Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
HRAST Gospodara voda, vodenica i stada, skela, mostova, žitnica i ljudi, gledam ga kako vlada, kako seva i grmi, kako sudi, sedeći za trpezom pod
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
No gde ću ja daniti i čekati, dok bolje razberemo o vojskama?” Ja kažem: „Gospodaru, u Kosiriću kod moji vodenica, onde ima za konje trave, u vodenici brašna, mogu momci ̓leba namesiti”.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ko zna šta je čeka dok se Živan vrati. Tada je u Zarožju, podaleko od sela, na reci, bila, u nekoj grdnoj guduri, vodenica, seoska. Tu su Zarožani kad su god bili gladni, mleli žito te se hranili hlebom.
Kud će dospeti da namelje svakome, kad samo danjom melje! — Pa i onako, brate — prihvati neki čiča Mirko — ne može vodenica biti sama. Svaki čas vala što opraviti, jaz čistiti, kamen posecati.. Mi ionako imamo poslova i suviše! — Hvala bogu!
Ovce se blizne, letina ponosi, goveda se obadaju, narod pošten. Samo ta prokleta vodenica! — Ama kako bi bilo — reći će neki Raško Ćebo, najgrlatiji čovek u svem Zarožju — da mi uzmemo pusat, pa prenoćimo
Hoćemo li tražiti vodeničara ili graditi drugu vodenicu? — Uh, opet ta prokleta vodenica? — progunđa neko. — Da gradimo drugu! — veli čiča Mirko. — Jok, da tražimo vodeničara! — reče Srdan.
— Ama kazuju to i ovamo po Ovčini... — reče Strahinja, pa se nešto zamisli. — Selo veliko — prihvati Srdan — vodenica jedna. — Pa i u njoj neka anatema! — dodade čiča. Mirko. — Da gradimo drugu — veli kmet — bogami, nismo ni kadri.
Neka ga kad je toliko navalio! On im reče da mu samo spreme dosta žita da vodenica svu noć melje, a za njega nek se ne brinu. Zarožani se raziđoše, sumnjivo mašući glavom i sležući ramenima.
Doveče će ga već spremiti u vodenicu... Odista je strašna ta gudura gde je vodenica zaroška. S jedne strane gusta šuma, i danju je mračno u njoj, a kamoli noću.
strane gde je šuma, pa gdešto huči preko širokih ploča strmo u virove, gdešto zavija između krupnih kao plašće stena. Vodenica je baš pod jednom takom stenom, pripeta kao lastino gnezdo uz nju. Beše se već davno smrklo. Pomrčina kao testo.
Ali brzo odskoči i stade, rekao bi, začudi se. Postaja tako, postaja, pa tek viknu da je sva vodenica odjeknula: — Ej, Sava Savanoviću, devedest godina vampiruješ, i ne osta bez večere kao večeras!
Sve se to načeti oko njega, puna vodenica, pa još i pred vratima. Priča on njima, a oni se čude, mašu glavom, uzvikuju: — Ih, brate, zaboga! — E čuda, ljudi!
I jedno i drugo selo smiri se. Zarožani nađoše vodeničara, vodenica im poče mleti i. danju i noću. Niko se više nije žalio da je gladan i da nema brašno.
koji sadrži jednu oku okariti se — zabrinuti se okoran — prekoran omaja — voda što prska sa vodeničkog točka kad vodenica radi oplavak — batina, štap oporočava — priča, negira orjantin — hulja orospija — nevaljala žena osmočiti — u slast
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stanko je tražio vodenicu. I nađe je. On se uputi pravo k njoj. Vodenica je bila pripijena uz obalu, kao lastino gnezdo. Stanko pređe moštanicu... Ispod njega su jurili talasi.
— Pa ti si lud! — zagrme glas iznutra. — Dom je — dom. On je na zemlji, a nije na vodi!... Na vodi stoji samo lađa i vodenica... Ja nisam domaćin nego vodeničar... — Pa što si se zakapijao?... Otvori vrata! - reče Stanko.
Evo Surepa pa neka kaže je li tako?... — Tako je! — reče Surep. — A posle — nastavi Nogić — vodenica je vodenica. Tu bahne i nezvan. Nego, hajdemo mojoj kući, pa ćemo poručiti Devi da tamo dođe. Pa ustade.
Evo Surepa pa neka kaže je li tako?... — Tako je! — reče Surep. — A posle — nastavi Nogić — vodenica je vodenica. Tu bahne i nezvan. Nego, hajdemo mojoj kući, pa ćemo poručiti Devi da tamo dođe. Pa ustade.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Trifun je, nedaleko Petrovog naselja, dobio – kako reče – biće nekih trista lanaca, pet vodenica i čitavo selo ruskih paora, među koje je naseljavao svoje seratlije, koji su sa njim bili došli, a stvorili čitavu
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Njome vijuga vrlo bistra Gračanica, na čijim plodnim i dobro obrađenim obalama ima dosta vodenica. Od Mramora počinju zelene livade.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
izbole pčele, pa mu je u glavi još uvek zujalo i bučalo kao da u njoj bruje najmanje dvije košnice pčela i melje jedna vodenica.
ČETRNAESTA GLAVA Krčmar grdi Provaliju — Čitanje tragova — Žućino laganje i veliko stradanje — Vodenica naherena od zagrljaja — Pijani kaputi Polako se spuštajući sporednim stazama kroz guste šumarke, Šarov i mačak Tošo
Čiča-Trišina vodenica bez prestanka melje i bruji kao neki ogromni bumbar. Na pragu sjedi čiča Trišo i puši lulu. Kosa mu je već sasvim
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
No i to poslepodne prođe, u velikoj žutoj kući, punoj brašna kao kakva vodenica, tako ravnomerno, praćeno šumom vode što je proticala, da je gospoži Dafini došlo da viče, samo da bi prekinula svojim
je oticala, pod tom kućom, svom mirisnom od brašna, šum koji je u početku uznemiravao, a docnije uspavljivao, kao i šum vodenica, napolju, na reci, što ga je čula vrlo slabo, izdaleka, ali ipak neprekidno čula.
U sumraku se vrtela jedna vodenica. Isakovič se bio smestio na skeli, pod kolima, nabacivši na sebe slamu, tako da vodu nije ni video, mada je vlagu
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
magije zbilja vezano za sile htonskog sveta, govori nam i izbor mesta na kojima se baje, a to su: prag, drvljanik, vodenica, groblje, raskršće, smetlište.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Zmajeva pesnička radionica je jedna mala, uvek bučna i uvek uposlena vodenica podignuta na širokoj reci druge polovine XIX veka.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kako je bila Ćosina vodenica blizu, zovne on vodeničara te prenesu sve meso u vodenicu, a kobilu dovedu pred vodenicu, pa i nju ubiju i oderu, pa
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR: Valjda vam je poznato iz moga Zemljeopisanija, da se u Českoj nalazi mlin ili vodenica, gdi se drago kamenje uglađava i sastavlja. ŠALjIVAC: Srećna zemlja, kad i vodenice imaju posla s dragim kamenjem.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tu na mostu, nijemo i ukleto, ostane mi srce razapeto. Kad ujesen iz Hašana krenem, nasred Une vodenica stara podsjeti me na brujanje vrijedno seoskoga mlina potočara.
Teku ljeta, godine umorne i sjećanje na djetinjstvo tupi, evo opet vodenica sivih, ponovo sam u Bosanskoj Krupi. Oj, ratniče niz polje zeleno, zašto nosiš koplje oboreno?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Trepet ne samo za kuću nego i za celu porodicu. Čivčijama, slugama sa čivluka iz Rataja i vodeničarima sa vodenica u Sobini, on je bio sve i sva. Čak je neke, pričalo se, i ubijao.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(građevinsku) (o zidanju gradova (Grad, Gradište, Gradina), kula, crkvi, manastira, džamija, ćuprija (mostova), vodenica i dr.); v) meteorološku (o dugi, babinim jarčevima i dr.
Leti u oči kao znoj. Lije kiša kao iz kabla. Lupa kao puto u lotru. Mek hleb kao duša. Melje kao prazna vodenica. Mesečina kao dan. Miriše kao duša đevojačka. Mlad kao kaplja rose. Modar kao čivit. Mutna voda kao oranje.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Čovek poručuje ženi iz vodenice, da mu pošlje kola da nosi brašno. 88. Vodenica. 89. Ždralovi. 90. Vid očinji. 91. Zubi. 92. Svijeća. 93. Zvijezde. 94. Sjeme u lubenici. 95. Ljebovi u peći. 96.
128. Crv u zubu. 129. Pera, ili spice u kola. 130. Jaje. 131. Kuća i čeljad. 132. Vodenica i valjalica. 133. Vinova loza. 134. Pendžeri na sobi. 135. Bijeli luk. 136. Dimnjak. 137. Pr..ž. 138. Peć sobna.
136. Dimnjak. 137. Pr..ž. 138. Peć sobna. 139. U svijeće. 140. U bisaga. 141, 142. Jagnje i rep mu. 143. Vodenica. 144. Jezik. 145. Pijevac. 146. Igla i konac. 147. Zvono crkveno. 148. Bua. 149. Katanac. 150. Trn. 151.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Da nisu čobani naišli da zaustave vaone, možda bi se i vodenica zapalila. Dešava se to.“ „Mučenička smrt“, rekao je Vukašin.
u zelenom redengotu, za stolom dok jede, kako s knjigom pod miškom odlazi na livadu pored Morave gde je nekada bila vodenica njegovog oda, čuo Vukašinove prigovore Simki što nadničarima kuva posna jela, tada je on bio radikal, a sada kad se
“ Hajdučka, prokleta. Steže drvene šipke na prozoru. Kao da krcka krov. Njiše se. Vodenica. i Vukašinu je pričao pred polazak, one noći kad su psi lajali na mesec, noću kad vetar spava u topoljacima i greje se
Popa, Vasko - KORA
više tu S mesta se nisam pomerio Ali tu više nisam Neka uđu Neka pregledaju neka pretraže Vodenica u senci rebara Zrelu prazninu melje Opušci jevtinih snova U pepeljari se dime Nisam više tu Privezan čamac njiše se Na
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
rahmetli rahat — udobno, spokojno rahatluk — slatkiš; rakija rahmetli — pokojni rekavica — vodenica reušiti — uspeti, ispasti za rukom rupnjak — žitna mera (pola merice) rušpa (rušpija) — dukat sadrazan — veliki
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Oseća kako ga oči bole i grlo steže”. I tada: „Na vrata ulazi ona. I to kao otuda sa tih vodenica i bašta gde taj golub treperi[. . . ]”184 U lirici je dobro poznat motiv „mrtve drage”.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Selo je tu gore, sad će oni stići. Izjaviće im žaljenje, predaće im leš. A posle, posle će vodenica opet začaktati, sunce grejati i sve drugo: jedan Srbin na svetu manje — to je obična stvar, dori i za onoga
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Javor« 1890. ZA POTOKOM (Po nemačkom) U samotnom domu našem Čuje s’ uvek žubor lak: Potok teče, vodenica Odgovara: tikatak! Potok teče dalje, dalje.. Šta je njemu zavičaj Njega more k sebi zove, Mio mu je poziv taj.
Krakov, Stanislav - KRILA
Kroz njih prosečen put silazio je u dolinu. Srušene kolibe uzdizale su se kraj puta. Na nezaleđenom potoku vodenica nije torokala, ali se iz nje dim dizao. U dolini su bile smeštene komore i svuda se dimilo od vojničkih vatri.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
nego poronom, suhim koritom poronuloga potoka koji je ne suviše davno tuda žuborio, i okretala se na njemu i mala vodenica, tako mala da je kolo bilo uspravljeno, a lopate po njemu kao kašike.
Otuda vodenica-kašikara, a posle Kašikara nad poronom. Vile su postale moda, i u kvartu vila cena zemljišta je stalno skakala.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Usta mi otpala, usta što izrekoše... DRUGI ČIN Sobina, predgrađe vranjsko. U prostranom dvorištu vodenica od trošnih zidova, pobelelih od brašna.
A, to li? MAGDA Oh, gazdo, zar ja? Ja! Magda tvoja... TOMA »Magda moja, vodenica moja«... Pa kad je sve moje, šta će ovo ovde? (Marku): Pušku! MAGDA (pada pred njim): Gazdo, gazdo...
Šantić, Aleksa - PESME
36 NAŠ STARI DOME 37 GOSPOĐICI 38 JESEN 39 BADNjA VEČE 40 VODENICA 41 NA PO PUTA 43 JEDNA SUZA 44 POZNI ČASOVI 46 EJ KONjICU 48 MOJA LjUBAV 50 JESENI MOJA...
Večeri sveta, dođi! Tiho, tiše! Jer ovdje niko ne čeka te više — Svi moji mili zaspali su davno. 1904. VODENICA Staro mjesto moje!
Samo, kao prije, Ne čuje se hitri točak da udara; Kô bol jedan što se u dnu duše krije, Ostavljena ćuti vodenica stara...
!... Radobolja mrmlja Puna grmjelica, srebra, adiđara... I dok zlatno veče pada povrh grmlja, Nakrivljena ćuti vodenica stara. 1908. NA PO PUTA Ostale su za mnom bašte jorgovana, Sjaj proleća moga, šum, pjesme i vrela...
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
ono lepo što nas mami Što nas tajno čeka pored ceste U zasedi iza petnaeste Kad osetiš da ti srce lupa Kao neka vodenica glupa Šta je ne znaš ali nešto jeste U zasedi iza petnaeste Pa se oči nađu na mukama Zaboraviš kuda sa rukama