor širom. — Dakle opet novac! I dokle samo to! — Pa odjednom planu s prezirom i sa srdžbom.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Jer kad su iroji i stradalnici u romanima jeli? Najviše ako su pili; a da vode dosta ima, to zna i malo dete. Međutim, otkud dolazi da persone romantičeske retko ili nigda ne jedu, ja čitateljma

uznemirivati, zato bi vam prijateljski sovetovao da se opet u vaše bure povratite, tamo šakom, kad nemate kutlače, vode pijete, svet prezirete i po vašoj glavi respublike pravite. Adio!

Eto ti prosioca. Mladoženja ne bi sam sebe poznao kako se nakitio. Roditelji devojke učtivo goste dočekuju, vode ji u najčistiju svoju sobu. Tu se razgovaraju kako je žito u Banatu.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

poljupcem štapa Sanjivim zelenim trepavicama Trava i skriva i otkriva Studenu providnu istinu Na dnu ove vode Sija biljurna vučja glava Sa dugom u čeljustima Umivanje ovom vodom Leči od svake smrtobolje Gutljaj ove vode Od svake

dnu ove vode Sija biljurna vučja glava Sa dugom u čeljustima Umivanje ovom vodom Leči od svake smrtobolje Gutljaj ove vode Od svake životobolje Bistro oko u kamenu Otvoreno za svakoga Ko crnu svoju suzu ovde napusti ŽIVOT SVETOGA SAVE Gladan

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Tako, sećam se, kad je pop sručio na mene, onako gologa, čitav bakrač hladne vode, da sam mu u duši opsovao nešto tako nehrišćanski da to ne bi ni u kom slučaju moglo poslužiti kao moja izjava

se položila, te je „umela da spava“, ali kako sam joj ja još prvoga dana, čim sam joj bio predstavljen, sipao punu čašu vode u oči, mora da joj se u očima nešto pokvarilo, te ih je od toga doba uvek držala poluotvorene, te izgledalo je kao da

su postojale, ali, kako se tada uredno plaćao porez, nije postojala nikakva potreba da se kakve druge rude istražuju. Vode su takođe postojale i služile su, kao i danas, kao sredstvo za poplave, samo se nije osećala potreba da poplavama

u moju budućnost i stoga je jednoga dana otkinula končić sa moje košulje, dala ga vračari, ova ga bacila u pun tanjir vode, promešala vodu štapićem i zadubila se duboko čitajući moju sudbinu: — Preležaće tešku bolest, ali će se spasti;

u brašno malo peska, pomešaš sa pirinčom malo ovsa dodaš u kafu malo sitnih crnih šljunaka, sipaš u petroleum malo vode, — ali šta je sve to; ne zaradiš ni nekoliko dinara dnevno.

Naš kućni lekar prepisivao mi je neke praškove, pilule i slane vode; oblagali su me mokrim zavojima i vršili su na meni neke odvratne operacije i sve i sva činili, ali se bolest sve na

Tetka Nasta dođe, sede kraj moje postelje, doneše joj jedan zemljani sud pun vode i ona poče bajati i šaputati: — Trčak, natrčak, protrčak, Protrč', groznice, Kraj glogove kućice... itd.

već počeo bio da postavlja i zasede, da se krije u razne kapije, da se iznenadno pojavljuje po ulicama koje ni kako ne vode njegovoj kući i kada je, najzad, uvideo da ja svaku njegovu poteru vešto izbegavam, da mu svaku zasedu pažljivo obilazim,

— I onda... šta onda dakle? — Svi putevi vode u državnu službu. Obrati se majci državi i podojiće te. Svakoga dvadeset i šestog pružiće ti dojku, a ti samo nasloniš

Kako bi bilo da sačekam onog inženjera na prozoru pa da mu prospem bokal vode na glavu... — Eto, tako to ide redovno. Prosto ne umem da mislim, pa to ti je!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Glavu zanosi neizmerni teret, i u ušima neprekidno bruji od silnoga treska i potresa vazduha. — Vode kapetana Vlaskoja, sigurno ranjen... — Da nisi ranjen? — zapita ga potpukovnik Petar. On samo uzdahnu i klimnu glavom.

Teško je za konje, jer nisu pojeni ceo dan. Na celom putu nigde vode. A i da je ima na išli bismo samo na sante leda. Nalazimo se na visini preko hiljadu sedam stotina metara.

Komandiri odlučiše da sa konja poskidaju sanduke i džakove, i da stvari vojnici preguraju a drugi da vode konje. Ako se koji omakne, onda da ga puste, pa šta mu bude.

Ponekad zastanu naslonjeni uza stenu ili drvo, sa kojih cure tanki mlazevi vode, kao suze, i tek podignu glavu. Preko oštrih serpentina Trešnjevika, pod sobom, i gore iznad, vide beskrajnu kolonu

Ljudi naprežu poslednju snagu da stignu do jednoga ćuvika, koji, kao Nojev kovčeg, stoji usamljen i pust, u moru zagađene vode. Jedan se ipak nagnuo i šakama zahvata vodu, te je pije.

Prvi konj je povlačio ostale. Neki su se prevrtali porebarke. Ali čelnom konju je bila glava uvek iznad vode i on je, uz pripomoć vojnika sa obale, izvlačio ostale. Potom su vezivali po deset.

Pokazao sam kuvaru na kazan i rekao „Serbo“, a on klimnuo glavom. Luka se nasmeja. — Ovi bi trebalo pre nas da vode, nego mi njih. Neki pešaci bili su u „živom razgovoru“ sa mornarima. Nisu nas videli.

More se nadimalo, penušavi talasi se valjali, i tek širokim zamahom udarali o kamenite stepenice isterujući čitav vihor vode. Deca su gledala prestrašena i nema. Naiđe jedan od naših, ali on zavrte glavom. — Sumnjam, bogami, da će lađa doći.

Jedan talas lupi i pramenovi vode sunuše preko krova. Mića se unezvereno okreće, a donja mu usna opuštena, gotov da zaplače. Posmatram ostrvo Vido...

Sa nestrpljenjem čekamo kada će se mreža pojaviti. Već manje ribice iskaču iz vode, koja je ustalasana. U njoj kao da se nešto roji, ribari sada sve brže povlače užeta, neki pritrčavaju vodi i zadižu

Oko devet časova počeše izvlačiti sidra i naskoro se začu šum vode. Izgleda nam da se i one druge lađe kreću. Tamna silueta obale istopi se u mračnoj noći.

torpiljere, vojnici vele: „dva pobratima“, i kad onako dugački i vitki projure pored naših lađa, dižući čitava brda od vode, vojnici im tapšu i mašu rukama.

Petrović, Rastko - PESME

Soneti na vodama Proleća evo, mlade grane listaju, Kopne snegovi, vizije mnogobrojne, Po svoj se zemlji vode nove blistaju: Čovek tad trči na stave neprobojne.

Evo proleća, naše reči listaju, Na svim usnama usklici su ljubavi, Po svoj se zemlji mlade vode blistaju, Za plugom čovek tad juri po dubravi. Sad je proleće, sakrite se, devojke!

Kupalo, ubavi deran, proleće, Sa zvekom ratnom i smehom u moje srce sleće deran. Kroz tvoje ruke protiču vode I zato, gle, sve reke su crvene, A još su samo oči mi zelene Da po njima mog brata malog papirni čunići brode.

Gle, sipam krv, zvezde i salo u ovaj pehar; možda i preterujem meru alkoholstva... ali od planinske vode ja ne nađoh nigda misli trezne... Valjda bejah i snob... ali posle svih velikih ekstaza, otupim čak i dosadu da shvatim.

o devojkama koje zadrhću rano, i kojima je uz oči zelene dano da im noć odnosi glas kao šešire, kao pad teške hladne vode.

grudima proširim ležaj i stan, Da plačem, da zahvaljujem na onom što i ne bi Nikada u životu, na putevima koji i ne vode kroz svet, Bejah toliko slab, da samo gubljah svest.

Pio sam hladne vode, zatim plakao, Spuštao čelo svoje na kamen, milost Njegovu pozvao; Pisao prijatelju ipak da sam dušu đavolu

”Ćuti, ćuti, grešniče. Pogledaj ovaj cvet! ”Sećaš se one zvezde što sijaše kroz usta seljaku? To beše sveža kap vode u njegovom stomaku.

iziđosmo iz matere, To je samo povratak k njoj; jer nema šta da se izbere: Do spustiti i nju i sebe u čašu beskrajne vode Kao što se spuštasmo sami u umor i znoj, Ili visije planinske izvrnute u vir svoje slobode, Gde potapasamo ožiljke sna

I tamo sam čuvao ovce stričeva. ”Zemlja je ko zemlja, I u ovoj ođe ima vode i snijega, i krtola, pa dosta, A janje koje čuvam, dižući ga do ovce, Kolu ko i ođe, A onda je svedno za čiji nož i za

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Ugojivši se, riba je jedva dospevala do površine vode. Sada se i njoj, kao meduzama, činilo da sunce i nije ništa drugo do mutni, žuti krug.

Čak se i vetar ućutao. Kad, odjednom, kao da odnekud dođe šum vode. Pođe Vedran za šumom i vide — pod korenom lipe ključa izvor! Divota!

Pođe Vedran za šumom i vide — pod korenom lipe ključa izvor! Divota! Dečak se naže i napi vode, pa od dosade poče da u izvor baca grumičke zemlje. Kad, iznenada, kraj samog svoga uha začu uzdah. Ko bi to mogao biti?

3adrhta Vedran, jadu doseti: izvor da ga potopi vode poslao, voda mu do ramena stigla. Zar je on znao da deca izvora imaju oči? A imaju!

Tako i do jezera dođe i zaustavi se da još jednom, u jezeru, vidi nebeski cvet. Naže se nad vodu i kriknu. Iz vode, kao iz ogledala, rastao je ka njemu lik visokog, prekrasnog momka.

Oči njegove majke zvale su ga izdaleka. Snažan i lep, korakom srndaća pođe Vedran ka svome domu. Za njim su vode pevale.

— Koje još pleme, sa zrnom pameti u glavi, gradi mravinjak u vrbaku? Gde ima vrba ima i vode, a zna se kakve opasnosti krije voda u sebi! Gunđao je starac, gunđao, ali niko i ne obrati pažnju na njega.

Leti, a ispod njega promiče srebrna ploča vode, mravinjaci sitniji od kamičaka, krošnje lipa! Sav u groznici vrati se Belko svom domu, ali čitavu noć nije uspeo oka

Još jednom, poslednji put dolete Belko mravinjaku i u zadnjem času zgrabi košaricu s mravljom decom: matica vode ju je već vukla k dnu.

Čega je imao da se plaši? Nežan i tih je bio glas svirale, ali trave i vode su od njega postajale lekovite, zaustavljale se poplave i požari, otvarala nedra zemlje da pokažu svoja skrivena blaga.

Pokuša Marijan da se osloni o lakat, da se digne ali nije bilo u njemu snage ni koliko u kamenu vode. Pade dečak ponovo na dno čamca, stalno misleći na zabrinutog deda i zarobljenu ribu.

— spusti Sofronije zlatnu lubenicu kraj prijateljevih nogu I zviznu nekako tiho i umilno jedan, pa drugi put, a iz vode koja se tamnila u dubini, kao beličaste ribe pljeskavice, počeše da iskaču nekakva mala stvorenja i, kačeći se za

Stanković, Borisav - KOŠTANA

STANA (cedi peškir od hladne vode, oblaže njime Stojanovo čelo, tiho ga ljubeći): Bato moj mili! (Odlazi uplašeno.) STOJAN (budi se): Zora! Dan već?

SALČE (kriči od straha): Ne to, gazdo! Ne to, gazdo! ARSA (Policaji): I ti, kad dođu da je vode, sa pandurima da si tamo! I, ako ona neće, ti — silom! Ako živa neće — mrtvu, pa u kola i u Banju!

I kada Koštanu svatovi povedu, samo tad je pusti, da se s njom oprosti. A do tada ni vode, ni hleba, ništa! (Odlazi.) SALČE (kriči vijući se): Ne, gazdo! Šta učini? Kuku, aman, gazdo!

On? Oh! (Grize ruke. Povodi se. Spazi kmeta, besno pođe k njemu.) Šta ćeš? Koga čekaš? Čekaš da me odnesu, vode? Čekaš da gledaš kako me nose? KMET (uplašeno): Ne, Koštana, ne čekam! Neću da gledam. Nego, ne smem.

) Bojiš se da ne bežim? (Prkosno.) Neću! Evo, neću! (Seda.) Eto, čuvaj me. Neću ja ništa. Sve hoću! Gde su? Neka me vode! Evo (pokazuje na sebe): i tel, i anterija, i libade, i kitajka... sve je gotovo!

Šantić, Aleksa - PESME

Pa kad niz pragove siđeš sa ibrikom Da zahvatiš vode, da ti zgrabim ruke, Prigrlim te sebi u svoje klobuke, I da tebe, draga, više ne dam nikom.

puta ja ovdje, u hladu, U večeri letne na odmoru bio, I, dižući oči na mlinarku mladu, Iz vedrice, žedan, hladne vode pio! Bog zna gdje je sada?!... Radobolja mrmlja Puna grmjelica, srebra, adiđara...

1923. MOJI PUTEVI Nikada se nisam puzajući peo Uz pragove gorde, štono vode skutu Visokih i moćnih; niti sam na putu Svome igda čelom prah po tlima meo.

Pokraj njega česma oronula pljušti, I prah vode, sjajan kao sedef sušti, S dugama se raspe i na suncu umre. I ćuteći sreću i blagoslov neba, Zguren hamal žudno,

Stari drum se praši. 1918. KOLEBANjE Niz litice huma nasmijana, blaga, Rana večer slazi svrh vode i trska. Sa ramena njenog, iz puna krčaga, Preliva se grimiz i po kršu prska — Raspe se rijekom na ševare gole, I

U radovanju stremi gora strma, I vode njene, grmjelice pune, Probijaju se iz hridi i grma. Sve kliče. Uz to kô da rosne krune Klasova zlatnih dodiruju

Ja joj nazvah selam. Al', moga mi dina, Ne šće ni da čuje lijepa Emina, No u srebren ibrik zahitila vode Pa po bašti đule zalivati ode; S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste Rasplete joj one pletenice guste, Zamirisa

I kako ja jezdim, i misli Jezde mi preda mnom; One me veselo vode U moje drage dom. Sa svećom izlaze sluge, Pas laje zao i prek. Ja jurim uz zavoj skala uz oštrih mamuza zvek.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Devojka se naljutila, bacila ih u tamnicu i davala im samo „suva hleba i studene vode“. O praznicima bi im dodala nešto bolje, ali bi ih svakog jedanput udarila, a Marka i dva i tri puta.

Ustavi se na istoku sunce, a i sjajan mjesec na zapadu: presušiše vode šedrvani, ustavi se Šarac, voda ladna, a potrese zemlja po Stambolu, bijele se zadrktaše kule, a stresoše četiri

Otuda u našoj epici — i ne samo u njoj — vode se razgovori ne samo među ljudima nego i među ljudima i životinjama i stvarima.

Milica je Lazu suđenica, na njemu će ostanuti carstvo, sa njome će carovati Lazo u Kruševcu kod vode Morave“. Kad to začu silan car Stjepane, on se maši rukom u džepove, te izvadi hiljadu dukata, i izvadi od zlata

Hoću gradit crkvu Ravanicu u Resavi kraj vode Ravana; imam blaga koliko mi drago, udariću temelj od olova, pa ću crkvi sagraditi platna, sagradiću od srebra

Lazare posla zeta Miloš-Obilića u Latine da kupi harače, Latini ga divno dočekaše, i gosposkom časti ugostiše, pa ga vode pred bijelu crkvu, pred bijelu crkvu Dimitriju, pak se vale latinska gospoda: „Gle, vidiš li, vojvoda Milošu!

Visoke Dečane kod Prizrena, grada bijeloga, zadužbinu kralja Dečanskoga; da vidite Raču prebijelu kod Sokola, ukraj vode Drine; da vidite lijepu Tronošu kod Loznice, na r'jeci Tronoši, zadužbinu braće Jugovića; da vidite slavnu Ravanicu u

sokola đoga osedlaše; opremi se Strahiniću bane: ud'ri na se dibu i kadifu, ponositu čohu sajaliju, što od vode čoha crvenija, a od sunca čoha rumenija; okiti se jedan srpski soko, pa posjede đoga od megdana, — odmah pođe, u

šura, sokolova devet Jugovića: mila zeta jedva dočekaše, u naruče zeta zagrliše, vjerne sluge konja prifatiše; zeta vode na frenđiju kulu.

Što je zemlje te oblada care, svu je tursku silu podigao, u Kosovo polje iskupio. Pritiskao sve polje Kosovo, uvatio vode obadvije: pokraj Laba i vode Sitnice sve Kosovo sila pritisnula.

Pritiskao sve polje Kosovo, uvatio vode obadvije: pokraj Laba i vode Sitnice sve Kosovo sila pritisnula. Kažu, sine, i pričaju ljudi: od Mramora do suva Javora, od Javora, sine, do

silna Vlah-Aliju, al' ne može bane da ga nađe, Spušti s' bane ka vodi Sitnici, na jedno je čudo nagazio: na obali do vode Sitnice jedan zelen tu bijaše čador; širok čador pole pritisnuo, na čadoru od zlata jabuka, ona sija kako jarko

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

Sa sedam čeličnih reza U sedam jakih kaveza Kralj baci krunu i presto Što nije činio često Prošeta do jedne vode Gnjurnu se i tako ode ZAMISLITE ZEMLjU SRBIJU Zamislite zemlju Srbiju U Srbiji selo Slovac U Slovcu živi Vukola

par šljuka Samo da se kljuka Ko dve sove Čak i noću love Ko dva supa Samo da se njupa Ko dve rode Posle traže vode Ko par pliski Pile bi i viski Ne znam šta je Gde im sve to staje GLAVA MI U TORBI Glava mi u torbi Apetit u

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Mališan je otišao do skrivenog potočića-ponornice i donio Žuji vode u olupanoj činiji iz Mačkove radionice. Zatim je pokupio sve kore iz školskih torbica svojih drugova i sve to složio

Jaruga je vijugala, tajanstvena, sumračna, puna raspucalih krečnjačkih stijena, ispunjena grgoljenjem crne vode. Dječaka podiđe laka jeza. — Ovdje, kažu, živi drekavac!

— Jezero! — prošaputa Mačak obuzet svečanom jezom pred tim smirenim ogledalom podzemne vode. — Bogzna koliko je duboko. Sigurno sto metara. Jovanče se još više nagnu i posviЇetli. — Nije duboko.

Nikolica je uze tješiti: — Lezi samo, Žuja, lezi, eto nas ujutru. Imaš dolje zdjelu vode i mekan krevet, baš te je briga.

— Deder, poljaru, bi li nam znao kazati, jesi li u posljednje vrijeme opazio neke dječake da se skitaju oko vode i love ribu? — upita knez. — Dječake, dječake, dječake! — uze da se prisjeća čuvar polja. — Ne, ne!

Spava gdje stigne, jede gdje ga ručak zateče, pere ga i krpi svak pomalo, a svi njegovi putevi vode ga u krčmu. — Deder ti sad njega nađi tamo gdje on stigne, gdje ga ručak zatekne i gdje se pomalo krpi — vajkao se

Jovanče odjednom diže fenjer i suzdržano uzviknu: — Pazi, eno prolaza! Pred njima, na pola metra iznad vode, ukaza se visok procijep u stijenama, dovoljno širok da može proći i odrastao čovjek. Mačak se opet uznemiri.

— Šta je ono, čuješ li?! — trže se Mačak. Odnekle, iz neodređena pravca, čulo se jasno pljuskanje i žubor vode. Jovanče neodlučno zastade. — Čekaj, s koje li to strane dopire?

Čitava dvorana, sa svojom zbrkom stubova, prolaza, pukotina i mračnih udubljenja, bila je ispunjena šumom nevidljive vode. Kuda da se krene? Mačak poče da prosipa nešto iz svog dubokog džepa. Jovanče ga začuđeno pogleda. — Šta to radiš?

najprije nasumce, između dva najdeblja stuba, a kad odmakoše desetak metara, s lijeve strane začu se pojačan šum vode. Jovanče zastade. — Idemo tamo, šta veliš, majstore? — Možemo — tiho se saglasi Mačak.

— Blizu je potok, vode ima dosta, blizu put, a u blizini je i ona čuvena Mačkova pećina. — A zašto je zovu Mačkova? — začudi se komandant.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

80 BOG SEOBU SREĆNU OBRIČE 81 ZDRAVICA II 82 MOLITVA ZA SLUŠAOCE 84 DAR VODE 85 DAR VODE 86 DRVEĆE I VETAR 87 LAĐA, ORAO I ZMIJA 88 PROLEĆE 89 GODIŠNjA DOBA 90 CARICA PROLEĆA 91 OSVAJANjE

80 BOG SEOBU SREĆNU OBRIČE 81 ZDRAVICA II 82 MOLITVA ZA SLUŠAOCE 84 DAR VODE 85 DAR VODE 86 DRVEĆE I VETAR 87 LAĐA, ORAO I ZMIJA 88 PROLEĆE 89 GODIŠNjA DOBA 90 CARICA PROLEĆA 91 OSVAJANjE UNUTRAŠNjIH

110 PUT PO ZVEZDAMA 111 ISTOČNIK VEČNOGA ŽIVOTA 112 KRINOVI 113 IZVOR VODE ŽIVE 114 IZ PSALAMA 115 MOLITVA ZA MIRAN PUT U VEČNI VILAJET 116 PISAC VLADICI ŽRTVENU PESMU PRINOSI 117 POHVALA

127 BOG GOVORI 128 OSVAJANjE UNUTRAŠNjIH ŽITNICA 129 DVOSTRUKO DRVO ŽIVOTA 130 DUBOKE VODE 131 RAĐANjE 132 OTKROVENjE JOVANOVO 133 REKA SVETLOSTI 134 MUDROST 135 PUT 136 MRTVOROĐENI 137 SVIRALA 138 MLEČNI

Bez tebe, kano bez tekuće vode, naša je duša kano suha zemlja; ništa na njoj ne raste krome jedno trnje. Ti, ušavši u mene, trnje svojim božastavnim

Bojim se očima, zašto moje oči nisu svakad gledale do gospoda Boga; vode suzne ne iskapaše za moj greh oči moje; zakona tvoga nisam dobro spažao!

) Od svega ovoga zla i bede, ti nas oslobodi. Oslobodi nas od zla plivajućih u ovih rekah, štono su vode zle, jezičaske i nas progone i našu crkvu rade da potope.

I tužimo se na njih pred svetiteljem što se iz Tebe rodio: »Spasi me Bože, jer prodreše vode do duše moje!« I hoće da nas potope te vode. Nego s tvojim predstateljstvom presveta devo, taj će potok preći naša duša.

« I hoće da nas potope te vode. Nego s tvojim predstateljstvom presveta devo, taj će potok preći naša duša. Ovih krvavih vremena, svagdar punih vojske

Ovih krvavih vremena, svagdar punih vojske i boja i svakoga nemira, i ne teku tako vode potočne, kokono što krvave reke teku, kako da se je na nami izvršilo Davidovo proricanje: »Preloži u krv reke njine« i

DAR VODE Berićet rodu i povrću DAR VODE Kiša kad ozgor na zemlju pada, ona si je jedna: što voda, voda. Ama na bilju, na drvlju,

DAR VODE Berićet rodu i povrću DAR VODE Kiša kad ozgor na zemlju pada, ona si je jedna: što voda, voda. Ama na bilju, na drvlju, razliko dejstvuje: mekša i

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

jedna mu nosi na poslužavniku parče stambolskog ratloka, čašu studene vode i čašicu mastike, a druga — legen i ibrik i tanak peškir.

ovde i s vinom; potreba državna iziskivala je te je došao baš u onaj kraj gde je crno župsko vino bilo malo skuplje od vode.

je nešto življa bila, jer je s druge strane, malo podalje, na uglu ulice, bila česma; nadaleko čuvena sa svoje dobre vode; zato je oko nje uvek više sveta bilo i malo dublje u noć nego oko drugih.

Oni što u taj par prođoše s testijama vode tom ulicom videše pri svetlosti opštinskog fenjera sve. Videše kako Mane i ona dvojica pridržavaju u kolima devojku,

Izlazeći, mislio je u sebi: Bože moj, mnogo li smo još iza srećnih, civilizovanih narodâ! Mnogo li će još vode Nišavom proteći dokle naš svet ne oseti blagotvornu moć štampe, te osme svetske sile!... Ostade mu još Mane.

— Ću te pitujem, ako, demek, znaš da mi kažeš ništo... Eli se, Mičo, devojke vode predi svadbu u amam, eli posle svadbu?... — Pre svadbu, — odgovara Miče Šebinče — ja si tol’ko znam i pantim...

Eto, zab’ravija sam zar onaj stari adet, pa iskam da znam. Zašto sag iskočija niki nov adet pa niki sag vode i posle...